/
Author: Толева Т.
Tags: историја историја балкана историја аустроугарске историја албаније етногенеза
ISBN: 978-86-6309-128-3
Year: 2008
Text
ТЕОДОРА ТОЛЕВА
YTHLIAJ
АУСТРОУГАРСКЕ
ИМПЕРИИ
НА СТВАРАНэЕ
АЛБАНСКЕ
НАЦШЕ
1896-1908
ФИЛИП ВИШНэИЪ
иосебна издала
Главны и одюворни уредник
Де)ан Масти ловиЬ
Уредник издсиьа и редактура
Александар Сто)ановиЬ
Теодора Толева
Утица) Аустроугарске импери)е на
стваран>е албанске наци)е, 1896-1908.
За издаваче:
Де) ан МастиловиЬ
Миша ТЗурковиЬ
Рецензент
Акелсандар РаковиБ
Ментор у изради докшорске тезе: Агусти Коломинас,
Одсек за савремену историку, Факултет за географи)у и историку,
Универзитет у Барселони, Барселона, 2008.
ISBN
978-86-6309-128-3
ТЕОДОРА ТОЛЕВА
утица; аустроугарске
ИМПЕРЩЕ НА СТВАРАТЬЕ
АЛБАНСКЕ НАЦЩЕ,
1896 - 1908
Са бугарског превео
Горан ИгиЬ
Филип ВиппьиЬ
Институт за европске студне
Београд, 2016.
ПРЕДГОВОР СРПСКОМ ИЗДАН>У
Кн>ига др Теодоре Толеве Ушица] Аусшроушрске имйерще на
сшварагье албанске нацще 1896-1908 писана je на основу истра-
живан>а у Царском и крал>евском архиву у Бечу (Haus-, Hof- und
Staatsarchiv). Реч je о н>ено) докторско) дисертаци^и, под насловом
La Influencia del Imperio Austro-hungaro en la construction national
albanesa, 1896-1908 (Universitat de Barcelona. Departament d‘Historia
Contemporania, 2008, 719 стр), писано) на шпанском )езику, Koja je
2008. одбраььена на Одетьен>у за савремену историку Универзитета
у Барселони. Дисертаци)а je потом об)авл>ена на бугарском )ези-
ку, под насловом Влияниешо на Авсшро-Уншрия за създаванешо
на албанскаша нация 1896-1908 (София: Сиела 2012, 576 страна),
а затим и на немачком )езику, под насловом Der Einfluss Osterreich-
Ungarns aufdie Bildung der albanischen Nation 1896-1908 (Klagenfurt:
Mohorjeva Hermagoras Verlag 2013, 574 стране).
Дакле, српски )език je - после шпанског, бугарског и немачког
- четврти по реду на KojeM се саопштава}у опсежна истражива iba
и зак/ьучци Теодоре Толеве о аустроугарским плановима за ства-
ран>е албанске наци)е, и то, у знатно) мери, као антинаци)е Србима.
Ово издан>е кн>иге Теодоре Толеве на српском )езику представка
треке по реду кн>ижно издан>е на неком од )езика, после издан>а
на бугарском и немачком, Koja су претходно об)ав/ьена у Бугарско}
и Аустри)и. РЬена истраживаша су изложена у позитивистичком
виду и ауторка подвлачи да je тога свесна. Нажалост, опака болеет
и прерана смрт Теодоре Толеве (1968-2011) омели су je да докторс-
ку дисертаци)у, у виду кн>иге, приреди с више личног печата.
Толева каже да, након истраживан>а, има намеру да разби)е исто-
риографске стереотипе, као и претходно саопштена истраживаььа и
зактьучке о посто)ан>у албанске наци)е у 19. веку, па чак и пре тога. С
тим у вези, ауторка напомин>е да CBoje проучаван>е теме почин>е од
нуле jep, како наглашава, не може да се ослони на претходне домете
историографи)е ко)и се, када je посред ово питан>е, показуху као не-
поуздани. Као такве посебно помин.е албанско-америчког истори-
чара Ставра Скенди)а (Stavro Skendi), француског историчара Жоржа
Кастелана (Georges Castellan), као и немачке историчаре Ханса Ди-
тера Шандерла (Hans Dieter Schanderl) и Петера Бартла (Peter Bartl).
5
Полазну тачку Теодоре Толеве представл>а)у та)на саветован>а
у Министарству сполэних послова Аустроугарске крадем 1896, а
потом следи обимна архивска гра^а Koja прати делован>е аустро-
угарских дипломатских планера у Бечу, аустроугарског амбасадо-
ра у Цариграду, аустроугарских конзула у „албанским областима",
спреге са Римокатоличком црквом, шпи)унске мреже, подмиЬи-
ван>е - а све то како би се обликовала албанска нащца и створила
албанска држава - Koje би у првом реду ста) ал е насупрот намера-
ма Крауьевине Cp6nje и Крауьевине Италике да успоставе контролу
над источним /адраном након распада Османског царства. Исто-
времено са аустроугарским деловдн>ем, текао je паралелни процес
стваран>а албанске нацике од стране Итали)ана, чи)и je цил> био да
се та) простор постепено припо)и Итали)и и да се Срби)а удауьи од
)адранског мора. Толева сво)е истраживан>е завршава Младотурс-
ком револуци)ом (1908), када се мен>а претходни контекст у ком je
аустроугарска политика ковала планове.
Прва питан>а Koja су поставуьена била су како од сасвим хетероге-
ног албанског елемента, са веома оскудном ме^усобном комуника-
ци}ом, Kojn je подоьен на две велике етнолингвистичке трупе - Гете
и Тоске, на три религи)'е - муслиманску, римокатоличку и право-
славну, те на суните и бекташе - направити )единствену наци)'у,
за)едничко писмо и кн>ижевни }език, а потом и државу. На та}ним
саветован>има аустроугарских министара и дипломата изричито je
подвучено да кра)’ем 19. века албанска нащца не постони. У том смис-
лу не узима}у се у обзир ни намере Албанске лиге (1878), иза Koje су
стачали Турци, будуЬи да су аустроугарски извешта)и, у програму те
организаци)е Koja je заседала у Призрену, забележили присуство па-
нисламске идеологе, а одсуство албанске националне иде)е. Meljy
Албанцима je и у то време доминирао регионални и верски иденти-
тет.1 Из веЬег 6poja аустроугарских докумената Koje je Толева корис-
тила уочава се изричит став министара и дипломата да се албанска
нац^а не може формирати без подршке званичног Беча.
Да би се утврдиле чин>енице о ме^уалбанским сличностима и
поделама, требало je оспособити за рад аустроугарске конзулате у
„албанским областима“ Османског царства (Скадар, Драч, Валона,
Битол>, Скошье, Призрен). Нэихов цил> био je делован>е по дубини
1 Славенко ТерзиЬ, Сшара CpSuja (XIX-XX век): Драма jegne цивилизацще,
Нови Сад - Београд 2012,118-119.
6
и ширини становништва, засво^иваше читавог простора шпи|ун-
ским, доушничким и сарадничким мрежама, утвр^иваше харак-
тера племена и ви!)ени)их породица, теметьно схватан>е морала,
обича)а и понашаше у складу с тим, за Koje не би смело да буде
одступан>а, jep се у затвореном схвататьу Албанаца свака грешка
памти. Требало je тако^е обезбедити значащая новац за поткушьи-
ван>е муслиманских бегова и римокатоличких свештеника из реда
албанског народа. Било je извесно да задоб^аше повереша локал-
ног становништва и утица)них личности, у хетерогеним албанс-
ким срединама - склоним крвно) освети и разним видовима бан-
дитизма - подразумева мукотрпан, дуг и кривудав пут.
Сматрало се да са заюьучцима не треба журити док се не утврде
све чин>енице, али je „Албан^а“ - види се из истраживаша Теодо-
ре Толеве - у аустроугарским плановима практично уоквирена ли-
нком )ан.ина-Битол>-Скопл>е-Вран>е-Нови Пазар-Скадар и дал>е
ка jyry, обалом )адранског мора, опет до |ан>ине. Аустроугарски
планери су разв^али cTparernjy: како доБи до тих граница; како
лукаво убедити Турке да je аустроугарско деловаше при}ател>ско,
а потом - када Османско царство буде на издиса^у - отцепити Ал-
банку Koja на северу треба да послужи као клин измену Cp6nje и
Црне Горе; како ставити Албанце насупрот Србима и Бугарима,
а тиме превентивно удатьити Русе од Средоземл>а; како осу)етити
итали}анске намере да придоб^у Албанце за CBoje цил>еве; како
одобровол>ити Грке да са Итал^анима не раде против интереса
Аустроугарске на }адранско-}онском простору.
Грцима би се чинио уступак тиме што би Аустроугарска пока-
зала да нема никакве претенз^е према Албанцима, ме!)у KojnMa je
поодмакао процес хеленизац^е. Реч je извесно о становништву у
jyжнoм Епиру, али Аустроугарска тако^е Hnje показивала никак-
ве намере да подрива Грчку на просторима Атике и Пелопонеза,
Koje су делом насел>авали Арванити, етнички Албанци придошли
на грчке просторе у позном средн>ем веку, а интегрисани у грчку
нац^у током скоро }едновековног процеса Kojn je Tpajao од Грчке
револуц^е (1821-1832) па до Kpaja 19. века.2
Када je реч о ставл>ан>у Албанаца насупрот Србима, те о заба-
дан.у клина измену српских држава Cp6nje и Црне Горе, као и
хушкашу Албанаца на Бугаре - аустроугарски планери утврдили
2 Jonathan М. Hall, Ethnic Identity in Greek Antiquity, Cambridge 2004,29.
7
су да Албанце римокатолике и муслимане на северу - ко)и нема)у
никакву за)едничку етничку свест - cnaja „мржн>а“ према сусед-
ним Словенима. Исто тако, спадало их je и то што су Албанци мус-
лимани неговали колективно сеБан>е о томе да су н>ихови преци
прешли из римокатоличке у муслиманску веру. Тиме се, наравне,
римокатолички фактор чинио join битни^им.
Аустроугарска je стога имала намеру да за ceoje потребе при-
вели Ватикан и римокатоличку jepapxnjy у Албании. Беч се по-
зивао и на то да вековима има протекторат над римокатоличким
свештенством у Османском царству. Било je мишл>ен>а да би нук-
леус албанске државе могло бити римокатоличке организован, е на
северном албанском простору. Ривал у стваран»у албанске нац^е
била je Итал^а, Koja je урадила доста на томе да се преко аутохто-
них албанских за}едница на итал^анском jyry3 приближи Алба-
нцима на jадранскодонском истоку. Аустроугарска je - како пише
Толева - разматрала могуБност да уради нешто слично преко ал-
банских за}едница на сопственом тлу: насел>а Арбанаси код Задра
или сремских села Никинци и Хртковци. Но, многе иде)е Koje су
падале на памет аустроугарским дипломатама напуштане су уко-
лико се показивало да не могу да се остваре у пракси.
Аустроугарске агентуре убедиле су део римокатоличке jepapxn-
je у Албании да одбаци проитали}анске ставове. Ишло им je на ру-
ку и то што су неки муслимански бегови страховали како Итали}а
има намеру да асимилу)е Албанце. Стога je Аустроугарска, преко
мреже CBojnx доушника ме!)у римокатоличком jepapxnjoM и ви!)е-
HnjnM муслиманима, ширила гласине како Беч жели да види Ал-
банку као самосталну савезничку земл>у, а не да je, попут Итали}е,
прво ocBojn, потом на H>eHoj територ^и насели Итал^ане, а Албан-
це затим искористи као во}ни потенциал за итал^анска о св aj ан.а.
Веома студиозни напори Беча били су усмерени на стваран>е ал-
банског писма и кн>ижевног je3HKa. KpajeM 19. века албански je3HK
je писан с чак седамнаест различитих транскрипц^а, а можда и с
двадесет: у употреби су били разноразни латинични алфабети Koje
су покушали да cKpoje албанолози у AycrpoyrapcKoj и Италии, та-
ко!)е и }езуити, затим неколико в ар фаната грчког алфабета, као и
турско-арапско писмо. Притом je само 2% Албанаца било писмено.
3 George Nicholas Nasse, The Italo-Albanian Villages of Southern Italy, Washington
1964,42-47.
8
И на овом полу обликоваша албанске нацике владао je хаос. Доку-
мента Koja je об}авила и тумачила Теодора Толева гюказу)у разно-
разне рукавце на путу ка стварану албанског писма до конгреса
албанских интелектуалаца у Битолу (1908), када су yceojeHa два
албанска алфабета, па све до аустроугарске окупационе управе у
Албании (1916-1918), када je под патронатом Беча започет рад на
утвр!)ивану правописног стандарда кшижевног }езика.4 Аустроу-
гарска се у истом правду трудила да оснажи мрежу cBojnx школа
ме!)у Албанцима, да обезбеди добре уцбенике, да облику^е уре^и-
вачку политику штампе, Koja je била тек у noBojy, да организу)е
штампаше кшига. Сва ова средства истовремено су била коришБе-
на како би ojanana свест Албанаца о националном j единству, те
како би се утврдило мишл>ен.е о Аустроугарско} као заштитници
Албанаца, пре света од словенских суседа.
Према истраживашима Теодоре Толеве, Беч Hnje имао повереша
у албанску врхушку, нити у оне Kojn су долазили из редова римо-
католичке jepapxnje, нити у ви!)ени}е личности ме!)у муслимани-
ма. Беч пуно повереше не би имао ни у бискупе Kojn би потекли из
албанског народа, па je сматрао да би те катедре могли да заузму
Хрвати из Далмац^’е и Истре или Немци из ]ужног Тирола. Ради-
ло се пуно на томе да фрашевци и }езуити постану ударна песница
Аустроугарске на простору Kojn су насел>авали етнички Албанци.
Хвальена je улога фрашеваца у Босни и Херцеговини, па се раз-
мишл>ало да се насилии аустроугарски модел ствараша „босанске
Haqnje“ само пренесе ме!)у Албанце Tpnjy вера.
Беч je издво}ио знатна средства за „чашБаван.е“ на}ви!)ени}их
Албанаца, али je уочио да je албанска природа колебл>ива и да се
пуно повереше не може пружити ни онима Kojn вербално, али ни
онима Kojn на делу - исказу}у изричиту nojanHocr. Према неким
мишл>ен.има аустроугарских дипломата, албански лидери - без
обзира на то да ли припада)у реду муслимана или римокатолика
- гледали су углавном cBoje личне финанси)ске интересе и сваку
другу врсту користи иза Koje су се тобож могле крити за}едничке
намере за ствараше албанске нац^е. Уколико би се nojaBno неко
други с новим понудама, чак и ме!)у Албанцима HajnojanHnjnM
AycrpoyrapcKoj било je оних Kojn су се предомишл>али. У Бечу je
ово схваЬено као лоша карактерна особина албанског народа.
4 Robert Elsie, Albanian Literature: A Short History, London-New York 2005,118-119.
9
Упркос томе што су уочене крупне аномали)е таквог односа,
аустроугарске дипломате су наставиле да потплаЬу)у и да)у при-
вилеги)'е утица)ни)им Албанцима - било да je реч о муслиманским
беговима, било да je реч о утица)ним римокатоличким свештени-
цима - чак и када je постало jacHO да нису испунили захтеве Koje
им je диктирао Беч, те када je било извесно да су примаоци приви-
леги)а изневерили интересе Аустроугарске, а у неким случа)евима
- чак и када je Беч био изигран. То показу)е колико je аустроугарс-
ким стратезима било важно да облику)у и утврде албанску наци)у,
па je зарад „виших цил>ева“ каткад било потребно прогутати горке
плодове npoMainaja.
Границе „Велике Албани)е“ - Koje су кроз „четири албанска вила-
jera“ оме^иле Османли)е преко Албанске лиге (1878), односно ме!)е
Koje су cBojnM пером исцртали аустроугарски планери у посматра-
I ном периоду (1896-1908), како би се у будуЬности посебно заби)ао
клин у српско етничко и државно ткиво - заиста су отелотворене
кроз „Велику Албани)у“, квазидржаву под нацифашистичким па-
тронатом (1941-1945) и на ну наслошену „Малу Албани)у“ у окви-
ру окупиране Cp6nje (1941-1944). Планови о „Велико) Албани)и“
има)у CBoje последице и у нашем времену, ко)и се огледа)у у агре-
си)и НАТО пакта на СР )угослави)у (1999), уласку НАТО снага на
Косово и Meroxnjy и )едностраном проглашешу независности ад-
министраци)е косовско-метохи)ских Албанаца (2008), чиме je ал-
бански етничко-административни оквир проширен с Републике
Албани)е и на квазидржаву „Косово“.
Западна импери)ална политика, било да je реч о Аустроугар-
CKoj, фашистичко) Италии, нацистичко) Немачко) или данаппьим
евроатлантским структурама предво^еним С)един>еним Америч-
ким Државама - премда су посреди посве различите идеологи)е
- у континуитету прети православном и словенском гювезивану
на Балканском полуострву преко албанског фактора као нагазне
мине. И у наше време, као што je било и у време о ко)ем пише Те-
одора Толева, присуству)емо масовном евоцирашу сеЬаша Алба-
наца муслимана на римокатоличке претке. Тако^е, присуству)емо
интересантно) али опасно) ерупци)и сеБаша санцачких муслимана
у Старо) Рашко), посебно у Новом Пазару, на албанско порекло,
што се веБ догадало током аустроугарске окупаци)е Крал>евине
Срби)е и Крал>евине Црне Горе (1916-1918) и нацистичке окупаци)е
10
Кратьевине |угослави)е на простору )‘угозападне Срби^е (1941—
1944).5 Великоалбанска иде)а je веома жива, а н.ених хранилаца не
недостаче од импери)алног Запада до панисламског Ори^ента.
На Kpajy, Теодора Толева нека питан.а посматра с бугарских
позици)а. На пример, Македони^у сматра истори)ском бугарском
земл>ом, па чак и Поморавл>е тумачи на сличая начин. С тим се,
наравне, не слажемо. Дал>е, кадаje реч о посматраном периоду, То-
лева пише о „Србима и Црногорцима", што се не може сматрати
тачним, jep je Кн.ажевина Црна Гора у то време била национална и
матична држава српског народа исто колико и Крал>евина Cp6nja.
На попису у L(pHoj Гори 1909. утвр^ено je да 95% становника чине
Срби, а 5% остали грабани, Koje су углавном чинили Албанци. Ко-
мунистичка napTnja JyrocnaBnje je 1945. прокламовала nocrojaibe
Haijnje Црногораца као „другачи)их Срба од свих Срба“, а црно-
горска националност je у jyro словенским статистичким подацима
забележена на попису 1948.
То последнее, наравне, нимало не утиче на истраживачка саз-
нан>а и заклучке Теодоре Толеве о стваратьу албанске Haqnje, Koje
je изнела у кн.изи Ушица] Аусшроушрске имйерще на сшваран>е ал-
банске наци]е 1896-1908, a Kojn се могу сумирати н.еним речима:
„Стога, албанска наци;а почетком 20. века не nocrojn, а такозвани
‘албански национални покрет’, nnja je активност сасвим безнача}-
на, Hnje ништа друго до }една групица Koja делу)е без националист
контекста’“.
Александар РаковиЬ.
5 Александар РаковиЬ, Срби и релийдски иншервенционизам 1991-2015: Поли-
шички асйекши верских изазова срйско] држави и цркви После расйада Jytocna-
et/je, Београд 2015,165-195.
11
In memoriam patris mei
л
ЗАХВАЛНИЦЕ
Текст kojm следи не би могао настати да ни)‘е било среБног
сусрета са др Агусти)ем Коломинасом, ко)и ме je, упркос сводим
бро)ним обавезама, како давним и везаним за медике, тако и онима
из области издаваштва и наставе, примио као ceojy ученицу и
преузео на себе менторисаае мог рада.
Дугу) ем му огромну захвалност због н.егове приступачности
и посвеБености, те увек тачног и прецизног професионалног са-
вета; због бескра^ног стршьен>а Koje има за нестручне студенте
докторских студила и невероватне великодушности Kojy испол>ава
према н>има; због тога што се никада ни)е уморио од исправл>ан.а
бро)них пропуста у раду, не деморалишуБи притом никад учени-
ка; због аегове хуманости и при)ател>ства; због чиаенице да je
преузео на себе тежак задатак да буде чврст ослонац и непогрешив
суди)а у на)тежим тренуцима израде текста. Захвал>у)‘уБи н>егово)
професионалности и великом истраживачком искуству, као и
аутентичном космополитизму Kojn поседу^е, а самим тим и не-
толерантности према свако) врсти предрасуда, првобитна иде)‘а о
овом раду могла се реализовати у конкретан текст.
Због свега наведеног Moja на)искрени)а захвалност на првом
месту je упуБена ментору.
Текст тако^е не би био могуБ ни без беспрекорне професионал-
ности запослених у Царском и крал>евском архиву у Бечу (нем.
Haus-, Hof- und Staatsarchiv Wieri), због Koje сам им дубоко захвална.
Желела бих исто тако да се захвалим Белен Морено, Висентеу
Ернану Сервери Б^удесу, Игору Секеу и Жорди)’у Тешидоу - на
3HanajHoj rexHH4Koj помоЬи, као и Хуану Карлосу Гутиересу - на
редакции и стилском побол>шан>у текста.
Роберто Браво де ла Варга, Росвита и Кристиан Менцл и Пилар
Гомес превели су неколико цитираних или детал>но препричаних
текстова и веома сам им захвална на том доприносу.
15
а
а
№>
1
ПРЕДГОВОР
Балкан je увек представл>ао )едно од кризних подручна, Koja су са
политичког аспекта непрестано актуелна и потенци]ално експло-
зивна. Ако се осврнемо на догате из последних две)у децени)а,
не можемо не приметити сличност са ситуаци^ом Koja je постегала
KpajeM XIX и почетном XX века, услед чега се стиче утисак да су не-
вол>е оног времена поново на дневном реду. Стога можемо очеки-
вати да he актуелна ситуац^а на Балкану усмерити пажн>у проу-
чавалаца ка истраживан>у балканске политике великих сила. За
Аустроугарску, Балкан je био последней преостали регион у коме
je могла користити CBoj статус велике силе, те се и нэена политика
према Албании, Koja je, напослетку, предмет различитих расправа,
у основи треба разматрати управо са те тачке гледишта.
Кн>ига Koja je пред нама join je jeflan пример таквог истражи-
вачког интересовала и као таква представ/ьа наставак радова Хан-
са-Дитера Шандерла, Енгелберта flojna и Натали Knejep, Kojn су
повезани и употпунэени материалом из бечких архива, пре свега
Бечког династичког, дворског и државног архива, Kojn je у овом
раду био важна база истор^ских извора. Теодора Толева усредсре-
l>yje CBojy нажну на напоре бечких државника Kojn су, на размечи
два) у векова, усмерени према Албании, a 4njn je цил> био спречити
Cp6njy или пак Mrannjy да се учврсте на ncTO4Hoj обали |адранског
мора и самим тим постану претн>а по }ужни обод Дунавске монар-
xnje. За разлику од Шандерла или Ставра Скенд^а, ко) и прихва-
Tajy nocTojaibe албанске нац^е join пре тога, Толева управо у овим
напорима политике Беча види одлучу)уБи стимуланс при ствара-
н>у Haijnje и утица}у на pa3Boj албанског писаног je3HKa. Задатак
стручтьака и тьихових будуБих истраживагьа биБе да реше колико
je ова ауторкина теза основана. У сваком случа)‘у, она да)’е повода
за размипиьанэе и представл>а знача)ан допринос теми о генези на-
ijnja, Koja je данас изузетно актуелна.
Теодора Толева je у велико} мери искусила оно што француска
историчарка Арлет Фарж назива „укусом архива" (франц, gout de
I'archive). Била je очарана разноврсношБу извора сачуваних у ар-
хиву и могуБностима Koje они пpyжajy. Кад je током 1999. године
први пут посетила Бечки динасшички, дворски и државни архиву са
17
ци/ьем да истражу^е за потребе тада join увек планираног рада о
македонском питан>у пре Првог светског рата, cnynajno je наишла
на Heo6jaBjbHBaHe TajHe документе о албанском питатьу, i<ojn he joj
TpajHo заокупити паж my. Тиме je мотивисано уобличаван>е теме
дисертац^е, Koja je написана на шпанском jean к у, те nnjoM одбра-
ном током 2008. године Толева стиче зван>е доктора наука. Недуго
затим jaBTba се подмукла ауторкина болеет, против Koje су чак и ле-
кари били немоЬни, те nocraje препрека за планирани додатни рад
на OBoj теми. Кн>ига Koja je пред вама заправо je превод ауторкине
дисертац^е са шпанског je3HKa и представл>а подсеЬатье на н>у,
како би се TpajHo сачувао спомен на личност Теодоре Толеве и йе-
ну страст према ncTopnjcKoj науци.
Беч, лето 2012.
Леополд Ауер
Бивши директор Бечко! динасшичког, дворског
и државноТ архива, члан Института
за исшраживагъе ucmopuje Aycmpuje
18
ПРЕДГОВОР БУГАРСКОМ ИЗДАН>У
Током XIX века етничке нацике боре се против импери}а како
би створиле сопствене државе, а током XX века државе CTBapajy
политичке наци)е. Полемика о томе Koja je нацика етничка (при-
родна), a Koja политичка (вештачка) - не npecTaje, посебно ако се
има у виду додатно питатье - колико je }една наци}а истори}ска и
„државотворна“? На Балкану су бар четири наци}е политичке -
албанска, турска, македонска и боппьачка, што доказу)е стабил-
ност истори}ског процеса. Од н>их, последтье три HMajy свог „оца
наци)е“ - Кемала Ататурка и Jocnna Броза Тита, иако их не призна-
jy сви за „законите" Природно je да се колете у Тирани, као и веБи-
на албаниста, када je посреди питатье формиратьа албанске наци}е
Bpahajy чак славном }унаку Скендербегу, али ова савесно написана
кнэига Толеве садржи суштински допринос управо зато што je у
целини утеме/ьена на 6oraroj документарно} основи. У овом случа-
jy, таленат се прекрива по}авом карактера, зато што подоста истра-
живача више воли да сачува основну општеприхваБену тезу, макар
посто}еБи докази сведоче другачи}е. Званична историографи}а
}едне државе стреми не само знан>у и упуБиватьу на чпшенице, веБ
и подстица^у националног самопоуздаша.
Дисертаци}а др Теодоре Толеве, одбратьена 2008. године на Уни-
верзитету у Барселони, импресионира као „образац касног пози-
тивизма", Kojn je, како сама ауторка оценке, последних две^у деце-
Hnja од многих мла^их колега занемарен. Пре но што приступи
сво}им академским уопштаватьима, научник током вишегодиппьег
истраживатьа треба да напише веБи 6poj радова о конкретним те-
мама. Разуме се да ово захтева упорно „црнчеше" по архивима и
пресек бар неколико извора за }едан заюьучак, како би се аутор
приближио HcropnjcKoj истини. У супротном, рад доби}а облик ло-
шег HcropnjcKor романа или, oninrnje речено, ненаучне фантасти-
ке, каква данас преплав/byje рафове кшижара. Правилан приступ
примешен je веБ у прво} глави ктьиге, где je изложена организаци}а
спо/ьне политике дво}не Хабзбуршке монархи}е. Структура je пре
свега сведена на Централну управу у Бечу, али и на тьене дипло-
матске миси}е и конзулате на страним територи}ама. Ауторка ис-
тине особености у деловашу Балхаус-плаца и тьегову директну
19
потчшьеност воли цара и дворске камариле. Аустроугарска je по-
кровителка католика у Османско} империи, а крадем XIX века веБ
има искуства и са муслиманима у Босни и Херцеговини.
TajHa саветоватьа током 1896. године су разумливо об}ашн>ена и
доводе се у везу са предстсуеБом Неточном кризом, при чему се из-
води заклучак да je Османли}ско царство осушено на пропаст, док
he се за н>егово богато наслеге на Балкану спорити са свих страна.
Др Толева дубински анализира размотрен и прихваБен Меморан-
дум о неопходности у}един>ен>а посва^аних албанских племена,
Koja додатно супротставла}у и верске разлике - три четвртине су
муслимани, а остали - католици и’православци. Дво}на монархи}а
je у геополитичком сукобу са PycnjoM, Koja као заштитница право-
славних народа на Балкану подржава претензи}е Срба, Црногора-
ца, Бугара и Грка на албанске земле. AycrpoyrapcKoj je потребан
сигуран приступ преко }адранског ка Средоземном мору, што се
могло постиБи стваратьем Албанске кнежевине, као директног
протектората, али je претходно требало створити албанску наци}у.
Др Толева надилази балканске оквире, кад разматра супарништво
измену Аустроугарске и Итали}е, Koja тако^е тежи да успостави
контролу над источном обалом /адранскога мора (и под покро-
вителством je Ватикана). Сложеност уза}амних односа у TpojHOM
савезу налаже избегаваше оштрог супротставлаша, због чега Беч
полаже много на цркву и школе, Koje треба да пробуде националну
самосвест Албанаца. Борби за достизан>е дугорочних стратешких
цилева придружу)е се и привредна доминаци}а. Вредан извор о
етничком саставу Скадарског, Косовског, Битолског, }ан>инског и
Солунског вила}ета пpeдcтaвлajy прецизно наведени статистички
подаци, Kojn не открива}у ни}едног „Македонца*.
