SAVEZNI SEKRETARIJAT ZA NARODNU ODBRANU
UOMJ-27
VOJNA TAJNA
1 n t e г n о
MITRALJEZ 7,62 mm PKT
—drugo izdanje—
VOJNOIZDAVACKI zavod
Beograd, 1982.
Redakcij a
PRAVILA I UDZBENICI
KNJIGA CETIRISTOTINE CETRNAEST
Stampa: Vojna stamparija — Beograd, Generala Zdanova 40 b
SAVEZNI SEKRETARIJAT ZA NARODNU ODBRANU
UPRAVA OKLOPNIH I
MEHANIZOVANIH JEDINICA
In. br. 691-1
Dana 25. 06. 1982. godine
Na osnovu tadke 110. Uputstva za izradu i kori§-
denje vojnostrucne literature, izdanje Saveznog se-
kretarijata za narodnu odbranu. IV uprava, int. br.
05/449-1 od 14. 04. 1977. godine, propisujem pravilo:
MITRALJEZ 7,62 mm PKT
—drugo izdanje—
koje stupa na snagu odmah.
NACELNIK
general-major
Stanko Mihalit, s. r.
UDK 623.442.47
MITRALJEZ 7,62 mm PKT
MITRALJEZ 7,62 mm PKT I Savezni sekretarijat za
narodnu odbranu, [Uprava oklopnih i mehanizovanib
jedinica]. — 2. 2. izdanje. — Beograd : Vojnoizdavadki
zavod, 1982 (Beograd : Vojna Stamparija). — 70 str. ;
17 cm. — (Biblioteka Pravila i udibenici ; knj. 414). —
40MJ— 27 ; Vojna tajna. Interno. — Tirai 7000. — 80 d.
Knjiga sadrzi odredbe o: nameni i borbenim osobina-
ma, opisu, glavnim delovima mitraljcza, rasklapanju i
sklapanju mitraljeza, radu delova mitraljeza, zasto-
jima i njihovom otklanjanju, diScenju i odrzavanju
mitraljeza i pnpremi mitraljeza za gadanje.
SADR2AJ
Strana
UVOD — — — — — — — — — — — —	7
G1 a v a I
OPIS MITRALJEZA
1.	Namena i borbene osobine mitraljeza — — — —	9
2.	Delovi mitraljeza — —	—	—	—	—	—	—	—	10
1)	Cev — — — —	—	—	—	—	—	—	—	io
2)	Sandak sa uvodnikom	—	—	—	—	—	—	13
3)	Zatvarafc sa nosafcem	—	—	—	—	—	—	—	18
4)	Delovi za okidanje i kofcenje — — — — — 22
5)	Vrataoca — — —	—	—	—	—	—	—	—	23
3.	Rezervni delovi, alat i pribor	—	—	—	—	—	—	24
4.	Sprava za proveru tafcnosti gadanja »THP« — — — 27
5.	Municija — — — — — — — — — — — 30
Glava II
RASKLAPANJE I SKLAPANJE MITRALJEZA
1.	Rasklapanje mitraljeza —	— — —	—	—	—	—	32
1)	Nepotpuno rasklapanje mitraljeza	—	—	—	—	33
2)	Potpuno rasklapanje	mitraljeza	—	—	—	—	39
2.	Sklapanje mitraljeza —	— — —	—	—	—	—	41
1)	Sklapanje mitraljeza posle nepotpunog rasklapanja 41
2)	Sklapanje mitraljeza posle potpunog rasklapanja 42
3.	PodeSavanje regulatora — — — — — — — — 43
4.	PodeSavanje Ceonog zazora i vadenje prekinute daure 44
5.	Merenje duzine udarne igle — — — — — — 46
5
Strana
Glava ill
RAD DELOVA MITRALJEZA, ZASTOJI I NJIHOVO
OTKLANJANJE
1.	Rad delova mitraljeza — — — — — — — — 48
1)	Polozaj delova mitraljeza pre punjenja — — 48
2)	Rad delova mitraljeza prilikom punjenja — — 49
3)	Rad delova mitraljeza prilikom opaljenja metka 51
4)	Prekid paljbe i prainjenje mitraljeza — — — 52
2.	Zastoji i nadin njihovog otklanjanja — — — — 53
Glava IV
ClSCENJE I ODRZAVANJE MITRALJEZA
1.	Cuvanje mitraljeza — — — — — —	—	—	—	59
2.	Ciscenje i podmazivanje mitraljeza — —	—	—	—	60
1)	Sredstva za Ciscenje i podmazivanje	—	—	—	60
2)	CiScenje i podmazivanje mitraljeza —	—	—	—	61
3.	Pregledi mitraljeza —	—	—	—	—	—	—	—	—	63
1)	Dnevni pregled —	—	—	—	—	—	—	—	—	64
(1)	Pregled sklopljenog mitraljeza	—	—	—	64
(2)	Pregled rasklopljenog	mitraljeza	—	—	—	66
2)	Nedeljni pregled	—	—	—	—	—	—	—	—	67
Glava V
PRIPREMA MITRALJEZA ZA GADANJE
1. Priprema mitraljeza •— — — — — — — — 68
2. Priprema municije — — — — — — — — — 69
6
UVOD
Pravilo о mitraljezu 7,62 mm PKT sadrzi odred-
be о nameni, opisu, rukovanju i odrzavanju mitra-
Ijeza, kao i odredbe о njegovoj pripremi za gadanje.
Mitraljezom 7,62 mm PKT naoruzan je veci
broj borbenih vozila. U tehniCkim pravilima tih
vozila obradeni su i oni sklopovi i delovi koji sluze
za postavljanje, rukovanje i gadanje iz mitraljeza,
kao i postupak prilikom pro ver e tacnosti gadanja
mitraljeza, radi Cega je to izostavljeno u ovom
pravilu.
Pravilo о mitraljezu 7,62 mm PKT namenjeno
je za obuku staresina, pitomaca i posada borbenih
vozila koja u naoruzanju imaju ovaj mitraljez. Po-
znavanje odredaba ovog pravila treba da obezbedi
pravilno sprovodenje propisanih radnji u pogledu
rukovanja, cuvanja i odrzavanja mitraljeza.
7

G1 a v a I
OPIS MITRALJEZA
1.	N AMEN A I BORBENE OSOBINE MITRALJEZA
1.	— Mitraljez 7,62 mm PKT (si. 1) namenjen
je za unistavanje nezaklonjene zive sile i vatrenih
sredstava neprijatelja.
Mitraljez je ugraden u borbeno vozilo tako da
je spregnut sa topom ili mitraljezom veceg kalibra.
Za nisanjenje pri gadanju iz mitraljeza koriste se
SI. 1. OpSti izgled mitraljeza
iste nisanske sprave i uredaji za davanje pravca i
nagiba kao i za gadanje topom, odnosno mitraljezom
veceg kalibra.
2.	— Uspesno dejstvo mitraljeza na pojedinaCne
ciljeve je do 600 m, a na grupne i do 800 m.
Paljba iz mitraljeza je rafalna i neprekidna.
Rafali mogu bit! kratki 3—5, srednji 5—10 i dug!
10—20 me taka.
9
Brzina gadanja je (teoretska) oko 650, a u borbi
(prakticna) do 250 metaka u minuti.
Pocetna brzina zrna (zavisno od vrste metka)
je od 800—865 m/sek, a krajnji domet do 5000 m.
Punjenje mitraljeza vrsi se metalnim redenikom
od 250 metaka.
2.	DELOVI MITRALJEZA
3.	— Mitraljez 7,62 mm PKT (si. 2) ima sledece
delove: cev, sanduk sa uvodnikom, zatvaraC sa no-
saCem, delove za okidanje i kocenje i vrataoca.
Pripadaju mu jos i rezervni delovi, alat i pribor, a
kod nekih mitraljeza i sprava za proveru tadnosti
gadanja.
4.	— Cev (si. 3) na prednjem kraju ima navoje
za skrivad plamena. Na ove navoje moze se posta-
viti i pojaCnik trzanja za manevarsku municiju. Po-
zadi navoja smesten je utvrdivac skrivaca plamena.
Na srednjem delu cevi postavljena je gasna komora.
10
Ispod gasne komore, na donjoj strani cevi, postoji
otvor za prolaz barutnih gasova iz kanala cevi u
gasnu komoru. Sa gornje strane zadnjeg dela cevi
nalaze se dva kanala za prolaz utvrdivada cevi, a sa
donje strane — izrez za prolaz nosaca zatvarada. Na
zadnjem preseku cevi nalaze se prstenasti ispust i
izrez. Na prstenasti ispust naslanja se dance daure,
a u izrez zalazi izvlakaC caura.
Vodiste zrna ima 4 polja i 4 zleba. Uvijanje
zlebova je s leva nagore i udesno. Duzina izleblje-
nog dela cevi je 550 mm, a koraka zleba 240 mm.
SI. 3. Cev mitraljeza
Ru&ca cevi omoguduje vadenje cevi iz sanduka
1 nosenje mitraljeza ili zagrejane cevi. U obujmici
rudice, kod nekih mitraljeza, postavljen je potiski-
vaC cevi.
Skrivac plamena je navrnut na cev. Na njego-
vom prednjem delu nalaze se dva otvora za name-
stanje odgovarajuceg alata prilikom odvrtanja ili
navrtanja skrivaCa na cev. Na spoljnoj povrSini zad-
njeg dela skrivada nalaze se osam izreza za nale-
ganje utvrdivaCa.
5.	— Gasna komora (si. 3) slu2i za usmeravanje
jednog dela barutnih gasova iz kanala cevi na gasni
klip i za smestaj regulatora. Na zadnjoj strani ko-
more postavljena je cevdica u kojoj leii gasni klip
11
i na koju se naslanja caura gasnog klipa. Sa desne
strane komore utvrden je ogranicivac regulatora. U
donjem delu komore nalaze se tri kanala: poprecni
— za smestaj regulatora, vertikalni — za prolaz
barutnih gasova iz cevi (podudara se sa otvorom na
cevi) i uzduzni — za prolaz barutnih gasova na
gasni klip.
6.	— Regulator (si. 3) sluzi za regulisanje koli-
cine barutnih gasova koji iz kanala cevi odlaze na
gasni klip. Desna strana regulatora je prosirena i
na periferiji tog prosirenj a postoje tri izreza, obe-
lezena brojevima 1, 2 i 3. Pomocu ovih izrdza i ogra-
nicivaca na desnoj strani komore, regulator se po-
stavlja u odgovarajuci polozaj. Po sredini regulatora
izradena su tri zleba (nejednake dubine) za prolaz
barutnih gasova, a levo i desno od njih su kanali za
sakupljanje maziva. Na levoj strani regulator ima
navoje za^iavrtku i prorez za osigurac navrtke.
7.	— Utvrdivac cevi (si. 4) sluzi za utvrdivanje
cevi u sanduku u podesavanje zazora izmedu cela
zatvaraca i zadnjeg preseka cevi (ceonog zazora).