Традицонална борба против „опасности панславизма" примо-
рава Хабзбуршку MOHapxnjy да у области сполне политике CBoj
утица} ограничи на католике и муслимане, док су православии
Албанци у Епиру „уступлени" Атини. Ауторка, ипак, показу}е и
одлучно понашаше Грчке, Koja рачуна на помоБ Итали}е у реали-
зации н>ихове за}едничке желе да се Аустроугарске} онемогуБи
приступ )адрану, због чега се уза}амни односи пооштрава}у. До-
следност налаже др Толево} да са извешта}а амбасадора „оде“ ко-
рак ниже, те да се фокусира на конзуларна потказиван>а, Koja су
занимлива као информаци}а „из прве руке". Она бележи разлике
20
измену же/ьеног у Бечу и стварности на терену, а размимоилажевьа
су последица чивьенице да осим )езика треба познавати и психоло-
rnjy Албанаца. Беговима je jacHO да неизбежан распад Османли)с-
ког царства угрожава албанске землэе, Koje се тиме налазе у опас-
ности да буду подел>ене измену Срби)е, Црне Горе и Грчке, услед
чета су склони да прихвате Аустроугарску као силу заштитницу.
Висока порта, ипак, не одриче се заузетих позици)а и преко ло-
калне управе по)ачава cboj утица). ТешкоБе су не само политичке
природе, веБ долазе до изража^а и у области културе, пошто треба
превазиБи диалекте, у)едначити )език и створити писмо, основа-
ти више школа и почети из да навье новина, квьига и часописа.
Бугарски устанци у Македонии и делу TpaKnje око }едрена, то-
ком 1902-1903, Албанцима да)у наду за самосталност. Истовреме-
но, спремни су да се против православних суседа боре на страни
турског султана. Др Толева истине снажан утица) ислама при до-
ношевьу пресудних политичких одлука, што je последица чивьени-
це да je султан Абдул Хамид II истовремено и калиф. Током 1910—
1912. године Албанци ycrajy против младотурске владе, Koja им
одузима привилеги)е, али се са изби)авьем Првог балканског рата
постро)ава)у под заставу Царевине. Седмо поглавтье дисертаци)е
др Толева с правом посвеБу)е главном опату Приму Доки)у, чи)у
проаустри)ску пропаганду Беч обилато финансира. Она доноси
зак/ьучак да монсивьор Доки има утица) а ме^у Албанцима католи-
цима, али не и ме^у муслиманима, ко)и га сумвьиче да je страни
штиБеник. Злато не постиже CBoj цил> у преговорима, а показухе
се и да je главни „спроводител>“ аустроугарских интереса превише
склон луксузном животу и даровавьу сво)их ближвьих. Притом, он
спекулише и са тежвьама Итали)е, одакле покушава да доби)е до-
датну награду.
Прихватавье )единственог албанског алфабета и ст наравне квьи-
жевног )езика, као и све препреке и компромиси у вези са овим пи-
тавьима, оправдано су шире разматрани у предвидено) девето) гла-
ви, jep Бе они надживети Аустроугарску и пренеБе се у независну
албанску државу. Снажан утисак оставтьа професионализам аус-
троугарских дипломата и конзула, ко)и се прилаго!)ава)у како про-
тивречним жел>ама албанских кланова, тако и утица)у Високе пор-
те, Итали)е и Ватикана. Младотурска револуци)а током 1908. године
ствара поволэне услове за разрешававье острашБеног )езичког спора.
21
Периодична штампа и издаваше кн>ига представтьени су као
важна средства за национално освешБиваше Албанаца, Koja су
морала бити прилаго^ена шихово) расел>ености по разним преде-
лима Османског царства. ТешкоЬе Hapacrajy и због захтева да се
не откри)е ко финансира ову националну пропаганду, Koja узгред
конкурише и политици Рима. Ауторка истине основни недостатак
аустроугарског деловаша искл>учиво на католичке Албанце, jep
оно као такво ни)е имало одраза у средн>о) и )ужно) Албании.
У Заюьучку др Толева сажима донете закл>учке и систематизу}е
утица} пово/ьних и непово/ьних фактора на формираше и разво} ал-
банске нацике. Албанци су подежени верски и племенски, неписме-
ност je масовна, а интереси и деловаше Високе порте укршта^у се са
утица)ем европских сила. Истовремено, Аустроугарска и Италика
доприносе бу!)ену националне самосвести Албанаца, услед чега се
постепено превазилазе разлике у верско} припадност и долази до
ствараша веБе за}еднице.
Прилози у кн>изи допун>у)у истраживатье документима, статис-
тичким подацима и сеБашима, Kojn су проткани ауторкиним оце-
нама и преносе читаоца у ону бурну епоху на размечи два}у векова.
Показана аутентичност потвр!)у}е се кроз поре^еше деловаша ал-
банских политичких и просветних центара - у Цариграду, Софи-
jn, Букурешту и Напулэу. Разлике по основним питашима искрса-
Bajy пред албанску нацику у тренуцима шеног формираша, али сви
путеви воде ка Првом балканском рату, када албанска држава и
наста)е.
Монографи)а др Теодоре Толеве одражава квалитете CBoje ау-
торке, ме^у ко}има се Hajnpe уочава)у об}ективност, тачност, начи-
таност и научни интегритет, као и маршивост Koja се показухе на
свако] страници рада. Управо зато себи дозвол>авам да je препору-
чим као образац свим истраживачима, а посебно мла^им колега-
ма, Kojn 6pojeM прочитаних извора и прикупл>ених доказа Mopajy
надиБи 6poj страница, како би разумеватье истори}ских догата и
шихових xepoja било утемел>ено на документарно} основи. И join
нешто: Hnje сваки веБ утабан пут исправан, те се истраживачима
понекад намеБе упорно тражеше нових путева.
Академик йрофесор ДИН
Георш Марков
22
УВОД
ИЛИ КАКО СЕ РОДИЛА И ДЕ! А
ЗА ИСТРАЖИВАГЬЕ ОВЕ ТЕМЕ
„Не разговара)те никад са странцима."
Булгаков,
Majctuop и Маршриша
Ова) рад ни)е настао као плод претходног дубтьег познаван>а ал-
банског питатьа. Наиме, пре него што сам започела писатье, нисам
ни помипиьала да nocToje документи корима Бу, кад их }едном про-
на!)ем, посветити године.
Штавише, да ми je тад неко рекао да Бу писати докторску тезу о
албанском народу, не бих му уопште поверовала - не само зато што
нисам била планирала да то урадим, веБ првенствено зато што та
тема ни)епредставл>ала део мо)их интересоваша. Све je подстакну-
то радозналошБу, неискуством у области истраживаша и }едним
„случа}ним налазом из архива"
У то време намера ми je била да истражу}ем македонско питатье
из перспективе }едног болног, али веБ неповратног губитка искон-
ских бугарских територи}а. Можда сам заправо Toj теми присту-
пила како бих кроз интелектуални рад прихватила и разумела гу-
битак сопствених „корена", Kojn сам осетина лично, a Kojn се, као
што je добро познато, болно преживл>ава - како у почетку, тако и
протоком времена, што сада веБ могу да потврдим без излишног
драматизоваша.
Остала сам верна зацртаном цил>у, иако сам повремено одступа-
ла од н>ега, удубл>у)уБи се у разноврсну rpaljy „повезану" са темом,
док j ед ног дана случайно нисам наишла на фиоку где сам пронашла
и први пут прочитала документе о та}ним саветовашима из 1896.
године, а односе се на албанско питатье6.
Силно сам се изненадила откривши да све што сам до тада била
прочитала о албанско} наци}и поменута документа нису потврди-
ла, веБ преиспитивала и озби/ьно доводила у сумку. Неоспорно
6 У другом поглавтьу се детатьно коментаришу.
23
мислим на одличне радове и непроцетьиве доприносе Ставра Скен-
ди)а, Петера Бартла, Жоржа Кастелана, Ханса Дитера Шандерла и
свих других Kojn су се у сво)им истраживатьима ослонили на тьи-
хове текстове и закл>учке.
Сви ти радови засновани су на полазно) претпоставци да je ал-
банска наци|а веБ постонала и да je, неоспорно, била jacHo утвр^ена
у XIX веку, а можда и знатно paHnje, због чета се и сва збиватьа те
епохе тумаче као израз вол>е ове нац^е.
С друге стране, TajHa саветоватьа с Kpaja XIX века казусу да ал-
банска нацц)а Hnje nocTojana и да се Беч, тумачеБи на основу тих
претпоставки CBoje стратешке интересе, спремао да ради на janaiby
националне свести ме^у Албанцима, Koja у то време, по запажатьи-
ма и сталним тврдтьама аустроугарских дипломатских агената,
join yBej Hnje nocrojana.
Hnje било лако усво}ити и усагласити ово крупно неслагатье из-
мену мени одувек познате „званичне верзи}е“ албанолога, Koja од
почетка постсуи као таква и истор^ских читьеница Koje су поме-
нути документи откривали. Taj „случа}ан архивски налаз“ скупо
ме je коштао. Првенствено сам саму себе морала убедити како све
што сам дотад научила из другостепених извора заправо Hnje било
баш на}тачни}е. KacHnje je CBoj став требало доказати и успешно
одбранити.
Taj „улазак“ у албанско питатье, толико изнена1)у)уБи и caMoj ау-
торки, у потпуности je одредио методолог^у истраживатьа. Тре-
бало je да заборавим све што сам претходно прочитала о OBoj теми
и да почнем од нуле, има}уБи искл>учиво у виду садржа) докумена-
та. Након првог „случа}ног архивског податка“ низало се све више
нових фиока пуних докумената, све док сумтьа, несигурност и ко-
лебание нису уступили место убе^етьу да се аксиом о nocTojaiby ал-
банске нац^е пре независне албанске државе мора изнова отвори-
ти и преиспитати.
Oeaj метод рада одредио je суштинске одлике текста Kojn сле-
ди (против Kojer су се упорно, али с мало успеха борили по}едини
луди, nnja je у)едно Hajeeba заслуга што je он на Kpajy завршен) -
текста за Kojn nocrojn ризик да се претвори у пример закаснелог
позитивизма.
Ме^утим, ова теза, уколико и jecTe позитивистичка, педантна и
инсистира на изношену доказа, не покушава у целини да обухвати
24
проблем стваран>а албанске наци]е. Разлог за то je чшьеница да je
посреди ]едно изузетно сложено питан>е, Koje тек у назначеном пе-
риоду, од 1896. до 1908. године, Kojn ауторка иcтpaжyje, почин>е да
доби]а на знача]у, те сходно томе, превазилази н>ене истраживачке
могуБности и способности.
Управо обрнуто, OBoj рад има далеко ужи цилъ а он се cacrojn
пре свега у истраживан>у неких аспеката улоге Kojy je Аустроугар-
ска одиграла у процесу стваратьа албанске наци]е. Притом Бемо
се конкретнее осврнути и на noKyinaj одре!)иван>а према другим
поволэним факторима, не пренебрегава]уБи ни оне неповолне, али
увек у оквиру контекста, без дубл>ег уласка у н>их.
Као полазну тачку, рад узима raj на саветовагьа одржана KpajeM
1896. године, када Беч од лучу) е да спроведе у дело програм делова-
н>а на TepnropnjaMa под влашБу Османског царства Koje се прости-
ру источно од ]адрана и магье-више компактно су насетьене Албан-
цима. Период KojnM се OBaj рад бави окончава се 1908. године, у
часу када долазак „младотурског" покрета на власт у поменутим
областима доводи до одлучу)уБе промене политичког контекста у
ком je Аустроугарска дотад деловала.
Има]уБи у виду тако поставлен цил истраживагьа, прочитану
документарну rpaljy, Koja углавном рани]е Hnje била об]авливана,
организовала сам у десет поглавла, према следеБем caдpжajy:
1. Организации сйотьне йолишике
Цил овог поглавла jecre да покаже како традиционално во!)егье
сполне политике Аустроугарске MOHapxnje и лена организаци]а
OMoryhyjy одржаван>е „rajHnx саветован>а“ током владавине мо-
нархи je.
а) Структура Министарства сполних послова
б) Функци]е и прерогативи Министра
в) Ausgleich [Наюдба, rj. Аустроугарска нагодба из 1867. - прим,
прев.] или привидни раскид Kojn монарха ослоба^а контроле
парламента.
2. План за Албанцу, или бечка рационалносш и ирационалносш
Цил овог поглавла jecre да представи садржа] меморандума о
статьу у „Албании" - тако названо] од стране Беча, затим цилеве
ко]и се одре1)у]у и одлуке Koje су у складу с тим донете.
25
Управо су ти документа у средишту нашег интересовала, будуЬи
да jacHO показуху како у том тренутку албанска нацика join увек ни}е
nocTojana7. Меморандум Kojn су том приликом сачиниле аустро-
угарске власти, Hnje досад об}авл>иван8. У н>ему се износи следеЬе:
а) Одржана су четири Taj на саветоваша обухваБена ^единстве-
ним меморандумом. Премда су можда формално посреди
четири различита догата, односно предмета проучаван>а,
они у стварности заправо чине )единствену целину.
6) Последице Koje проистичу из гьиховог посматрагьа као }един-
ствене целине:
• Албанска нацика у време помебутих саветован>а join увек
не постами.
• За испун>ен>е сопствених политичких цил>ева, Беч je CBoje
напоре усмерио на формираше ове наци}е.
в) Зашто говорити о рационалности и ирационалности Беча у
вези са стваран>ем албанске наци}е?
• Рационалност се ргледа у читьеници да су Аустроугарске}
биле потребне земл»е источно од }адрана како би дугорочно
амортизовала притисак Cp6nje и Црне Горе, као и Pycnje.
• Ирационалност овакве одлуке Беча лежи у томе што из-
градтьа}едне наци}е ни}е нимало лак задатак, а истовремено
je била противна начину размишл>ан>а во}них кругова, ко-
jn су преферирали во}ну окупаци}у без повода.
7 Овом претпоставком изражавамо наше неслагаиье са Ставром Скенди}ем. На-
име, он je сводим одличним радом о Албании тога доба несумшиво дао велики
истори)ски допринос када je реч о фактографско} реконструкции, али у вези са
кьеговим истраживавьем nocTojn, према нашем мишл>ен>у, ]сдан проблем - оно
се заснива на интерпретативном моделу, чи}а je основна премиса да je албанска
наци}а веЬ посто]ала. Управо je ово теза са KojoM се не слажемо.
8 Постели }една одлична квьига Ханса Дитера Шандерла [Hanns Dieter Schanderl
- прим, прев.], Die Albanienpolitik Osterreich-Ungarns und italiens 1877-1908, из
1971. године, у Kojoj се први и ]едини пут помивьу та]на саветовавьа, мада у jacHoj
намери да им се одузме на знача]у. Осим тога, не помивье се меморандум, управо
с намером да се релативизу]е стварна вредност ових докумената. Ипак, Шандерл
об]авл>у)е документе о верским субвенци]ама, чи]и део су анекси меморандума,
али у у контексту различитог тумачевьа и нимало у складу са материалом Kojn
сам проучавала.
26
3. Прихвашан?е плана: дииломашски ризици и дуюрочна иред-
eufyaiba
У аустроугарско] }авности постегала су два опречна начина са-
гледаван>а префекта стваран>а албанске наци}е - позитиван, ко}и су
заступали учесници та}них саветован>а; и негативан, чи)и су по-
борници били неки функционери Министарства спотьних посло-
ва9, као и во]ска. Овде треба прецизирати следеНе:
а) Меморандум je био дат на читатье одре^еним дипломатама
од поверетьа, Kojn су, прегледавши га и размотривши н>еговог
сад ржа}, имали негативну реакци}у, мотивисану неколиким
факторима:
• Били су изнена^ени про]ектом, процену)уНи да je он неос-
тварив.
• Углавном су истакли ризике Koje про}екат претпоставша.
• Указали су на чин>еницу да оствариван>е npojeKTa подразу-
мева кршен>е договора и правила ме^ународног карактера.
б) Представници Генерал ног штаба BojcKe {Generalstab} дослед-
но су били против спрово!)ен>а плана предви^еног Меморан-
думом.
Ме^утим, ни ове негативне реакци}е нису успеле да промене
мишл>ен>е уског круга учесника тих саветован>а, нити су заступни-
ци негативног става имали довотьан утица} да спрече даше спрово-
Ijeibe npojeKTa и остварен>е плана предви^еног Меморандумом.
Учесници поменутих саветоватьа, ко}и се из}ашн>ава}у за спро-
во!)ен>е одлука доносених на н>има, сматра}у се наследницима
чисте традици}е кад je посреди аустри}ска спошна политика, што
значи да се слажу се делован>ем у складу с методима сво}ственим
цивилизовано} држави,
4. Инициативе Беча пред Османским царством или немир^ед-
нсп народа измену geajy царешава
У датом истори}ском тренутку албанска племена налазила су се
готово непрестано у стану оружаног устанка, при чему не само да
су нападала и пльачкала сво}е словенске суседе, веБ су пустоши-
ла и важне територи}е на ко}има je доминирало муслиманско ста-
новништво, угрожава)уНи н>егову делатност. Они траже помоН
9 Колико знам, ни ови документы join нису об}авл>ени.
27
од османске владе, Koja одлучу]е да из Константинополе пошал>е
)едну во)ну експедици]у. Ме^утим, захвал,у]уБи аустроугарским
конзулима она ипак ни)е послата. Блиски односи ко)и су се полако
успоставл>али измену аустроугарских конзуларних агената и одре-
1)ених утица]них личности ме!)у Албанцима - биБе у будуЬности
од великог значаща за Аустроугарску монархи]у.
Чини се да je претходно речено заправо прва фактолошка ре-
конструкци]а конкретног истори|ског тренутка.
5. Акшивносш аусшроушрских конзупа у срцу албанско-мусли-
манске зсдедшще или йочешак jegue романшичарске завере
У складу са планом деловагьа одобреним приликом та^них саве-
товагьа, аустроугарски конзули требало je да почну успоставл>ан>е
контаката са на]утица]ни]им личностима у албанским муслиман-
ским племенима. Цил, je био да се код тих племена повеБа углед и
утица] Аустроугарске, да би им се KacHnje лакше усадила иде]а о
албанско] наци]и, као и да би се тиме могла ставили под контролу.
У потрази за новим политичким контактима, конзули организу]у
низ путовагьа у унутраппьост земтье, а начин на Kojn они испугьа-
Bajy CBojy Mncnjy показао се врло занимтьивим.
На основу свега анализираног, могу да тврдим да су планови де-
ловавьа аустроугарских конзула на албанским територи]ама, Kojn
су донети на пменутим саветоватьима, били управо тог типа.
6. Верски йрошекшораш: измену шрадицще и будуЬносши
У OBoj глави се по]ашн>ава:
а) У чему се заправо cacrojao такозвани Kultusprotectorat или
верски протекторат [„Протекторат над култом“ т]. аустроу-
гарски протекторат над римокатолицима у TypcKoj - прим,
прев.]:
• Како и када се он успоставтьа;
• Koje су активности у оквиру гьега биле уобича]ене.
б) Прекид Kojn претпоставтьа промену става учесника та]них
саветовагьа и гьихову исктьучиво политичку употребу про-
тектората.
в) Ефективни и реални резултати nocrojaiba верског протекто-
рата, односно - ограничена Koja реалност налаже Бечу у об-
ласти заштите вероисповести.
28
7. /език: велики рад на синшези
У тренутку када Беч доноси одлуку да спроведе нови план за
Албаниту, постони приближно двадесет различитих транскрип-
ци)а албанских ди^алеката10. Ме1)у н>има три су основна: )едан ко-
ристи арапска слова, други - грчка (Бирилична), а треБи - лати-
нична. Уз то, свака ди)алекатска варианта има посебне знакове
ко)'има се обележава)у специфичне фонеме албанског )езика. По-
менути знаци не nocroje ни у )едном другом алфабету, што ствара
озбитьан проблем приликом штампаша текстова на овом )езику. С
друге стране, сваки од ова три типа транскрипци)е, у датом тре-
нутку има подршку знача)ног дела албанског становништва, из по-
литичких и верских разлога. Цил> Беча био je да уведе ^единствен
алфабет за све Албанце, али и да их притом обавезно остави у уве-
рен>у да су то писмо сами направили.
Беч успева да оствари CBoje намере, тако да je писмо Koje Албан-
ци и данас користе прихваБено на конгресу у Битол>у 1908. године,
где je пресудну улогу одиграо тадаппьи аустроугарски генерал-
ни конзул, Крал. Чини се да Hnje претенциозна тврдша да je3H4Ka
унификац^а, извршена захвал>у}уБи многим иниц^ативама Беча,
убрзава процес ствараша албанске нац^е и представлю snanajrio
достигнуБе за Дунавску MOHapxnjy.
Цил> овог поглавлю jecre да помоБу документарних сведочанста-
ва, од Kojnx нека никад нису публикована, покаже како je све то
постигнуто.
8. Школе: шежак йочешак
У време кад су други балкански народи изградили 6pojHe шко-
ле, у KojnMa 1)аке o6ynaBajy на шиховом матершем je3HKy, Албанци
HMajy само jeyiny, наевшие две такве образовне институци}е.
Crparernja Kojy je Беч осмислио обухватала je деловаше кроз
школски образовни систем, у цил>у постизаша CBojnx политичких
цил>ева. Зато аустроугарске власти Hajnpe поку inasajy да изде}сту)у
од султана дозволу за отвараше албанских школа, али се испоста-
вило да то Hnje нимало лак задатак, а и н>егово оствариваше текло
je веома споро. Стога Беч одлучу]е да у спрово^ешу ове замисли
„заоби!)е“ турске власти, тачное да их стави пред свршен чин,
10 Ни OBaj документ до сада никад Hnje об)авльен.
29
постичуБи Албанце да сами затраже изградшу нових школа, Koje
he затим управо Беч организовати.
Отвараше нових школа, ме^утим, наилази на противтьеше сул-
тана, исламских свештеника и православног свештенства, те се
чини да je Аустроугарско} било лакше да ocHyje контролише като-
личке школе.
С друге стране, енергична je била и интервенция папе против
итальянских лаичких школа са националистичким тенденци}ама,
те je успех Беча, кад je осниватье нових школа у питатьу, у велико}
мери био релативизован.
У вези са овом темом, у раду су тако^е представтьени документи
ко}и досад нигде нису об}авл>ивани.
9. Шшамйа или како Беч йочшье да йише на албанском jesuKy
Hacrojehn да реализу}е план прихваБен на та}ним саветоваши-
ма, Беч од л у чу} е да за постизаше CBojnx политичких цитьева делу}е
путем штампе. Уместо да у ту сврху покрену нека нова гласила,
аустроугарске власти 6npajy }едан веН nocrojehn лист и CTynajy у
контакт са шиховим издавачем. БудуБи да му je потребан новац, од
Беча прихвата редовну и издашну субвенци}у - у замену за контро-
лу над садржа}ем публикаци}а. Постигнут je договор и од тог тре-
нутка у оквиру Османског царства почитье илегално дистрибуи-
ран>е часописа веома високог квалитета, чи}и je цил> будете
националне свести Албанаца. Беч предлаже издавачу чланке или
пак контролише текстове Koje он сам пише, a raj процеса уза}амног
деловаша тако^е се показухе као веома занимтьив.
Исто тако, Беч почин>е да nocBehyje пажн>у стварашу и ширен>у
кшижевних текстова на албанском }езику, Kojn се пишу и об}авл>у}у
у Аусторугарско}, у цитьу бу^еша албанске националне свести. Реч
je, у основи, о истори}ским кшигама, календарима, граматикама
итд. Тако1)е се, путем различитих инициатива за доставтьаше ма-
териала читаоцима, врши пропаганда и промовисаше албанског
}езика.
Неопходно je join }едном нагласити чишеницу да je оваква изда-
вачка делатност директив последица програма о Албании, Kojn je
Беч прихватио на поменутим саветовашима. И у OBoj глави се на-
воде досад необ}авл>ени документи.
ВеНина докумената Koje овде цитирамо досад Hnje публикована.
30
10. Монсшьор Доки: xepoj, идеалиста или мок злата?
Беч доноси одлуку да ступи у контакт са опатом на]важни]е ка-
толичке за]еднице Мирдита. Након неколико преговора обавтье-
них у Бечу, опат се обавезу]е да he, у замену за знача]ну периодич-
ну субвенци]у, радити на помирешу и националном у]един>ен>у
албанског становништва. Осим тога, опат изра!)у]е и представлю
план о Северноалбанско] кнежевини, пружа велику помоБ у све-
му што се тиче кшижевног стваралаштва и игра суштинску, мада
дво)’аку улогу, у унификации албанског ]езика. Документа о н>ему
никад до сада нису била об]авл>ена.
* * *
Овако поставлен план истраживаша у овом раду има за цил>
да докаже утица] Аустроугарске монархи]е на ствараше Албани]е.
Надам се да су године Koje сам провела у архивима, као и хитьаде
прочитаних страница, оставиле адекватног трага у истори)ским
аргументима Koje у ово] тези износим.
31
<
f.
I
ПОГЛАВЛэЕ I:
ОРГАНИЗАЦИИ СПСМЬНЕ ПОЛИТИКЕ
АУСТРОУГАРСКЕ
По мишл>ен>у аустргцских истраживача, Министарство спотьних
послова Аустроугарске до данапиьег дана ни)е било добро проу-
чено11. За то nocroje два разлога. Први je Taj да je ово министарство
тек однедавно почело да привлачи пажгьу истраживача, и то при-
ликом тражегьа одговорности за ултиматум Kojn je био повод за
изб^агье Првог светског рата. Наиме, тада се уви^а чигьеница да
je Министарство спогьних послова представляло институту Koja
делу)е у складу са сопственим механизмима и у корист сопствених
цитьева. Пре ове спозна}е, спошна политика MoHapxnje у периоду из-
мену 1848. и 1867. године сматрала се делом HCTOpnje дипломатке и
Hnje се обраЬала адекватна пажня на чиниоце Kojn су je условлява-
ли, а то су: ме^ународни пoлoжaj Аустроугарске, унутрашгье статье
у земл>и, као и стагье у самом Министарству. По Хелмуту Румплеру,
join увек не постели научна студтца Koja би разоткрила суштину Ми-
нистарства спотьних послова као институц^е, односно, директну
везу измену н>егове унутрашгье организац^е и делованя.
Други разлог Kojn отежава проучавагье Министарства спол>них
послова jecre гьегова сйецифичносш као институте. Да резими-
рамо, поменута специфичност огледа се у томе да ово Министар-
ство не OMoryhyje само неопходне институционалне услове за pa3Boj
спольне политике. Наиме, за разлику од осталих савремених европ-
ских земаля, aycrpnjcKo Министарство истовремено представля
институционални и идеолошки центар, у KojeM се oдpaжaвajy и на
глобалан начин разматра]у основни проблеми, иде}е и политичке
смернице целе Monapxnje. Премда je основано током 1848. године,
Министарство спол>них послова заправо наслеге традици}у Taj не
11 Helmut Rumpier, „Die rechtlich-organisatorischen und sozialen Rahmenbedin-
gungen fur die Aussenpolitik der Habsburgermonarchie 1848-1918“, у Die Habs-
burgermonarchie 1848-1918, Band VI/1, Adam Wandruszka und Peter Urbanitsch
(Hrsg.), Verlag der Osterreichischen Academic der Wissenschaften, Wien, 1989.
Заправо je читаво ово поглавл.с припремл>ено на основу података Koje пружа
Хелмут Румплер у поменутом знаменитом делу, чщи je научни допринос велики,
и представля тек н>ихов резиме.
33
дворске канцелари}е из 1717, Koja je 1753. претворена у Државну
канцелари}у12. Самим тим, оно rinje модерна институци}а, веН пре
би се рекло институци}а преживела из неких других времена.
Управо одатле проистичу и тьегове основне карактеристике:
прво, оно je доступно исктьучиво влада}уЬем cnojy и поданицима
Kojn се идентифику}у са опстанком MOHapxnje као }единствене цен-
трализоване и централизаторске целине.
Друго, иншеграшивна функци}а Министарства спол>них посло-
ва снажни}а je од интегративне улоге читаве државне бирократи}е
и BojcKe. Што je MoHapxnja бивала угрожени}а, ова функци}а Ми-
нистарства све се више интензивирала.
Tpehe, иако прати сопствену динамику као институционални
центар спол>не политике, Министарство иностраних послова и да-
л>е се налази под надзором Франке /осифа и све до дво)ног периода
у велико} мери зависи од династичких односа и дворске политике.
Четврта карактеристика овог министарства заправо je последи-
ца претходно наведеног, а то je да се оно налази измену Владе и ад-
минисшрацще. Зато и истори}а н>егове организаци}е, како об}аппьа-
ва Хелмут Румплер, ocraje недовол>но проучена у студи}ама о овим
другим двема институци}ама Монархи} е.
У погледу структуре, Министарство спотьних послова заснива се
на три основне карике, ко}и се не MeH>ajy, него се чува}у и годинама
одржава)у. Прва je Централна управа, Koja се налази у Бечу; другу
чине миси}е у иностранству, а треНу конзуларне канцелари}е13.
12 За додата обавештен>а о историки и еволуци]и ових државних елемената, по-
глсдауге кн>игу: Bertrand Michael Bachmann, Hof-Regierung-Stadtverwaltung. Wien
als Sitz der osterreichischen Zentralverwaltung von den Anfangen bis zum Untergangder
Monarchic, Verlag fir Geschichte and Politik Wien, 2002.
13 Овим трима сталним карикама треба додати join представништва и контакт-
пунктове за официре, као и администраци}е са територи}а окупираних током
Првог светског рата. И мада се контакт-пунктови за официре активира}у само
током неког рата, они има}у знача} за во1;ен>с аустри}ске во}ске и у мирнодопско
време, прецизни}е, пред такозваним „Представништвом команде войске у Ми-
нистарству спол>них послова”.
Под патронатом Министарства спол>них послова такого су и аустроугарски
Врховни конзуларни суд из Константинополе, затим Аустри}ски државни архив
- HHStA (Haus- Hof- and Staatsarchiv), као и Конзуларна академика. Metjy н>има,
}едино Конзуларна академика има политички знача} као образовна институци}а
где се, у сарадььи са самим министарством,ученицима предочава}у исте културне
вредности ко}е he касни}е затеЬи и у самом Министарству.