SI. 4. Utvrdivac cevi
12
Postavljen je u popredni kanal na gornjoj strani
sanduka. Sastoji se od: tela, zadriada, vijka i osi-
gurada vijka. Pomocu vijka se utvrduje zadrzad i
podesava ceoni zazor.
2)	Sanduk sa uvodnikom
8.	— Sanduk povezuje delove mitraljeza, obez-
beduje pravilno kretanje zatvaraCa sa nosaSem,
zabravljivanje cevi i postavljanje mitraljeza na nosaS
(postolje) u borbenom vozilu. Na prednjoj strani
sanduka nalaze se dva otvora: gornji — za postav-
ljanje cevi i donji — za postavljanje Caure gasnog
klipa, a na zadnjoj strani — vertikalni ilebovi u
koje se namestaju i utvrduju vrataoca. Sa leve strane
sanduka (si. 5) je otvor sa poklopdidem kroz koji se
vrsi izbacivanje daura, a sa donje strane su oslonci
Poklopac
Utvrdivat
uvodnika
Sanduk
oslonac
SI. 5. Sanduk mitraljeza — izgled sa leve strane
Pokloptic uvodnika
Prednji
oslonac
Otvor га
Pokloptic otvora za
/zbacivanje
3*
13
sanduka, otvor za istakanje maziva (vode) i kutija
delova za okidanje i kocenje. Odozgo na sanduku
su: usice za spajanje poklopca i osnove uvodnika,
poprecni kanal za postavljanje utvrdivaca cevi i uz-
duzni prorez za prolaz metaka i kretanje stuba no-
saca zatvaraca. Na zadnjem kraju i po sredini uzduz-
nog proreza nalaze se prosirenja za prolaz zatvaraca
sa nosacem pri rasklapanju i sklapanju mitraljeza,
a na desnoj strani proreza je jos i izbacac caura.
Na desnoj strani sanduka (si. 6) su: usice za
spajanje klizaca uvodnika i njegovog zastitriika,
uzduzni prorez za rucicu zatvaraca i krilce kocnice.
U sanduku se nalaze: klizac uvodnika; kosine
za pocetno okretanje tela zatvaraca; ispusti za nasla-
njanje prosirenja tela zatvaraca pri zabravljivanju
14
cevi; plocice i ojacanja za usmeravanje kretanja
zatvaraca i nosaca, kao i lezista za vreteno povratne
opruge, kutiju delova za okidanje i kocenje i polugu
za otvaranje poklopcica otvora za izbaci van je daura.
9.	— Poklopac sanduka (si. 7) zatvara sanduk
j uvodnik. Na njemu su postavljeni: zadrzad rede-
nika (gornji prsti), pritiskivac i potiskivac metka i
Pokloptie
uvodnlka'\
redenika
SI. 7. Poklopac sanduka
utvrdivad. Prednja desna strana poklopca prosirena
je i sa prosirenjem osnove uvodnika obrazuje pri-
jemnik uvodnika. Sa leve i desne strane poklopca
sanduka — na otvore uvodnika, postavljeni su po-
klopcici koji sprecavaju ulazak prljavstine u mitra-
ljez. Poklopcici se sami zatvaraju pomocu opruga.
15
10.	— Uvodnik (si. 8) sluzi za uvodenje u mi-
traljez redenika sa mecima. Postavljen je u pred-
njem delu sanduka i poklopcu sanduka. Sastoji se
od: osnove' uvodnika; klizaca sa potiskivacem rede-
nika (donji prsti) i zadrzaca redenika (gornji prsti).
SI. 8. Uvodnik redenika: a) Spoljni izgled; b) Presek
Osnova uvodnika (si. 9) obezbeduje pravilno vo-
denje redenika i usmerava kretanje metka pri nje-
govom uvodenju u cev. Pomocu usica sarnirno je
spojena za sanduk. Prosirenje na desnoj strani
osnove omogucuje postavljanje i lakse vadenje re-
denika. Donja strana osnove naleze na utvrdivac
cevi, dovodi ga u podeseni polozaj i osigurava od
pomeranja ulevo.
Klizac sa potiskivacem redenika (si. 10) poti-
skuje redenik sa mecima iz kutije redenika u mitra-
ijez. Sarnirno je spojen za usice na desnoj strani
16
SI. 9. Osnova uvodnika
SI. 10. Klizad uvodnika
17
sanduka. Sastoji se od: klizaCa, vodice, potiskivada
redenika sa oprugom, osovine i zastitnika sa opru-
gom. Potiskivad redenika postavljen je na klizaC
tako da se moze pomerati navise i nanize. Pokre-
tanje klizaca vrsi se pomocu kosog rebra na desnoj
1 kosog izreza na levoj strani nosaCa zatvaraCa.
Zadrzac redenika sa osovinom i oprugom po-
stavljen je u poklopcu sanduka (si. 7).
3)	Zatvarac sa nosacem
11. — Zatvarac sa nosacem (si. 11) sluzi za:
izvlacenje metka iz redenika i njegovo donosenje u
cev, zatvaranje i zabravljivanje cevi, opaljivanje
SI. 11. Zatvarafc sa nosadem
metka, izvlacenje i izbacivanje caure. Sastoji se od:
tela zatvaraca, udaraca sa udarnom iglom, izvla-
kaca, nosaca, donosaca metaka, gasnog klipa, Caure
gasnog klipa, povratne opruge sa vretenom i ruCice.
12.	— Telo zatvaraca (si. 12) smesteno je na
nosacu tako da se moze kruzno okretati. Sa Celne
18
strane telo ima kruZno udubljenje u koje naleie
dance caure pri zabravljivanju cevi. Na ovom udub-
Ijenju postoje dva otvora: srednji — za prolaz udar-
ne igle i krajnji — za smestaj izvlakada. Na spoljnim
stranama prednjeg dela tela nalaze se dva proSirenja
(jedno vece, a drugo manje), koja se pri zabravlji-
vanju cevi naslanjaju na ispuste u sanduku. Na
SI. 12. Telo zatvaraia: a) Sklopljeno; b) Rasklopljeno
vedem pro&renju je kosi ispust pomodu koga se
spaja telo zatvarada sa nosadem i vr§i okretanje tela
prilikom zabravljivanja i odbravljivanja cevi. Na
gornjoj strani telo ima kosi ispust koji sluii kao
potiskivad metaka, a na desnoj strani ileb po kome
klizi izbacaS daura. Unutar u telu zatvaraia nalazi
se kanal za smestaj udaraCa. U zadebljanom delu
tela nalaze se dva popredna otvora: vedi — za oso-
vinu izvlakada, a manji.— za osigurad osovine.
19
Udaraca ima udarnu iglu i ispust za poveziva-
nje sa stubom nosaCa.
Izvlakac izvlaci Cauru (metak) iz cevi, drzi Cauru
na delu tela zatvaraca i izbacuje je iz sanduka uz
pomoc izbacada. Sastoji se od: izvlakaca, opruge,
osovine i osiguraCa osovine.
13.	— Nosac zatvaraca (si. 13) objedinjuje de-
love zatvaraca i pokrece telo zatvaraca i klizac
uvodnika. Na nosacu se nalaze: odozgo — stub, figu-
rativni kanal po kome klizi kosi ispust tela zatva-
гаёа, i kosi izrez za prolaz caure prilikom njenog
izbacivanja iz sanduka; odozdo — zub za zapinjanje;
zdesna — koso rebro za pokretanje klizaSa i zleb za
rucicu zatvaraca; sleva — kosi izrez po kome klizi
SI.' 13 Nosad zatvarada: a) Sklopljen; b) Rasklopljen
20
vodica klizaca; spreda — leziste za spajanje gasnog
klipa, i unutar — kanal za povratnu oprugu.
Stub nosaca ima otvor za smestaj tela zatvara.
U ovom otvoru je prstenasti izrez u koji naleie
ispust za spajanje udaraca, a na desnoj gornjoj strani
je zleb za prolaz ispusta za spajanje udarada prili-
kom rasklapanja i sklapanja zatvarada.
14.	— Donosac metaka (si. 13) izvladi metke iz
redenika i donosi ih u uzduzni prorez osnove uvod-
nika i sanduka. Postavljen je na gornjoj strani stuba
nosaca.
15.	— Gasni klip (si. 13) prenosi dejstvo ba-
rutnih gasova iz gasne komore na nosad zatvarada
i potiskujc nosac unazad posle opaljenja metka. Spo-
jen je za prednji deo nosaca, tako da se moze ogra-
niceno preklapati, radi lakseg vadenj a iz sanduka
i postavljanja u sanduk zatvarada sa nosadem pri-
likom rasklapanja i sklapanja mitraljeza.
Сайта gasnog klipa (si. 11) Stiti klip od meha-
nickih povreda i spredava rasipanje barutnih gasova.
Postavljena je na prednjoj strani sanduka, tako da
se prednjim krajem naslanja na cevcicu gasne ko-
more. Na gornjoj strani caure postavljen je njen
utvrdivac.
16.	— Povratna opruga (si. 11) vrada u prednji
polozaj telo zatvarada i nosad. Navudena je na vre-
teno koje se moze preklapati. Na vretenu se nalazi
oslonac, koji je produzen navise radi lakseg potiski-
vanja opruge prilikom rasklapanja i sklapanja mi-
traljeza.
17.	— Rucica zatvarada (si. 14) sluzi za dovo-
denje zatvarada u zadnji polozaj. Postavljena je sa
desne strane sanduka. Kada je rucica u prednjem
polozaju, zub utvrdivaca zakaci za ojacanje na san-
duku i ne doz vol java da se rudica pomera.
4
21
SI. 14. Rucica zatvarada:
a) Rasklopljena; b) Sklopljena
4)	Delovi za okidanje i kocenje
18.	— Delovi za okidanje i kocenje sluze da
zadrze zatvarac sa nosacem u zadnjem polozaj u, da
ga oslobode iz tog polozaja i omoguce kocenje mi-
traljeza. Smesteni su u kutiji delova za okidanje i
kocenje i na vrataocima.
19.	— U kutiji delova za okidanje i kodenje
nalaze se: zapinjаса, opruga i osovina zapinjace,
potiskivac zapinj ace, pokretac potiskivada i kocnica
sa osiguracem i oprugom. Na vrataocima su: okidad,
poluga okidaca, kodnica okidaca i elektromagnet.
Krilce kodnice je na desnoj strani sanduka i
ima dva polozaja — prednji obelezen sa »ОГОНЬ« i
zadnji obelezen sa »ПР«. Kada se krilce kodnice
prebaci u prednji polozaj mitraljez je otkoden, a
kada se prebaci u zadnji polozaj onda je ukoden.
22
5) Vrataoca
20.	— Vrataoca (si. 15) zatvaraju sanduk sa
zadnje strane i omoguduju smestaj okidada, poluge
i kodnice okidada i elektromagneta. Sa desne strane
vrataoca postavljen je utvrdivac, a sa zadnje strane
elektriCni provodnik za elektromagnet. Na provod-
niku je utikac za prikljucivanje elektromagneta na
izvor elektridne energije. Poklopac elektromagneta,
koji je postavljen sa desne strane vrataoca, skida se
samo u radionici i njegovi vijci moraju biti osigu-
rani od samoodvijanja.