34
Несумншво je да Ценшрална уйрава (Zentralleitung) у Бечу пред-
ставлю на]важни)и структурни елемент Министарства, односно
н>егов стварни центар, у ком се доносе одлуке у спотьно) полити-
ци.14 Она води порекло од Метернихове Државне канцелари|е и,
упркос изменама Koje су уведене 1918, ocTaje на снази реглеман
(правилник о раду) из 1816. и тьегове одредбе успешно се спроводе.
Централна управа Министарства спотьних послова cacrojn се
од четири основна структурна елемента, а то су:
1. Одел>ен>е за политичка или инострана питан>а;
2. Одел>ен>е за административна питан>а унутраппье организаци)е;
3. Лична канцелари)’а или Кабинет министра, Kojn су током вре-
мена заузимале разне личности;
4. Одел>ен>е за помоЬ/подршку, у nnjoj су ингеренци)‘и прево^е-
н>е и шифре, деловодствени послови, Архива, Конзуларна академи-
ка итд.15
Од четири наведена оделюню - на)важни)е, Koje je у)едно и цен-
тар доношен>а одлука, jecre прво, Tj. Полишичко одетъет-ье. У рукама
н>еговог начелника налази се контрола дипломатске поште, као и
доношен>е кшучних одлука, Koje се, по правилу, предлажу на ини-
циативу ресорног министра или монарха, а тек понекад након по-
себних консултац^а са другим министрима и BojcKOM. Уопштено,
начелник je задужен да прати све политичке извешта)е, да прима
агенте царске куЬе и руководи такозваним „политичким читан>и-
ма“16: начелник оделюню прикушьа извешта}е, о н>има се затим рас-
правлю током саветованю и касн^е се у н>егово име или у име ми-
нистра доносе oдгoвapajyha решеню17.
14 У пракси, као што je типично за Хабзбуршку монархи)'у, спотьни и унутраппьи
послови CMaTpajy се ]’сдинствсном целиком и nocrojn непрестана размена миш-
л>ен>а и становишта измену дводщс министара. 'Гакове, границе измену дипло-
матских и конзуларних дужности врдо су недефинисане и HenocTojaiie, мада je
сама размена Koja постони измену дипломатских задужевьа и министарства.
15 Шефови ових одсека назива^у се „великим" или „дворским саветницима"
и HMajy огроман знача) у тренутку доношевьа одлука. Нэихова улога je посебно
важна до 1866. године. Само уколико je министар био изузетно )ака личност, мо-
гао je самостално доносити одлуке, без претходних усаглашававьа са „великим
саветницима". Након Ausgleich-a. вьихов утица) поново je у порасту.
16 Или, тако!)е,„та)'ним конференц^ама", о кхдима Ьемо касни|е говорити.
17 Ме^утим, ова позиц^а могла je постати и почасна, што je било типично за
аустроугарску админйстрац^у, а у неким тренуцима бива лишена политичког
знача)'а, пошто по правилу на свим упутствима ради лично министар.
35
Политичко одетьен>е cacrojii се из више Савеша> Kojn су распоре-
1)ени по географским регионима на следеЬи начин:
I. Ори)ент,
II. Ватикан,
III. Немачка, Скандинавка,
IV. Западна и |угозападна Европа.
У различитим периодима мешали су се н>ихов распоред и начин
груписаша, али je увек на}важни)и био Савет за Оргцент или Савет
за Балкан. Бечка административна географи;а, зависно од епохе,
Pycnjy je уюьучивала у)едан од ових flBajy савета. Савет у ком се
креира права политика и у коме je индивидуална управа министра
иадача, jecre Савет за Opujein. Током дугог временског периода, на-
челник овог Савета je, у политичко; xnjepapxnjn, други функционер
Министарства спотьних послова, одмах иза самог министра.
Лична канцелар^а или Кабинет министра има два одсека - je-
дан политички, а други административни и претенду^е да опона-
ша функц^е Државне канцелар^е. Политички одсек je задужен за
припремаше протокола Савета министара, за питагьа везана за без-
бедност државе, питан>а везана за штампу18, као и она Koja се тичу
запослених у министарству19. У овом одсеку opraHnsyje се и креира
лична преписка министра, пре свега са аустри}ском и ма^арском
владом20; затим, овде се носе протоколи са заседала За}едничких
савета министара, npnnpeMajy преговори са провинц^ским деле-
гац^ама21, ocTBapyje контакт 3ajeflHH4Kor министра финансов у
вези са свим питашима Koja се тичу Босне и Херцеговине; тако^е,
у Политички одсек пристижу сви дипломатски извешта}и Koje he
министар и монарх22 читати.
18 Зависно од епохе, питагьима Koja се тичу штампе, могап je управ/ьати и Ад-
министративни одсек Кабинета министра. Исти je cnynaj и са политичко-комер-
ци;алним питан>има.
19 Под Голуховским, Лична канцелари;а министра доби;а назив „Кабинет ми-
нистра“ и н>егов знача) расте, да би затим постао „централна канцелари)а“ где се
доносе важне одлуке.
20 После Ausgleich-a.
21 Посреди су принципи о корима се морало изнова преговарати на одре^ени
временски период.
22 Фратьа /осиф je самостално обавл>ао дужности министра. Читао je све важни-
je извешта|е, пошту, телеграме. Имао je директну контролу, те je након Андра-
ninja инсистирао и на гьеном спрово^евьу. Свакога дана уручивали су му важну
36
Административных одсека у почетку je било пет, а касни)е и до
шеснаест пододсека, Kojn се баве информисан>ем и креирагьем )ав-
ног мгьегьа. Исто тако, ови пододсеци били су одговорни за во^ен>е
статистике, затим за црквена питатьа, укл>учу)уЬи ту и преговоре с
налом, као и за конзуларне послове.
Md)y чиновницима Министарства спол>них послова, на^веЬи
утица) на доношегье одлука има]у такозвани заменици државног
секретара23. Они су у периоду 1848-1859. одговорни за припрему
дипломатских инструкци)а и у xnjepapxnjn су на)ближи минис-
тру, али касни)е брзо губе политички знача).
Почев од 1871, постелено расте утица) чиновника ко)и припрема-
jy H3BeniTaje. Мада ни)едан лично не успева да стекне политички
утица), они ко)и дсфу на чело Балканског савета доби]а]у могуБ-
ност да се изразито приближе министру, те учеству)у у доношену
великих политичких одлука.
Тако je, за време мандата Голуховског (1895-1906), доминантна
фигура у Министарству био }улиус Цвидинек фон Зиденхорст [Ju-
lios Zwiedineck von SUdenhorst - прим. прев.]24. Након више од три-
десет година конзуларне карьере у Отоманско] империи и на Бал-
кану, он 1866. године nocraje функционер Министарства спол>них
послова, где дуги низ година председава Балканским саветом. Иа-
ко формално ни]е начелник одел>ен>а, он заправо руководи, коор-
динира политичким извешта]има и председава политичким саве-
тима званим „политичка читан>а“.
дипломатску пошту, ко)у би читао и наредни дан на н>у одговарао, а уколико ни)е
био у Бечу, слали су му je телеграфски. Одабир поште правио je или руководилац
такозваног „политичког читан>а“, Kojn je обично био и први шеф одсека или шеф
Кабинета министра.
23 Када се оснивало Министарство спо/ьних послова, унутар тьега опстала су
оба главна одсека Државне канцелари]е - политички (nojn се односи на сполшу
политику) и административни (ко]и се односи на унутраппьу политику).
Ме^утим, они су у почетку били одва]ени и имали су различите управнике. Како
би се превазишла ова подела и об]единила управа над оба одсека, формира се
место заменика министра. Он представлю министра само у административном
одсеку, а во^ен>е политичког одсека и датье ocraje исклучиво право министра.
Из тог разлога, у периоду од 1848. до 1868. носилац овог новог задужеша не
nocraje стални представник министра, слично функци]ама Secretaire General или
Permanent Undersecretary of State, али зато ocraje одговоран за об]едигьену управу
над областима спошне политике и унутрашгье администраци]е Имперце.
24 Помишемо га jep он игра веома важну улогу у целокупном аустроугарском
деловагьу на }угозападу Балкана, Koje je од Hajeeher знача]а за oeaj рад.
37
Конзуларна йредсшавнишшва, са неким изузецима, на Балкану
има)у маши знача) за доношеше политичких одлука него што je то
у то доба пракса у осталим европским земл>ама.
Конзуларна питаша првобитно су била у надлежности Мини-
старства трговине, основаног 1848, са изузетком „ори)енталних
административних и конзуларних питаша" Када je 1859. године
ово министарство распуштено, конзуларна питаша прелазе у до-
мен Министарства спол>них послова. Од 1859. имену)е се начелник
конзуларног одел>еша, Kojn истовремено руководи и Одешешем за
штампу, основаним 1860. Од свих конзулата, само они на Ори)енту
(Orientkonsulate) ocrajy у Политичком одсеку, при инстанци Koja се
бави Балканом и Руси) ом.
Надлежности Koje се тичу спошне трговине деле се измену Ми-
нистарства сполэних послова и Министарства финанси)а. Metjy-
тим, конзуларни извешта)и о трговачким питашима Mopajy да се
спроводе од посланстава прво у Министарство спол>них послова,
па одатле у Министарство финанси)а. Мада у случа)у хитних пита-
ша трговине конзули cBoje извешта)е могу послати директно Ми-
нистарству финанси)а, они то у пракси не раде, будуБи да су подре-
1)ени министру спол>них послова. Конзулати првенствено спада)у
у надлежност Министарства спол>них послова због права Koja су
додешена дипломатии а тичу се успоставшаша трговачких одно-
са са страним земтьама, као и представтьаша трговачких интереса
Монархи)е у иностранству.
Ипак, почев од 1861, конзули тако!)е директно информишу и
Министарство трговине, а од 1867. иск луч и во шега. У пракси, али
не и правно, надлежност над конзуларним питашима поново до-
6nja Министарство трговине.
Ме^утим, како према Ausgleich-y спольна трговина не спада у
за)едничке послове два)у министарстава, конзуларна питаша дефи-
нитивно се Bpahajy у ингеренци)у Министарства спол>них посло-
ва. Исто тако, право именоваша конзула у иностранству искл>учи-
во je у компетенции министра спол>них послова.
Конзули се ипак не сме)у мешати у политичка питаша, док je
Министарство трговине одговорно за важне и практичне одлуке.
Самим тим, посто)и неусаглашеност измену званичних овлаш-
Беша конзула и праксе у конзуларним односима.
38
Дипдоматске миси)е
Аустроугарске дипломате не могу учествовати у креирашу спогь-
не политике, веЬ )едино могу доставльати информаци)е. Заправо,
вьихова места у иностранству не да)у им нимало простора за личне
инициативе. По правилу, дипломатски представници ника да не
покушава)’у да утичу на директиве Koje прима)у, чак ни у случа-
)евима када нису сагласни са н>има. Они идюъучиво делу)у као
посредници, преговарачи. Према старо) аустри)ско) дипломатско)
традиции, дипломата мора да се уздржава од инициатива Koje му
нису поверене. Као резултат тога по)авл>у)‘у се cjajnn, стилски ис-
танчани дипломатски извешта)и, ко)има се свет и дал»е диви због
посматрачког талента шихових аутора, те умешности у описиватьу
и сагледаватьу ситуаци)е, а ко)и, ме^утим, не садрже никакву поли-
тичку инициативу.
Оно пак што се дипломатама дозво/ьавало, и што су радили, би-
ло je да ствара)у поволшо мишл>ен>е о CBojoj држави, како путем
штампе, тако и у високим круговима у мертима где су упуЬени.
Нэихове су функци)е, дакле, представничке: они учеству)у у салон-
ским окушьашима, по)авл>у)у се на прославама, у клубовима и
представл>а)у Мон архи j у на сличним друштвеним скуповима.
Структура Министерства сподьних послова
Предност тог огромног организационог апарата огледа се у
томе што je флексибилан. С }едне стране, такав апарат представ-
лю инструмент помогу Kojer министар може интервенисати у
39
свим аспектима друштвеног живота ко)и потенци)ално утичу на
ме^ународне односе. С друге стране, лако се прилаго^ава проме-
нама у ме^ународним односима, као и новим ори)ентаци)ама у
спол>но| политици саме Монархине. У исти мах, такав апарат ус-
пешно се адаптира и на различите стилове и особености Koje у на-
чину обавтьагьа послова сваки нови министар доноси.
Премда je позици)а министра спол>них послова, и поред гьего-
вих широких овлашЬен>а, под сталном претшом, он располаже бед-
ном самодовольном структуром, независном и оспособл>еном за са-
мостално функционисатье, без обзира на судбину самог министра.
Ова административна машинери^а може се похвалити изузет-
ном организаци)ом, разра^еним системом поделе посла и добро
координираном комуникаци^ом измену различитих одел>ен>а Ми-
нистарства, што омогуЬава одличан тимски рад.
Чиновници Министарства, радом на прикупл>ан>у информа-
ци)а, давашем предлога, израдом анализа, постелено доби)а]у све
знача)ни)у улогу и почину да утичу на курс политике. Захвал>у)уЬи
прикупл>ан>у и тумачешу обавештеша, пред н>има се отвара могуЬ-
ност да манипулишу ставовима представника на)виших друштве-
них кругова. Сви министри спол>них послова, чак и на]истакну-
ти)е личности ме!)у н>има, cnyniajy мишл>ен>а cbojhx саветника и
дозвол>ава)у им да утичу на н>их. Као последица такве праксе, ови
руководиоци nocrajy треЬи фактор у политици монархине, уз цара
и министра сполэних послова.
Стога, запослени у Министарству спо/ьних послова доби|а)у
важну политичку улогу. ЬЬихова реч има тежину не само у оквиру
те институци^е, веЬ и у свим политичким и друштвеним кругови-
ма. Сем тога, од почетка осамдесетих година, уобича^ило се да цар
сам чита извешта^е, посебно оне Kojn пристижу из Pycnje. Тако ин-
формаци^а и мишл>ен>е дипломатског представника стиже дирет-
но до самог врха власти и утиче на узак круг доносилаца одлука.
Чиновници Министарства има)у врло висок статус, ко) и друш-
тво прихвата као нешто неспорно, чак и са одушсв/ьегьем, сматра)у-
Ьи да ови поседу^у изузетне квалитете, попут веома високог oceha-
ja одговорности, безусловне дискреци^е, изоштреног ocehaja части,
беспрекорних манира, неодол>ивог шарма, а сви они су оличени
у синтагми „умеЬе живл>ен>а“ - „savoir vivre“. Са CBoje стране, ови
дипломатски чиновници сасвим су свесни CBoje друштвене улоге
40
и, будуЬи васпитани по мерилима тог друштва, у потпуности одо-
брава|у овакво колективно мишл>ен>е, уверени да им дата функ-
ция с правом следу|е. Постони уза^амни споразум измену н>их и
околине у погледу чшьенице да Министарство представл>а |ед-
но консолидовано друштво, Koje нити прихвата тзв. „нове л>уде“
- homines novi, нити je спремно за промену свог класног стату-
са. Наиме, ради се о )едно) аристократско] администрации чи]и
представници има|у исто васпитагье, образованье и стил живота,
односно о институции Koja традиции прида|е много веЬи знача]
него самим личностима и у Kojoj се не подстиче такмичарски дух и
конкуренци|а, веИ управо супротно: однос )еднакости.
Министарство спол>них послова je узгред и врло космополит-
ски ори}ентисано, те осим Аустри]анаца, ме!)у чиновницима има
и представника из иностранства, ро^ених у мешаним, а не jefl-
нонационалним браковима. Они често потичу са подруч]а Све-
тог римског царства немачког народа, затим из Немачког савеза
(Deutschen Bundes), из некадаппьих аустри}ских провинц^а - нпр.
Benrnje и Hrannje, као и из Шпанке или Француске. Дакле, у Ми-
нистарству има пуно ро^ачких односа и породичних веза, што je
у другим управама чак и забраньено, а разлике у професионалном
рангу нису много наглашене, што je у другим административним
структурама таксфе незамисливо. }една од последица таквих при-
лика je ocehaj солидарности ме!)у запосленима, н>ихово ме^усобно
бодреше и потпомагаше, али, наравно, и генерисаше конзерватив-
них иде}а.
Тако1)е, чиновници Министарства спол>них послова не обазиру
се ни на националне идеологе различитих народа из Kojnx често
и сами потичу. Meljy н>има нема ни немачких ни ма^арских нацио-
налиста, веИ су и }едни и други пре свега хабзбуршки настрс^ени25.
25 Уистину, nocToje jacnn и Константин утицами различитих „лоби]а“ - трупа
Koje врше притисак унутар Министарства, али сви ти утицами у складу су са иде-
jom о ]единственом царству.
Пример за ово jecre утица] ко] и у домену доношетьа одлука о спол>но] политици
у Министарству има]у официри. Они, найме, никада нису били у могуЬности
да у потпуности господаре спол>ном политиком, али су, зависно од епохе, ус-
певали да у различите] мери на н>у утичу - на пример у антиитали]анским и
антисрпским тенденци]ама балканске политике. Од 1871. не само да посто]и бо-
л>а координаций измену во]них и дипломатских питатьа, него и Фран>о ]осиф
доноси важне од луке ко]е се тичу спол>не политике, консулту]уЬи се притом и
са министром спол>них послова и са официрима. Реч ]е о непосредном утица]у,
41
Осим великог друштвеног престижа Kojn ужива|у, чиновници
Министарства спогьних послова има)у и високе плате и раде у од-
личним условима. Bpoj запослених у овом министарству маши je
у односу на друга министарства, али оно, с друге стране, има веБи
6poj руководилаца од осталих институция тог типа.
Специфичност овог министарства jecTe да функционери у ино-
странству нема)у виша приматьа од оних ко)и остану у зем/ьи. }ед-
но време су за рад у Министарству били неопходни високи лични
приходи, Kojn би запосленом омогуБавали да годинама сам покри-
ва трошкове боравка у иностранству. Дакле, аустри^ске дипломате
често су могле рачунати само са сопственим приходима. Од овог
правила изузети су )едино амбасадори, ко)и располажу великим
новчаним средствима, доби)еним од државе за репрезентаци^у, а
притом има)у и веома високе пензи^е.
мада не званичном. Захвал>у}уЬи идентичним коренима оба сталежа, дипломат-
ског и официрског, nocToje многи случа}еви функционера са двема кари}ерама,
и bojhom и дипломатском.
Друга трупа Koja врши притисак и може се идентификовати jecre група чи-
новника ко]и се баве финанси}ама, а цил> им je да утичу на то да Министарство
води импергцалистичку економску политику. Примери у овом смислу су ини-
циативе за изградгьу железнице на Балкану, као и брига о албанско} омлади-
ни у албанском семинару у Бечу. Ме^усобна зависност измену спол>не полити-
ке и привредних интереса прилично се ]’асно огледа у Еренталово} балканско}
политици. Намера je била да се преко Солунске луке оствари улаз аустроугарског
финанси)ског капитала на Балкан и Блиски исток и отвори пут aycrpoyrapcKoj
трговини у тим реги онима.
Министарство спол>них послова тако1;е обраБа пуно пажн>е на }авно мн>ен>е,
с ко]им je у сталном односу путем блиске сарадгье са штампом. Тако, примера
ради, nocToje новине Koje Министарство у потпуности субвенционише, као што
je Die Presse, 4iije се уредништво прилакфава званичним критери}умима Ми-
нистарства.
Проблем различитих националности унутар државе Хабзбурговаца jecre
константа у политици Kojy води Министарство споуьних послова. На пример,
гьихова немачка политика у периоду 1849-1866. у тесно} je вези са покупаем
да се у унутрашгьо} политици постигне неко централистичко, а не федерално
решегье за државне и царске проблеме неоапсолутистичке епохе.
У периоду дуализма, Дво}на али}анса се види као начин да се спасе оно немачко
(das Deutschentum) у Монархии, што je у опасности од осталих националности.
На активну политику на Балкану, тако^е, у извесно} мери, утиче и же/ьа да се
реши проблем Словена са jyra, односно, да се спрече словенска сепаратистичка
насто}ан>а. Из истог разлога, рат против Срби}е и Pycnje 1914. неки назива}у
„превентивним ратом“, чи}и je }едан од цюьева елиминисати Срби}у као моБан
фактор на Балкану и тако }ужне Словене лишити подршке.
42
Ме^утим, како све веЬи 6poj аристократских породица време-
нем сиромаши, сману)е се и 6poj оних Koje могу приуштити да за
Државу у иностранству раде о сопственом трошку. Услед тога, по
речима Хелмута Румплера, опада компетенци|а аустри)ских ди-
пломата, те они више нису на тако високом нивоу и за cboj позив
су слабите припремл>ени.
Упркос томе, током целог rpajaiba Царства, Министарство
спол>них послова (као и войска) ocraje сигурно уточиште, нарочи-
то привлачно заседай друштвени ело) Kojn се може окарактерисати
као бирократи)а MoHapxnje, а чи|а je улога, измену осталог - инте-
гративна.
Таксфе, до Kpaja се одржава слика о Министарству као ексклу-
зивном аристократском клубу, премда веЬ деведесетих година у
н>ега почину да улазе луди другачи)ег друштвеног порекла. Према
статистикама, ме!)у чиновницима има много припадника буржоа-
3nje. Тако их 1847. године на високим позици|ама има 28%, а 1918.
године 44%. У министарству у Бечу, у периоду 1847-1897,50% запо-
слених чине припадници буржоази^е, док их je 1918. године било
66%. Ова тенденци}а je join уочл>иви}а у конзуларним питатьима
и OpnjeHTanHoj академии, Koja je 1898. претворена у Конзуларну
академ^ у. Уочл>ив je несклад измену првобитне слике Министар-
ства као аристократске институци}е и касни}ег, све nocrojaHnjer
присуства буржоазг^е у гьему26. Дуговечност и oncrajaibe поменуте
слике Министарства, упркос стварном стану, може се об}аснити
неопходним преобража}ем менталитета тьегових чиновника. Кад
}едном ytjy у Министарство, они Mopajy превазиБи менталитет
свог порекла и заменити га солидарношБу према држави, послу,
Mncnjn спашаван>а MoHapxnje као велике силе, те бити одани и од-
говорни jeflHHO Министарству и цару.
Овакав чиновнички менталитет - CBojcTBeH свим представни-
цима Министарства и преношен с генерац^е на генерац^у, обез-
6et)yje континуитет, стабилност и опстанак ове установе. Тек са
променом профила запослених, Hacrynajy и дубоке промене саме
институци}е Kojy они представл>а}у. У овом enynajy, посреди су
промене Koje су уведене пред пад MoHapxnje.
26 Интересантне су и статистике Koje се односе на Немце. Тако, Монархи)а има
24% немачког становништва, док у Министарству спотьних послова Немци чине
56%.
43
Може се реЬи да од 1809. до 1918. године постони континуитет
у организации Министарства. Административне промене Koje су
предузимали различити министри у цил>у о6езбе1)е1ьа максимал-
не контроле спрово])ен>а н>ихове политике, нису корените проме-
не, веЬ пре би се могло реЬи козметичке. Оне обухвата)у стил рада,
релативан знача) различитих положа)а, ме!)у корима je и место са-
мог министра, па чак и самог цара. Те промене неопходне су за
постизатье извесне прилагодл>ивости у администрации, без Koje
би функционисан>е саме институци)е било тешко. Ни доношетье
Ausgleich-a (на изнена!)ен>е или не) не доводи до прекида у органи-
зации Министарства.
Да бисмо разумели функци^у министра спогьних послова тре-
ба испитати тьегове ингеренци)е и ексклузивна овлашЬетьа на
два плана: у односу на остале руководиоце и у односу на монар-
ха. Ова неопходност проистиче из правно-политичког контекста
саме државе Хабзбурговаца, Koja се у периоду 1848-1918. налази
на пола пута измену апсолутистичке и уставне монархине, с )ед-
не стране, односно, измену централизма и федерализма, са друге.
Успех у очуватьу привидне равнотеже у таквим околностима увек
je привремен и никад коначан, при чему она проузроку^е сталне
напетости на различитим нивоима државне власти. Не чини нам
се погрешном тврдню да се, због специфичне државне традиц^е
и реалности куЬе Хабзбурговаца, сталне теизме тако oдpaжaвajy
на позиц^у министра спол>них послова да га чине личношЬу Koja
je монарху неопходна ради спречаваню конституционализма и
федерализма, као и наметатьа апсолутизма. Увек када je конститу-
ционални систем HacTojao да уматьи моЬ Монарха, Фран>а |осиф се
све снажни}е борио за очуватье cBojnx исюъучивих права у домену
спотьне политике. Намера му je била да Парламенту не призна пра-
во учествованю у cmwbHoj политици, сматра)уНи да je ова институ-
щца некомпетентна и да представлю матьине Koje другач^е могу
сагледавати три главне лини}е у cпoл>нoj политици MoHapxnje, то
jecT, Немачку, Итал^у и OpnjeHT. Фран>а /осиф je био спреман да
из корена уништи Министарство спогьних послова, ако то буде не-
опходно, само да га у потпуности ослободи утица) а неке владе или
скупштине. На Taj начин долази до важне промене, услед Koje Ми-
нистарство спотьних послова Hnje увек представлюло централну
институц^у политике MoHapxnje.
44
У да/ьем раду осврнуЬемо се на прерогативе и посебну позици|у
министра спотьних послова у односу на остале државне чиновни-
ке, ко)и се )авл>а|у као последица традиционалних форми очува-
них у новим Бременима.
Од осниватьаминистарставау Хабзбуршком царству 1848. годи-
не, министар спол>них послова био je државни чиновник на)вишег
ранга, ко)и у погледу овлашЬевьа заузима друго место у држави,
одмах иза монарха, као главног управителза. Оваква позици)а ми-
нистра сползних послова jecre последица волзе политичке елите да
се не одрекне сопствене традици^е у вршензу власти, него да je са-
чува у оквиру нових форми владе, наметнутих револуционарним
таласима и националистичким пропагандама.
Тако се нова позиц^а министра спол>них послова }авлза као ис-
ход правног раскида са традиц^ом и он у погледу функц^а пре
свега представлза наследника некадашн>ег канцелара. Биро канце-
лара у суштини je био место централизоване моЬи, где су се сползна
и унутрашнза политика сматрале jeflHHCTBeHOM целином и Нзима je
истовремено руководив }едан чиновник. HacTojano се да се функ-
щца канцелара у новом Министарству сползних послова очува у
улози министра27.
Овакво поступанзе у колену политике важило je целим током
rpajaiba MoHapxnje, будуЬи да je у складу са аустроугарским мента-
литетом, те je стога било nocrojano и врло се тешко могло елимини-
сати правним средствима, а и политичка елита била je уверена да
je ово нajбoлзи начин владавине, rj. спрово^енза власти28.
27 Осврнимо се на стан>е у доба Метерниха. Он управтьа, измену осталог, и „тар-
ном канцеляритом Двора и Државе“ (Geheimen Hof- und Staatskanzlei) и од 1817.
носи назив министра „управника" (dirigierenden Minister), што значи да Држав-
ним уредом канцелара за разлику од‘осталих позицгца на Двору, не управл>а)у
саветодавна тела,него лично и централизовано ]едан сам министар Kojn управл>а.
Важно je указати да се тако^е ради о нравном статуту Kojn се од времена Кау-
ница разлику)е од других позици)а повезаних с Владом, редом, без колективног
састава, без састанака савета и без гласан>а. Метерниху je тако^е додел>ена титула
Државног канцелара (Koja се након Кауница Hnje давала), чиме се додатно по-
TBpijyje тьегова глобална политичка димензи|а, односно, са компетенц^ама Koje
се не односе само на оно што се тиче спол>них послова.
28 Заиста, првиуставни министар сполших послова, ФеликсФирст Шварценберг
(1848-1852), именован je са цил>ем да наследи Метерниха, а у годинама н>еговог
намештеша - та и де} а се и оствару)е.
45
Кад се преноси у праксу, ова замисао има две варианте, од ко-
jnx je свака засновама на сопствено) теории и добро се оцртава у
разумевашу ствари и начину рада две)у на}важни}их фигура у по-
литичном апарату Хабзбуршке монархине тог доба - Метерниха
и Шварценберга. Обо^ица воде спол>ну политику на основу истог
глобалног и кохерентног концепта о политици државе, с тим што
Метерних жели }едног „централизовано!^ и „за}едничког“ минис-
тра исктьучиво као саветника монарха, при чему je заправо монарх
Taj Kojn мора да доноси одлуке, док се Шварценберг бори за фигуру
„централног“ и „за}едничког“ министра, Koja je довольно jaKa да он
сам може доноситу одлуке, уместо монарха. Функци^а министра
спол>них послова од свог осниваша до Kpaja MoHapxnje осцилу}е
измену ових два)у полова.
На првом месту, треба истаЬи неформално признаваше овог
министра као саветника круне и првог ме!)у министрима. То нез-
ванично признаваше има практичну вредност и у складу je са
правним нормама Koje министру спотьних послова да} у знача) -
не могуБности за деловагье унутар државе, а не спада)у у облает
спол>не политике29.
Koje су то правне норме? Наиме, првобитно име Министарства
спожних послова, из 1848. године, jecTe „КуБа спожних послова и
послова Царског дома". HocToje разне званичне политичке функци-
je Koje се, у зависности од тренутка, на различите начине комбину}у,
a на}дуговсчни}е ме!)у тьима су минисшар Двора и царске йородице,
йрви минисшар, йредседник Савеша минисшара и канцелар царешва.
Тако све до 1918. године фигура министра спо/ьних послова o6je-
дин>у}е разне важне бирократске позици}е, при чему он ужива лич-
но поверечье монарха и има знача}ну неформалну политичку власт.
Ове додатне титуле и функци}е има} у практичну вредност. Буду-
чи да истовремено представлю и „министра Царске куБе (Двора)"
(Minister des Kaiserlichen Hauses), министар спо/ьних послова задр-
жава сву моБ упркос вишеструким реформама Koje се спроводе у
периоду од 1848. до 1918. Он заправо има две функци}е, али je по
много чему важни}а улога министра Царске куБе, те се за н>у може
29 Овоме би требало додати да je спол>на политика у Хабзбуршко} монархини
одувек имала прворазредни знача} за државну политику у целини. Нико од
осталих министара, чак ни министар во}ске, ни у }едном тренутку нису имали ни
приближая утица} у држави као што je случа} са министром сполших послова.
46
реЬи да je приоритет, а не нешто што се обавжа као секундарно
задужеше. Стога je функци}а министра спожних послова увек без-
бедна, чак и када je власт владе ограничена, jep je он у исто време и
министар Царске куЬе.
Дужност министра Царске кубе обухвата све што се тиче прав-
но-државне позици}е династи}е, очуваню или увеЬаваню поро-
дичних добара, брачних уговора, наслега итд. Отуд je министар
веома близак монарху и представжа важну личност на Двору, иза
Koje следе уйравник двора (Qbersthofmeister) и поглавари немачких
принчевских куЬа. Позици}а министра Царске куЬе не само да
формално омогуЬава првенство почасти, него je он увек и беспого-
ворно на}блиски}и министар суверена, OHaj Kojn je на}ближи Дво-
ру и има директан приступ цару, тачное н>егова комуникаци}а са
врховним владаром не одви}а се посредством Кабинета канцелара.
Министар спожних послова учеству)е у кореспонденци}и измену
суверена и иностраних владара, затим у преговорима измену Аус-
троугарске и Ватикана, као и у именован>у бискупа, што предста-
влю искжучиво право цара. Захважу}уЬи свему томе, положа} овог
министра je посебно близак монарху и у исти мах му отвара врата
у сфере политике Koje у знача}но} мери превазилазе н>егове ком-
петенци}е. Министар спожних послова у погледу моЬи налази се
изнад Кабинета канцелара (Kabinetskanzlei) - он je у)едно и саве-
тодавни орган Kojn тумачи за}едничку политику царства, а о H>oj у
коначно одлучу)е сам монарх.
Друга важна привилеги}а }есте та да министар Царског дома
нема одговорност ни према Kojoj инстанци или особи осим самог
владара, за разлику од осталих министара, укжучу}уЬи и министра
спожних послова.
Ова апсолутистичка.тенденци}а опстала je и у уставно} епохи,
заслугом рани}е поменутог Шварценберга, Kojn je министру спож-
них послова и н>еговим агентима обезбедио заиста jaK положа}, чак
и у односу на самог монарха.
Ме^утим, у односу према монарху, положа} министра спож-
них послова показу}е нестабилност и слабост, пошто се налази у
н>егово} милости. Из ове перспективе на}боже се може сагледати
привидна противречност сличена у ово} функции: премда je био
други функционер државе, министар спожних послова лако je, од-
луком владара, могао бити лишен моЬи и широких овлашЬеню.
47
Тако je у годинами Шварценберговог наследника, Кибека [КйЬек
- прим, прев.], у доба када су се овлашЬеня свих министарстава из-
нова дефинисала и ограничивала и покачивала се контрола над н>и-
ма, министар спо;ьних послова био сведен на обичног „нотара“, а
монарх постао она) ко сво)ево;ьно доноси одлуке. Министар спо;ь-
них послова ]едино je могао утицати на монарха тиме што му je
припремао потребне информаци]е. У оваквом контексту ограни-
чивала функции министра сполших послова, сполша политика се,
уместо да има функци]у об)един>у]уЬег ентитета унутар државе и
да координише н>ено делован>е, претвара у засебан проблем, изо-
лован од економске политике и во]них питаня, у односу на Koje je
независна и не усаглашава се с н>има.
Не само да je спожна политика постила засебно питан>е, него и
врло ексклузивна и тешко приступачна тема. Пре 1867. године, о
cnojbHoj политици се Hnje расправляло чак ни на Савету министа-
ра. Министри су се само обавештавали о веЬ донетим одлукама,
али никако нису смели учествовати у шихово] припреми, нити о
Шима расправляти.
Оваква пракса у време Буола [Buol - прим, прев.] логично доводи
до успоставляня такозваних „та]них саветованя" или „специ]алних
саветованя“, Koja представ;ьа]у праву независну институци]у, мада
потпуно незваничну, Koja oncraje до xpaja монархине30. Премда наи-
зглед противречан, термин „незваничнаинституци]а“ у овом случа]у
не доводи до апсурда, него помаже да се истакну сложени односи
унутар државе. Посреди су специфични, назовимо их тако, „обли-
ци владавине“, Kojn наста)у као исход сукоба измену виших сло)ева
власти, оданих апсолутизму, с jeднe стране, и кругова удал>ени]их од
центра државне власти, оданих уставним захтевима, с друге стране.
30 За више информаций о процесу доношен-а политичких одлука у Двоено) мо-
нархини погледауге:
Horst Haselteiner, Bosnien und Herzegovina: Orientkrise und Siidslavische Frage,
Bohlau Verlag, Wien-Koln-Weimar, 1996; Bertrand Michael Buchmann, Hof-Regie-
rung-Stadtverwaltung. Wien als Sitz der osterreichischen Zentralverwaltung von den
Anfangen bis zum Untergang der Monarchie, R. Oldenbourg Verlag, Munchen, 2002;
Karl Vocelka, Geschichte Osterreichs. Kultur-Gesellschaft-Politik, Verlag Styria, 2000;
Erich Zollner, Geschichte Osterreichs, R. Oldenbourg Verlag, Munchen, 1990; Helmut
Rumpier, „Die rechtlich-organisatorischen und sozialen Rahmenbedingungen fur die
Aussenpolitik der Habsburgermonarchie 1848-1918“, in Die Habsburgermonarchie
1848-1918, Band VI/1, Verlag der Osterreichischen Akademie der Wissenschaften,
Wien, 1989.
48
Специ)алне конференци)е одржаване су у на)строжо) тайности,
без икакве одговорности или )авне контроле, с цил>ем доношен>а
на)важни)их одлука Koje су се тицале политике царства. Састан-
ци нису били нормирани у погледу учесталости, као ни у погледу
учесника или садржа)а. Председава)уЬи на конференци)ама био je
сам монарх, Kojn je и бирао учеснике. Обично су то политичари на
власти, ме!)у корима су надво)воде [Erzherzogs], пред сед ник држав-
ног савета, старешине BojcKe и неки министри. Конференци)е су
одржаване по вол>и монарха, а влада je имала обавезу да прихвати
н>егове одлуке о спо;ьно) политици. После 1867. учесници конфе-
ренци)е Ha3HBajy се „царском" или „дворском партком", а прив-
ремено и „во)ном партком". Ова) „тим“ заправо je представтьао
саветодавну трупу у потпуно неоапсолутистичком смислу. Она je
омогуЬавала Фран>и /осифу да води cBojy политику упркос рефор-
мама Koje су се кретале у правцу уставности, а ко)има je приморан
прибеЬи услед тренутно неповол!них околности.
BojHa катастрофа из 1859. учинила je да уставност поново над-
влада апсолутизам, чиме je положа) министра спол>них послова
рехабилитован. Тако1)е, због немачке политике према Монархии у
том периоду (до 1866), Министарство спол>них послова опет доби-
ja надмоЬну улогу из времена свог осниван>а и подре^ене су му об-
ласти економи)е и устава, као и културне политике. Ме^утим, саме
личности министара тог доба OMoryhaBajy Фран>и /осифу да изно-
ва успостави равнотежу измену унутраппье и спол>не политике,
при чему се ипак тежи томе да монарх поново надвлада министра
сполэних послова. Ова тенденци)а на)снажни)е долази до изража-
ja у време владавине Голуховског, када он заправо више ни)е био
)едини одговоран за политичке одлуке, него у ствари подрежен
Фран>и /осифу, ко)и управтьа посредством различитих институци-
ja. Министар спожних послова. реституише се као премьер, али
будуЬи да ова реституци)а због Ма1)арске Hnje смела бити )авна,
одржавала се само у пракси. Апсолутизам се поново декларише
као влада)убе начело.
Те 1861. године веЬ су )асни цшьеви Ausgleich-a: договор измену
императора Aycrpnje и Ма^арске, утеме;ьен на одржаван>у апсолу-
тизма у областима Koje he се касни)е дефинисати као „за)едничка
питан>а“ (gemeinsame Angelegenheiteri) и од Kojnx je спол>на политика
на)битни)а, важни)а чак и од во)них питавьа. Договор je био могуб
49
захвал>у)у!1и обостраном уважаван>у неких ширих принципа. Када
су ови принципи коначно прихваЕени, ме^утим, требало je пре-
говарати о н>ихово) примени. Тада у први план долазе различита
схватан>а садржине прихваЬених начела на различитим странама
и nojaBjbyjy се проблеми31. Ипак, и упркос н>има, неоспорно je да уз
помоЬ Ausgleich-a Фран>о |осиф постиже више него што губи, пре
свега cnaniaBajyhn оне централне манифестац^е моЬи свог поло-
жа}а као суверена, Koje се од 1861. доводе у питан>е.
У овом HacTojaay да се ствари одрже у пре!)аппьем стану, а да се
заправо стекне привидан утисак да се све променило, свака од три
поменуте стране играла je }едну званичну улогу - намен>ену jas-
ности, као и jeднy незваничну - усмерену на одбрану cBojnx инте-
реса, у складу са сопственим схватан>ем. С тим у вези, неопходно je
по}аснити одлике ма!)арске опозиц^е. Наиме, можемо разликова-
ти две врсте становишта, односно, две cTpyje унутар „ма^арске
стране". |една je званична, застушьена у jaBHOM простору, и за н>у je
характеристично неслаган>е са царством, а друга незванична, при-
сутна у HajBHinnM сло}евима ма^арских органа владе, и она стреми
договору са аустри}ском страном. Елита на власти сматрала je да
прави интерес Maljapcxe jecre jeднa за}едничка држава, а не две,
и зато н>ени представници ynyhyjy званичне протесте, док им je
опозиц^а обично неусаглашена.
Осим тога, захтеви ма!)арске опозиц^'е често се noxnanajy са
намерама Фрагье /осифа, Kojn je постелено губио интересован>е за
}едног царског министра и бивао задовсиьан чишеницом да се за-
право он лично бави спол>ном политиком32.
31 Што се сполне политике тиче, основна разлика je у схваташу nojMa царства.
Како Maljapn paayMejy двоено царство? Према лима, аустроугарска сполна поли-
тика не може се схватити као сполна политика за}едничког аустроугарског цар-
ства; министар сполних послова je, како CMarpajy, само за}еднички представник
flBejy дугорочно у)един>ених држава. Сполна политика се стога мора водити у
складу са схваташем и уз прихватаиье o6ejy страна. Како Аустр^анци nocMarpajy
/IBojHo царство? По лиховом схваташу, за^едничка сполна политика односи се
на за}едничко царство, rj. на за^едничко државно тело. Због тога говоре о jeflHoj
aycTpoyrapcKoj монархии, а тако^е и о два дела jeflHe имперце.
32 Оно што je Ма1)арска заиста желела, али никада Hnje остварила, било je да
се у сполно} политици MoHapxnje доволно y3HMajy у обзир ма^арски интереси.
Oeaj цил Ма1)арске министар сполних послова искористио je како би cBojoj
функции обезбедио позиц^’у незваничног, неформалног центра власти целе
монархгце. Управо из ове перспективе треба посматрати „достигнуЬа" Макара у
50
}едну битну контроверзу чини схватан>е Ausgleich-a на двема
странама, 4nje се практично решен>е нама чини као на)ботьи при-
мер примене новог споразума, а односи се на одговорност минис-
тра спотьних послова пред оба Парламента.
Ма^ари инсистира^у на учествован>у Парламента у доношен>у
одлука Koje се тичу ме^ународних уговора. Аустр^анци пак сма-
Tpajy да je само формално одобрен>е Парламента довол>но како би
неки веЬ потписани ме^ународни уговор био важеЬи. А да би се
добила сагласност Парламената, биле су предви^ене две Делега-
ци)е, осмипльене као комитети, tj. као скупштински одбори. Ове
две ДелегацгДе заправо су биле законски орган за две државне тру-
пе: пред н>има се позива)у на одговорност министри Tpnjy за|ед-
ничких министарстава - спол>них послова, Bojcxe и финанс^а.
Ме^утим, никада у реалности ни]е донет неки закон ко)и би ре-
гулисао поменуте одговорности. Премда у пракси министар сполн-
них послова информише поменуте Делегаци)е и подносе му се тзв.
интерпелацгДе, он заправо пред тим, назовимо их тако, скупштин-
ским одборима - никада ни]е сносио праву одговорност за CBojy
политику. Делегац^е су све послове обавл>але писаним путем, што
у ствари значи да су се разлике у мишл>ен>у измену ма!)арске и аус-
три)ске Делегаци^е могле раз|аснити само разменом бележака, и
то у продуженом временском периоду, када проблеми више нису
актуелни, па се то у пракси и не ради, jep нема смисла. Уз то, пред-
ставници одани за)едничко) влади увек су у Делегаци)ама имали
веЬину, те су и н>ихове одлуке по правилу биле у корист те владе.
Дакле, министар сполших послова имао je неограничене могуЬ-
ности да peannsyje сваку замисао. Делегац^е нису представ;ьале
никакву препреку. Иако je требало да делу] у као противтежа двема
аутономним владама, оне у стварности представл>а]у скупштину
Koja лоше ради, атрофира, те сталним прекидима у раду и неуспе-
сима, ослоба^а суверена и за}едничког министра парламентар-
них ограниченна. Како Делегац^е нису у бити биле противтежа
Скупштине, омогуЬавале су да се MoHapxnjoM, наизглед модер-
ном, управлна на апсолутистички начин. Отуда се чини да je тако
области сполнне политике да би се релативизовали формалин и само привидно
недвосмислени успеси. Овде je тако^е неопходно имати у виду не само полемику
за и против царске политике, него и касшце тензи^е измену Беча и Будимпеште
због покушала Беча да озакони остатке царске иде]е.
51
сложена институци]а Делегаци)а заправо и осмиштьена с цитьем
да не функционише, како би спол>на и царска политика измицале
било какво) контроли.
На друго) страни, Фран>а }осиф наставл>а са инсистиран>ем да
исюьучиво сам води спол>ну политику, не nponyniTajyhn прили-
ку да ресорном министру прави непри]атности. Тек када су силе
Koje су се залагале за децентрализаци)у почеле да односе превагу,
тражио je да се позици]а министра учврсти, HacTojehn да га учини
савезником у стално) борби за очуван>е ^единства државе. У том
тренутку, Фран>а }осиф позива саксонског барона Фридриха Фер-
динанда фон Борста [Friedrich Ferdinand von Beust - прим, прев.]
да заузме место министра спотьних послова. Поверен му je зада-
так во!)ен>а спотьне политике као ]единствене царске политике, те
се стога од н>ега очекивало залаган>е за увеЬан>е и ]ачан>е сво]их
овлашЬен>а33.
BojcT заузима cBoj положа] током преговора измену Беча и Бу-
димпеште, чи]и je основни ци;ь био да се царство о]ачаунутрашн>им
реформама, тако да оно у иностранству опет почне деловати као
велика сила, посебно у Немачко] и на Балкану.
Као и н>егов претходник Шварценберг, BojcT покушава да пре-
ко Министарства спол>них послова усагласи унутраппьу и спо;ьну
политику. У ]едном прелазном периоду, пре но што he заузети по-
ложа) министра спотьних послова, био je министар унутрашн>их
дела, правде и полици]е. Почев од 1. фебруара 1867. године, BojcT je
био премьер и на то] функции водио je преговоре с Манарском,
наметнувши током н>их коначне одлуке Koje су биле у складу са
царским декретом упуЬеним бечком парламенту кра]ем децембра
1867. Након што je престао да обавл^а функци]у премьера, насто]и
да придоби]е По;ьаке, подржава]уБи н>ихове планове о аутономи]и,
а 1869. покушава исто и с во!)ом чешке националистичке парти]е,
ради правног споразума типа Ausgleich за Бохеми]у. Дана 12. но-
вембра 1866. веЬ je примио дужност министра сполших послова
Царске кубе, чиме му je признато место йрво! Mefyy]еднакима.
Двадесет треНег jyna 1867. BojcT бива именован за царског канце-
лара, задржава]уЬи истовремено и место министра Царског двора
33 ГЬегово именование истовремено je означавало гест ло)алности према савез-
ничком саксонском крал>у, као и покуша] да се на^бо/ьим средствима настави
Bofyeibe немачке политике.
52
и спол>них послова, а тако!)е се подвлачи и да je он председник Ми-
нистарског савета (Vorsitzender des Minister rates'). Према шеговим
речима, дужност царског канцелара Hnje )едино да буде посред-
ник измену Аустри)е и Ма^арске, веЬ он за н>их мора представлэа-
ти и за)едничку владину институци)у. Наиме, BojcT искрено жели
да релативизу)е Ausgleich - не само зато што je с политичке тачке
гледишта близак немачким централистима, него и зато што je убе-
лен да je зajeдничкa институц^а неопходност и да има практичну
вредност. Join je током претходних преговора и припрема за оне
коначне, Kojn су се тицали чланова Ausgleich-а, постала очита jeflHa
практична одлука. Према H>oj, министар сполших послова де jype
Hnje био представлен као царски министар, али je де факшо дело-
вао као такав.
OcTaje уверетье о нужности nocTojaaa jeflHHCTBeHor министра,
Kojn he oбjeди^ьeнoм политиком осигурати опстанак царства, де-
лу)уЬи као тьегов канцелар. На том уверетьу заснива}у се и основне
политичке идeje грофа Густава KanHOKnja, Kojn заузима BojcTOBO
место. Калноки je био уверен да Аустроугарска MOHapxnja, опстан-
ка ради, мора водити политику велике силе: будуЬи да обухвата
разнородне делове, она их мора у)единити и покренути }едном за-
jeдничкoм ^ejoM; у противном - долази до стагнац^е, што лако
може довести и до распада државе. Ова врста политике }едне ве-
лике, моЬне силе Moryha je само уколико nocTojn централизова-
на управа, односно }единствен царски министар34. Ма1)арска, ме-
1)утим, инсистира на concTBeHoj надлежности у ме^ународним
уговорима о трговини. Министри спол>них послова MoHapxnje
жустро се боре против тога, тако!)е из практичних разлога: због
трговинских уговора, пре свега са државама Источне Европе, Koje
су заинтересоване за сарадну са у|един>еном MonapxnjoM, а не са
неким од н>ених делова. Други разлог шихове борбе лежи у тежн>и
да се избегну евентуална преиспитиватьа вал>аности одлука Бер-
линског конгреса.
Коначно, долази до тога да су дефинисана три типа ме])уна-
родних односа унутар MoHapxnje: пpaгмaтичнo-зajeднички
(pragmatisch-gemeinsame), као што су мировни споразуми, Хашка
конвенц^а итд; затим, питаша о KojnMa се зajeднички преговора
34 Фран, a Jocnn тако^е инсистира на томе да само круна може бирати министра
спол>них послова, без мешанка два)у првих министара.
53
(paktiert-gemeinsame), као на пример сви економски уговори ко)и
важе за обе земтье; на)зад, ту су и аутономна (autonome) иностра-
на питатьа, као што су споразуми о пошти, телеграфу, железници,
правно) помоби итд. На ова] начин министар спол>них послова ли-
шава се надлежности усаглашене ради спрово!)ен>а унутраппье по-
литике o6ejy земажа. Тако^е, постиже се и то да царска дипломатика
постане израз воже обе државе. Од тог тренутка оствару)е се не-
посредна сарадн>а две)у влада на конфигурисан>у спожне полити-
ке, а та сарадн>а потвр^ена je за дипломатику и правно утвр^ена за
спожну трговину и остале иностране послове.
Тако су наизглед, али и са званичног становишта, у погледу за-
дужен>а, министри спожних послова током последних десет годи-
на Хабзбуршке монархине били само сенке онога што je осмислио
Шварценберг, а покушао да спроведе BojcT. У пракси je, ме^утим,
упркос званичним ограничен>има, министар спожних послова и
даже, као и у претходна доба, имао централну улогу као царски
министар.
Ова позиц^а Hnje сасвим jacna, што he je учинити предметом
даже дебате, а, према неким истраживачима, и }едним од разлога
Kojn he допринети yHy rpamH>oj декаденци}и државне моЬи и оне-
могуЬити флексибилност у cпoжнoj политици flBojne MOHapxnje.
Поставжа се, найме, питатье шта су биле иници}алне дужнос-
ти министра спожних послова, односно, Koje су му компетенщце
према Ausgleich-y? С jeflHe стране, он не може бити об}екат делова-
н>а по}единачних политичких фактора шцедне од две}у држава, а с
друге стране, нема право даутиче науправу и законодавство. Сход-
но томе, министар спол>них послова исключен je из скупштинског
живота и на тьега не утичу парламентарии покрети. Он нема ни
обавезу ни право учешЬа на скупштинским седницама - како ак-
тивно, тако ни пасивно. Услед тога, за важне одлуке у cnojbnoj по-
литици парламентарци често дoзнajy из штампе, а и сам министар
на Taj начин се обавештава о скупштинским одлукама, и то само у
случа}евима када га ова питан>а зани ма)у.
С друге стране, министру спожних послова упорно се препору-
4yje да буде информисан о политичком животу оба дела MoHapxnje,
пошто су у н>егове надлежности укжучена и питан>а Koja се мора-
jy усаглашавати измену две}у влада. Према надлежностима из Aus-
gleich-а, министар се бави питаььима Koja се истовремено односе на
54
обе стране, док она Koja се тичу само }едне од н>их - не спада}у у за}ед-
ничке надлежности. Заправо, само je jeднy сведену облает сполне
политике, Kojy тако!)е можемо назвати „царском дипломати}ом“, мо-
губе сврстати у питала о корима се за}еднички преговара35.
Исто тако, министар сполних послова je надлежан као последн>а
инстанца за конзуларна питала, о KojnMa je тако^е неопходно пре-
говарати и са министром трговине. Ова два министра Mopajy пос-
тиби договор како би дали упутства конзулима; они пак шалу
CBoje извешта}е трима министарствима; када je реч о за}едничким
питала, „прагматичним“ и оним о KojnMa се преговара, министар
сполних послова наступа као адвокат, т}. бранилац уHnje измену
Aycrpnje и Ма^арске36.
У стварности je посреди вештачка конструкци}а, Koja Hnje изнад
државе, веб по страни, те обезбе!)у)е да сполна политика у двojнoм
систему остане исклучиво унутар сфере монарха. Нов правни по-
ложа} министра сполних послова према Ausgleich-y ocTaje на снази
све до Kpaja MoHapxnje.
Дво}ни систем располаже механизмима Kojn министра спол-
них послова могу онемогубити у спровоГ)елу одлука или, у на}ма-
ну руку, могу учинити да се осети неугодно. Положа} министра
je несигуран - н>егов избор одобрава}у министарски савети o6ejy
земала и он се налази измену првих министара, независно од пар-
ламентарне сагласности. Самим тим, уколико }едан од ова два ми-
нистра, Koje вебина у легово} влади подржава, жели да га стави
у тежак положа}, он то може постиби, пошто министар сполних
послова ocraje без скупштинског ослонца и било какве врсте подр-
шке. Измену Беча и Будимпеште водила се борба за тумачеле за-
кона из оквира Ausgleich-a, и како се она заоштрава, тако je поло-
жа} министра сполних послова бивао све неповолни}и, jep се он
35 Питала из домена сполне политике, као што су уговори о трговини и кон-
зуларна питала, чине део тзв. „за}едничких“ питала и она Mopajy бити у складу
са за}едничком економском политиком Aycrpnje и Ма^арске. Законодавство ве-
зано за царину тако^е спада у питала о корима се преговара (paktierte), као о ос-
новним принципима, и то у одре^еним временским размацима.
36 Ме^утим, у низу питала Koja се тичу сполних послова и Koja нису лишена
важности, две земле дела}у самостално. У аутономна питала псда}у нпр. правна
помоб, пошта и телеграф, железнички споразуми итд. Министар сполних пос-
лова одво^ено се бави по}единачним питалем сваке од две)у земала, као што би
се овлашбени пред ставник бавио двема различитим фирмама.
55
налазио на попришту исказиван>а различитих интереса. Што су
се више нераз^анньене тачке Ausgleich-a тумачиле у корист распа-
да зajeдницe, спол>на политика nocrajana je инертни^а и утолико je
министар морао бити обазрив^и.
Ме^утим, када су се Ма^ари из}ашшавали да не желе да и спол>-
на политика буде за}едничка, предлажуби свог министра спол>них
послова, често су у^едно репрезентовали и интересе самог Фраше
)осифа.
Ausgleich представл>а на}важн^и прекид у истории правног по-
ложа]а министра спошних послова Хабзбуршке MoHapxnje. Закони
Ausgleich-г ода)у утисак потпуног урушаваша функцрце министра
сполэних послова, наводеби све што излази из оквира шегових мо-
губности. Ме^утим, ocraje веома отворено питаше да ли je, у пракси,
Ausgleich ограничио или заправо увебао моб министра, мобилишу-
би нека неуставна средства неоапсолутизма, ме!)у ко}има су и тзв.
„rajne копференц1ре“ - незванична институци}а Koja се све више ут-
Bpljyje и укорешу^е као незаобилазни начин во^еша политике.
Join }една засебна улога министра спол>них послова, поред пози-
ijnje министра царске кубе, захвашу)уби Kojoj je имао 6pojHe при-
Bnnernje, jecre функщра у савету за}едничких министарстава -
спол>них послова, BojcKe и финанс^а. У пракси, ме^утим, у раду
тог савета учеству)у и прем^ери AycTpnje и Ма^арске, а шиме
председава цар лично, за случа] да буде важних питаша о ко}има
он сам мора донети одлуку. Join од Bojcra yo6n4ajno се такав однос
министра сполших послова са flBojn4OM првих министара, по коме
je важна шегова повезаност са унутрашшом политиком, али му за-
кон не дозвол>ава интервенц^’е у том домену.
Било je тако!)е и честих правно-државничких дискуема о поло-
жajy Савета за}едничких министара. С тим у вези, постигнут
je договор да Hnje у питашу „савет за}едничких министара"
(gemeinsamen Ministerrat), него само „за}едничке конференци}е
министара", (gemeinsame Ministerkonferenzen), али, посреди je само
правно nojamibeibe, Koje je превази1)ено у пракси. Тако Ерентал не
само да се поново бави питашем царског канцелара и „за}едничке“
царске владе, веб тако!)е покушава да преиспита институци}у За-
jeдничкoг савета министара (Gemeinsamen Ministerrat). Од тог тре-
нутка, За}еднички савет министара nocraje одлучу}уба инстанца
спол>не политике - тело 4nja су овлашбеша изнад аустри)ских и
56
ма^арских ресорних министарстава, пре свега у домену доношетьа
одлука и области деловатьа, tj делокруга. Сем тога, реч je о влади
Koja одговара jедино монарху.
Конзервативни дух Kojn доминира овим министарством, у
комбинации са привилегованим местом Koje je имала за}еднич-
ка бирократи}а, учинили су да целокупна спол>на политика буде
у надлежности монарха и министра спол>них послова, те je стога у
пракси немогуЬе на н>у утицати или интервенисати у том домену.
Ово je мишл>ен>е различитих особа Koje су биле на веома високим
пoлoжajимa у аустроугарско} бирократи}и, укл>учу}уЬи и аутора
ултиматума Cp6njn из 1914. године, Александера Opajxepa фон
Муслина. Према Карлу Ренеру, спотьна политика задржава CBoj ка-
рактер пре свега дворске политике и политике Хабзбуршке куЬе.
Катастрофалан разво} спотьне политике у периоду 1848-1918.
по}единци виде као последицу низа погрешних потеза у самом до-
ношен>у одлука, док други тврде да je узрок за то делатна неспособ-
ност управног апарата.
На основу правне ситуаци}е и простора за деловатье Kojn je она
пружала, било Kojn од министара спол>них послова у то време био
je у могуЬности да води врло моЬну политику. На изнена^ен>е, само
je }едан од н>их имао успеха у реализации такве политике, док ос-
тали углавном нису били уклучени. Недоста}али су им програми
и посвеЬеност. Заузимали су положа} министра спол>них послова,
али су водили политику по наредби монарха, потаено желеЬи да
буду разрешени дужности.
Од Метерниха je спол>на политика постала пасивна, напокон се
претворивши у политику миретьа са неизбежним истори}ским то-
ком. Ово се тако1)е односи и на случа}еве када се покушавало спас-
ти }единство царства, Koje се налазило у опасности и у реалности
пропадало. Шварценбергова централноевропска политика пред-
ставляла je тактичко средство да се Пруска приволи на поновну
сарадну са Бечом; Андраши}ева политика савеза са Немачком
осигурала je Ausgleich са ме^ународног становишта, али je с друге
стране онемогуЬила дугорочну слободу деловатьа монархи}е; тако-
1)е, Еренталова политика на Балкану била je пре свега испровоци-
рана разлозима повезаним са унутраппьом политиком, /едино je
монарх, CMarpajyhn спошну политику сегментом сопствене сфере
делованя, те стога сам бира^уЬи министра, с цитьем да он касни}е
57
спроводи тьегову во/ьу, био она) Kojn озби/ьно ограничава облает
деловатьа министра спол>них послова. Ретки по)'единци ко) и су се
истакли као личности, какав je на пример био Шварценберг, пози-
вани су да у одсудним тренуцима интервенишу у области везано)
за унутраппьа питан>а, те су касни)е бивали смен>ени са позици^е
на Kojoj су се бавили спол>ном политиком.