SI. 15. Vrataoca
23
3.	REZEVRNI DELOVI, ALAT I PRIBOR
21.	— Od rezervnih delova mitraljez ima: uda-
rad, osigurac navrtke regulatora, izvlakad, osovinu
izvlakaca, oprugu izvlakada i osigurad osovine. Ovi
delovi se duvaju u torbici pribora (si. 16).
SI. 16. Torbica za pribor
22.	— Pomocu alata (si. 17) vrsi se rasklapanje
i sklapanje mitraljeza. U alat spadaju: rudica sa
poklopcem, izbijad i specijalna odvrtka. Rucica omo-
gucuje laksi rad pomocu izbijaca i odvrtke, a ujedno
sluzi i za duvanje alata.
Izbijad sluzi za vadenje osiguraca osovine i oso-
vine izvlakaca i osigurada vijka na utvrdivadu cevi,
kao i za odvftanje (navrtanje) skrivada plamena, a
specijalna odvrtka — za odvrtanje (navrtanje) vijka
utvrdivaca cevi, navrtke regulatora i produznika
sipke, kao i za merenje duzine izvladenja udarne
igle na celu tela zatvarada.
24
Poklopac
RuCica
SI. 17. Alat mitraljeza
23.	— Pribor (si. 18) omogucava odrzavanje
mitraljeza i cuvanje rezervnih delova, alata i pri-
bora. U njega spadaju: torbica, kantica za podmaz,
trodelna sipka, izvlakac prekinutih caura, Cetkica
za podmazivanje cevi, nastavak trodelne sipke, re-
denici i kutije redenika.
25
SI. 18. Pribor mitraljeza
Redenik (si. 19) je metalni i puni se sa 250 me-
taka. Clanci redenika spojeni su spiralnim opruga-
ma. Na pocetku redenika nalazi se dodatak za lak§e
i pravilno uvodenje redenika u mitraljez.
SI. 19. Redenik
КЗ
Kutija redenika (si. 20) sluzi za smestaj rede-
nika i njegovo nesmetano uvodenje u mitraljez za
vreme gadanja. Svaka kutija ima po jedan redenik.
U borbenom vozilu se nalazi vise kutija redenika i
svaka ima svoje mesto u njemu. Te&na kutije sa
napunjenim redenikom je oko 8,5 kg.
26
SI. 20. Kutija redenika
4. SPRAVA ZA PROVERU TACNOSTI
GADANJA THP
24.	— Sprava za proveru THP (si. 21) sluii za
proveravanje tacnosti gadanja mitraljeza prema tabli
za proveru i bez upotrebe municije, a moze da se
koristi i za nisanjenje prilikom provere mitraljeza
prema udaljenoj tacki Ui meti za proveru. Sastoji
se od: tela, optidkog sistema i vretena. Uvelicava
5 puta, vidno polje je 7°20', preCnik izlaznog otvora
na okularu (pupila) iznosi 2,75 mm, a moc razlaganja
12". Udaljenje oka od okulara prilikom nisanjenja
(viziranja) je 13 mm. Dozvoljeno odstupanje optidke
od mehanidke ose iznosi 3,6 minuta, a parataks je
do 3'. Tezina sprave za proveru zavisi od ргеёшка
i duzine vretena i krece se od 0,260 — 1,535 kg.
SI. 21. Sprava za proveru tadnosti gadanja THP
27
25.	— U telu je smesten optiCki sistem. Sa
desne strane tela je poklopCid prizme, a sa leve
drzaC barjacica sa utvrdivaCem. Na gornjoj strani
je smesten pokretni prsten okulara, dok je sa zadnje
strane tela uvrnuto vreteno.
Opticki sistem (si. 22) ima: objektiv, prizmu,
koncanicu i okular. Kondanica (si. 23) ima podele u
stepenima i minutama. Jedan podeljak vredi 5 mi-
nuta. Svaki sesti podeljak obelezen je duzom crti-
com, a svaki dvanaesti i brojem. Centar krsta kon-
Cica oznacava optidku osu sprave i on se, prilikom
nisanjenja, dovodi na nisansku tadku.
SI. 22. Optidki sistem sprave THP
Vreteno ima dva opruzna utvrdivaca za stabil-
nije lezanje vretena u kanalu cevi. Na prednji kraj
vretena navucen je gumeni prsten koji sprecava
udar prilikom namestanja sprave u kanal cevi.
Barjacic sluzi kao signal za upozorenje da je
sprava postavljena u cev mitraljeza. Za vreme upo-
trebe barjacic se prebaci u prednji polozaj i utvrdi.
28
26.	— Prilikom osmatranja predmeta pomocu
sprave dobija se obrnuta slika po pravcu, tj. leva
strana predmeta vidi se kao desna i obratno, dok se
po visini polozaj strana predmeta ne menja.
27.	— 'Priprema sprave za rad i provera njene
ispravnosti vrsi se na sledeci nacin: prebrisu se fla-
nelom (vatom, jelenskom kozom) opticki delovi; po-
stavi se barjacic u radni polozaj; okretanjem po-
kretnog prstena okulara podesi se ostrina vida i
ujedno proven da li se prsten ravnomerno i lagano
okrece;skine se skrivac plamena sa cevi mitraljeza
i do kraja uvuce vreteno u cev, tako* da okulaf bude
okrenut navise, a zatim se laganim povlacenjem tela
u strane proven da li se vreteno , pomera u cevi;
5*
29
izabere se podesna tacka na udaljenju od tenka
vecem od 20 m, nanisani spravom (okretanjem ku-
pole i davanjem nagiba), na tu tacku i pomeranjem
oka levo-desno i napred-nazad ustanovi da И se
centar krsta ne pomera iz nanisanjenog polozaja
vise od 3 minuta (oko pola podeljka); proveri se da
li je dobro nanisanjeno na izabranu tacku, okrene
sprava (bez vaden j a iz cevi) oko uzduzne ose vre-
tena za 180° i proveri da И krst koncica ne odstupa
iz nanisanjenog polozaja vise od 3,6 minuta.
Ako se prilikom provere ustanovi da sprava ne
pokazuje sve potrebne uslove za njenu tacnost, treba
je predat: u radionicu na podesavanje ili opravku.
28.	— Da bi se sprava za proveru zastitila od
kvarova potrebno je: opticke delove brisati samo
ilanelom, vatom ili jelenskom kozom; metalne de-
love, koji nisu lakirani ili niklovani, podmazivati
zastitnim uljem, zastitnim podmazom ili tehnickim
vazelinom; spravu, kada se ne upotrebljava, drzati
u njenoj kutiji; cuvati spravu od udara, ogrebotina
ili pada, i ne upotrebljavati silu prilikom namesta-
nja vretena u cev ili vadenja iz cevi.
5. MUNICIJA
29.	— Za gadanje mitraljezom koristi se bojevi
metak, cije zrno moze biti: lako, tesko, pancir-
no, pancirno-zapaljivo, specijalno-pancirno-zapaljivo,
obelezavajuce i korekturno-zapaliivo. Mitraljez moze
da koristi i municiju namenjenu za avionski mitra-
Jjez. Ova municija na dancetu daure ima oznaku »III«.
30.	— Metak se sastoji od: caure, barutnog pu-
njenja, kapisle i zrna. Tezina metka je 21,8 gr a
zrna 9,6 gr.
Naziv metka, oznake; pocetna brzina i namena
zrna dati su u narednoj tabeli.
30
Naziv metka	Oznaka	Vo	Namena
Metak sa lakim zmom	L	840	Protiv zive sile
Metak sa teskim zmom	D	785	Protiv zive sile
Metak sa pancir- nim zrnom	0-30	—	Protiv tehnidkih sredstava
Metak sa pancimo- zapaljivim zmom	B-32	810	Protiv tehnidkih sredstava i za iza- zivanje pozara
Metak sa specijal- nim pancirno-zapa- Ijivim zmom	BS-40	—	Protiv tehnidkih sredstava i za iza- zivanje pozara
Metak sa obeleia- vajucim zmom	T	840	Za korekturu i po- kazivanje ciljeva
Metak sa korek- turno-zapalj ivim zmom	—	—	Za korekturu, po- kazivanje ciljeva i izazivanje pozara
Vrhovi zrna (si. 24) su obojeni, izuzev lakog
zrna, radi lakseg razlikovanja jedne vrste metaka
od druge.
SI. 24. Vrste metaka za mitraljez
31
DOPUNA
Prilikom stampanja drugog izdanja Pravila o-
maskom nije uneto oznacavanje municije za mitra-
Ijez jugoslovenske proizvodnje. Kroz ovu dopunu
dat je standard obelezavanja jugoslovenske municije
za mitraljez 7,62 mm PKT i to:
Red. br.	Naziv metka	Vrh zrna	Pojas ispod vrha	Spoj inicijalne kapsle i caure	Oznaka — indeks
1	Metak sa univerzal- nim zmom	—	—	erven	У
2	Metak sa lakim zmom	—	—	plav	Л
3	Metak sa pancirnim zrnom	crn	—	cm	П
4	Metak sa pancirno- -obelezavajucim zrnom	cm	zelen	crn	no
5	Metak sa pancirno- -zapaljivim zrnom	crn	erven	crn	ПЗ
6	Metak sa pancirno- -zapal j ivo-obelezava- jucim zrnom	crn	Ijubi- dast	crn	ПЗО
7	Metak sa obelezava- judim zrnom	zelen	—	zelen	о
8	Metak vezbovni	beo (alumi- nijum)		beo	в
9	Metak Skolski	zrno	i Caura su	. bu§eni	—
10	Metak manevarski	plastidno zrno		—	—
Napomen a:
Korisnik Pravila ovu dopunu treba da zalepi na vrhu
stranice 31 tako da se vidi postojeci tekst i ova dopuna.
Glava II
RASKLAPANJE I SKLAPANJE MITRALJEZA
1. RASKLAPANJE MITRALJEZA
31.	— Rasklapanje mitraljeza vrsi se radi:
ciscenja, pregleda, podmazivanja, obuke, zamene i
opravke delova. Treba izbegavati obuku u raskla-
panju *i sklapanju na mitraljezu koji je postavljen u
borberto vozilo, a ukoliko to nije mogucno, onda
obezbediti da se ta obuka izvodi pazljivo kako ne
bi doslo do ostecenja ili gubljenja delova.
32.	— Pri rasklapanju mitraljeza pridrzavati se
sledeceg:
—	pre rasklapanja proveriti da И je mitraljez
prazan i zatvarac u prednjem polozaju;
—	za rasklapanje koristiti ispravan i za to pred-
vjden alat;
—	rasklapanje vrsiti bez upotrebe sile, udara,
i na takyom mestu (stolu prostiracu) na kome se ne
mogu izgubiti ni zaprljati delovi mitraljeza;
—	odvajanje delova vrsiti po redosledu raskla-
panja, a skinute delove pazljivo i po redu raskla-
panja postavljati na pogodno mesto, i
—	delove koji su upresovani ili kirnovani ne
rasklapati.