58
ПОГЛАВГЬЕII:
ПЛАН ЗА АЛБАНИ1У ИЛИ БЕЧКА
РАЦИОНАЛНОСТ И ИРАЦИОНАЛНОСТ
Измену 17. новембра и 23. децембра 1896. у Бечу су одржана три
та)на саветованя, корима je председавао тадаппьи министар спо/ьних
послова, гроф Голуховског, а еьихов цил> био je бавляше истом темом:
почетком ]едне енергичне аустроугарске „интервенци]е“37 у Албании.
Учесници све три конференцщ'е су исти:38 поред министра спол>-
них послова, састанцима су присуствовали join за]еднички минис-
тар финансов - Фон Кала], специ]ални изасланик и претходни ми-
нистар, барон Фон Цвидинек, шеф одсека Фон Хоровиц, генерални
конзул Шмукер, као и конзул, барон Фон Баум, у cBojcTBy секретара.
Током прве конференци]е 17. новембра 1896, министар спол>них
послова, гроф Голуховски, задужу] е барона Фон Цвидинека и гене-
ралног конзула Шмукера да направе деталян извешта] о Албании,
тако да иьегова садржина одреди основне тачке будуЬих састанака39,
на Koje he касни]е моЬи да се усредсреде.40 Друга Tajna конферен-
ци]а, посвеЬена aycrpoyrapcKoj интервенции у Албании, одржана
je 8. децембра 1896. и на H>oj се расправляло о тачкама списа Kojn je
насловтьен „Memoire uber Albainen“ („Меморандум о Албани]и“), а
требало je да послужи као основа за разво] плана делованя.
Инсистиран>е на OBoj чин>еници проистекло je из уверет-ьа да се
поменути меморандум не може посматрати одво]ено од три TajHe
конференци]е, пошто тематски и садржински са иьима чини ]един-
ствену целину, мада формално говоримо о }едном спису и о три
сусрета.41 Ово запажан>е je од HajBeher значаща, посебно ако имамо
у виду да се наше тумачеше вредности поменутог меморандума у
37 Ова] израз - eine energischeAkticm - crojn као наслов акта са састанка одржаног
17. новембра 1896, HHStA, РА I, К. 473.
38 Уз изузетак Фон Фукса, одсутног са прве од 1ьих.
39 Погледаре страну 113 Ь-114 акта са састанка, HHStA, РА I, К. 473.
40 Погледаре страну 115 b акта, HHStA, РА I, К. 473.
41 Сагледаватье ових формално различитих сусрета као целине, управо због по-
себности и недел>ивости теме и садржине, дугу]ем Ха]нриху Луцу. Погледа]те н,е-
гов cjajan чланак „Politik und militarische Planting in Osterreich-Ungarn zu Begin der
Ara Andrassy. Das Protokoll der Wiener Geheimkonferenzen von 17. Bis 18. Februar“,y:
Geschichte und Gesellschaft, Festschrift fir Karl R. Stadler, Wien 1974, pags. 23-44.
59
разви^атьу будуЬег деловатьа Беча у иностранству разлику}е од ста-
новишта Ханса Дитера Шандерла42.
Ова саветованю одржава]у се у на]строжо) та}ности, а тьихови
учесници у том тренутку заузима)у на)више позици)е у Аустроугар-
ском царству. Не уочава}у се било каква правила у погледу учеста-
лости поменутих сусрета. Они су измицали парламентарно) кон-
троли, али je било jacHO да могу усмерити будуЬу спол>ну политику
MoHapxnje, као и да могу имати утица) а на расподелу новца и на
активности н>ених дипломатских представника.
Суочени смо, дакле, са на) чисти} ом аустроугарском традици}ом
да спроводи CBojy спол>ну политику управо уз помоЬ „та) них саве-
товатьа као институци}е“.43 ЗадржаЬемо се детал>но на тим савето-
ватьима и на меморандуму из три основна разлога:
• првенствено зато што, по нашем мишл>ен>у, она oбeлeжaвajy
нову етапу у спол>но} политици Аустроугарске; новина се не
огледа толико у ори}ентаци}и MoHapxnje ка Средоземтьу, ко-
лико у Kpajibe конкретно} дефиниции тьених цил>ева, у стро-
гом ограничаватьу подруч}а деловаша и у веома детал>ном и
тачном набра}ан>у сред става ко}има се располаже;
• други разлог због кога посвеЬу}емо пажтьу та}ним конференци-
}ама jecre чшьеница да оне представл>а}у пример праве спол>-
не политике импери}е; с тим у вези, сматрамо да Hnje реч о
}едноставном одговору или о покупку да се одговори на ин-
тервенци}у друге силе, за разлику од онога што тврди Ханс
Дитер Шандерл44 поводом ове исте документарне rpalje;
• на Kpajy, што je на}важни}е, Беч je за оствариваше CBojnx по-
литичких цил>ева Hajnpe морао решити питаше изградше ал-
банске наци}е као неопходног услова - то je, найме, био con-
ditio sine qua non, a OBaj процес представлю управо основно
тежиште овог истраживаню (тезе); стога Ьемо у раду насто}ати
42 Погледайте Die Albanienpolitik Osterreich-Ungarns und Italiens 1877-1908,
Wiesbaden, 1971, величанствену ктьигу Koja, поред cbojhx многоброртих квали-
тета, има и Taj да први пут обелодан>у)е одржаватье поменутих саветоватьа. Оно,
ме^утим, у чему се не слажемо са 1ьеним аутором jecre релативизаци}а Мемо-
рандума о Албании, Kojn Шандерл сматра обичним предлогом, умном вежбом
без других практичних последица када je посреди делован>е Беча.
43 За више информаци}а о OBoj „институции", по гл еда} те: Horst Haselsteiner,
Orientkrise und Sudslavische Frage, Bohlau, 1996.
44 Op. Cit.: Die Albanienpolitik Osterreich-Ungarns und Italiens 1877-1908.
60
да объяснимо nojaey албанске нацике са другачи)ег стано-
вишта у односу на оно Koje да)е Ставро Скенди.45
Прва та)на конференци)а,
одржана 17. новембра 1896.
Конференци)у отвара министар спожних послова, гроф Голухов-
ски, у свойству председава^уЬег, износеЬи три основне примедбе.
У прво) анализира )едну сасвим конкретну ситуаци)у, а то je
предсто]еЬе очекивано распарчаван>е Османског царства и у вези
са н>ом flaje cBoje предви!)ан>е. Према н>еговом суду, када до!)е до
тога, Moryhe je да he се поновити yo6n4ajeH сценарио, те да he усле-
дити природна расподела османских територ^а. У том cnynajy,
ме^утим, остао би нерешен проблем северних албанских терито-
pnja, насегьених католичким живтьем, као и проблем муслиманс-
ког становништва Koje живи у 4eHTpanHoj области.
У CBojoj flpyroj примедби министар спо/ьних послова Ha6paja ст-
варне интересе Аустроугарске MOHapxnje у вези са поделом Осман-
ског царства. По н>еговом мишл>ен>у, од к/ьучног je знача}а за Мо-
Hapxnjy да територтце настан>ене католичким становништвом, као
и оне на KojnMa веЬину чине муслимани, не потпадну под утица}
друге силе, веб да остану независне, успоставл>ене као кнежеви-
на под aycrpnjcKHM протекторатом, односно, да сила Koja he имати
утица} у тим подруч}има буде управо Аустроугарска.
У Tpehoj примедби Голуховски говори о мерама Koje би Беч треба-
ло да предузме како се, кад куцне час, не би нашао неспреман, него
припремлэен да ситуаци}у у сваком погледу преокрене у CBojy корист.
Посреди су следеЬе мере:
а) успоставл>ан>е и, по потреби, реорганизация аустри}ских
конзуларних представништава у Албании, пре свега у погле-
ду 6poja делегата и н>ихове географске распоре^ености. Исто-
времено, указу}е се на то да треба потражити руководиоце
Kojn су способни да обаве тако важну Mncnjy, као и да их je
неопходно распоредити на та дипломатска места;
б) pa3Boj за}едничког делован>а са Грчком у областима Koje се
налазе под грчким утица}ем, како би се оне припо)иле Toj
45 11огледа)те тьегову одличну ктьигу The Albanian National Awakening 1878-1912,
Princeton, New Jersey, 1967.
61
земжи и притом онемогуЬило уплитан>е неке друге силе, по-
пут Италике;
в) саставл>ан>е нацрта статута будуЬе организаци}е албанске
кнежевине како би Аустроугарска, када до!)е време, иступила
са конкретним и детатъним предлозима, те тако била у пред-
ности у односу на остале силе.
После Голуховског, реч узима за}еднички министар финанси}а,
Фон Кала}, изражава}уЬи слагагье са министром спол>них послова
у погледу неопходности стваран>а независне Албаните. У наставку,
он износи врло занимтьиву анализу, корм об}ашн>ава разлоге за
овакво делован>е Аустроугарске, скреЬе пажн>у на неке потешкоЬе
на Koje би се могло наиКи и истине позитиван потенциал ситуаци-
je када je посреди постизатье цил>а.
Фон Кала) види join три важна разлога због Kojnx Аустроугарска
треба да се укжучи у стваратье независне Албани}е:
а) да би дефинитивно зауставила претензи}е Итали}е на источ-
ну обалу 1адранског мора;
б) да би се избегло потпадан>е свих балканских земал>а под рус-
ки утица};
в) да би се, као последица претходне тачке, избегла ситуаци}а
да се Аустроугарска на!)е окружена гвозденим кругом ко}и
контролише Руси} а.
Посто}е четири знача}не потешкоЬе у реализации стваран>а не-
зависне Албани}е, Koje Фон Кала} набра}а:
а) огромне разлике ко}е посто}е унутар самог албанског народа;
б) три вероисповести ко}има албанско становништво припада;
в) Албани}а никада у истори}и ни}е формирана као фактор у
облику државе;
г) албански }авни живот ограничен }е искл>учиво на ситне ло-
калне интересе.
Ипак, Фон Кала} у продужетку и сам подвлачи позитивне еле-
менте актуелне ситуаци}е, ко}и he допринети остварегьу цитьа:
а) Албанци су свесни да сами ништа не могу да постигну;
б) из тог разлога увек су тражили подршку Аустроугарске, пре
свега католичко становништво са севера;
62
в) када куцне час, муслиманско становништво he увидети да
више не може очекивати спас од Цариграда и показаЬе наклоност
ка стваратьу независне кнежевине под аустри|ским протекторатом.
Министар финансов истиче потребу да се дела што je брже и
енергични)е могуЬе како би се нешто постигло, те иници^ативама
Koje je гроф Голуховски предложио дода}е и следеЬе четири:
а) треба почети од католичког становништва са севера, али не
треба запоставшати ни муслимански живал>, како се не би
стекао погрешай утисак да je Бечу важно само питатье веро-
исповести, а не и стварагье албанске наци}е;
б) треба поделити оруж}е и муниц^у;
в) треба пружити моралну подршку становништву за могуЬе по-
граничне сукобе са Црном Гором, како би се на самом почетку
акщце изградио ocehaj повереша у заштиту Аустроугарске; та-
ко1)е, потребно je уложити напоре да се то поверетье учврсти;
г) коначно, треба индивидуално пружити матер^алну подрш-
ку на}утица}ни}им албанским во1)ама.
Након што су остали учесници састанка у основи изразили сла-
гатье са прфвом flBojnijoM говорника, остало je да се уради прециз-
Hnja и детал>ни}а припрема расположивих средстава за деловаше.
С тим у вези, праве се следеЬе, мада и дал>е уопштене примедбе:
1) Министар спол>них послова подвлачи важност проблема ко-
jn представша организац^а или преиспитиваше конзулар-
ног представништва Аустроугарске у Албании.
2) Цвидинек инсистира на неопходности да се посебно одре-
де границе територ^е деловаша, као и активности конзула.
Предлаже да се из плана искшуче територ^е где je хелени-
защца толико узнапредовала да би било претешко радити у
корист ствараша албанске нац^е.
3) Фон Kanaj сматра да се територи}е под надлежношЬу конзу-
лата не Mopajy поклапати са онима на KojnMa he се вршити
интервенц^а, као и да Грчка сама неЬе моЬи да постигне
пуно тога, те да зато треба сара^ивати с тьом. Ме^утим, он
указу}е и да he бити потребно утврдити да ли je процес хеле-
низац^е у зонама Koje су наводно под грчким утица^ем свуда
узнапредовао толико колико се мисли.
63
4) Голуховски инсистира ма нужност )единственог деловатьа,
чи)и he се домети и цил>еви координисати из Беча; ме^утим,
конкретне акцизе he се, колико je могуЬе, поверавати одгова-
pajyhnM конзуларним функционерима у Албании.
5) У оквиру исте проблематике, као на)хитни)е акцизе истину
се предсто^еЬа организаци^а конзулата у Албании, верска
политика, као и политика подршке, Koja he убудуЬе морати
да се спроводи.
На основу ових почетних запажатьа, барон Фон Цвидинек и ге-
нерални конзул Шмукер одлучу)у да преузму на себе одговорност
за испитиватье тренутне ситуаци^е (могуЬности Koje услови пру-
жа]у, стан>е ствари на терену, об)ективне истори^ске околности и
опште односе). Цил> им je био да касике саставе спис са резултати-
ма тог истраживатьа, Kojn би садржао конкретнее предлоге за на-
чин дал>ег деловатьа. Истовремено, Taj спис требало je да послужи
као основа будуЬих састанака.
Одмах затим, на састанку се приступило давану конкретни}их
предлога Kojn се тичу различитих области и Bapnpajy по нивоу
важности. Ме1)у приоритетним питатьима, када je реч о будуЬем
деловану Беча, истакли бисмо четири:
Прво се тиче црквене политике и политике подршке. С тим у
вези, за}еднички министар финансов, Фон Кала}, сматра да вреди
труда покушати заврбовати }езуите за савезнике. Напомитье се да
би Беч, уз помоЬ }езуита и фратьеваца из Троскани}а, могао обра-
зовати нове албанске свештенике из Скадра. Ови други требало
je да одигра}у знача}ну услугу, неутралишуЬи итали}ански утица},
ко}и се управо у то време ширио преко клера итали}анске нацио-
налности. Тако1)е се у казу) е на то да часне сестре [Hermanas de la
Caridad, Tj. Милосрднице св. Винка - прим, прев.] нису имале до-
вотьно добре резултате, али и да их могу заменити КЬери Бож}е
лубави, Koje су у Босни }ако добро служиле Аустроугарско}.
Друго важно питатье тиче се потребе Koja he се }авити касни}е, а
подразумева неопходност да се више пажн>е поклони образовану
при парохи}ама. Лудима je требало обезбедити приступ кн>ига-
ма написаним на албанском, али са латиничком транскрипци}ом.
Познаватье латиничког алфабета у будуЬности би им омогуЬило
упознаватье других наци}а и тьихових ктьижевности.
64
ТреЬе, тако!)е се предвидя осниван>е центара за делован>е ван
албанске терм тори] е, као што je албанска колонка у Задру [Zara
- прим. прев.]. Иде]а je била омогуЬити да се одатле у османску Ал-
банку, осим домаЬих, могу унети и кн>иге об]авл>ене у Бечу, чиме
би се стало на пут било каквим сумшама. Као други могуЬи центар
образовног деловаша спомише се Букурешт, где je у том тренутку
веБ посто]ала трупа Koja je затражила контакт са Бечом како би
нешто тим поводом предузела. Министар спошних послова био je
спреман да capaljyje с н>има.
Meljy маше битним, али зато не и маше занимлшвим предлози-
ма, издва]амо ]едан Kojn се односи на распоред конзулата и могуЬ-
ност да се ]една позиция отвори баш у месту Koje je било предло-
жено за центар нове државе, а то je град Берат.
Конференция се завршава одлуком да се наредни скуп посвети
спису Kojn je договорено да саставе барон Фон Цвидинека и гене-
рални конзул Шмукер.
Акта са конференци]е je писао Баум у сво}ству секретаря, а тако-
t)e их je потписао Голуховски, што сведочи о аутентичности доку-
мената, као и о слагашу са шиховом садржином.
Друга Tajna конференци)а
одржана 8. децембра 1896.
Не би било претерано смело претпоставити да су измену 17.
новембра - датума одржаваша прве конференци]е и 8. децембра,
за Kojn je заказана друга конференция, Фон Цвидинек и Шму-
кер имали на располагашу дово/ьно времена да саставе CBoj спис
и поделе га учесницима, како би се пре самог састанка до танчина
упознали са шеговом садржином.
На почетку друге конференци]е, реч узима председава]уЬи, гроф
Голуховски, и са задовошством констату]е да су, у складу са оним
што je договорено на првом састанку 17. новембра, Фон Цвидинек
и генерални конзул Шмукер написали „Меморандум о Албани]и“.
Голуховски истине да документ обухвата обиман материал, те Бе
служити као будуЬа одредница, због чега предлаже да се прво про-
чита]у по]единачне тачке списа, а да се затим о шима расправл>а.
Пре него што je започето читаше, он ода]е признаше46 аутори-
ма, onncyjybn меморандум као исцрпано и документован, Tj. као
46 HHStA, РА 1. К.473, Fol. 130.
65
акт ко)и у основи реално omicyje актуелну ситуаци)у, па га je стога
непотребно доводите у сумну. Затем се посебно истине одобра-
ван>е аустроугарске миси)е у Албанией од стране ]едног утица]ног
албанског бега, што je ипак47 представляло заиста важан и пози-
тиван знак за Беч - показало се да je ова иде]а nocrajana привлачна
веБини луди, иако je било тешко поверовати да се албански мусли-
мани могу у потпуности могу осво]ити у релативно кратком року.
Министар сполэних послова, гроф Голуховски, захвалу}е се Фон
Kanajy на лубазно] оцени меморандума и Hapeljyje да се настави са
читашем оделжа Kojn се бави средствима делованя.
Захвалу)уБи чишеници да се поменути спис чува у аустри]ским
архивима,48 49 представиБемо овде шегова прва три поглавля (Koja
носе назив Обласш деловагьа, Национални и йолишички услови у
Албании и Средства за деловате) да бисмо се касни}е вратили на
расправу са друге TajHe конференци]е.
1. Облает беловата
Први део меморандума, Обласш (йол>ё) деловаъьа^\ има за цил>
одре!)иван>е територи]а на ко]има би Беч могао да интервенише ка-
ко би реализовао CBoje планове. Фон Цвидинек на самом почетку
указу)е на први од проблема у вези са тим, Kojn се огледа у чишени-
ци да Албанка Hnje прецизно ограничена територи]а - ни поли-
тички ни географски. Стога предлаже да се у план тако!)е уврсте
турски поседи на Балканском полуострву настатьени претежно
албанским становништвом, маше-више компактним. ПратеЬи
oBaj критери}ум у разграничавану, он излаже следеЬи предлог за
утвр!)иван>е привремених граница области делованя:
• на северу: Црна Гора, Босна и, делом, Cp6nja;
• на западу: |адранско море;
• на jyry: лини] a Kojy чине Превеза, ]ан>ина, Т^ирокастра и Кас-
Topnja (Костур);
• на истоку: лини] a Kojy чине KaCTopnja, Монастир [данас Би-
тол»], Охрид, Браше, Приштина и Нови Пазар.
БудуБидаприпадаевропскомподруч]уОсманскогцарства,овате-
ритори]аподел»ена je у четири турске политичко-административне
47 HHStA, РА I. К.473, Fol. 130 b.
48 HHStA, РА I, К.473.
49 HHStA, РА I, К. 473, Fol. 170.
66
провинци)е, а то су: Скадар, Косово, JaibiiHa и Монастир. Цви-
динек овде прави дигрес^у у излагану, скреЬуЬи пажну на Со-
лунски вилайет, где албански елемент )едва достиже 1,5% укупног
становништва, али напомише да би ово место )’едино могло бити
интересантно уколико Албанци ко)и тамо живе одржава)у блиске
везе са суседним вила^етима - Монастиром и Косовом.
Према Цвидинековим статистичким подацима, укупно станов-
ништво у четири горепоменуте провинц^е у начелу досеже отпри-
лике 2,5 милиона луди, Kojn се деле на следеби начин:
по националности50 и по вероисповести (конфеси|и)51:
50 Овде Цвидинек заправо сувише жури, jep би у актуелном тренутку испра-
внике било да говори о етничким групама, а не о националностима. Тако^е нам
се чини важним да укажемо како податке Koje Цвидинек излаже прихвата^у
представници на)вишег cnoja аустроугарске државне власти, не сумн>а]уЬи ни-
мало у н>ихову веродостодюст. БудуЬи, ме^утим, да не знамо на основу kojhx
извора Цвидинек припрема статистику о „национално)“ и конфесионално) при-
падности, задржавамо извесне сумн>е када je реч о ььихово} прецизности и объек-
тивности. Прецизност се доводи у питан>е зато што je, измену осталог, ]едан део
поменутих подручна, како се Kacunje nojauibbaBa, био потпуно непознат и наедай
странац Hnje никада крочио на н>их. Объективност Цвидинекових података
тако^е je дискутабилна, зато што nocraje очигледна пристрасност у ставу према
становништву на основу н>егове вероисповести и наводном староседелаштву.
На лексичком нивоу то долази до изpaжaja и кроз чин>еницу да се каткад не
примеЬуъ'у читаве трупе луди или н>ихове специфичне одлике, а као чин>еница
од врхунске важности узима се то да чланови jefliie етничке трупе скоро увек
припада]у различитим конфес^ама). Све то штети тачном сагледаваььу цело-
купне слике ове ограничене територ^е као терена делован>а. Наиме, ова зона у
актуелном тренутку била je етнички толико измешана и представляла je мозаик
изукрштаних мештана, те маьье или више компактних jesrapa Koja живе помеша-
но, да je било практично немогуЬе исцртати „националне" границе без наношеня
штете различитим етничким групама и без изазиваня озбилших конфликата на
целом полуострву, пошто je на све н>их требало у исто време утицати.
Можда Hnje неприкладноподвуЬи да je територ^а о Kojoj je реч била насельена
од давних npencropnjcKHX времена, као и да je представляла место укрштаня
цивилизац^а и миграциъ'а. На H>oj je наслежена традиц^а морских и трговачких
имперца и, у том смислу, Османско царство овде задржава мултиетнички модел,
па чак и присилява на шегову примену, у цилу одржаня државне контроле.
Чин>еница да постони нека етничка трупа, маьье или више консолидована, не мо-
же се посматрати изоловано, веЬ се мора ставити у одговара^уНи контекст, а н>ега
чини симултано присуство мноштва компактних етничких трупа, чак и у истим
селима и градовима.
51 ГовореЬи о питану конфес^а, Цвидинек прави озбильну грешку када одво-
jeno представля православце и егзархисте, као да je реч о две различите веро-
исповести. Обе ове трупе заправо су православие, с тим што су Цвидинекови
67
По националносши
Албанци 1.100.000 (44%)
Бугари 486.000 (19,2%)
Срби 291.000(11,4%)
Турци 240.000(9,3%)
Грци 238.500(9,2%)
Власи 160.000(6,5%)
JeBpejn, /ермени,
Роми итд. 10.000 (0,4%)
По вероисиовесшу (конфеси/и)
муслимани 1.322.000 (52,8%)
православци 695.500 (27,8%)
егзархисти 374.500 (15%)52
католици 102.000 (4%)
Цвидинек долази до за к лучка да je у четири поменута вила)ета
албански живать доминантан, пошто ни )една друга националност
не достиже ни приближно толики 6poj.. Према вероисповести,
укупан 6poj од 1.100.000 Албанаца датье се, по приближно) проце-
ни, дели на следеЬи начин:
муслимани 848.000
католици 102.000
православци 60.000
На основу овога показу)е се да je приближно 77% Албанаца у да-
том тренутку било муслиманске вере, а 23% чинили су хришЬани.
Цвидинек, ме^утим, подвлачи да брсфтана пропорц^а Албана-
ца у односу на друге делове становништва, као и н-ихово групи-
сан-е у зависности од разлика у конфес^ама, нису исти у сва чети-
ри вила(ета, због чега предлаже да се установи однос у сваком од
№их како би се онда могло дефинисати у Kojoj су мери Албанци ти
ко)'и nrpajy главну улогу.
„православци" били под )урисдикци)ом грчког патриарха из Константинополе,
док су егзархисти зависни од егзарха бугарског порекла. Из тог разлога, у свим
статистикама Koje се односе на конфеси)е треба скупа посматрати ове трупе,
уколико желимо стеБи объективно поиман>е о односима вероисповести. Због
тога Немо поред Цвидинекових бровки додати и збир ових две)у трупа како би
читалац имао маше искривл>ену спозна)у. С друге стране, чин>еница да Цвидинек
и н>егове колеге инсистира)у на погрешном представ/ьаььу конфесионалне
припадности, можда je други показател> пристрасног става према овом делу
становништва Балканског полуострва, односно одраз н>ихове желе да стварност
представе не онаквом каква jecre, веЬ онаквом каква би они желели да буде. Отуд
je вероватноБа погрешне анализе и, сходно томе, избора ризичних стратегия у
реализации плана о стварашу Албаните - join веБа.
52 То jeer, укушю 1.070.000 православаца.
68
Општи подаци о Скадарском вилайету
Површина: 8.190 км2; популаци)а: 241.000 становника, ко]и су
подетьени на следеби начин:
Према националносши:
Албанци 222.000
Турци 10.000
Срби 7.500
Према вероисйовесши:
муслимани 150.000
католици 82.000
православци 7.500
Становништво ове провинци]е je, по шеговом суду, практично
^еднонационално53, т). албанско. Муслимани су окупжени само у
градовима, као државни чиновници, а Словена ]едино има у неким
местима уз Скадарско jesepo. У главном граду тако^е су се насели-
ли црногорски и босански емигранти словенског порекла.
Према Цвидинековом истраживашу, 63% Албанаца ко)и живе у
Скадарском вила]ету, односно, приближно 140.000 н>их, из)аппьа-
Bajy се увек као исламски верници. Преосталих 37%, то jeer неких
82.000 Албанаца, из]аппьава се да су католичке вероисповести.
Католичке становништво преовла!)у]е у регионима на северу про-
винци]е, а муслиманско становништво на jyry. Планинска племена
северно од Скадра - Хоти, Кастрати, Клименти и Шкрел>и (Шкри-
jezbn), затим пет 6apjaKa [ориг. banatos, Tj. бановина - прим, прев.]
Мирдита, племена Пулати, као и Фанди (Фан) - чине, да тако каже-
мо, строго католичку облает, наспрам православних Словена из
Црне Горе и суседних муслиманских округа на истоку и jyry.
)ужно од реке Mahe, у окрузима Kpoja, Драч, Тирана, Кава]а и
Ши]ак, католици су присутни у незнатном 6pojy.
Специфична статистика Скадарског вила)ета
Површина: 8.190 км2. Становништво: 241.000.
Подела йо националносши:
Скадарски санцак: 166.500
Албанци 160.000
Турци 5.000
Срби 1.500
53 Поново користеЬи реч „националност", Цвидинек „иде“ испред свог времена,
а то he чинити на нивоу целог меморандума.
69
Драчки санцак: 73.000
Албанци 62.000
Срби 6.000
Турци 5.000
Подела йо вероисйовесши:
Скадарски санцак:
муслимани 84.000
католици 81.000
православци 1.500
Драчки санцак:
муслимани 66.000
православци 6.000
католици 1.000
Племена са планина на северу Албаните организу^у се по веро-
исповести и деле на следеДи начин:
1. Племена северно од Скадра: Хоти, Клименти, Кастрати, Гру-
де, Шкрел>и (Шкри]ел>и), Tpnjemnn и Коче: 24.000 становни-
ка, од ко)их je 20.500 католика и 3.500 муслимана.
2. Риоли, Речи и TIoxja: 3.000 становника, од Kojnx je 1.300 като-
лика, а 1.700 муслимана.
3. Племена са планина Пулати: Шал>а, Шоше, HnKaj, Мертури,
као и бар]аци Шеншин (Медова), Кири, Планти, Топлана и
Душмани: 14.000 становника, Kojn су у основи сви католици.
4. Племена из Постриба (Пострипе), сачитьена од 6apjaKa Дриш-
ти (Дриваст), Богши, Сума, Шлаку (ГШьаку) и Темали: 4.200
становника, од Kojnx je 2.300 католика, а 1.900 муслимана.
5. Дука^ин, саставл>ен из 6apjaKa Кабаши, Бузони, Керети, Пу-
ка, Ибала, Мали и Зи (Црна Гора) и Бериша [ориг: Kalaschi,
Budjoni, Keretti, Рика, Ibatta, Malisi у Derischia, испр. према
Kabashi, Bugjoni, Qerreti, Puka, Iballja, Mali i Zi, Berisha - прим,
прев.]: 25.000 становника, од Kojnx je 18.000 католика и 6.500
муслимана.
6. Мирдите, саставтьени из бар]ака Орош, Дебар, Фанди, Куш-
нени [ориг: Kuschneni] и Спачи: 20.000 становника, Kojn су у
основи сви католици.
7. Бар]аци из ТЬеша, и то: ТЬеш, Манати, Булгари, Ветье [ориг:
Veglia; в. Vele] и Крушеши [ориг: Kriiesesi, в. Kryezezi]: 6.000
становника, од Kojnx je 5.600 католика и 400 муслимана.
70
8. Бар]аци Ктел>а, Селита и Луриа (ЛЬур): 4.000 становника, од
kojhx je 2.900 католика и 1.100 муслимана.
Укупан 6poj становника овог округа достиже 100.200 луди, од
Kojnx je 85.100 католика и 15.100 муслимана.
Општи подаци о Косовском вилайету54
Неточно од Скадарског вила]ета, налази се Косовски (главни
град Скопл>е [у ориг. Ueskub, али понегде и Uskiib - прим. прев.]).