32
33.	— Rasklapanje mitraljeza moze biti nepot-
puno i potpuno.
Nepotpuno rasklapanje vrsi se: radi pripreme
mitraljeza za gadanje, pri ponavljanju ciscenja posle
gadanja, za nedeljne preglede i ciscenje posle obuke
ili posle upotrebe mitraljeza koji nije bio izlozen
yecoj prljavstini, kao i radi zamene neispravnih
delova.
Potpuno rasklapanje vrsi se: radi Ci§6enja posle
gadanja, pri konzervaciji i dekonzervaciji ili prijemu
mitraljeza iz skladista i posle upotrebe mitraljeza
koji je bio izlozen vecoj prljavstini.
34.	— Pre rasklapanja treba isprazniti mitra-
ljez, razdvojiti elektricni provodnik ili skinuti vra-
taoca, skinuti mitraljez sa nosaCa, postaviti ga na
mesto rasklapanja i pripremiti potreban alat. Ako se
mitraljez rasklapa radi zamene nekog dela, onda ga
ne treba skidati sa nosaCa.
1)	Nepotpuno rasklapanje mitraljeza
35.	— Nepotpuno rasklapanje mitraljeza vrsi se
na slededi natin:
—	postavi se mitraljez na horizontalnu podlogu
tako da lezi na osloricima sanduka, levom rukom
uhvati za zadnji deo sanduka i vrataoca, prstima
desne ruke osloni na poklopac, palcem potisne utvr7
divac (si. 25) i poklopac podigne;
—	levom rukom drzi se mitraljez kao i pri otva-
ranju poklopca, prstima desne ruke uhvati oslonac
povratne opruge i potiskuje unapred dok zadnji deo
vretena ne izade iz svog lezista (si. 26), posle toga
se oslonac podigne navise i izvuce iz sanduka, a zatim
lagano popusta sve dok se ne izduii povratna opruga,
nakon cega se opruga sa vretenom izvuCe iz nosaCa;
33
31. 25. Otvaranje poklopca sanduka
SI. 26. Vadenje povratne opruge
34
— desnom rukom povude se rudica zatvarada
unazad do kraja i vrati u prednji polozaj (pri tom
se mitraljez drzi leVonv rukom кдо i pri otvaranju
pokldpca), prstima desne ruke uhvati donosad me-
taka 1 povude unazad do kraja, a zatim podize naviSe,
povlaci unazad (si. 27) i tako zatvarad sa nosadem
izvadi iz sanduka:
Telo zatvarata
NosaG zatvaraca
SI. 27. Vadenje zatvarada sa nosadem
—	levom rukom se pridrzava nosad zatvarada,
(tako da je okrenut navise i sa gasnim klipom una-
pred), a desnom okrece telo zatvarada u smeru kre-
tanja satne kazaljke sve dotle dok ispust za spajanje
udaraca ne dode u zljeb na desnoj strani stuba no-
sada (si. 28), a zatim se telo zatvarada povude una-
pred i skine sa nosada i iz tela izvadi udarad;
—	podigne se osnova uvodnika i priljubi uz po-
klopac sanduka, a zatim palcem leve ruke (si. 29)
povuce utvrdivad cevi ulevo do kraja;
35
SI. 29. Oslobadanje cevi od utvrdivafa
36
—	levom rukom pridrzava se sanduk, a desnom
potisne unapred rucica cevi (si. 30) i cev izvuce iz
sanduka;
SI. 30. Vadenje cevi
—	levom rukom se uhvate vrataoca tako da ье
palcem osloni na gornju stranu sanduka, a desnom
(pomocu izbijaca) potisne utvrdivac vrataoca (si. 31),
posle cega se prstima leve ruke, oslanjajuci se pal-
cem na sanduk, podizu vrataoca navise i izvade iz
sanduka, i
—	levom rukom se pridrzava prednji deo san-
duka, a desnom uhvati caura gasnog klipa, palcem
pritisne njen utvrdivac (si. 32) i caura izvuce iz
sanduka.
37
SI. 32. Odvajanje daure gasnog klipa. od sanduka
38
2) Potpuno rasklapanje mitraljeza
36. — Potpuno rasklapanje mitraljeza vrsi se
pod neposrednim nadzorom komandira borbenog
vozila. Za potpuno rasklapanje mitraljeza potrebno
je da se prethodno izvrsi nepotpuno rasklapanje, a
zatim se dalje rasklapanje vrsi na sledeci nadin:
—	pritisne se unazad utvrdivafi skrivaCa pla-
mena i, okretanjem udesno — u smeru kretanja
satne kazaljke, odvrne i skine skrivac;
SI. 33. Odvijanje vijka na utvrdivacu cevi
—	izvadi se osiguraC navrtke regulatora, speci-
jalnom odvrtkom odvrne za 1,5 — 2 kruga, drvenim
cekicem ili cekicem od mekog metala (bakar, dur-
-aluminijum, mesing) udara po navrtki dok se re-
gulator ne pomeri, a zatim se odvrne i skine navrtka
1 izvuce regulator;
— pomocu izbijada potisne se unapred i izvadi
osigurac vijka na utvrdivadu cevi, odvrne i izvadi
vijak (si. 33), a4 zatim telo utvrdivaca potisne udesno
39
da za 1/3 izade iz sanduka (pazeci da se utvrdivac
ne zaglavi uz potiskivaC sanduka), izvadi se zadrza^
iz tela i, povlaCenjem ulevo, izvuCe telo utvrdivada
iz svog lezista u sanduku;
— kroz otvor sa gornje strane tela zatvaraca
(si. 34), izbijacem se istisne (izbije) osigurac osovine
izvlakaca, a zatim se kroz otvor na levom prosirenju
tela istisne osovina izvlakaca, posle cega se izvadi
izvlakac sa oprugom, i
— skine se povratna opruga sa vretena.
SI. 34. Vadenje izvlakaca iz tela zaptivaca
37.	Utvrdivac cevi nije potrebno skidati pri
svakom potpunom rasklapanju mitraljeza. Medutim,
treba ga skidati prilikom ciscenja* posle duzeg gada-
nja, kao i onda kada se utvrdivad, zbog velike prljav-
stine ne moze da ocisti u sanduku.
38.	— Clanovi posade borbenog vozila mogu
vrsiti rasklapanje mitraljeza samo do stepena pred-
videnog odredbama tac. 35 i 36. Detaljnije raskla-
panje vrsi se .u radionici ili remontnom zavodu.
40
2. SKLAPANJE MITRALJEZA
39.	— Sklapanje mitraljeza moze se vrsiti samo
onda kada su delovi mitraljeza dobro ocisceni, pre-
gledani i podmazani. Pri sklapanju treba se pridr-
zavati odredaba datih u tac. 32.
1) Sklapanje mitraljeza posle nepotpunog
rasklapanja
40.	— Sklapanje mitraljeza posle nepotpunog
rasklapanja vrsi se na sledeci nacin:
—	namesti se u sanduk caura gasnog klipa i
potjsne toliko da je utvrdivac utvrdi;
—	postave se vrataoca na sanduk tako da rebra
nalegnu u odgovarajuce zlebove, pritisne utvrdivafi
i vrataoca potisnu nadole do kraja, a zatim proveri
da И su utvrdena;
—	uvuce se cev u sanduk, usmeri cevcica gasni*
komore da nalegne na cauru gasnog klipa i cev po-
tisne do kraja, a zatim se potisne utvrdivac cevi
udesno;
—	spusti se osnova uvodnika da potpuno na-
legne na sanduk;
—	postavi se udarac u telo zatvaraca i telo
uvuce u otvor na stubu nosaca, a zatim se, okreta-
njem tela ulevo, kosi ispust dovede u figurativni
kanal na nosadu;
—	»namesti se zatvaraC sa nosacem u sanduk
tako da gasni klip ude u svoju dauru, zatvaraC sa
nosacem potisne unapred i spusti u sanduk, a zatim
se izvrsi okidanje i zatvarac dovede u prednji po-
lozaj;
—	uvuce se povratna opruga u nosac, vreteno
opruge usmeri u kanal nosada, potisne oslonac una-
41
pred i spusti u sanduk, tako da zadnji deo vretena
ude u svoje leziste, i
—	spusti se poklopac sanduka i pritisne toliko
da ga utvrdivac utvrdi.
41.	— Posle sklapanja mitraljeza, povuce se za-
tvarac u zadnji .polozaj i izyrsi okidanje. Ako pri
tome povratna opruga normalno vraca zatvarac u
prednji polozaj, sklapanje mitraljeza je izvrseno
dobro. Ukoliko se zatvarac nenormalno ili tesko po-
vlaci unazad ili ga posle okidanja povratna opruga
ne vraca u prednji polozaj, sklapanje mitraljeza je
izvrseno pogresno, radi cega treba pronaci i otkloniti
gresku.
2) Sklapanje mitraljeza posle potpunog rasklapanja
42.	— Sklapanje mitraljeza posle potpunog ras-
klapanja vrsi se na sledeci nacin:
—	skrivac plamena se navrne na cev do kraja
i ako ga u tom polozaju ne zahvati utvrdivac, treba
skrivac odvrtnuti za toliko da utvrdivac nalegne u
prvi naredni izrez;
—	postavi se regulator u gasnu komoru tako
da izrez sa odgovarajucim brojem nalegne na ogra-
nicivac, zatim se na regulator navrne navrtka do
kraja, poravna jedan od otvora na navrtki sa pro-
rezom na regulatoru i postavi osigurac navrtke;
—	namesti se utvrdivac cevi u odgovarajuce le-
ziste na sanduku i potisne toliko da za pola duzine'
ude u leziste, postavi se zadrzac u telu utvrdivaca
i vijak uvrne do kraja, a zatim se odvrne toliko da
se ravno zasecena strana glave vijka poravna sa gor-
njom stranom tela utvrdivaca, posle cega se postavi
osigurac vijka;
42
—	uvuce se opruga u izvlakad caura, izvlakac
postavi u svoje leziste na celu tela zatvarada i pri-
tisne toliko da se otvori poravnaju, uvuce se osovina
izvlakaca u otvor kraj kosog ispusta i potisne toliko
da se zaseceni deo poravna sa otvorom, posle cega
se, kroz otvor na kosom ispustu tela postavi osigu-
rac osovine, i
—	navuce se povratna opruga na vreteno.
Dalje sklapanje mitraljeza vrsi se kao i posle
nepotpunog rasklapanja (tac. 40 i 41).
3.	PODESAVANJE regulatora
43.	— Na novom mitraljezu, do ispaljenja 3000
metaka, regulator treba da je postavljen tako da
izrez sa brojem 2 bude na ogranicivacu. Posle toga,
za normalan rad mitraljeza, regulator se postavlja
na broj 1.