Површина: 32.000 км2. Становништво: 865.000 становника, поде-
л>ених на следеЬи начин:
По националносши:
Албанци 276.000
Срби 268.000
Бугари 187.000
Турци 130.000
Власи 2.200
/ермени, JeBpejn, Грци 1.800
По penuiuju:
муслимани 507.000
од иьих:
Албанци 251.500
Турци 130.000
Срби 77.300
Бугари 37.200
православци 187.000
егзархисти55 149.000
католици 20.000
остали 1.800
У овом вила]ету приближно 32% становништва чине Албанци.
У стопу их прате Срби са 31% и Бугари са 21%.
Запитамо ли се како се ови делови становништва групишу по
различитим деловима вила]ета, откривамо да, према Цвидинеку,
Албанци над другим групама изразито преовла1)у]у у Призренс-
ком и ПеЬком санцаку, а сем тога nojaBjbyjy се у компактним фор-
маци]ама у Приштинском и Новопазарском санцаку, где су спрам
Срба у односу 1 према ,3. У Скопском санцаку бро]ност им je рела-
тивно мала, где чине само 10% становништва, док je Бугара чак
64% од укупног 6poja.
Из свега овога проистиче да су Албанци бро]чано Hajjann састав
управо у деловима Косовског вилайета Kojn се граниче са Скадарс-
ким, те са „сво]ом западном браЬом“, по речима Цвидинека, чине
затворену облает, jacHO оме^ену ]езиком и целовитом територи]ом.
54 HHStA, РА I, К. 473, Fol 171.
55 Односно, укупно 236.000 православаца.
71
Граница становништва Koje говори албанским )езиком и оних
ко)и говоре словенским ]езицима пролази северно, од Колашина,
кроз Гусиное и Плав, наставл>а)уЬи Ибром до Рожала - Сувог Дола
(Суходола) - Глоговика - Дуге Пол>ане, висовима Рогозне, до jyro-
истока Новог Пазара [ориг: Jenizabar, вероватно грешком уместо
Jenibazar - прим, прев.], да би зоном Вучитрна и Куршумли)е нас-
тавила до границе са Србирм, а потом се вратила до Топлице, у
подруч^е Бугарске Мораве [ту |ужне Мораве, ориг: Moravia bulgara
- прим. прев.]. Одатле вероватно продужава овом реком до Кума-
нова, затим ка западу, пролазеБи дужном падином Карадага (Скоп-
ске Црне Горе), кланцем Лепенца, пресеца долину Вардара, малте-
не на ушБу Треске и затим улази у Битол>ски вилайет.
Албанско становништво у ово] провинцией je великом веБи-
ном муслиманско. Албанске католичке за)еднице налазимо само у
дистриктима Призрен, ПеЬ и 'Даковица, а у изолованим случа]еви-
ма, тако^е, у Скопско] Црно) Гори и |ан>еву. Ме^утим56, католици у
целом вилайету чине тек 2-3% укупног становништва, док Албан-
ци муслимани досежу приближно 30%.
Специфичне статистике Косовског вилайета
(главни град Скопл>е [Ueskitb - прим, прев.])
Површина: 32.000 км2 Становништво: 865.000
Подела йо националносши:
Скопски санцак:
Бугари 171.000
Турци 50.000
Албанци 26.600
Срби 15.000
Власи 2.200
JeBpejn 1.500
Укупно 266.300
Приштински санцак:
Срби 112.500
Албанци 51.000
Турци 50.000
JeBpejn 350
Укупно 213.850
56 HHStA, РА I, К. 473, Fol. 171b.
72
Призренски санцак:
Албанци 122.000
Срби 42.000
Бугари 15.000
Турци 5.000
Укупно 184.000
ПеЬки санцак:
Албанци 51.500
Срби 18.500
Турци 5.000
Укупно 75.000
Новопазарски санцак:
Срби 54.000
Албанци 24.000
Турци 10.000
Укупно 88.000
ГЬьеватьски санцак:
Срби 26.000
Турци 10.000
Албанци 1.000
Укупно 37.000
Подела йо вероисйовесши:
Скопски санцак:
егзархисти 137.000
муслимани 114.000
православци 13.80057
jeBpejn 1.500
католици 200
Приштински санцак:
муслимани 136.500
православци 71.500
католици 5.500
jeBpejn 350
Призренски санцак:
муслимани 133.500
православци 33.800
57 Односно, укупно 150.800 православаца.
73
егзархисти 12.50058
католици 5.000
ПеБки санцак:
муслимани 50.700
православци 14.800
католици 9.500
Новопазарски санцак:
муслимани 51.800
православци 36.000
Пгьевагьски санцак:
муслимани 20.500
православци 17.200
Општи подаци о Монастирском вила|ету
Ова) вила)ет се на западу гранили са Скадарским и }ан>инеким
вила^етима, а на истоку са Солунским. Површина: 32.000 км2. Ста-
новништво: 890.000 становника, расподетьених на следеЬи начин:
По националносши:
Бугари 300.000
Албанци 250.000
Власи 120.000
Грци 110.000
Турци 90.000
Срби 15.000
JeBpejn 5.100
По penuiuju:
муслимани 433.600
православци 226.000
егзархисти 225.00059
jeBpejn 5.100
Мада у Битотьско) покра)ини бугарски састав надмашу^е албан-
ски (300.000 према 250.000), Албанци у Toj зони чине компактну
групу, Koja се непосредно наслатьа на албанске округе из Скадарс-
ког и Косовског вилайета. У санцацима Дебар и Елбасан преовла-
t)yjy толико да можемо реЬи да je у овим зонама заступлено чисто
албанско становништво. У санцаку Корица (Корча), ме^утим, чине
само 40% становништва - Албанаца je овде 200.000, у односу на
180.000 Бугара и 70.000 Влаха. Тако^е, у санцаку Селфице [Сервиа,
гр. Eeppia, pannje Србица], Kojn се граничи са TecannjoM, има само
6.000 Албанаца, наспрам 90.000 Бугара и 70.000 Грка. 58 59
58 Односно, укупно 46.000 православаца.
59 Дакле, укупно 451.000 православаца.
74
Сви Албанци из ове покра)ине су муслимани. Северно од Драч-
ког санцака, источно од Монастирског вилайета, те границе са Грч-
ком на jyry и морем на западу, проналазимо умногоме различите
податке у односу на оне у претходним вила^етима.
Специфичне статистике Монастирског (Бито/ьског) вилайета
Површина: 32.000 км2. Становништво: 890.000, расподетьено на
следеБи начин:
Подела ио националносши (ириближно):
Дебарски санцак:
Албанци 110.000
Бугари 5.500
Срби 4.000
Турци 1.000
Укупно 120.000
Елбасански санцак:
Албанци 81.000
Турци 5.000
Грци 1.000
Укупно 87.000
Корчански санцак:
Албанци 50.000
Бугари 40.000
Власи 30.000
Турци 10.000
Грци 10.000
Остали 20.000
Укупно 160.000
Битол>ски санцак:
Бугари 180.000
Власи 70.000
Турци 30.000
Албанци 20.000
Грци 15.000
Срби 10.000
Остали 2.000
Укупно 327.000
75
Санцак Селфице:
Бугари 90.000
Грци 70.000
Власи 19.000
Турци 10.000
Албанци 6.000
Укупно 195.000
Подела ио вероисиовесши:
Дебарски санцак:
муслимани 109.000
православци 5.500
егзархисти 5.50060
Елбасански санцак:
муслимани 86.000
православци 1.000
Корчански санцак:
муслимани 74.600
егзархисти 50.000
православци 34.60061
jeBpejn 800
Битотьски санцак:
егзархисти 164.000
муслимани 87.000
православци 71.00062
Санцак Селфице:
православци......................113.800
муслимани......................76.600
егзархисти.......................5.60063
Општи подаци о )ан>инском вилайету
Површина: 16.664 км2; Становништво: 510.000 становника, рас-
поре^ених као што следи64:
60 Односно, укупно 11.000 православаца.
61 Односно, укупно 84.600 православаца.
62 Односно, укупно 135.000 православаца.
63 Односно, укупно 119.000 православаца.
64 Погледа)те HHStA, РА I, К. 473, Fol. 172.
76
По националы) сши:
Албанци 330.000
Грци 128.000
Власи 38.000
Турци 10.000
JeBpejn 3.500
По penuiuju:
православци 275.000
муслимани 231.000
jeBpejn 3.500
Овде се поново сусреБемо са податком да Албанци чине веБину
од скоро 65% укупног становништва. Ме^утим, они насташу]у пре-
тежно север вилайета, односно Бератски санцак, где уз 130.000 Ал-
банаца живи и 13.000 Аромуна [Цинцара], као што je у санцаку Т>и-
рокастра уз 110.000 Албанаца насел>ено и приближно 26.000 Грка.
На jyry, у /ашинском санцаку, грчки састав je, са 75.000 становника,
Haj6pojHnjn, наспрам албанског, Kojn чини 60.000 луди. У санцаку
Превеза наилазимо, ме^утим, на 30.000 Албанаца наспрам 23.000
Грка, али je албанско становништво у OBoj зони бол>е асимиловано
у грчку културу.
Треба истаБи да je албанско становништво у североисточним
окрузима скоро у потпуности муслиманске вероисповести, док у
делу Kojn се граничи са Грчком готово треБина становништва при-
пада rpnKoj „некатоличко]“ религии [по catolica, Tj. православно]
- прим. прев.].
Граница измену становништва Koje говори албанским и оног
Koje говори грчким ]езиком у вила]ету /ашина Hnje ни близу тако
jacHa као она Koja nocrojn измену Албанаца и Словена на северу
Албани]е. JacHnje je изражена jедино на североистоку Епира, то
]ест, од Конице и Десника [ориг: Desnika], преко планине Пинд,
до Т)ирокастре. Западно од ове лишце, до /адранског мора, ова два
састава су измешана. Уопштено, може се реБи да je север чисто ал-
бански, jy г грчки, а средишше-западна зона, северно од Превезе па
до Химаре, насел>ена измешаним становништвом.
Аромуни претежно насташу^у обронке планина Пинд и посеб-
но су концентрисани у затвореним за]едницама Мецова. Тако^е их
има и у неким селима у окрузима 3aropnje и Конице, а спорадично
у Малакастри, Погону и у равници Музаки]е.
Специфична статистика вилайета }ан>ина
Површина: 16.664 км2.
Становништво: 510.000 становника
77
Подела ио националносши:
Бератски санцак:
Албанци 130.000
Власи 13.000
Грци 4.000
Турци 500
JeBpejn 500
Укупно 148.000
Санцак Т}ирокастра:
Албанци 110.000
Грци 26.000
Турци 2.500
Укупно 138.500
/атьински санцак:
Грци 75.000
Албанци 60.000
Власи 25.000
Турци 7.000
Остали 3.000
Укупно 170.000
Санцак Превеза:
Албанци 30.000
Грци 23.500
Укупно 53.500
Подела йо вероисйовесши:
Бератски санцак:
муслимани 130.500
православци 17.000
jeBpejn 500
Санцак Т}ирокастра:
муслимани 99.000
православци 39.500
Санцак }ан>ина:
православци 120.000
муслимани 47.000
остали 3.000
Санцак Превеза:
православци 27.500
муслимани 26.000
78
2. Национални и политички услови у Албанией65
Овако je насловтьен други део Цвидинековог извешта}а. Након
што je у првом делу проучен бро}чани однос измену албанског на-
рода и осталих националних састава на TypcKoj територи}и, од оба-
ле 1адранског мора до зона притока Ибра и Вардара, те направлена
подела по вероисповестима, аутор сам предлаже да се настави са
детал>ним описом66 националних и политичких услова, мада их не
сматра нарочито знача}ним за оствареше цил>а, а то je ствараше
независне Албанке.
По Цвидинековом суду, не сме се заборавити да албанско станов-
ништво са помишаних турских територи}а не чини заиста нацио-
налну целину у правом смислу те речи, мада je географски повезано.
Штавише, становништво je поделено у два главна племена раздво}е-
на реком Шкумбом, Koja практично чини границу измену н>их:
- племе Геге, коме припада}у Албанци из Скадарског, Косовс-
ког и Битолеког вила}ета;
- племе Тоске, Koje чине Албанци из /ашинског вила}ета, }ужно
од реке Шкумбе.
Барон наставл>а указу)уЬи на то да су ова два племена отужена
}едно у односу на друго, те да шихови припадници нису у при}ател>-
ским односима. Уистину, она не улазе у сукобе као у претходним
периодима, али се ни у ком cnynajy не може говорити о национал-
ном }единству, о ocehajy истоветне политичке припадности или за-
}едници из интереса. Стане je, како Цвидинек истиче, у реалности
такво, и поред тога што се у умовима неких албанских родол>уба
paija замисао }едне независне и у)единене Албанке.
Разлике измену ова два племена, премда наизглед само површ-
не, као и разлике измену осталих племена Koja до датог истори}ског
тренутка нису имала никаквих за}едничких интереса, заправо су
приметне на свим нивоима и у веома различитим облицима.
Што се тиче националног характера, према Цвидинеку, Тоске су
углавном маше отпорне на спол>ашне утица}е, док су Геге надмоБ-
ни у телесно} снази, храбрости и ocehajy части и независности.
65 То су анекси I-IV Меморандума Kojn je написао Цвидинек, HHStA, РА I, К.
473. Због важности Kojy прида}емо целокупном овом документу, представибемо
га сасвим деталшо, као што je био cnynaj и са претходним деловима Меморандума.
66 HHStA, РА I, К. 473, Fol. 172 b.
79
У погледу ]езика, измену два] у ди]алеката има разлика, пошто je
геги)ски „твр])и“, а тоски)ски „мекши“, а диференци)аци)а je очиг-
ледна до те мере да припадници ових племена практично не разу-
Mejy ]едни друге. Друга специфичност огледа се у томе да два поле-
мена пишу различитим алфабетом: Тоске користе грчка слова, док
Геге користе латинична.
Што се верске припадности тиче, хришЬанске Геге су римокато-
лици, док су Тоске задржале грчку, православну веру. Муслиман-
ски Албанци са севера су сунити, док они са jyra неретко припа-
да]у шиитско] секти бекташа (бекташи]а).
На основу Цвидинековог излагала, сазна]емо да се посебности
две]у трупа становништва HajjacHnje запажа]у у домену н>ихових
иде]а и политичких стремл>ен>а, што посебно долази до изража]а
код хришЬанских Албанаца67. ХришЬанске Тоске HMajy 6pojne лозе
у суседно] Крал>евини Грчко], с KojoM одржава]у тесне везе, док су
Геге хришЬани из политичких и верских разлога наклон>ени]и Аус-
TpoyrapcKoj, jep ocehajy обавезу и приврженост према Toj земтьи,
HMajyhn у виду заштиту Kojy аустроугарска влада пружа тьихово]
цркви и подршку Kojy да]е католичким школама у H>nxoBoj земл>и.
Цвидинек зна за само ]едно племе Гега изван Турске, Koje живи у че-
тири насеобине (све четири у Аустроугарско], то jecT, у Ерицу, близу
Задра [итал. Borgo Erizzo, данас насел>е Арбанаси - прим, прев.], у
Ilepojy, Kpaj Пуле, као и у Никинцима и Хртковцима, у Славонии).
У делу Kojn се односи на албанске муслимане Цвидинек инси-
стира да je битно подвуЬи како сви они подржава]у султана, ко]и
]едино у ово] провинции има сасвим поуздану подршка. Разлози
за то нису само политички, веЬ су последица читьенице да je ста-
новништво у том делу савршено свесно да у другачи]им околно-
стима не би могло да ужива исту слободу Kojy им пружа турска
владавина. Они су, найме, од османских власти уживали извесне
привилеги]е у погледу сво]их традици]а и обича]а68. У случа]у да
до!)е до распада Турске импери]е, што у датом тренутку не одба-
цу]у чак ни на]одани]и Албанци исламске вере, скоро све знача]не
личности, као и бро]ни родольуби, уверени су да je нужно тражити
подршку Аустроугарске, а то се jacHO закл>учу]е из из]ава ]едног
веома утица]ног албанског бега, Koje Цвидинек наводи:
67 Ibidem, Fol. 172 b.
68 Ibidem, Fol. 173.
80
„Ми, Албанци" - тврди он убедл>иво - „врло добро знамо да he
владавина Турака у Европи пре или касни]е доЕи Kpajy. Епирце he
апсорбовати Грчка, Бугаре исто тако Бугарска, а Србе Cp6nja и Црна
Гора. Али, шта he бити с нама, Албанцима? Колико добро позна)ем
став CBojnx земл>ака“ - наставл>а Cnpja-бег [алб. Syrja bej Vlora, у
ориг. Sureja Bey - прим, прев.] - „за нас би било на]повол>ни]е ства-
ран>е )едне самосталне покра)ине под протекторатом Аустроугарске.
Ма колико неки итали)ански свештеници и дипломате пропагира-
ли CBojy земл>у у Албании, Италика никад код нас ни)е била заиста
популарна. Уколико ми муслимани морамо да се интегришемо под
неком страном владом, пошто тренутно нисмо довольно зрели да ус-
поставимо независну Ал бан и jy, више нам се сви!)а Аустроугарска
него било Koja друга сила. Чак и на^нижи ело] ев и нашег народа зна]у
до Koje мере аустроугарска власт noniTyje нашу религи]у и наше оби-
ча)е. Топовски плотуни ко)и су у CapajeBy испашени поводом про-
славе Рамазана оставили су тамо више него добар утисак."69
Према Цвидинековом суду, постони и други разлог због ког Ал-
банци муслимани raje симпати]е према Аустроугарско), а он лежи
у антагонизму Kojn на Балкану посто]и измену Аустроугарске им-
nepnje и Pycnje. Прословенска руска политика пронашла je рива-
ла у правом смислу те речи управо у Дунавско] монархини, Koja се
прибо]ава Руса и апсолутно не жели разво) „словенског елемента"70
у ово] зони. Према мишл>ен>у Албанаца, главни цил> Аустроугарске
jecTe да заустави успон „словенизаци]е“ Балкана, /асно je да Дво]на
монархи]а никада неБе штитити „омражене Словене", веЬ he ра-
ди]е учинити све што je у н>ено] моЬи да се испречи интересима
балканских Словена, као и интересима Pycnje, као гьихове силе
заштитнице. Стога je албански муслимани сматра]у за природну
савезницу и заштитницу у борби против Pycnje и н>ених штиЬе-
ника, Словена. Тачно je да би муслимански Албанци били на]задо-
вол>ни]и када би Аустроугарска била савезница султановог царства
и заштитница гьиховог националног питан>а. Ме^утим, сматра
Цвидинек, под претпоставком да османска Moh у Европи доживи
CBoj Kpaj, логично je да се, уз максималну обазривост и дискреци]у,
направи договор измену Аустроугарске и Албанаца са севера.71
69 Ibidem, Fol. 173.
70 Ова) израз, као и све наредне ко) и су повезани са „словенским мотивом4' -
употребио je у том облику сам аутор Меморандума.
71 HHStA, РА I, К. 473, Fol. 173b.
81
Ha jyry Албани) е пак стан>е je знатно другачи}е. Само неколици-
на владара, Kojn су у теории султанови вазали или бегови, подр-
жава иде}у о тражешу подршке од Аустроугарске, а велика веЬина
становништва оста)'е потпуно по страни у погледу овог питаша.
Ово се об}аппьава чишеницом да Аустроугарска имперца никада
Hnje развила активну политику на jyry Албани)’е, као и чишеницом
да су н>ени конзули у oBoj области заправо имали улогу обичних
посматрача политичких збиваша.
Дакле, пратеЬи Цвидинеково излагаше, као резиме можемо из-
вуЬи три закл>учка: на првом месту - да католици са севера Алба-
Hnje скоро без изузетка raje симпати}е према AycrpoyrapcKoj; друго
- да албанско православно становништво са jyra региона гравити-
ра Грчко)'; и треЬе - да су албански муслимани и дал>е одани тур-
CKoj власти, али he, у cnynajy н>еног пада, Аустроугарску сматрати
земл>ом Koja их нajбoл>e може бранити и заштитити од налета пан-
словенства.
Конзул у наставку Меморандума говори о nocTojehnM односима
ме!)у различитим верским групама и предви^а могуЬе последице,
у зависности од тога Kojy политичку опц^у свака од н>их одабере.
Представници aycrpnjcKe дипломати)’е врло добро 3Hajy да je су-
кобл>еност албанских католика и муслимана чишеница о Kojoj не
треба дискутовати, мада се не сме априори одбацити могуЬа за}ед-
ничка акци)’а o6ejy трупа. Разлика Kojy пак заиста делу)е немогуЬе
превазиЬи jecre она измену православаца и муслимана, исто као и
она измену Словена и Албанаца72. Чишеница да се католици и мус-
лимани слажу релативно добро об}ашн>ава се тиме што су Албан-
ци са севера били католици, односно, прелазак у ислам им je био
скори)'ег датума у односу на време одржаваша Tajnnx конференци-
ja, па се у шиховим породицама и дал>е одржавала жива традиц^а
католичке прошлости73. С друге стране, ме!)у муслиманским пле-
менима и дал>е nocToje католичке породице Koje без проблема уп-
ражн>ава}у CBojy веру или се, тако^е, догата да унутар исте фами-
ли)е jeflaH брат буде католик, а друга браЬа муслимани. Цвидинек
указу) е и на то да посто)‘е скривени католици, Kojn живе по плани-
нама на северу и Kojn, ако се прилике промене, неЬе оклевати да
се отворено из}асне као католици. Друга посебност у друштвеном
72 Ibidem.
73 Ibid, Fol. 174.
82
животу, Koja помаже добром разумевану односа измену католика
и муслимана, )есте та да ме!)у Гегама, племенима са севера, ни)е
никада постонала подела на )едну доминантну муслиманску класу,
Koja потчин>ава друге, немуслиманске класе, као што je био случа]
на многим другим местима у Османском царству. Сем тога, и )едни
и други, без обзира на верске разлике, под^еднако nporaibajy „ом-
ражене Словене“ Геге нису фанатици. ГЬихова племенска л>убомо-
ра може се разгорети само због питатьа Koja се тичу предрасуда,
формалности или матери}алних интереса.
Цвидинек тако^е напомитье да и албански католици и мусли-
мани говоре истим }езиком, има)у исту традици^у и обича}е и ,,yje-
дину)у се као браЬа у CBojoj мржн>и према словенском елементу".
Join у доба прве Лиге упадали су у Црну Гору74 и пустоши ли je. Раз-
лике измену католика и муслимана изражене су само у великим
градовима; где Hnje реткост да из фанатизма духовних во!)а o6ejy
страна букну чарке, потхратьене уза}амном мржтьом. У планинама
и селима у низи}и, ме^утим, Албанци су у}един>ени пред за}еднич-
ким непри}ател>ем.
У сваком случа}у, основни проблем, према Цвидинеку, jecTe то
што je код Албанаца изузетно тешко пробудити осеЬаше за}еднич-
ке припадности jeflHoj исто} наци}и. Цил> je био да се Тоске и Геге на
Kpajy организу}у под окрил>ем }единствене државне администра-
ци}е, а заправо je готово немогуЬе било чак и у}единити само мус-
лимане из оба племена75. Има више разлога ко}и об}аппьава}у ту
немогуЬност: прво, nocToje значащие разлике у начину живота два
племена; друго, посто}и обострана аверзи}а }едних према други-
ма; разлику}у се и у специфичном начину повезиватьа са турс-
ком влашЬу - Геге показу)у веЬу независност у односу са турским
властима од Тоски; тако^е, очигледно je неслагатье два}у племена
у погледу политичких опци}а, као и изостанак општетьа измену се-
верних и }ужних округа. Ипак, основна препрека за оствариватье
}единства Гега и Тоски jecTe недостатак средстава или меди}а ко}и
би олакшали то приближаватье, то jeer, недостатак за}едничког je-
зика. Ова потешкоЬа je добро била позната свима ко}и су разматра-
ли могуЬност остваретьа замисли о самостално} Албании под
74 Ibidem.
75 HHStA, РА I, К. 473, Fol. 174 b. [У оригиналу, иза бр. фусноте, ауторка je
оставила и архивску ознаку (174г) - прим, прев.]
83
аустри)ском заштитом, а првенствено генералном конзулу Фон
Липиху. Стога се пред евентуалну аустроугарску интервенту у
Албании унапред одуста)е од привлачен>а Тоски, jep се ово племе
сматрало много ман>е важним за интересе Аустроугарске.
По Цвидинеку, треба имати на уму join )едну одлику сво}ствену
друштвено) организации Тоски, а то je недостатак добро ycrpojeHe
BojHe xnjepapxnje, за разлику од Гега, код Kojnx она nocTojn. Управо je
та Bojna структура оно што им je помогло да одрже CBojy независност
у односу на Турке и да се успешно бране од сваког покушала мешан>а
у н>ихова унутраппьа питаша. Захвалу)уЬи томе, они су очували и
CBoje рани}е обича}е. Насупрот томе, на jyry Албанке турска адми-
нистраци}а много се више укоренила. Албански бегови су феудални
владари Kojn yживajy моЬ и престиж служеЬи CBojoj влади. Уз то су
и велики землюпоседници, Kojn ропски noT4HH>aBajy хришЬанско
становништво. Како je на северу становништво делимично и дал>е
католичко, на jyry, у областима ближим Грчко), племена су остала
православие вероисповести76; у Епиру, на пример, процес хелени=
заци}е у датом тренутку налазио се у поодмакло} фази.
По Цвидинековом суду, покупки да се стан>е на jyry промени
не иду у прилог AycTpoyrapcKoj, jep она не располаже довол>ним
средствима за деловаше у том смеру, и, уз то, ова облает Албанке
je релативно удал>ена од н>е. По н>еговом миппьешу, много je при-
кладное постиЬи договор са грчком владом, у коме би се jacHo де-
финисале зоне утица}а сваке од земал>а. Аустроугарска би зато на
територОи }ужне Албанке требало да делу)е само тамо где мусли-
мански бегови поседу)у доволен утица} како би, у случа}у настан-
ка албанског националног покрета, преузели во^ство.
3. Средства за делован>е
ТреЬи део извешта}а сто}и под насловом Aktionsmittel, односно
„средства за делован>е“ и у н>ему Цвидинек предлаже начин дело-
ван>а у pernjn Kojy je управо дефинисао.
Он на првом месту истиче потребу да се искористи брига Koja
nocTojn ме!)у Албанцима због слабости Султанове моЕи, као и ма-
н>е-више основан страх од неизвесне будуЬности Koja их чека у
случа}у пропасти Турске царевине. Албанско становништво по-
чин>е све више да гледа на Аустроугарску као на }едину могуЬу
76 Ibidem.
84
заштитницу пред евентуалном офанзивом Срба и Црногораца,
а такво мишл>ен>е, како наводи барон, треба потхратьивати. Због
тога je, према Цвидинековом суду, за Аустроугарску несумн>иво
од юьучног значаща да Hajjana и герилски на)настро)ени)а племе-
на, односно, она из северне и средиппье Албаните, join више веже
за себе, тако да могу послужити као BojcKa Koja штити и брани
jaflpaHCKO приобал>е, будуЬи да на граници HMajy Србе и Црногор-
це. Истовремено се треба осигурати да Итал^а не покуша да уради
исто што и Аустроугарска, те се вал3а побринути да joj пропаганда
доживи неуспех. Тако he се Итал^ани спречити да ocBoje источну
обалу /адрана, jep je управо то био цил> Аустроугарске77.
Цвидинек сматра да посебну пажтьу зacлyжyjy из}аве неколици-
не утицами их Албанаца, по nnjiiM су речима како католици, тако и
муслимани са севера спремни да „турску власт замене аустри}ском“,
и то „у cnynajy пропасти турске силе и под условом да се обавежу
даЬе бранити шихове националне интересе". Цвидинек, ме^утим,
упозорава да je, пре него што Аустроугарска започне акц^у у CBojy
корист, неопходно утврдити да ли ме!)у албанским племенима по-
CToje минимални предуслови за напредак jeднe аутономне државне
целине и jecy ли Албанци у стан>у да се успешно бране, „пошто Hnje
реч о aycTpoyrapcKoj окупац^и шихових TepHTopnja, него о Moryhoj
заштити и помоЬи у тежн>и да створе самосталну Албангцу"78.
У наставку излагаша барон уверава да у актуелном тренутку ал-
банска племена са севера улажу труд }едино у одбрану CBojnx огра-
ничених интереса79. Патриотизам им je join увек локалног типа и
као такав Hnje нajпoжeл>ниjи када се има у виду матери j ал ни и ду-
ховни pa3Boj jeflHe нац^е. Само се у ш^единим деловима региона,
конкретнее, ме!)у католичким племенима са северних планина, мо-
же пронаЬи нека институцеа Koja би у будуЬности послужила као
основа за организована самосталне и jeflHHCTBeHe управе Албанке,
/едино би се тако, за)едничком акц^ом са поменутим племенима,
могло постиЬи у|един>ен>е тренутно расутих, уситшених и раздво)е-
них снага. Као пример наводи пет бардака Мирдита oбjeдин>eниx под
во^ством }едног капетана Kojn потиче из истог племена. Kpaj н>ега се
окуплэа и пет 6apjaKTapa, као и Савет четрдесет стараца. Кад о неком
77 HHStA, РА I, К. 473, Fol. 175.
78 Ibidem.
79 HHStA, РА I, К. 473, Fol. 175 b.
85
важном питашу треба донети одлуку, капетан захтева мишл>ен>е и
одобренье Савета. Скуп се одржава сваке године како би се диску-
товало о проблемима Kojn се тичу за)едничког интереса пет 6apja-
ка. Ипак, ове врсте институц^а нису дале очекиване резултате, пре
света због потребе турске власти да се меша у nocrojehe сукобе по-
менутих племена, као и да манипулише н>има, у цил>у cejан>а семена
раздора и потпуног сузби)ан>а сваке иде)е о албанское независности.