Ukoliko, za vreme paljbe, dolazi do takvog za-
stoja zbog koga zatvarac sa nosacem ne dolazi u
zadnji polozaj (zapecen kanal broj 1, hladnoca, gusto
mazivo i si.), regulator treba prebaciti'na broj 2.#
Kada je regulator na broju 2, a za vreme ga-
danja zatvarac sa nosacem opet ne dolazi u zadnji
polozaj (velika hladnoca, zapecen kanal broj 2 i si.),
dozvoljeno je da se regulator postavi na broj 3, ali
samo za krace vreme, tj. dok se mitraljez ne zagreje.
odrjosno dok se ne ociste kanali u gasnoj komori.
44.	— Nije dozvoljeno da se pocinje sa gada-
njem iz razradenog mitraljeza ako regulator nije na
broju 1, odnosno na broju 2 — kod novog mitraljeza.
Prebacivanje regulatora na sledeci veci broj vrsi se
samo za vreme gadanja, i to onda kada se ustanovi
da zatvarac sa nosacem ne dolazi u zadnji polozaj,
43
a situacija ne dozvoljava da se izvrsi CiScenje zatva-
raca sa nosacem i kanala u gasnoj komori.
45.	— Promena polozaja regulatora vrsi se na
taj nacin sto se regulator rasklopi (tac. 36), a potom
sklopi (taC. 42) tako da se izrez sa narednim vecim
brojem postavi na ograniCivaC sa desne strane gasne
komore.
4.	PODESAVANJE CEONOG ZAZORA I VADENJE
PREKINUTE CAURE
46.	— Od pravilno podesenog Ceonog zazora (za-
zora izmedu cela zatvaraca i zadnjeg preseka cevi)
zavisi normalan i neprekidan rad mitraljeza za vre-
me paljbe. Nepodesen ceoni zazor dovodi do kidanja
caure i ostajanja jednog njenog dela u lezistu metka,
sto dovodi do prekida paljbe — zastoja. Konstrukcija
utvrdivaCa cevi obezbeduje sigurno podesavanje Ceo-
nog zazora.
47.	— Podesavanje ceonog zazora na mitraljezu
vrsi se na laj nacin sto se vijak utvrdivaca cevi uvrne
do kraja, a zatim — odvrne za toliko da se ravno
zas^ceni deo glave vijka poravna sa gornjom stranom
tela utvrdivaca cevi i vijak osigura u tom polozaju.
Ovakav polozaj vijka obezbeduje normalan Ceoni
zazor na mitraljezu koji nije mnogo ishaban.
48.	— Posle duze upotrebe mitraljeza moze da
dode do povecanog Ceonog zazora, odnosno do kida-
nja caura. U tom slucaju potrebno je da se cev pri-
tlizi celu zatvaraca. To se postize na ovaj naCin:
izvadi se osigurac vijka na utvrdivaCu cevi i vijak
odvrne samo za jedan krug, a zatim vijak osigura
u tom polozaju (pri ovom cev se priblizila za oko
0.25 mm). Ako slucajno mitraljez kida Caure i posle
44
otvaranja vijka za jedan krug, vijak treba odvrnuti
za jos jedan krug.
Kada se vijak, posle duze upotrebe mitraljeza
odvrne za cetiri kruga, a mitraljez opet kida cauru,
onda mitraljez treba predati u radionicu radi oprav-
ke, jer se ceoni zazor vise ne moze podesavati odvr-
tanjem vijka.
49.	— Ako za vreme gadanja dode do zastoja
zbog toga sto je prekinata caura ostala u cevi (metak
usao u prekinutu cauru u cevi i zatvarac ne zabrav-
Ijuje cev), tada treba snazno povuci zatvarac u zadnji
polozaj, kako bi s ostatak caure izvukao iz lezista
pomocu metka zaglavljenog u cauru. Ukoliko na
ovaj nacin nije izvucena prekinuta caura, onda se
ona izvlaci pomocu izvlakaca prekinutih caura.
50.	— Izvlacenje prekihute caure pomocu izvla-
kaca vrsi se na sledeci nacin:
—	isprazni se mitraljez, zatvarac zadrzi u zad-
njem polozaju i podigne osnova uvodnika;
—	postavi se u leziste metka izvlakac prekinute
caure i potisne do kraja;
—	pridrzava se zatvarac pomocu rucice, izvrsi
okidanje i zatvarac lagano popusta unapred i, kada
dode do prednjeg polozaja na oko 5 cm, pusti rucica
da izvlakac na telu zatvaraca zahvati obod na izvla-
kacu prekinute caure, i
—	povuce se zatvarac u zadnji polozaj, pri сети
treba da se izvuce prekinuta caura i sa izvlakacem
izbaci iz sanduka mitraljeza.
51.	— Ukoliko se, pri povlacenju zatvaraca и
zadnji polozaj, izvlakac prekinute caure *ne izvuce
iz cevi, onda treba: izvaditi zatvarac iz sanduka, ski-
nuti vrataoca, provuci trodelnu sipku kroz srednji
otvor na zadnjoj strani sanduka, uvrnuti sipku и
45
izvlakac i pomocu sipke izvuci ga iz cevi. U sluca-
jevima kada to situacija dozvoljava, izvlakad pre-
kinute daure moze se izbiti trodelnom sipkom kroz
cev pri сети zatvarac mora biti и zadnjem polozaju.
5.	MERENJE DUZlNE UDARNE IGLE
52.	— Kada и toku gadanja dolazi do ceSdih
zastoja prilikom kojih se n£ vrsi opaljenje metka,
tada treba izmeriti duzinu izlazenja udarne igle na
celu zatvarada.
53.	— Merenje duzine udarne igle vr§i se na
ovaj nacin:
—	isprazni se mitraljez, zatvarac zadrii и zad-
njem polozajи i podigne osovina uvodnika;
—	postavi se и leziste metka caura ispaljenog
metka i izvrsi okidanje;
—	proveri se da li Se stub nosada zatvarada svo-
jom prednjom stranom naslanja na sanduk (ako se
ne naslanja, tada 2—3 puta ponoviti okidanje mitra-
ljeza na istu cauru);	__
Specijalna
odvrtka
Celo tela
zatvaratd'
SI. 35. Merenje duzine
udarne igle
46
—	na telu zatvaraca, pored zadnje strane stuba
nosaca, obelezi se polozaj tela zatvaraca pri zabrav-
Ijenoj cevi;
—	izvadi se iz sanduka zatvarac sa nosacem, telo
zatvaraca postavi tako da obelezena crta na njemu
bude poravnata sa zadnjom stranom stuba, i
—	pomocu specijalne odvrtke izmeri duzina
izlazenja udarne igle na celu zatvaraca (si. 35).
Ako se duzina udarne igle poklapa sa izrezom
na specijalnoj odvrtki, onda je duzina dobra, a uko-
liko je manja, onda treba postaviti rezervni udarac.
47
Glava III
RAD DELOVA MITRALJEZA, ZASTOJI
I NJIHOVO OTKLANJANJE
1.	— RAD DELOVA MITRALJEZA
1)	Polozaj delova mitraljeza pre punjenja
5	4. — Delovi mitraljeza pre punjenja nalaze se
u sledecim polozajima:
—	telo zatvaraca sa nosacem je u prednjem po-
lozaju, pri сети je: gasni klip и cevcici na gasnoj
komori; povratna opruga opruzena; telo zatvaraca
okrenuto oko uzduzne ose udesno, tako da se njegova
prosirenja oslanjaju na ispuste и sanduku, a cev je
zabravljena; udarac pomeren unapred i udarna igla
viri kroz otvor na celu tela zatvaraca, a rucica za-
tvaraca je и prednjem polozaju, pri сети je zub
utvrdivaca rucice zakacio za prednju ivicu ojacanja
sanduka;
—	klizac je pomeren udesno i potiskivac rede-
nika pod dejstvom opruge uzdignut; zadrzac rede-
nika i pritiskitac met aka su pod dejstvom opruga
spusteni, a poklopcici otvora uvodnika i otvora za
izbaci van je caura zatvoreni, i
—	zapinjаса je podignuta navise; krilce kocnice
okrenuto unapred i izrez na osovini krilca dozvoljava
da se zapinjаса spusti; okidac, poluga okidaca, ele-
48
ktromagnet, pokretac i potiskivac zapinj ace su u
neutralnom polozaju, s tim da kocnica okidaca na
vrataocima zadrzava okidac u neutralnom polozaju.
2)	Rad delova mitraljeza prilikom punjenja
55.	— Punjenje mitraljeza obuhvata uvodenje
redenika i dovodenje zatvaraca u zadnji polozaj.
Uvodenje redenika u mitraljez vrsi se na ovaj
nacin:
—	pripreme se meci i redenik napuni;
—	postavi se redenik u kutiju i kutija namesti
na njen drzac na hosacu mitraljeza;
—	otvori se poklopac sanduka (bez podizanja
osnove uvodnika);
—	postavi se kraj redenika sa dodatkom na
osnovu uvodnika, tako da prvi metak obodom dan-
ceta caure nalegne na donosac metaka i pritisnuti
metak da nalegne izmedu zuba donosaca, i
—	pridrzava se redenik i zatvori poklopac san-
duka, pri сети zatvaranje poklopca mora biti nor-
malno, bez otpora redenika.
Dovodenje zatvaraca и zadnji polozaj vrsi se
tako sto se rucica zatvaraca povuce unazad do kraja,
a potom vrati unapred da zub utvrdivaca rucice za-
kaci za ojacanje na sanduku.
Posle uvodenja redenika, dovodenja zatvaraca и
zadnji polozaj i vracanja rucice unapred, mitraljez
je spreman za paljbu. Ukoliko se odmah nece gadati,
krilce kocnice treba prebaciti и zadnji polozaj’ (uko-
citi mitraljez), pri сети se nezaseceni deo osovine
krilca dovede ispod zapinj ace i on ne dozvoljava
zapinjaci da se spusti, odnosno ne dozvoljava oki-
danje mitraljeza.
49
56.	— Prilikom povlacenja rucice zatvaraca
unazad, rad delova mitraljeza je sledeci:
—	rucica zatvarada svojim zubom zakadinje za
zadnju ivicu zleba na desnoj strani nosada i povladi
ga unazad, pri demu se sa nosadem kredu gasni klip
i udarad i sabija povratna opruga;
—	kada nosad prede duzinu slobodnog hoda
(10—15 mm), tada figurativni kanal na gornjoj strani
nosada, svojom prdnjom kosom ivicom, potiskuje kosi
ispust na telu zatvarada i okrece telo ulevo; prosi-
renja na telu zatvarada napustaju ispuste u sanduku
i cev'Se odbravljuje, a posle toga telo zatvarada sa
nosacem odlazi unazad; ispust sa leve strane stuba
nosada, prilikom kretanja unazad, potisne polugu
poklopdica i poklopdid otvora za izbacivanje daura
se otvori i zatvori;
—	zubi donosada metaka, izvlade metak iz rede-
nika i nose ga unazad; kada metak naide na priti-
skivad, pritiskivac se podize i sabija oprugu, a kada
metak naide na potiskivac, ovaj ga potiskuje iz do-
nosada i uz pomoc pritiskivada ubacuje u prosedeni
deo osnove uvodnika, gde metajk ostaje, a zatvarad
produzava kretanje unazad;
—	klizac uvodnika se, pomocu vodice izreza na
levoj i kosog rebra na desnoj strani nosada, okrede
i pomera ulevo potiskivad redenika, pri demu se zub
potiskivaca oslanja na dlanak redenika, potiskuje
redenik ulevo i dovodi slededi metak na pravac kre-
tanja donosaca metaka; zadrzad redenika propuSta,
a zatim zakacinje slededi clanak redenika i zadrzava
redenik u tom polozaju, i
—	kada zadnji deo nosada naide na zapinjadu,
ona se spusta, a kad nade zub za zapinjanje — onda
se podize, oslanja na zub i zadrzava zatvarad sa no-
sacem u zadnjem polozaju.
50
3) -Rad delova mitraljeza prilikom opaljenja metka
57.	— Da bi se izvrsilo opaljenje metka potreb-
no je: ukljuciti elektricno okidanje, otkoditi mitra-
Ijez (ako je bio ukocen) i pritisnuti prekidac za
okidanje elektricnim putem. Okretanjem krilca kod-
nice zaseceni deo njene osovine postavij a se ispod
zapin j ace i doz vol java zapin jaci da se moze spustiti
nanize, odnosno doz vol java okidanje mitraljeza.
58.	— Prilikom okidanja rad delova mitraljeza
je sledeci:
— elektromagnet potiskuje unapred polugu oki-
daca, pri сети se okrece pokretac i podize zadnji deo
potiskivaca zapinjace, isled cega se spusta prednji
deo potiskivaca i povlaci zapinjаса sve dotle dok ne
oslobodi nosac;
, — posto se nosac, a sa njim i telo zatvarada,
oslobode od zapinjace krecu unapred pod dejstvom
povratne opruge; telo zatvarada potiskuje metak iz
proreza osnove uvodnika и cev i kada metak nalegne
и svoje leziste, dance caure naleze и kruzno udub-
Ijenje na celu tela zatvarada, a zub izvlakaca zaka-
cinje cauru za obod danceta; istovremeno ispust na
desnom zidu sanduka, svojom kosinom, potiskuje
nadole desno prosirenje tela zatvarada i telo malo
okrene udesno, posle cega prestaje kretanje tela za-
tvaraca unapred; nosac zatvarada produzava kretanje
unapred. zadnjom kosom ivicom figurativnog kanala
potiskuje ulevo kosi ispust na telu zatvarada, okrece
telo udesno i zabravljuje cev; posle zabravljivanja
cevi nosac se jos krece unapred, nosi udarac i udarna
igla udara и kapislu i vrsi se opaljenje metka, a
donosac metaka zahvata sledeci metak и redeniku;
— klizac uvodnika, za vreme kretanja nosaca
unapred, okrece se i pomera udesno potiskivac rede-
51
nika, dok zadrzac redenika zadrzava redenik u onom
polozaju u kome je ostao posle dovodenja zatvaraca
u zadnji polozaj;
— kada zrno ispaljenog metka, za vreme kre-
tanja kroz cev, prode pored otvora za gasnu komoru,
deo baiutnih gasova prolazi kroz taj otvor i odlazi
u gasnu komoru, gde vrsi pritisak (udara) na celo
gasnog klipa i delovi zatvaraca, pod inercijom stvo-
renom udarom barutnih gasova na klip, odlaze una-
zad, kao i pri povlacenju rucice zatvaraca (tad. 56),
s tim da telo zatvaraca, uz pomoc izvlakaca, nosi
cauru ispaljenog metka sve dotle dok dance caure
ne naide na izbacac u kom se momentu caura izba-
cuje iz sanduka.
59.	— Kada zatvarac sa nosacem naide na spu-
stenu zapin jacu (pritisnut prekidac za elektridno
okidanje) ne ostaje u zadnjem polozaju, vec se vraca
unapred i dolazi do ispaljenja sledeceg metka. Ako
su ispaljeni svi meci iz redenika, tada ce zatvarac
ostati u prednjem polozaju.
1)	Prekid paljbe i praznjenje mitraljeza
60.	— Prekid paljbe (kada u redeniku ima me-
taka) postize se otpustanjem prekidaca za okidanje
elektricnim putem. Pri tome prestaje dejstvo elek-
tromagneta, opruga zapinjace podize zapinjacu i ona
zadrzava zatvarac sa nosacem u zadnjem polozaju.
О vim je gadanje prekinuto, a mitraljez ostao napu-
njen i spreman za paljbu.
61.	— Kod potpunog prekida paljbe potrebno
je isprazniti mitraljez. Praznjenje mitraljeza vrsi se
na sledeci nacin:
52
—	prebaci se krilce kocnice u zadnji polozaj i
iskljuci prekidac za ukljucivanje okidanja elektric-
nim putem;
—	otvori se poklopac sanduka, skine redenik sa
osnove uvodnika i vrati u kutiju redenika;
—	izvadi se metak iz osnove uvodnika i proveri
da li u cevi i sanduku nije ostao metak ili caura;
—	zatvori se poklopac sanduka, prebaci krilce
kocnice unapred i izvrsi okidanje mitraljeza, i
—	isprazni se vrecica za hvatanje caura.
2. ZASTOJI I NACIN NJIHOVOG OTKLANJANJA
62.	— Mitraljez je sigurno orude i radi bez
zastoja, ako se sa njim pravilno rukuje i ako se bri-
zljivo cuva.
Ipak, zbog duze upotrebe, neopreznog rukova-
nja, prljanja delova, neispravnog redenika ili mu-
nici je, na mitraljezu se mogu pojaviti neispravnosti,
koje ometaju njegov normalan rad za vreme paljbe
i izazivaju zastoje.
63.	— Da bi se prilikom gadanja sprecili za-
stoji na mitraljezu potrebno je:
—	redovno vrsiti dnevne, nedeljne i tehnicke
preglede mitraljeza, rezervnih delova, alata i pri-
bora i preduzimati mere da se uocene neispravnosti
na mitraljezu sto pre otklone;
—	pre gadanja ocistiti, pregledati i tanko pod-
mazati delove mitraljeza (sem vodista zrna u cevi),
redenik i municiju, jer se sa prljavim i neispravnim
mitraljezom, redenikom i municijom ne sme gadati;
. — posebnu paznju obratiti cuvanju mitraljeza
od prljavstine i vlage i kad god je to mogucno (za
vreme marsa, prilikom stajanja tenka na parkira-
listu i si.) treba postavljati navlaku na mitraljez;
53
— za vreme gadanja (kada to situacija dozvo-
Ijava) ili prilikom privremenog prekida gadanja,
pregledati delove mitraljeza, odstraniti zgusnuto
mazivo i gareZ, odistiti kanale u gasnoj komori i
regulatoru i ovla§ podmazati pokretne delove mi-
traljeza;
— ne dozvoliti, bez stvarne potrebe, pregre-
vanje cevi, pri demu imati na umu da cev moie
izdrzati neprekidnu paljbu samo od 400 — 500
metaka, i
— ukoliko dode do zastoja, pri kome je metak
ostao u cevi, ne dozvoliti duie ostajanje metka, jer
moze dodi do samoopaljenja u momenta otvaranja
zatvaraca, §to moJe izazvati veda oStedenja delova
mitraljeza (u cevi, iz koje je ispaljeno u vrlo krat-
kom vremenu 250 metaka, do samoopaljenja dolazi
posle 15 — 20 sek.).
64.	— Ako ,za vreme gadanja dode do zastoja,
treba ga 'otkloniti ponovnim punjenjem, pri demu
ovu radnju kod zagrejane cevi treba i?vesti brzo i
odmah — dim je zastoj nastupio. Ukoliko se na ovaj
nadin zastoj ne moze otkloniti, ili se p’onovo pojavi,
tada treba isprazniti mitraljez, pronadi i otkloniti
uzrok zastoja.