Према Цвидинековим речима80, „уколико се сад питамо Kojn je
на)бол>и начин деловаша како би се успешно постигао цил>, а то je
независности Албанке - одговор морамо обавезно тражити у ак-
u,njn Koja je прикладна, прилаго^ена и усаглашена са реалношЬу
онога што смо претходно изнели; другим речима, морамо деловати
iiMajyhii у виду характеристике и природу самог народа, посебност
шегових политичких и локалних односа, а пре свега, сличности
н>ихових верских поимаша. Зато, наш начин деловаша на северу
треба да се разлику)е од онога на jyry, односно, треба раздва}ати ка-
толике, па тако и муслимане, од племена Koja живе на планинама“.
Што се католичког становништва тиче, Цвидинек заклучу^е да
je дошло до зближаваша овог дела албанског народа и Аустроугар-
ске, захвал>у}уЬи протекторату Kojn Царска и крашевска влада веЬ
вековима има над црквом и клером81. Osaj добар nocrojehn однос
Аустроугарска може искористити за janaibe свог yrnijajay jeflHoj од
зона Koje су за царство Haj6nTHnje: на северу Албанке.
Уопште, услед ниског нивоа образована Албанаца, као и чин>е-
нице да je католицизам постао симбол под KojnM су се Албанци бо-
рили за очуван>е CBoje независности, црква je себи, наставл>а Цви-
динек, обезбедила водеЬу улогу. Католички свештеник Hnje само
саветник за духовна, веН и за световна питаша; тако^е, често се
налази и у улози cyflnje, адвоката, па чак и лекара. Отуда се, сматра
барон, управо посредством клера може обезбедити на}бол>и однос
са народом кад су у питашу шегова увереша, идeje и политички
ставови. Стога je неопходно, пре свега, утврдити до Koje се мере
може рачунати на шихову гюмоЬ поводом политичке акцщ'е Koja
се започише, као и Koje мере треба предузети, у зависности од ис-
куства стеченог до тог тренутка, како би се у реализации те акци}е
постигли што божи резултати.
80 Ibidem.
81 HHStA, РА I, К. 473, Fol. 176.
86
Пре но што наставимо са Цвидинековим излагашем поводом
Меморандума, вратиБемо се накратко ономе о чему се расправля-
ло на друго) конференциям.
Наиме, за)еднички министар финансов, Фон Кала), KOHcraryje да
деловаше Аустроугарске треба усмерити у два правда, односно, тре-
ба имати у виду ситуаци)у на jyry и северу Албанке, с j ед не стране,
као и разлике измену албанских католика и муслимана, с друге стра-
не82. Зато предлаже да се аустроугарско деловаше у основи заснива
на подршци Грчко), односно да се Аустроугарска заложи за то да гр-
чки састав стекне веЬи знача). На северу, где се тежи стварашу само-
сталне националне државе, ситуаци)а je другач^а, те почетно дело-
ваше треба усмерити на буфеше свести о нaциoнaлнoj припадности
код Албанаца, чиме би се припремила изградша независне државе.
Тамо je, како напомише Фон Kaлaj, под}еднаку пажшу потребно
поклонити и католицима и муслиманима. Што се односа са овим
другима тиче, предлаже Kpajibe паметно и обазриво поступаше, уве-
paBajyhn да би се у ту сврху могле искористити cyjeTa и амбищца бе-
гова, Kojn су тамо у веБини. Важно je, наставля министар, по)аснити
становништву да je ствараше слободне и независне Албанке могуБе
само jединством католика и муслимана и шиховом 3ajeflHM4KOM са-
радшом у служби националног питаша. Кад се raj потребан услов
испуни, могла би им се у одговара}уЬем тренутку дозволити веБа
слобода деловаша наспрам православног живл>а83. Фон Кала) дода)е
да у погледу тога треба добро упутити аустроугарске конзуле.
Барон Фон Цвидинек тврди да, уколико се пажша усмери на ос-
твариваше carnacja измену католика и муслимана, прво треба дело-
вати у Скадру, где за то има добрих предуслова, будуЬи да je, зарад
оствареша неких за}едничких цишева, овде веН успоставл>ен контакт
католичког и муслиманског становништва. Самим тим je и вероват-
ноЬа за успех у roj области веБа84. Тако^е, напомише да у неким ок-
рузима, попут оних у Косовском вилайету, ствари croje знатно друга-
4nje, пре свега зато што контакт измену припадника flsejy конфеси)а
никад Hnje nocrojao, а додатно je угрожен чишеницом да муслимани
чине огромну веБину и обично MMajy прилично непри)ател>ски став
према католицима. Барон предлаже да се до танчина проучи терен у
82 HHStA, РА I, К. 473, Fol. 131.
83 HHStA, РА I, К. 473, Fol. 132.
84 HHStA, РА I, К. 473, Fol. 132 b.
87
oboj зони и да конзули пошал>у много детал>ни}е податке, jер je општа
слика Koja join увек nocrojn о тим областима прилично HejacHa.
С тим у вези, за}еднички министар финансов, Фон Кала}, не
пропушта прилику да укаже на то да се, према последним прим-
л>еним информаци}ама85, примеБу}е тежтьа за зближаватьем албан-
ских муслимана са католицима, Kojy подржава Висока порта, са
цил>ем да се за}едно одупру православним Србима и Бугарима. Ка-
ла} заклучу}е да би покрет овог типа био веома користан, због чега
и предлаже да се без оклеван>а подржи.
Министар спо/ьних послова, гроф Голуховски, задржава се на
примедбама барона Фон Цвидинека, истичуБи нужност да се што
пре pasjacHH на KojnM територи}ама nocToje на}веБи изгледи за ус-
пех86 аустроугарске интервенц^е и како се он може постиБи. Барон
подсеБа да се стваран>ем независне Албанке, измену осталог, жели
постиБи убациваше }едног клина измену Cp6nje и Црне Горе, као и
да, с друге стране, не треба траБити труд у оним областима где за
ту акци}у не nocToje неопходни етнографски услови. Овде првен-
ствено мисли на зоне у ко}има веЬину има српски или бугарски
састав, Kojn теже дефинитивно} елиминаци}и турског наслега87, те
би остварен>е цитьа било готово немогуБе. Тако^е, Голуховски ис-
тине да не би баш било разумно изгубити из вида одре^ене жел>е
и стремл>ен>а српског становништва. Министар сугерише да je ко-
рисни}е направити Србима одре^ене уступке на jyry него дозволи-
ти да CBoje амбици}е усмере ка Босни и Херцеговини. У том смислу,
он предлаже да се из плана за делован>е исклуче санцаци Пришти-
на и Скошьс. Исто тако, указу}е на неопходност картографског
представл>ан>а зоне де}ства, Koja би приближно требало да се по-
клопи са границама будуБе албанске државе88.
Министар Фон Кала} изражава слагатье са председава}уБим у
погледу тога да je }едино прихватл>иво ширен>е Cp6nje ка jyry. С
}едне стране, потвр!)у}е да не треба омогуЬити уступан>е западног
дела Новопазарског санцака. Поводом н>ега89 биЬе неопходна не-
посредна веза са будуЬом државом Албани}ом, односно, }една ди-
85 HHStA, РА I, К. 473, Fol. 133.
86 HHStA, РА I, К. 473, Fol. 133 b.
87 HHStA, РА I, К. 473, Fol. 134.
88 HHStA, РА I, К. 473, Fol. 134 b.
89 HHStA, РА I, К. 473, Fol. 135.
88
ректна граница. С друге стране, сматра да не треба пренебрегнути
чин>еницу да he будуЬа Албани) а сигурно имати веома слабу др-
жавну структуру и да he jедино бити могу he формирати je преко
оне ко)а веЬ посто)и. Министар наставл>ауказу)уЬи да на територи-
)ама где су у ман>ини - Албанци никада nehe бити довольно )аки у
односу на стране православие елементе, као што су Срби или Буга-
ри90. Стога Фон Кала) предлаже да се Аустроугарска у сво)о) интер-
венции не фокусира на ове територи)е и да се оне уступе другим
силама. Уколико се у одговара)уЬем тренутку )ави потреба да се
део Новопазарског санцака уступи Срби)и, то треба учинити ис-
юьучиво под условом да Срби одатле не протеру)у тамоппье Ал-
банце, као што су учинили с муслиманима у Срби)и.
Конференци)а се наставл>а ужареном дискуси)ом свих учесника
о следеЬо) тачки меморандума,91 а она се тиче политичке употребе
културног протектората ко)и Аустроугарска импери)а веЬ спрово-
ди. Пре но што представимо на)важни)е резултате ове дискуси)е, за-
уставиЬемо се на )едном конкретном делу Меморандума, ко)и носи
назив „Политичка функци)а аустроугарског протектората над Като-
личком црквом и католичким клером у Албанией; утицати на ста-
новништво преко образовних центара Koje ми субвенционишемо"92.
Ова) део извешта)а саставл>ан je под надзором генералног конзу-
ла Шмукера, у складу са тьеговим искуством и личним увидом у
начин на ко)и Аустроугарска поступа са католичким клером и об-
разовним центрима ко)има он управл>а.
Према том извешта)у, „католичка Албани)а“ се, када )е посреди
црквено-хи)ерархи)ска организаци)а, дели на:
1. Скадарску надбискупи)у, под чи)ом су управом ди)ецезе Пу-
лати, Сапа и ЛЬеш;
2. Опати)у Светог Александра у области Мирдита.
3. Надбискупи)у у Драчу.
4. Надбискупи)у у Скоп/ьу.
Овде се тврди да ме!)у свештеницима посто)и подела на секулар-
ни и регуларни клер, односно, на фран>евце и )езуите. ЕЬима тре-
ба додати и редовнице из Скадра и Призрена. Световни клер пре
свега се бави верницима ко)и настан>у)у градове, равнице и долине.
90 HHStA, РА I, К. 473, Fol. 135 b.
91 HHStA, РА I, К. 473, Fol. 136.
92 HHStA, РА I, К. 473, Fol. 176.
89
Фрашевци обично проповеда)у у планинама, мада понекад и у рав-
ници, и то као учител>и искушеника из Скадра и Троси)ани)а или у
школи за младиЬе у Скадру.
]езуити управл-ajy семинаром за обуку свештеника у Скадру,
као и трговачком школом организованом при истом семинару.
Сем тога, углавном су посвеЬени проповедашу по разним местима
и тек повремено обавл>а]у функци)у пароха93.
Барон истиче да у години одржаван>а друге конференци)е тро-
шак ко)и се односи на клер и образована достиже неких 48.544
флорина. Тако^е, сугерише присутнима да погледа)у одговара^уБу
расподелу новчаних средстава на приложеним табелама, указу)уЬи
на чин>еницу да су трошкови за текуБу годину знатно порасли и да
субвенци]е има]у тенденщцу прогресивног раста.
Цвидинек изражава жал>еше што не уочава задовол^ава^уБи ниво
сарадше ме!)у клером у погледу постизаша цил>ева. IIocToje многа
унутраппьа неслагаша Koja се тичу црквених питаша, али су у до-
мену животних и политичких питаша те разлике чак и веЬе, и то
због личних неслагаша и интереса. Тачно je да у клеру има пуно
свештеника блиских Царско] и крашевско] влади, Kojn ме!)у ста-
новништвом делу)у у корист цил>ева и интереса Аустроугарске. Не
треба, ме^утим, изгубити из вида ни да у албанском клеру nocroje
и други, непри]ател>ски расположени свештеници, од Kojnx су мно-
ги итали^анске националности и, стога делу]у у служби тамошше
пропаганде.
Ме1)у католичким надбискупима и бискупима из Албаните, ка-
ко напомише Цвидинек, не nocrojn ни ]едан уедини довольно спо-
собан и енергичан да тарантуле потпуну оданост кад je у питашу
одбрана аустроугарских интереса. У наставку извешта^а аутор
пружа детал>ан и не баш повол>ан опис нajвaжниjиx личности ал-
банског клера, што нема великог значаща за аустроугарску интер-
венту, осим у случа]у дво]ице свештеника - то су Монс. Доки
[ауторка увек користи шегов псеудоним Примо Доки, према итал.
Primo Docci, а не име Пренк Дочи, у алб. Preng Dogi - прим, прев.] и
Монс. Б]анки (Bianchi). Обо]ица Бе бити тесно повезани са плани-
раном акщц’ом Министарства спол>них послова Дунавске монар-
xnje, rj. заузеЬе истакнуто мести у во^ству и организации те ак-
ци]е, из чега проистиче да je посебно занимл>иво спознати шихов
93 HHStA, РА I, К. 473, Fol 176 b.
90
психолошки профил, Kojn су аустри)’ске дипломате до тада напра-
виле за оба свештеника. Тако, на 177. страници извешта)а читамо:
„Монсинюр Доки (Албанац) веома je образован и интелигентан
свештеник, ко)и се пре свега одлику)е сводом амбици|ом. Уколико
било Koja сила одлучи да га подржи у намерама, имаЬе пуно ко-
ристи - како због вьегове екстремне и енергичне активности, тако
и због растуЬег yrnijaja Kojn има. Тренутно се показухе као човек
одан IJ,apci<oj и кратьевско) влади, као што смо веЬ могли да утврди-
мо на основу посла ко)и je унутар световног клера обавио у служби
наших интереса. Ме^утим, join увек га не можемо сматрати чове-
ком од несумшивог повереша, с обзиром на то да га je, као и веЬину
Албанаца, због похлепе и жел>е за зарадом лако придобити. Говори
се да од турске владе сваке године прима 1.500 франака.
Монсишор BjaHKn, надбискуп Драча, делу)е као верна приста-
лица наших иде}а, али не можемо гарантовати и да je спреман да
их енергично брани?
У наставку извешта^а flOflaje се да je за световни клер искл>учиво
албанског порекла карактеристичан релативно низак ниво обра-
зовала. Примере се да су н>егови чланови углавном прилично
интелигентни, али подлежу шкртости и похлепи; лакоми су, не-
захвални и HMajy „све лоше одлике CBoje расе"94. Стране мисионаре
CMarpajy ул>езима, Koje Царска и крал>евска влада бол>е плаЬа, те
зато позитивно rneflajy на Аустроугарску. Тако^е, изpaжaвajy ве-
лико незадовол>ство што скоро сва бискупска места у Албании
3ay3HMajy странци, па их они не могу добити. Упркос томе, има не-
ких албанских свештеника Kojn су, по свему судеЬи, верни IJapcKoj
и KpazbeBCKoj влади или макар делу)у добро припремл>ени за н>ен
цил>. Барон затим у извешта^у предлаже noxyiiiaj да се значащая 6poj
свештеника придоб^’е за аустроугарске планове, и то тако што he
им се o6jacHHTH да цил> Hnje да нека страна сила оку пира земл>у,
него да се народ привуче HflejoM о стварашу самосталне Албанке,
под заштитом Аустроугарске.
Цвидинек наставл>апружа}уЬи join детал>а95: фрашевци веЬвеко-
вима раде у Албании и има)у срдачан однос са становништвом;
стекли су добру позиц^у ме!)у планинским племенима, где распо-
лажу и великим ауторитетом. Они такореЬи чине милитантну
94 Ово je Цвидинеков израз, HHStA, РА I, К. 473, Fol. 177.
95 HHStA, РА I, К. 473, Fol. 177 b.
91
цркву Албани]е, те утица) фран>еваца представгьа фактор ко)и се
не сме потцешивати. Иако у фрашевачким миси]амауглавном пре-
овла!)у)е при]ател>ски став према Аустроугарске), треба имати у
виду да ме!)у н>има влада значаща итали)анска пропаганда, Koja се,
узгред, последних година по)ачала. Фран>евци итали)анског поре-
кла су, мада захвални Царско) и крал>евско] влади, пре свега одани
интересима Итали]е.
Фрашевцима баш не полази за руком споразумеваше са албанс-
ким свештеницима. Тако^е, и )езуите сматра)’у сво)им супарници-
ма. Босански фрашевци из Троси)ани]а, осим што су ло)ални, врло
су привржени патриотским идеалима и, упркос потешкоЬама,
умели су да код ученика ко)и су им поверени разви)у ocehaj захвал-
ности и оданости према AycrpoyrapcKoj монархии.
Фрашевци се баве искушеницима из Скадра и Троси)ани)а,
школом за младиЬе у Скадру, миси)ама Кастрати и Пулати, миси-
jaMa из Bacnje, Jlypnje, Бискаси)е и Сестане, као и из Зумби]а.
/езуити се, с друге стране, искл>учиво баве образовашем младих,
због чега се у принципу држе по страни од било какве политичке
активности и, сходно томе, не труде се да код CBojnx ученика ос-
наже икакве симпати)е за Аустроугарску. Сматра)у да су субвен-
4nje Царске и крал>евске владе помоЬ за н>ихову миси)у и упорно
одби]а]у да н>еним представницима одобре право мешан>а у CBoje
програме. Али, пошто лаички клер у Албании скоро исюьучи-
во долази из )езуитских семинара, било би неопходно спровести
строжу контролу, како би се ме!)у н>има nojanao утица) Аустроугар-
ске и подстакло дал>е делован>е у складу са цил>евима означеним у
овим центрима верског образована. Ме^утим, Цвидинек указу)е
на чин>еницу да Албанци ко)и су десет година учили код )езуита
о трошку аустроугарских фондова nocrajy свештеници и по завр-
шетку студи)а показуху веома мало захвалности и ло)алности за
цил>еве MoHapxnje. Хитно je потребно да се ти свештеници, пре но
што се зареде, пошал>у на дал>е образована у неки aycrpnjcKH или
ма^арски семинар, где треба извршити шихову индоктринаци]у у
складу са интересима Царства, како би се прописно спремили за
CBoje будуЬе свештеничке обавезе96.
Стигматинке [Hermanas Estigmatinas - прим, прев.], наставл>а се
дал>е у извешта]у, све су по народности Итали]анке и првенствено
96 HHStA, РА I, К. 473, Fol. 178.
92
воде )'едну школу за девочке са скоро триста ученица. Обично су
прилично го)азне, али помажу цивилизована албанских жена, ко-
je живе у веома великом незнатьу. Министар, ме^утим, сматра врло
мало вероватним да код женске омладине оне раде у корист Аус-
троугарске.
Часне сестре из Призрена искл>учиво се баве негом болесних,
пошто им турска влада join увек Hnje одобрила да се посвете по-
дучав ан>у. Ове часне сестре HMajy веома разв^ено осеЬаше родо-
л>убл>а, али су прилично необразоване, те стога министар, судеЬи
по активностима Koje су до тог тренутка спроводиле, rajn извесне
сумн>е да he радити по жел>ама и очекивавьима Аустроугарске.
Цвидинек изводи закл>учак да економске жртве Koje Царска
и кратьевска влада подноси због цркве и школа у Албании нису
сразмерне доб^еним резултатима:
„Уколико желимо бол>е резултате и наставимо економски да по-
државамо католичке институщце у Албании, с намером да осигу-
рамо неку корист за нашу политичку aKqiijy, треба започети извесне
реформе Koje he нам обезбедити веЬи утица) на клер и образовни
систем. Hnje реч о отвара! ьу нових путева, веЬ о постизашу де-
лотворшцег и консеквентшцег сажимаша свих расположивих ре-
сурса у корист наше црквене и политичке делатности у Албании."
Ради тога, Цвидинек истиче нужност постизаша договора са
Ватиканом. }едино уколико се увери да he Аустроугарска штитити
интересе Католичке цркве у Албании, Рим he подржати н>ене на-
поре, те he онда бити могуНе убедити и албански клер да делу)е у
складу са оним што од н>их захтева}у политичка питатьа. БиЬе изу-
зетно важно пронаЬи адекватне особе за бискупска и надбискуп-
ска места. Те особе Mopajy бити енергичне и потпуно одане цил>у;
обдарене интелигенц^ом, ncrpajHonihy и довольним разумевашем
за посебан пoлoжaj Католичке цркве у Албании97. Има^уЬи у виду
то да je Аустроугарска до датог тренутка Hajrope искуство имала са
бискупима албанског порекла, Цвидинек запажа да би за те функ-
4nje убудуЬе требало привуЬи странце, посебно Далматинце, Ис-
тране и jyжнe Тиролце98.
Сем тога, министар предлаже да се албански клер до Kpajibe гра-
нице стави под утица) Аустроугарске, не само у тренутку када се
97 HHStA, РА I, К. 473, Fol. 178.
98 HHStA, РА, I, К. 473, Fol. 178 b.
93
свештеници 6npajy, Beh и током н>иховог образовала. Из тог раз-
лога, Царска и кра/ьевска влада мора задобити ефикасну контро-
лу над семинарима за свештенике у Албанией. Професорска мес-
та Mopajy заузети аустроугарски грабани, а где ово ни)е могуЬе,
странци од врхунског повереша.
Као неопходан услов треба захтевати да сви албански свештени-
ци, по завршетку студи)а, а пре него што се зареде, проведу на)ман»е
две године на неком семинару у Аустроугарско), и то са дво)аким
цитьем. С jeднe стране, треба постиЬи да се ти свештеници током
на]важни)ег периода свог образованна удал>е од штетних утица)а
CBojnx земл>ака. С друге стране, тако би им се на прикладан начин
пружило довольно времена и прилике да се упозна^у са иде)ама овог
прожекта, те би стекли неопходно искуство и формирали сопствене
ставове о Монархии. Захвал>у)уЬи таквом деловану, са семинара
би се ме!)у CBojy паству вратили истински уверени у иде]е Koje би
требало да шире као пропаганду у корист Аустроугарске.
Цвидинек дал>е предлаже да се на)брижл>иви)е приступи распо-
дели субвенц^а за сваку од католичких миси)а, у зависности од
н>ихових пасторалних потреба, средстава неопходних за одржава-
н>е цркава, донаци^а за парохе итд. Те суме новца треба да буду
велике и расположиве на местима где заштита интереса Аустроу-
гарске захтева више труда, а може се осигурати помаган>ем клера,
Kojn he затим радити у н>ену корист". Конзулима би припала оба-
веза да сачине савршено аргументоване предлоге Kojn he служити
као смернице Министарству сшльних послова како би оно устано-
вило коначне суме и вредност износа Kojn треба одобрити.
Од виталног je значаща брига о активностима Koje Црква спрово-
ди у школама, будуЬи да je у католичким окрузима н»ихово управ-
л>ан>е исюьучива одговорност клера. Мада Хабзбуршка влада у оно
време веЬ знатно помаже одржаван>е тих школа, до датог тренутка,
наводи Цвидинек, нeдocтajaлa je неопходна контрола, Kojy треба
спроводити над професорима и начином образована. У школама
Koje субвенционише, Царска и крал>евска влада треба да доноси и
коначне одлуке о одабиру професора - они на првом месту треба
да буду аустри}ски грабани, а уколико и Hnje тако, треба да буду
особе од HajBeher поверен>а. Цвидинек напомин>е да суме Koje су у
том тренутку биле намешене школама - у неким д^ецезама нису *
99 HHStA, РА I, К. 473, Fol. 179.
94
довсиьне, те nxje неопходно повисити. У тим школама професори
би требало да има)'у виша примаша, али увек под условом да се ба-
ве jедино образовашем младих, а не, као што je у веЬини случа^ева
било уобича|ено, спасением cBojnx душа100. У на^веЬим и на^важ-
ни|им центрима треба, уколико je могуЬе, подиЬи нове школе; у
планинама - тако^е, макар то биле само неделше школе. Исто тако,
изнесен je и предлог да се покуша са путу)уЬим професорима.
Аутор наставл>а извешта^ тврдн-ом да би изградн>а бесплатних
вртиЬа помогла да се код становништва великих градова pasenjy
CHMnarnje према Аустр^анцима, а као пример узима модел итали-
jaHCKHx обданишта из Скадра. Тако^е, пред лаже хитну реформу
женских школа, повеЬаван>ем н>иховог 6poja и н>иховим ставл>а-
н>ем под управу aycrpnjcKnx калу^ерица. Албанска жена je у друш-
тву уживала веома низак степей поштовавьа, али je унутар поро-
дице била од животног значаща.
Други начин да се обезбеде поуздани и добро обучени наставни-
ци био би путем одабиран>а Албанаца, KojnMa би се понудиле сти-
пенд^е за дал>е усавршаваше у AycrpoyrapcKoj. Они Kojn би при-
хватили да се на raj начин o6pasyjy, по завршетку студ!ца били би
распоре^ени у локалним школама, где би се посветили подучава-
н>у у духу Kojn би одговарао цил>евима MoHapxnje.
Што се наставе тиче, crojn дал>е у извешта^у, од виталног je зна-
4aja ствараше и уво^ен>е у школе }единственог алфабета, пошто
OHaj Kojn се у датом тренутку користио у католичким школама, а
Kojn су увели итал^ански свештеници, Hnje верно графемски ре-
продуковао стварне фонолошке особености говорног jesnKa. Осим
н>ега, користили су се и разни други алфабети, маше или више про-
извол>но настали. Цвидинек се у том смислу залаже за постизан>е
договора са братством Propaganda fide, из Рима, Koje се бавило ши-
решем вере, као и са албанским клером, а све у цил>у обезбе^еша
сарадше способних и добро образованих Албанаца101.
Затим, напомише Цвидинек, свим школама треба сместа обезбе-
дити кн>иге са текстовима саставл>еним у AycrpoyrapcKoj, тако да
образовни садржа) буде у складу са цил>евима MoHapxnje; сем тога,
барон истиче да треба избацити до тада коришЬене итал^анске
кн>иге. Сугерише и да се као седиште издавачке куЬе на насловно)
страни може навести нека од албанских колонка у AycrpoyrapcKoj.
100 Ibidem.
101 HHStA, РА I, К. 473, Fol. 179 b.
95
Уколико наведене мере омогуЬе да се у католичким областима
подигне интелектуални ниво албанског становништва, те да се ме-
1)у шеговим мла^им припадницима однегу)е дух националног за-
)едништва и код тьих подстакне ocehaj наклоности и ло)алности
према Аустроугарско) монархии као добротворки шиховог наро-
да, онда he се на raj начин, по Цвидинековом суду, испунити неоп-
ходни предуслови ко)и he, за)едно са другим иници)ативама, влади
Монархи) е пружити могуЬност да ефикасно утиче на политички
разво) албанског народа.
Оставл>а)уЬи за тренутак извешта) по страни, Цвидинек у к азу) е
на то да културни протекторат ко)и се спроВоди над Албанитом
подразумева изузетно високе трошкове. Стога je недовол>но да се
као резултат акцизе оствари само равнодушан однос албанског на-
рода према Аустроугарско), а сасвим je недопустив непри)ател>ски
став ко)и н>ено помин>ан>е понекад побуди, пре свега зато што из-
весне особе врше итали)анску пропаганду102. Основни проблем jec-
те у томе што ме!)у албанским клером има врло мало посвеЬених
аустроугарском цил>у, а ова) приговор Цвидинек усмерава како на
)езуите, тако и на фрашевце, секуларни клер и милосрдне сестре.
Он предлаже да се на наредном састанку расправжа о начину пос-
тупала са Ватиканом. У вези са субвенци)ама напомише да оне не
Mopajy увек бити прилично високе, веЬ да се великодушност зас-
нива на стварно учишеним услугама, као и да се новчаним сред-
ствима да)е веЬи подстрек за будуЬе услуге103.
Што се )езуита тиче, они, према Цвидинеку, могу бити од вели-
ке користи као управници семинара у Скадру. Стога предлаже да
се ступи у контакт са провинци)алним центром Дружбе Исусове у
Бечу, како би се raj свештенички ред убедио да je вршеше албанске
националне пропаганде више у интересу Католичке цркве бол>е
него вршеше итали)анске пропаганде104. Тако^е, npenopynyje да се
млади семинаристи, пре заре^иваша, шалу неко време на школова-
ше у Инсбрук, где би их индоктринисали у погледу тога како je Haj-
бол>е поступати у будуЬности.
Када je реч о трошковима за опата фрашевацау Троси)ани)у, што
учесници конференци)е сматра)у питашем од на)веЬег знача)а, као
102 HHStA, РА I, К. 473, Fol. 136 b.
103 HHStA, РА I, К. 473, Fol. 137.
104 HHStA, РА I, К. 473, Fol. 137 b.
96
на)бол>ег кандидата виде оца Субца, о чи)ем начину размишшаша
нема никакве сумше и кога, узгред, из различитих разлога занима
да има добре односе са Аустроугарском.105
Присутни на састанку жале што улога Kojy су могле одиграти
редовнице из Призрена ни)е постигла веДе резултате, а као раз-
лог за то наводе шихове мале или никакве квалификаций С тим у
вези, истине се да Khepu Eowje тъуЕави пружа)у на)бол>е резултате,
због чега се Фон Кала) задужу) е да испита опатицу тог сестринства
да ли je спремна да премести сво)е редовнице у Призрен или на
друга места у Албании. Оне би у том случа)у морале научити ал-
бански )език и посветити се нези болесних, те би на йена метлой в
начин могле имати учешДа у образовашу. Посреди би био сличан
начин рада као у обдаништима Koja су увели Итали)ани, где током
дана чува)у децу и за то доби)а)у храну. Ова) образовни рад не би
требало да има званичан характер, него пре да се обавтьа на неу-
падл>ив начин.
Дал>е у раду вратиДемо се садржа)у Меморандума, како бисмо
истакли други одешак у сегменту посвеДеном средствима делова-
ша, а он се односи на штампу. Посреди )е оделэак под називом „Де-
ловаше путем штампаних меди)а“, о коме су присутни дебатовали
у наставку конференци)е.
Ова) део почише констатациям да веДина Албанаца католика
има врло низак степей образована, )едва ших 0,5% уме да чита, а
join маше )е оних ко)и зна)у да пишу. Самим тим )е могуДност ути-
цаша на )авно мшеше преко штампе веома ограничена.