65.	— Karakteristidne neispravnosti, koje pri
gadanju izazivaju zastoj, uzroci zastoja i nadin nji-
hovog otklanjanja:
54
Zastoji	Uzroci zastoja	Nacin njihovog otklanjanja
Nosad zatvaraca nije dosao u prednji po- lozaj, a metak uveden u svoje leziste u cevi	1.	Prljav sanduk, za- tvarad ili leziste metka 2.	Zapecena garez u cevcici gasne ko- more 3.	Prljavi ili neisprav- ni meci ili redenik	Rasklopiti zaprljani ili od garezi za- peceni deo, ofcistiti ga i podmazati. Ako nema mogucnosti da se to odisti, onda leziste metka, zatvarafc i cev- cicu gasne komore samo podmazati. Ako su redenik ili meci neispravni, zameniti ih
, Metak uveden u svoje leziste, zatvarac sa no- sacem dosao u pred- nji polozaj, a opalje- nje metka nije izvr- seno	1.	Neispravna kapisla metka 2.	Neispravan udarac 3.	Zaprljan mitraljez ili je mazivo zgus- nuto '	Izvrsiti ponovno punjenje mitraljeza tako sto povuci rucicu zatvaraca u zadnji polozaj. Ako se zastoj ponovi — isprazniti mitraljez, rasklopiti za- tvarac, pronaci i otkloniti uzrok zastoja
сл
05	Zastoji	Uzroci zastoja	Nadin njihovog otklanjanja
Zatvarad sa no.sadem se zadriao u srednjim polozaju, байта ostala u cevi i slededi me- tak se zaglavio u sanduku	1. Neispravan zub iz- vlakada ili je prsla njegova opruga 2. Zaprljano leziSte metka ili je neis- ‘ pravna байта opa- Ijenog metka	Isprazniti mitraljez, izvaditi zaglav- Ijeni metak i izvrSiti okidanje, a za- tim ponovo dovesti zatvarad u zad- • nji polozaj. Ako se na ovaj nadin daura ne izvadi iz cevi, izbiti je po- mocu §ipke. Potom, odistiti leZiSte metka i podmazati metke i redenik, a regulator postaviti na manji broj. Pregledati izvlakad i njegovu oprugu i neispravni deo zameniti
Caura izvudena iz ce- vi, ali je ostala u sanduku ili na delu tela zatvarada, a po- nekad i novi metak ubaden u prore? san- duka	1.	Prljavi pokretni delovi mitraljeza 2.	Zapedena garez u капа lima gasne ko- more 3.	Neispravan izvlakad 4.	Neotvara se poklop- dic otvora za izba- civanje daura 5.	Ostecen izbacad daura	Odistiti pokretne delove mitraljeza i kanale u gasnoj komori. Ako nema vremena da se ociste pokretni delovi i kanali u gasnoj komori, tada regu- lator prebaciti na sledeci veci broj. Pregledati delove izvlakada i neis- pravan deo zameniti. Ako se ne ot- vara poklopdic otvora za izbacivanje daura ili je oStecen izbacad daura, prekinuti gadanje i mitraljez predati u radionicu radi opravke
Zatvarad sa nosacem nije dosao u prednji polozaj, jer se uve- deni metak zaglavio u prekinutu cauru, koja je ostala u le- zistu metka	1. Slab materijal od koga je izradena caura 2. Suvise veliki ceoni zazor (zazor izmedu cela zatvaraca i zadnjeg preseka cevi)	Prvo postupiti po odredbama tad. 49 i, ako se ne izvadi prekinuti deo caure, izvaditi ga pomocu izvlakada (tac. 50 i 51), a zatim produziti ga- danje. Ukoliko ponovo dode do za- stoja zbog kidanja caure, podesiti ceoni zazor (tac. 46—48)
Prilikom kretanja una- zad zatvarac sa no- sacem se zadrzao u srednjem polozaju, do- nosac metaka izvukao metak iz redenika i caura nije izbacena	1.	Prljavi pokretni de- lovi mitraljeza 2.	Zapeceni kanali u . gasnoj komori 3.	Zaglavio se redenik u uvodniku	Dovesti zatvarac u zadnji polozaj (povlacenjem za rucicu zatvaraca) i produziti gadanje. Ako se zastoj po- novi, onda isprazniti mitraljez, pro- veriti kako su meci slozeni u rede- niku i, ako je redenik ispravan, pre- baciti regulator na sledeci veci broj
Kada se otpusti pre- kidac za okidanje elek- tricnim putem, mitra- ljez produzava paljbu	1.	Zgusnuto mazivo na delovima za okidanje 2.	Neispravni delovi za okidanje 3.	Istrosen zub za zapinjanje	Otvoriti poklopac sanduka i skinuti redenik kako bi se prekinula paljba. Rasklopiti mitraljez, ocistiti delove za okidanje i pregledati ih. Ako su delovi za okidanje ispravni — pre- baciti regulator na sledeci veci broj, a ako su neispravni — predati mi- traljez u radionicu radi opravke
		
сл оа	Zastoji	Uzroci zastoja	Nadin njihovog otklanjanja
	Redenik ne uvodi me- tak na pravac dono- sada metaka ili dono- sad ne izvladi metak iz redenika	1.	Polomljen potiski- vad redenika ili njegova opruga 2.	IstroSen zadrzad re- denika ili je polom- Ijena njegova opruga 3.	IstroSeni ili polom- Ijeni zubi donosada metaka	Pregledati ispravnost potiskivada i zadrzada redenika i zuba donosada metaka i, ako su neispravni, predatl mitraljez u radionicu radi opravke
Glava IV
CisCenje I ODRZAVANJE mitraljeza
1. CUVANJE MITRALJEZA
66.	— Mitraljez se mora brizljivo duvati i odr-
zavati u ispravnom stanju, jen od toga zavise njegov
pravilan rad i tacnost gadanja. О cuvanju mitraljeza
staraju se clanovi posade borbenog vozila, a koman-
dir vozila je duzan da svakodnevno kontrolise kako
se mitraljez cuva i odrzava.
67:	— Kada se mitraljez ne upotrebljava, bez
obzira na to gde je borbeno vozilo, tada je potrebno
na mitraljez navuci navlaku, pri сети on mora brti
prazan i okinut (zatvarac и prednjem polozaju).
Rezervne delove, alat i pribor drzati и torbici
pribora. Za vreme pregleda mitraljeza obavezno
pregledati rezervne delove, alat i pribor.
68.	— Prilikom upotrebe mitraljeza pridrzavati
se sledeceg:
—	pre zanimanja ili gadanja mitraljez obrisati
spolja i pregledati, a za gadanje oCistiti unutras-
njost cevi;
—	ne dozvoliti, kada je to mogucno, da na mi-
traljez padaju prasina, pesak, voda, blato i si.;
—	ne upotrebljavati silu za vreme rasklapanja,
sklapanja, punjenja, praznjenja i otklanjanja zastoja
и toku gadanja;
59
—	obuku u punjenju, praznjenju i okidanju
iskljuCivo izvoditi sa skolskom municijom;
—	zastitu unutrasnjosti cevi od prasine, vlage
i si. vrsiti podmazivanjem i postavljanjem navlake
na skrivac plamena;
—	ako se u toku gadanja ispaljuje ve6i broj
metaka, tada je potrebno da se povremeno podmazu
pokretni delovi mitraljeza i odiste kanali u gasnoj
komori da bi se izbegli zastoji i prebacivanje regu-
latora na ve6i broj, i
—	cisdenje i podmazivanje mitraljeza vr§iti
samo onim priborom i sredstvima koja su za to pra-
vilom predvidena.
2.	ClSCENJE I PODMAZIVANJE MITRALJEZA
1)	Sredstva za CiScenje i podmazivanje
69.	— Za CiScenje mitraljeza upotrebljavaju se:
pamudne krpe, kudina, pamudnjak (kao mehanidka
sredstva) i deterdient za pranje i odmaidivanje me-
tala — DM-C (kao hemijsko sredstvo).
Pre podetka diicenja obavezno pregledati kvali-
tet i ispravnost sredstava i pribora za discenje. Pri
pregledu sredstava posebnu paznju obratiti na to da
u njima nema prljavstine (peska, blata, praiine i
si.), a pri pregledu pribora — ustanoviti njegovu
ispravnost, prvenstveno stabilnost spajanja trodelne
sipke i njenog nastavka.
U priboru mitraljeza treba da se nalazi jedna
caura od ispaljenog metka, na Cijem dancejtu je
izraden otvor prednika do 8 mm (ovakva Caura moie
da se pripremi u svakoj radionici).
60
70.	— Odstranjivanje garezi sagorelog baruta,
starog i stvrdnutog maziva vrsi se pomocu deter-
dzenta za pranje i odmascivanje metala. Deterdzent
se rastvara u vodi — ako je temperatura iznad 0° ili
u antifrizu — ako je temperatura na 0° i niza. Na
1 lit. vode (antifriza) stavljaju se 2 grama deter-
dzenta. Prilikom spravljanja smese mora se paziti
da se deterdzent (smesa) ne unosi u organizam, jer
stetno deluje na sluzokozu, dok na kozu ne deluje
stetno.
71	— Za podmazivanje mitraljeza upotreblja-
vaju se: zastitno ulje opste namene (ZUON), zastitni
podmaz (ZP-M) i tehnicki vazelin (TV). Mitraljez
koji je na upotrebi podmazuje se zastitnim uljem,
a izuzetno, kad nema ulja, podmazuje se zastitnim
podmazom ili tehnickim vazelinom (podmaz utrljan
u krpu kojom se vrsi podmazivanje). Ukoliko se vrsi
konzervacija mitraljeza, tada se upotrebljava za-
stitni podmaz ili tehnicki vazelin.
2)	Ciscenje i podmazivanje mitraljeza
72.	— Ciscenje mitraljeza vrsi se radi odstra-
njivanja prljavstine, garezi sagorelog baruta i starog
maziva. Posada borbenog vozila cisti mitraljez: pre
gadanja; posle gadanja; posle zanimanja; za nedeljne
i tehnicke preglede; kada metal.pocne da se »znoji«
j, kada naredi pretpostavljeni staresina.
73.	— Ciscenje mitraljeza iz koga nije gadano
i koji nije bio izlozen vecoj prljavstini vrsi se na taj
nacin sto se mitraljez nepotpuno rasklopi, a zatim
se cistom krpom (pamucnjakom) dobro obrisu svi
delovi, s tim da se supljina (kanal) cevi cisti tro-
delnom sipkom na koju je navucena caura (tac. 74)
i navrnut nastavak sipke omotan krpom.
61
74.	— Prilikom ciscenja mitraljeza posle ga-
danja potrebno je izvrsiti potpuno rasklapanje mi-
traljeza i pripremiti sredstvo i pribor za Cisdenje.
Celo zatvaraca, gasni klip, prednji unutrasnji deo
caure gasnog klipa, regulator i kanali u gasnoj ko-
mori natope se rastvorom deterdzenta za pranje i
odmascivanje metala, a zatim brisu suvom kuCinom
(krpom, pamucnjakom) sve dotle dok se garei pot-
puno ne skine i delovi ne ostanu cisti. Mesta, koja
se ne mogu obrisati kuCinom (udubljenja, zlebovi,
kanali, otvori i si.), treba Cistiti Stapicem od mekog
drveta i krpom.
UnutraSnjost cevi Cisti se na ovaj naCin: postavi
se cev na pogodno mesto (sto, prostiraC i si.); sastavi
trodelna sipka i navije njen nastavak; na Sipkuse
navuCe Caura (na Cijem dancetu postoji otvor preC-
nika do 8 mm) tako da vrh Caure bude okrenut ka
nastavku sipke; namota se kuCina (krpa) po nazub-
Ijenom delu nastavka toliko da se moze provlaCiti
kroz cev bez velikog naprezanja i kuCina natopi
rastvorom deterdzenta; sa strane leziSta metka uvuCe
se sipka u cev i Caura namesti u leziste metka; pro-
vlaCi se sipka kroz cev 8—10 puta tako da kuCina
prolazi po Citavoj duzini cevi, a da se sipka ne sa-
vija. Na ovaj naCin, menjanjem i natapanjem u
deterdzent kuCine-krpe, ponavlja se provlaCenje
sipke kroz cev 2—3 puta, odnosno sye dotle dok se
garez ne rastvori. Posle toga oCisti se Sipka i Caura
i produzi Ciscenje cevi na isti naCin, pri Сети se
kuCina-krpa ne natapa rastvorom deterdzenta. Le-
ziste metka i skrivaC plamena Ciste se na isti naCin
kao i unutrasnjost cevi.
Po zavrsenom Ciscenju cevi, kontrolise se njena
cistoca provlaCenjem bele pamuCne krpe namotane
na nastavak sipke. Ako na pamuCnoj krpi пета
tragova prljavStine, pregleda se ispravnost cevi (da
62
u cevi nema naprslina ili tamnih povrsina), a uko-
liko na krpi ima prljavStine produzi se ciscenje cevi.
Ostali delovi mitraljeza ciste se bez upotrebe
rastvora deterdzenta.
75.	— Ciscenje mitraljeza koji je bio izlozen
vecoj prljavstini, a iz koga nije gadano, vrsi se na
isti nacin kao i posle gadanja, s tim da se, ako nema
stvrdnutog maziva, ne upotrebljava rastvor deter-
dzenta.
76.	— Podmazivanje mitraljeza vrsi se tako da
se svi njegovi delovi tanko premazu po citavoj po-
vrsini. Unutrasnjost cevi se podmazuje pomocu ciste
cetkice.
3.	PREGLEDI MITRALJEZA
77.	— Pregled mitraljeza vrsi se sa ciljem da se
ustanove njegova ispravnost, pravilnost duvanja i
odrzavanja, kao i pripremljenost za obuku ili gada-
nje. Pregledi mogu biti dnevni, nedeljni i tehnicki.
Dnevni i nedeljni pregled mitraljeza vrse cla-
novi posade borbenog vozila uz neposrednu pomoc
1 kontrolu komandira vozila. Kod pregleda pre, za
vreme i posle gadanja clanovima posade, po potrebi,
pomaze artiljerijski majstor.
Tehnicki pregled vrse organi tehnicke sluzbe
prema odredbama »Uputstva za odrzavanje artilje-
rijsko tehnickih i mototehnickih sredstava u JNA«.
78.	— О svim neispravnostima, koje se otkriju
na mitraljezu za vreme pregleda ili u toku upotrebe,
clanovi posade izvestavaju komandira borbenog vo-
zila. Komandir vozila je duzan da pravovremeno
preduzme potrebne mere za otklanjanje neisprav-
63
nosti, jer nije dozvoljeno drzati heispravan mitra-
ljez u borbenom vozilu, a da nisu preduzete potrebne
mere za njegovo dovodenje u ispravno stanje.
1) Dnevni pregled
79.	— Dnevni pregled se, nacelno, vrsi na
sklopljenom mitraljezu. Ako se mitraljez pre upo-
trebe rasklapa radi ciscenja, onda se dnevni pregled
vrsi na rasklopljenom mitraljezu. Istovremeno sa
pregledom mitraljeza vrsi se i pregled rezervnih
delova, alata i pribora.
80.	— Na dnevnom pregledu (rasklopljenog ili
sklopljenog mitraljeza) treba ustanoviti:
—	kako su ocisceni i podmazani delovi mitra-
ljeza, kao i to* da И na njima ima lomova, naprslina,
ulubljenih mesta, ogrebotina i si.;
—	da И se brojevi na pojedinim delovima mi-
traljeza slazu sa brojem na sanduku;
—	pravilnost izvrsenog sklapanja, kao i to kako
su utvrdeni skrivac plamena, regulator, utvrdivafi
cevi i izvlakac;
—	ispravnost rada zatvaraca, uvodnika i delova
za okidanje i kocenje;
—	kako je utvrden mitraljez na nosacu i kutija
redenika na svom drzacu;
—	da li su cisti i ispravni rezervni delovi, alat
i pribor, i
—	da И je ispravna navlaka za mitraljez i vre-
cica za caure.
(1)	Pregled sklopljenog mitraljeza
81.	— Prilikom pregleda sklopljenog mitraljeza
potrebno je da se, pored pregleda cistoce i podma-
zanosti, jos pregleda:
64
— na sanduku i cevi: da li se poklopac sanduka
i osnova uvodnika lako podizu i spustaju; kako je
utvrden poklopac sanduka u zatvorenom polozaju;
moze li lako da se pomera utvrdivac cevi i da li je
njegov vijak u polozaju koji obezbeduje normalni
ceoni zazor; kako nalezu poklopcici na otvore uvod-
nika i otvor za izbacivanje caura; da li je regulator
postavljen na odgovarajuci broj i kako su utvrdeni
regulator i skrivac plamena;
— na zatvaracu i delovima za okidanje i ko-
cenje: stabilnost utvrdivanja rucice zatvaraca u
prednjem polozaju; da li se postepeno povecava
otpor povratne opruge kada se zatvarac povlaci u
zadnji polozaj i da li zatvarac ostaje u zadnjem po-
lozaju kada se rucica vrati unapred; mogucnost oki-
danja kada je krilce kocnice u prednjem polozaju;
sigurnost kocenja mitraljeza kada je krilce kocnice
u zadnjem polozaju i otvara li se poklopcic otvora
za izbacivanje caura kada se zatvarac povlaci una-
zad ili vraca unapred;
— na uvodniku, izvlakacu i izbacacu: isprav-
nost rada zatvaraca i uvodnika pri uvodenju metaka
i izbaci van ju caura, radi cega se redenik sa 5 —10
skolskih metaka uvede u uvodnik, zatvarac povuce
u zadnji polozaj i izvrsi okidanje, a zatim zatvarac
ponovo povuce u zadnji polozaj. Okidanje i povla-
cenje zatvaraca unazad treba vrsiti sve dotle dok
ima metaka u redeniku. Ako se pri tome meci izba-
cuju iz sanduka zatvarac i uvodnik ispravno rade, i
— na nosacu mitraljeza: ispravnost utvrdivaca
mitraljeza, vrecice za caure i opruge klizaca; pra-
vilnost rada delova za elektricno okidanje i moguc-
uost pravilnog namestanja kutije redenika na drzac
i navlake na mitraljez.
65
(2) Pregled rasklopljenog mitraljeza
82.	— Prilikom pregleda rasklopljenog mitra-
ljeza treba ustanoviti kako su ocisceni njegovi de-
lovi i da И se brojevi na delovima slazu sa brojem
na sanduku. Ukoliko se neki od brojeva ne slaze,
izvestiti pretpostavljenog staresinu radi provere da
nije doslo do zamene delova izmedu mitraljeza na
drugim borbenim vozilima voda (cete).
83.	— Prilikom pregleda rasklopljenog mitra-
ljeza potrebno je pregledati:
— na cevi: da И na njenom zadnjem kraju ima
tragova udara, ogrebotina i naprslina koje bi ome-
tale lako namestanje cevi u sanduk i vadenje iz
sanduka; da И su ispravni kanali za prolaz utvrdi-
vaca cevi; mogucnost lakog namestanja i sigurnog
utvrdivanja skrivaca plamena i regulatora; da И u
unutrasnjosti cevi ima naduvenih i nagrizenih me-
sta, rde, mrlja, ogrebotina, naprslina i si.
Ako se pri pregledu cevi pronadu: naduvena
mesta, jaca nagrizenost, naprsline, osteceni kanali
za prolaz utvrdivaca cevi Hi ogrebotine koje spre-
cavaju normalno namestanje cevi u sanduk, kao i
kada je za vreme gadanja slabo grupisanje pogo-
daka, onda mitraljez treba predati u radionicu na
opravak;
— na sanduku: da li na spoljnoj ili unutras-
njoj strani sanduka ima ogrebotina, naprslina ili
tragova udara; moze И lako da se namesti i dobro
utvrdi u sanduku Caura gasnog klipa; da И su is-
pravni potiskivad redenika i njegov zastitnik, zadr-
zac redenika, potiskivaC i pritiskivac metka i utvrdi-
vac poklopca, i mogucnost lakog prebacivanja krilca
kocnice iz jednog u drugi polozaj);
66
—	na zatvaracu i nosacu: da И ima tragova
ogrebotina i naprslina na telu zatvarada, nosadu,
gasnom klipu i vretenu povratne opruge; ispravnost
udarne igle, izvlakaca i donosada metaka, i da И ima
tragova oksidacije ili naprslina na povratnoj opruzi, i
—	na vrataocima: ispravnost spojnice, provod-
nika i zastitnika provodnika za elektromagnet; mo-
gucnost lakog skidanja i namestanja vrataoca; utvr-
denost i osiguranost vijaka na poklopcu elektro-
magneta, i da li ima tragova udara i naprslina na
vrataocima, okidacu, poluzi i kocnici okidaca.
2)	Nedeljni pregled
84.	— Nedeljni pregled mitraljeza na upotrebi
vrsi se jednom u sedam dana, bez obzira na to da
И je u toku sedmice mitraljez koriscen. Pregled
organizuje i njime rukovodi komandir cete u sklopu
nedeljnog pregleda borbenih vozila.
Za nedeljni pregled mitraljez se nepotpuno
rasklapa i cisti, a pregled se vrsi po odredbama
tac. 82 i 83.
67
Glava V
PRIPREMA MITRALJEZA ZA GADANJE
1. PRIPREMA MITRALJEZA
85.	— Priprema mitraljeza za gadanje obu-
hvata: ciscenje i pregled, postavljanje. mitraljeza na
nosac, proveru tacnosti gadanja i punjenje.
86.	.— Ciscenje mitraljeza pre gadanja vrsi se
na taj nacin sto se ocisti unutrasnjost cevi, dok se
ostali delovi ne ciste, ukoliko nisu bili podmazani
zastitnim podmazom (ZP-M) i tehnickim vazelinom
(TV) ili konzervisani. Ako se ciste delovi mitraljeza,
onda ih posle ciscenja treba podmazati (sem unu-
irasnjosti cevi) zastitnim uljem opste namene
(ZUON), a ukoliko nema zastitnog ulja — tada se
delovi premazuju krpom, koja je ovlas namocena
u zastitni podmaz ili tehnicki vazelin i utrljana.
87.	— Ako mitraljez nije rasklapan za ciscenje,
onda se pregled vrsi po odredbama tac. 81, a ako je
rasklopljen — po odredbama tac. 82 i 83. Za vreme
pregleda narocitu paznju treba obratiti na to da li je
regulator postavljen prema odredbama tac. 43 i 44,
a vijak utvrdivaca cevi po odredbama tafi. 47 i 48.
88.	— Postavljanje mitraljeza na nosac i pro-
ver a tacnosti gadanja vrse se po odredbama tehnic-
68
kog pravila za borbeno vozilo na kome je ugraden
mitraljez, dok se punjenje mitraljeza vrsi po odred-
bama tac. 55 ovog pravila.
2. PRIPREMA MUNICIJE
89.	— Municija se priprema pre nego sto se
unese u borbeno vozilo. Priprema obuhvata: ciscenje
i pregled metaka, redenika i kutije za redenike,
punjenje redenika i slaganje redenika u kutiju.
90.	— Ciscenje metaka i redenika vrsi se suvim
krpama. Za vreme ciscenja moraju se odstraniti
prljavstina, rda i vlaga.
Po zavrsenom ciscenju treba detaljno pregledati
metke i redenike. Sve one metke kod kojih je ulub-
Ijena, naprsla i od rde nagrizena caura, kao i one
cije je zrno labavo ili krivo namesteno u cauru treba
odstraniti, jer se sa takvim mecima ne sme puniti
mitraljez.
91.	— Redenik se puni na taj nacin sto se
metak postavi u clanak i pritisne toliko da se vrh
caure poravna sa vrhom suzenog dela clanka (si. 36)
i tako ponavlja dok se redenik ne napuni. Kod na-
punjenog redenika meci moraju biti poravnati.
92.	— Napunjen redenik slaze se u kutiju re-
denika. Pri slaganju redenika u kutiju, redenik se
presavija od jednog do drugog kraja kutije, a zrna
okrecu tako da, kada se kutija namesti na drzac,
budu unapred. Posle slaganja redenika u kutiju, ovu
obavezno zatvoriti kako bi se sprecilo padanje pra-
sine na redenik i metke.
93.	— Ukoliko je potrebno da se iz mitraljeza
gada jedinacnom paljbom, tada se u redenik naiz-
69
menicno slazu jedan bojevi i jedan skolski metak.
U toku gadanja, posle ispaljenja metka, zatvarac ce
ostati u prednjem polozaju i za ispaljenje sledeceg
metka potrebno je zatvarac dovesti u zadnji polozaj
i izvrsiti okidanje.
SI. 36. Punjenje redenika
70