Ме^утим, истине се да се можда преко штампе може покушати
ширеше утица)а на клер и образованное кругове, чи)им Де посред-
ством утица) Аустроугарске касни)е стиДи до ширих сло)ева ста-
новништва. Ради постизаша тог цил>а, предлаже се осниваше
)едног албанског часописа (бол>е у Трсту), ко)и би финансирала
Царска и кратъевска влада, а посебна пажша у шеговом садржа)у
нила би поклошена односима измену Аустроугарске и Албани)е.
У том случа)у, требало би привуДи свештенике и образованное
албанске графане, оне амбициозне и од потпуног повереша - да са-
patjyjy као дописници. Касни)е би се чланци о албанско) ситуаци)и,
односно о тежшама и потребама албанског народа, могли штампа-
ти и у неком часопису ко)и се об)авл>у)е у Аустри)и на итали)анском
105 HHStA, РА I, К. 473, Fol. 138.
97
)езику („Osservatore Triestino" или „Dalmato"), а ватьало би утицати и
на различите стране дневнике да облаве чланке сличне садржине106.
Поред тога, иде)а je да се на успешан начин утиче на католичке
становништво дел>ен>ем летака и брошура одговара^уЬе садржине,
ко)и би се давали бесплатно на на)погодни]им местима за ову сврху.
Тако1)е, утица) je могуЬ и преко дистрибуц^е кн.ига о истории Ал-
банке, написаних у албанском националном духу и у складу са ци-
л>евима аустроугарске акцизе Kojn се предлажу на конференции107.
Као први услов за извршеше овог npojeKTa, наводи се потреба за
што промптн^им саставгьашем }единственог и практичног албан-
ског алфабета, као што се веб paHnje предлагало, а с тим у вези оче-
Kyje се промовисаше више спец^ализованих студ^а о том питавьу.
Када je реч о овом делу Меморандума108, сви учесници конфе-
ренци}е закл>учу)у да ефикасност штампе, као средства за делова-
н>е, на територи}и каква je Албанка небе бити велика, али се ипак
слажу у погледу тога да je могубе очекивати известан успех уколи-
ко се у штампи пласира прича Koja би била народна и патриотски
o6ojeHa. С друге стране, износи се тврдтьа да би, пре но што се ишта
предузме, било пожетьно потражити неки начин да се у штампи
полемише о важности посто)*ебих трговачких односа измену Аус-
троугарске и Албанке. У том смислу се може обезбедити да у
crpaHoj штампи буду об}авл>ени чланци различитих дописника из
Албанке, у ко)'има би се „провлачила“ информаци)а да национал-
на идeja у земл>и сазрева и да се веб помагьа покрет националне
свести, што би много допринело интервенции Аустроугарске109.
Други одел>ак Меморандума бави се „Промоц^ом матер^ал-
них интереса Албанаца". Учесници конференц^е овде yxasyjy на
неопходност да се делу)*е на исти начин као и у претходним дело-
вима, Kojn су се односили на интелектуалне потребе Албанаца. То,
найме, значи да им треба помоби како би били задовол>ни и свесни
да са Аустроугарском могу успоставити вишеструке односе. Спор-
на трговина Албанаца je у том тренутку била усмерена на ayerpnj-
ске и итал^анске луке, пре свега на оне у Трсту и Венеции. У
интересу предложене политичке интервенц^е, било би пожел>но
106 HHStA, РА I, К. 473, Fol. 179 b.
107 HHStA, РА I, К. 473, Fol. 180.
108 HHStA, РА I, К. 473, Fol. 139.
109 HHStA, РА I, К. 473, Fol. 139 b.
одобрити албанским трговцима разне врсте привилеги)а, захвал>у-
jyhn корима he се итали)анска конкуренци)’а свести на минимум.
Услугама овог типа CMarpajy се, на пример, следеЬи предлози:
1. снижавагье трошкова путовагьа или сман>еше тарифа, Kojn he
привуЬи албанске трговце аустри)ским лукама;
2. субвенци)а Kojy да)е Societa Ragusea за одржаватье редовне
и чешЬе пловидбе измену Скадра (Оботи) и аустроугарских
лука, посебно Трста и Ри)еке;
3. стимулисатье образовала младих Албанаца Kojn желе да се
посвете трговини у аустри)ским школама, финансираним од
стране аустроугарске владе;
4. давагье послова истакнутим Албанцима у аустроугарским
фирмама;
5. срдачан при)ем у трговачким клубовима за Албанце ко)и
стигну у Трет или Ринеку; И, коначно:
6. осниватье професорског кадра за албански )език у jeflHoj од
трговачких школа у Трсту.
С друге стране, за подстицатье низа планираних активности
предлажу се следеЬе мере:
1. регулисати систем субвенци)а за све на|утица)ни)е главеши-
не католичких племена из планинских кра)ева;
2. привремен тьубазан примем н>ихових шефова и особа од из-
весног значаща ме!)у тьиховим следбеницима110;
3. )ачи и динамичней контакт конзула са на)истакнути)им
друштвеним личностима и тьихова адекватна припрема у
случа)у да до!)е до стваратьа самосталне Албаните;
4. обезбе!)иван>е препорука и омогуЬаватье путоватьа у Аустро-
угарску утица)ним личностима ме!)у Албанцима.
У наставку Меморандума учесници конференци)е скреЬу паж-
н>у на неопходност даватьа више средстава како би се повеЬала по-
пуларност Аустроугарске ме!)у Албанцима. Притом истину да се
то може постиЬи кроз различите мере:
1. обимним улагагьем у прераду текстова саставл>ених у корист
националне иде|е;
2. подршком или пру жать ем помоЬи на)сиромашни)*има и они-
ма ко)има je помоЬ на|потребни)а, пре свега у планинама;
110 HHStA, РА I, К. 473, Fol. 180 b.
99
3. интервенциям аустроугарске владе код турских власти у ко-
рист поштоватьа албанских привилеги)а;
4. политичким коришБетьем албанских колонка насел>ених у
AycTpoyrapcKoj, у намери да тьихови чланови успоставе кон-
такт са сводом родном земл>ом.
Други одел>ак Меморандума, тесно повезан са претходним, jecre
OHaj Kojn се наводи под насловом „Посебна пажн>а за муслиманско
становништво" и у тьему се указу)е на чшьеницу да су претходно
предложене мере намешене пре свега католичком становништву са
севера региона. Напомитье се, ме^утим, да средства корима распо-
лажу за деловатье ме!)у католичким становништвом - преко Цркве
и школа, а све због верског туторства Koje je неопходно обавити -
неЬе бити иста за албанске муслимане. Треба насто^ати да се код тьих
пробуди жел>а и потреба за народним школама где би се користио
албански }език, те да се касни}е пружи помоЬ и заштита током ост-
вариваша те жел>е. У актуелном тренутку, у свим муслиманским
школама настава се обавл>а на турском )езику, због чега je албански
практично исклучен, то jeer, нема га у образовном систему С друге
стране, ниво знагьа Kojn веБине ових школа нуди, Kpajibe je низак.
Стога активност треба да се ограничи на субвенционисан>е ца-
Mnja и школа, а биЬе потребно и интензивно залаган>е у другим об-
ластима како би се добиле симпати}е муслимана и остварио потре-
бан утица} за реализаци}у аустроугарских планова.
На основу тога, учесници CMarpajy да je препоручлэиво111:
1. обимним економским улагатьем или поклонима придобити
во!)е муслиманских племена и друге утица}не особе;
2. обезбедити да конзули више пажтье него до сада поклоне
муслиманима, тако да интензивни}ом комуникаци}ом могу
привуБи истакнути}е графане ме!)у тьима;
3. субвенционисатье оних припаднике муслиманског станов-
ништва Kojn су на}сиромашни}и и са на}веЬим потребама;
4. подробно бавл>ен>е албанском ситуаци}ом у часопису „Ба-
тан" (Отацбина) Kojn се пише на турском и об}авл>у}е у Босни;
врбоватье, склапан>е уговора, регрутоватье и плаБаше мусли-
манских дописника из Албани}е;
5. образоватье младих муслимана у Босни о трошку аустроугар-
ске владе, у цилэу шиховог евентуалног ангажоваььа у реализа-
ции планова MoHapxnje.
111 HHStA, РА I, К. 473, Fol. 181.
100
На саветовару су у главным цртама прихваБени предлози из
Меморандума Kojn се тичу бриге о матери)ално) помоБи намере-
но) Албанцима. /едино се скреБе пажра на чиреницу да, у циру
усмеравара албанских трговаца на интересе Аустроугарске, мож-
да неБе бити довольно привуБи их до Трста и Ри)еке, него их треба
довести у Беч112. Од велике користи било би nocrojape повереника
ко)'и би процеривао интензитет трговачких односа измену Монар-
хине и Албанке. Тако1)е се предлаже да услуге поморског транс-
порта обавра компани)*а Lloyd, а детал>ни)е разматраре ове теме
одлаже се за следеБи састанак113.
У наставку Меморандума изд Baja се join )едан одерак, посвеБен
„Политичком деловару конзулата и реговом нужном проширеру“
У рему се наводи да he претходно испланиране и об)ашрене мере
бити успешне |едино уколико се конзулат у Албании модифику)е
и организу)е тако да буде прилаго^ен новонастало) ситуации. Оно
у шта се не сумра )есте да he дипломатски представници морати
да обавра)у много интензивни)у и амбициозни)у активност од до-
садашре. На самом почетку набро)ана су расположива конзулар-
на места у Албании: Царски и краревски генерални конзулат у
Скадру (представништво: Конзулат у Драчу): Конзулат у Скопру
(представништво: Конзулат у Призрену); Генерални конзулат у Ja-
рини (представништво: Почасни вицеконзулат у Превези); и, на
Kpajy, Почасни вицеконзулат у Битору.
Ова места треба да заузму нарочито способна лица, од потпуног
поверера и упозната са предви^еним плановима. Препоручу)е им
се хитно учере албанског )езика, jep je посреди питаре од HajBniner
3Hanaja. У наставку H3BeniTaja предлаже се поновна активац^а Ви-
цеконзулата у Призрену као управног места, пошто je рему припа-
ло да одигра веома важну и деликатну улогу114.
Кад се план деловара ^едном.покрене, биБе неодложно ствараре
нових продуктивних конзулата у областима средишре Албанке - у
Берату, Тирани, Kpojn и Елбасану, где доскора и Hnje било дипломат-
ског представништва, као и на североистоку земре - у Приштини,
Митровици, Тетову; и, тако!)е, у Корчи, у Македонии. Сва поменута
места служила би као центри политичког рада унутар ове проширене
112 HHStA, РА I, К. 473, Fol. 141.
113 HHStA, РА I, К. 473, Fol. 141 b.
114 HHStA, РА I, К. 473, Fol. 181b.
101
мреже конзулата у Албании. БиЬе потребно стеБи доушнике ме!)у
староседеоцима и у свим другим местима Koja су политички важна,
као и у зонама у ко)има има потешкоБа за стваран>е нових центара.
СледеБи списак уопштено илустру)е начин на kojh би нове цен-
тре у Албании требало прегруписати, како би CBoje активности
могли ускладити са локалним политичким односима и према од-
редницама предви^еног плана:
- Северозапад Албаните:
Генерални конзулат у Скадру
- Североисток Албаните:
Конзулат у Призрену
Вицеконзулат у ПеБи
Конзулат у Скоплу
Представништва у Приштини, Митровици и Тетову
- Централна pernja:
Конзулат у Драчу
Представништва у Кро)и или Тирани
- Jyr Албаните:
Генерални конзулат у )ан>ини
Представништва у Берату, Валони, 'Дирокастри, Превези
- JyroMCTOK Албаните (Македони)а):
Конзулат у Монастиру (Битожу)
Представништва у Елбасану и Корици (Корчи)
Меморандум предлаже да се затражи мишжеже представника
наведених зона, пошто су боже упознати са локалном ситуациям,
тако да могу дати савете ко)и се односе на политичке потребе и
указати на могуБности Koje у сваком месту nocroje за ствараше но-
вих центара у Албании115.
Окупжени одобрава)у и прихвата)у као идеално ово решение
Koje се односи на будуЬу организаци)у конзуларних канцелари)а
у Албании. }едино се сугерише одбациван>е предложених радних
места за Приштину, Митровицу и Тетово, као и за Дирокастру,
пошто се налазе ван планираног подручна деловатьа116. Сем тога,
истине се да ове албанске позици)е Mopajy бити добро плаЬене и да
их треба покрити на)божим кадром. Испоставл>а се као неопходно
115 HHStA, РА I, К. 473, Fol. 182.
116 HHStA, РА I, К. 473, Fol. 140.
102
да )едан од дипломата стално nocehyje ову конзуларну облает, ради
одржаватьа контакта са особама Koje тамо раде. С друге стране, за
Taj задатак биЬе нужно познавание албанског )езика, тако да he он
моЬи да се учи на Царско) и крал>евско) академики за Ори)енталне
студне. У вези са наведеним, улесници конференци)е задужу^у ба-
рона Фон Цвидинека да до танчина анализира последгье питание и
cBoje закл>учке изнесе на наредном састанку117.
Акша од 23. децембра 1896. Юдине. Tpehu йривашан сусреш одр-
жан Поводом наше акцизе у Албанци118, корим je йредседавао минис-
шар ейотъних йослова, 1роф Голуховски.
Присутни су за)еднички министар привреде и финанси)а - Фон
Kanaj, посебни представник и претходни министар - барон Фон
Цвидинек, шеф одсека - Хоровиц, дворски саветник - Фон Фукс,
генерални конзул - Шмукер и секретар - конзул барон Фон Баум.
11редседава)уБи конференции, гроф Голуховски, отвара распра-
ву по неким join нерешеним питавьима у вези са протекторатом, а
то су клер у Албанией и субвенци)е наметь сне за та) цил>119. Након
из)аве господина Фон Kanaja да би опатица сестринства Khepu Божре
пубави била спремна да ynecTByje у миси)и предвидено) за OBaj ред
у Албании (упоредите ради тога акте са другог састанка), али, на
сво)у велику жалост, не располаже потребним 6pojeM редовница за
ту миси)у, договорено je да се опет покуша са часним сестрама120.
Фон Кала; предлаже да се тьихов старешина позове у Беч и да му се
као неопходност предочи набавльатье пробраног материала о Ал-
бании, пошто сестре влада)у албанским jesnKOM. Тако1)е, би!те му
наложено да редовнице не врше никакву хрватску пропаганду.
С друге стране, Министарство he бити спремно да сагради Kyhy
за часне сестре из Призрена. Ме^утим, задржава могуБност дого-
вора са Пропагандом, Koja he Бечу морати да rapaHTyje право рас-
полагала том куБом у случа)‘у да сестре из ма ко)‘ег разлога буду
приморане да je напусте121.
Истине се да су са неким представницима клера веЬ усмено пре-
говарали и Беч je у начелу спреман да прихвати тьихове услове.
117 HHStA, РА I, К. 473, Fol. 140 b.
118 HHStA, РА I, К. 473.
119 HHStA, РА I, К. 473, Fol. 149 b.
120 HHStA, РА I, К. 473, Fol. 150.
121 HHStA, PAI, К. 473, Fol. 150 b.
103
Ипак, учесници конференци)е се слажу да je неопходно прецизно
назначити да одлуку о сматьену или повеБапу особл>а не могу до-
носити свештеници без aycrpnjcKor одобретьа, jep би Беч, у првом
случа]у, услед смашетьа 6poja луди - сман>ио и субвенц^е, док их у
другом случа^у не би повеБао122.
Преко грофа Голуховског, консултован je и старешина }езуит-
ског реда из Беча, Kojn je обеБао да Бе известити генерала калу^ер-
ског реда о жалби Министарства на }езуите из Скадра, и то, уколи-
ко je могуБе - усмено, а у супротном случа)у - и у писано) форми.
Кад je о субвенци}ама реч, учесници конференци}е слажу се с
тим да канцелар^е конзулата треба да обавл^у пажлшв надзор
особама Koje, по одобрену Беча, примату поменуте субвенци}е, као
и да обрате пажну на подношение одговара)уБих извешта}а. У скла-
ду са примл>еним HSBeniTajnMa о политичким активностима суб-
венционисаних особа, а има)уБи у виду и cyrecrnje Koje у вези са
тиме буде дао сам конзул, биБе модификоване субвенц^е за други
семестар 1897. године123.
Што се тиче административне поделе конзулата, напоменуто je
да je подконзулат у Призрену управо добио независност у односу
на конзулат у Скоплу, док се за остале nspaljyje план делегац^а.
Када je посреди нимало лак процес уклучивакьа студгца албан-
ског }езика у план студ^а на OpnjeHTanHoj академии, учесници
мисле да треба поступати на следеБи начин: свако ко дипломира
на академии и прогласи Албанку за CBoj лични цил>, након што
положи конзуларни испит, остаБе у Бечу join приближно шест ме-
сеци да учи албански. После тога биБе Hajnpe послат у генерални
конзулат у Скадру, ради усавршаваша je3HKa и упознаватьа са си-
туациям и односима, а затим Бе веБ моБи и да му се додели место
конзула у HeKoj дру roj конзуларно} канцелар^и у Албании124.
Овиме гроф Голуховски закл>учу}е састанак, захвалу)уЬи се гос-
подину Фон Ka/iajy на шеговом великом интересовану и ангажо-
вану на плану оствареша цил>а125. Записник саветоваша водио je
Баум, а потписао га je Голуховски, ради потвр!)иван>а аутентично-
сти информац^а Koje он пружа.
122 HHStA, РА I, К. 473, Fol. 151.
123 HHStA, Pal, К. 473, Fol. 151 b.
124 HHStA, PAI, K. 473, Fol. 152.
125 HHStA, PA I, K. 473, Fol. 153.
104
HHStA, PA I, К. 473.
105
HHStA, PA I, K. 473.
106
HHStA, PA I, K. 473.
107
HHStA, PA I, K. 473.
108
HHStA, PA I, K. 473.
109
HHStA, PA I, K. 473.
110
11ОГЛ ABJbE III:
ОДОБРАВАН>Е ПЛАНА - ДИПЛОМАТСКИ
РИЗИЦИ И ДУГОРОЧНА ПРЕДВИ^АГЬА
TajHe конференци)е са приложеним Меморандумом представ-
n>ajy документе од велике важности када je посреди политика Аус-
троугарске на |угозападу Балкана KpajeM XIX и почетком XX века.
С )едне стране, у н>има je садржан програм спол>не политике Ду-
навске MoHapxnje у том делу Европе, а с друге - OTKpnBajy процесс
израде и ycBajaiba поменутог програма.
Osaj Програм има два дела, jeдaн стратешки, а други тактички.
Стратешки део обухвата ствараше албанске нац^е с цил>ем кратко-
рочног зауставл>ан>а Cp6nje и Црне Горе, као и спречаван>а шиховог
савеза; дугорочно, цил, je да се Pycnja и било Koja друга словенска
државна творевина на jyгoзaпaднoj граници MoHapxnje, одво;и од
важних приступа Медитерану и взыском делу Османског царства.
Тактички део се тиче одабира и ефикасне употребе Haj а декватни-
jnx средстава за постизан>е политичког цил>а, као што су, на при-
мер, ширен>е иде}е о наци}и ме!)у албанским племенима различитих
вероисповести, сарадн>а са католичким клером у цил>у доб^ан>а
н>ихове подршке у том делован>у, установл>ен>е jeдинcтвeнoг стан-
дардног албанског }езика и н>егова промоц^а, отваран>е албанских
школа, изра!)иван>е и дистрибуц^а кн>ига и часописа националис-
тичких садржа}а итд.
Кад су осмишл>ена и ycBojeHa основна тактичка средства и стра-
тешки цил>, управни центар MoHapxnje прелази у обавештаван>е
нешто ширег, мада o6jeKTHBHO прилично суженог круга високих
државних функционера о ономе што се догодило, као и о конкрет-
ним цил>евима Kojn се Mopajy остварити.
Од н>их се очеку)е одговор у виду коментара и предлога у вези са
осмишл>еном тактиком и начинима н>еног усавршаван>а. Дозвол>е-
ни маневарски простор подразумева уношен>е незнатних промена,
Koje не доводе у питан>е основне смернице делован>а, веЬ помажу
да остварен>е главних цил>ева буде брже и ефикасн^е.
Информац^е се доставл^у путем jeднoг поверл>ивог писма
Koje je сам министар спол>них послова (или у неким cnynajeBHMa
111
у н>егово име Цвидинек) послао малобро)ним функционерима
ко)и, као професионалци, стручнюци у то) области и луди ло)ални
власти, ужива)у н>егово поверен>е.
Писмо се обычно cacrojn из два дела. Први je документ у коме
министар сажето обавештава функционере о одржаним конферен-
ции ама и донетим од л у кама, тражеЬи конкретно мишл>ен>е при-
маоца о теми чи)им га познаваоцем сматра.
Други део пошилже представлю сам Меморандум, чиме се потвр-
i)yje да он чини интегрални део Програма, а не само обичну инте-
ресантну студи)у Koja Hnje имала далекосежне последице, као што
сматра Ханс Дитер Шандерл у CBojoj иначе веома занимтьиво) и пи-
онирско) кнэизи о албанско) политици Аустроугарске и Италике126.
У веЬини случа)ева, тражи се враЬагье Меморандума у Минис-
тарство пошто прималац добро упозна н>егову садржину127.
126 Hanns Dieter Schanderl, Die Albaienepolitik Osterreich-Ungarns und Italiens
1877-1907, Otto Harrassowitz, Wiesbaden, 1971.
127 Важност теме, поменутог Меморандума и читьенице да се обезбефу)е ие-
гова поверживост, такоЦ се noTBptjyje и другим документима - сви они чине
поверживу пошту Koja се чува у Царским и кражевским архивима у Бечу од 1900.
године, када je аустрфско деловатье у Албанией веЬ било у пуном )еку и анализа
тих документа Hnje била тако актуелна. Прецизни)е, налазе се у HHStA, РА I, К.
473, Baron Zwiedineck an 1) Consul Pisko Shanghai; 2) Viceconsul von Kwiatkowski,
Durazzo, Wien, am 10. Februar 1900, Fol. 462-463r.
Поменути документи показуху да je Министарство спожних послова макси-
мално пажживо пратило где се налазе послате Konnje Меморандума и шта се зби-
ло са сваком од н>их. Писмо je потписао барон Цвидинек, наметено je flBojnijH
примаоца и за o6ojmjy je имало сличну садржину. Први je таданпьи (1900. годи-
не) аустроугарски конзул у Шантажу, Писко, коме се, како се каже у писму, пове-
рава OBaj спис у cBojcTBy директора Царске конзуларне службе у Скопжу. Други
прималац био je актуелни вицеконзул Фон KfijaTKOBCKH у Драчу.
Цвидинек пише Писку тражеЬи да нефе за сходно да му Меморандум пошаже
назад на строго поверживи начин, са печатом Kojn ynyhyje на управу Царског
министарства спожних послова, и то посредством фирме Lloyd (За више ин-
формацфа о односима измену MoHapxnje и фирме Lloyd, потпедаре Hans Dieter
Schanderl, op. cit)
Вицеконзулу, барону Фон Кгфггковском, Цвидинек пише да je на основу ин-
формацфа барона Винтера, он открио у трезору, измену осталог, )едан пример
списа Memoire uber Albainen (Меморандума о Албании) у локалним сервисима,
указу|уЬи му да je од тада (Лист 463) имао довожан 6poj прилика да се упозна
са садржином документа. Мада су односи анализирани у поменутом спису де-
лимично веЬ изгубили на актуелности, Цвидинек тражи од вицеконзула да му
пошаже натраг цитирани спис, и то на стриктно повержив начин, са печатом за
Царско министарство спожних послова.
112
Из Министарства спогьних послова у Бечу, 18. фебруара 1897.
послат je rajun декрет аустроугарском амбасадору у Константино-
полу, барону Каличеу128 [Calice - прим. прев.]. У овом документу
сто]и да je сваким даном све видл>иви]а неспособност турске владе
да задовогьи потребе различитих народа у европским покра]ина-
ма Турске царевине, као и да н>ена централна власт убрзано сла-
би, што се npnMehyje у свим гранама унутраппье администраци]е.
Стога, како се наводи у продужетку, треба размишгьати о распаду
целовите Турске као о евентуално] могуЬности - ако не одмах, он-
да у скоро] будуЬности.
Разматра]уЬи ове околности, амбасадор заправо nocraje свестан
да Министарство планира промену политичког курса. Наиме, до тог
тренутка н>егов задатак био je залаган>е за одржаше актуелне државе
Турске као на]бол>е мере заштите мирау Европи. У цигьу тога, Каличе
je чак ступио у контакт са одговара]уЕим силама, тражеЬи начин за
У истом документу crojw напомена Kojy je дописао конзул Винтер из Беча, да-
тирана 3. марта 1900, где се наводи (Лист 462р) да je барон Кв}атовски поново
послао ]едан примерак Цвидинеку, у коме се иста наредба преноси саветнику
владе, г. Песлеру.
Следи списак осталих власника Меморандума:
„ТреЬи примерак налази се у поседу конзула (4636) Ипенса у Скадру.
Четврти примерак налази се у сефу трезора у Призрену. Вицеконзул Рапапорт
he предати кл>уч од се фа конзулу Пари у Скошьу.
Други примерци су вероватно у поседу:
Министра, господина Kanaja, барона Цвидинека (2), шефа одсека (2), саветника
г. Фукса, господина Де Mapaja, барона Баума, генералног конзула Шмукера.
Два примерка су сигурно послата та]ном поштом у Константинопож."
У дну документа, потписаног у Бечу, пенкалом je дописано:
„)едан примерак, Kojn се налази у рукама конзула Петровича, додежен je овде
политичком архиву од стране конзула Винтера".
Други документ, 4njn je аутор тако^е барон Цвидинек, послат je конзулу Тро-
jaHyу JaibHHH, из Беча 1. марта 1900. године (HHStA, РАI,К.473,Wien,den l.Marz
1900). Може се претпоставити да je свб]евремено и тьему предат ]едан примерак
списа Memoire tiberAlbainen (Меморандума о Албании).
Садржина писма je следеЬа:
„Након што je, у ме^увремену, и Вама омогуЬено да се упознате са садржа]ем
списа, а односи анализирани у тьему нису више сасвим актуелни, молим Вас да
начете за сходно да ми поменути Меморандум пошажете назад, и то запечаЬен,
са адресом Царског министарства спожних послова. Примжено итд.“
128 HHStA, РА I, GA XXX / A, Fol. 193-194b. Представжамо тако^е и садржа} овог
та]ног писма, зато што je идентично raj ним писмима Koja су послата грофу Ре-
вертери и барону Пасети]у, с тим што су му, у виду анекса, придодате и примедбе
барона Каличеа.
113
отклан>ан>е опасности Koja прети статусу кво на Opnjeirry. Ме^утим,
Беч сад сматра да je куцнуо час за предузиманю одговара}уЬих мера
у случа;у да унутраппьа пометню у европском делу Турског царства
изазове н>егов распад, те да уместо н>ега настане низ нових држава.
Због тога се у та}ном писму каже да треба бити пажл>ив и нипо-
што не менюти }угозападне границе Аустроугарске, jep би то прет-
поставл>ало опасност за MoHapxnjy. Ситуаци}а се анализира на сле-
деЬи начин: Опасност саму по себи представлю веЬ могуЬност да
Cp6nja и Бугарска CBoje границе прошире према /адранском мору,
као и да се Итали}а смести на HCTO4Hoj обали /адрана и одатле за-
прети Аустри}анцима, у Далмации и ibenoj унутраппьости. Са ове
тачке гледишта, Албанка je од посебног знача} а за MoHapxnjy. Аус-
троугарска има виталан интерес да ова землю не падне под страни
утица}, а пошто влада}уБим круговима ни}е намера окупаци}а Ал-
банке, пажгьиво ишчеку}у да, у случа}у распада Турске импери}е,
створе }едну самосталну и независну Албани}у, можда и са стра-
ним принцом, али у виду аустроугарског протектората.
Далю у допису Беч обавештава свог амбасадора у Цариграду да
je потребно утврдити неке прелиминарне мере како би се поспе-
шно настанак одговара}уЬих околности у Албании. У том ци;ьу ор-
ганизу;у се повертьиви разговори у Министарству спогьних посло-
ва, под надзором ресорног министра, а из н>их проистичу следеЬе
опште тачке, у ко}има су предочене предсто}еБе аустроугарске мере:
1) осниваню конзуларног представништва у Албании, као и
организована намештеню за личности Koje су оспособлюне
за обавлюню CBoje важне миси}е у Toj земл>и;
2) преиспитиваню црквене политике, као и новчане помоЬи у
Албании;
3) утвр!)иваню сарадвье са Грчком у оном делу Албани}е Kojn би,
због пораста грчког утица}а, }едног дана могао припасти Toj
земл>и.
Истовремено, Министарство обавештава Каличеа да су барон
Цвидинек и генерални конзул Шмукер задужени да саставе мемо-
рандум са описом тренутног станю у Албании и на основу иьега
дефинишу средства и конкретне индивидуалне активности, Kojn
могу послужити за прогресивно оствариван>е горе изложеног про-
грама. Беч прилаже поменути меморандум, истичуЬи да Taj спис,
уз незнатне промене, садржи одговара}уБе прихваЬене предлоге,
114
тако да израда важеБих упутстава за царске конзуларне функцио-
нере у Албании поставе излишна (дово/ьан je сам документ).
Каличе бива обавештен да he реализаци^а целе акцизе углав-
ном зависити од разво)а догата, као и од извешта)а о конкрет-
ним односима у Албании и о остваривости планираног програма.
То може довести и до разрешаван>а дужности посто^еЬих шефова
конзуларних служби у Албании, као и касни)их поставл>ан>анових
луди на та места.
У наставку дописа ctojh да Министарство сматра важним да веЬ
у ово) фази акци)е амбасадор буде о свему томе обавештен. Исто
тако, напомину да велику важност прида)'у Каличеовом сагледа-
вану плана у целини, као и по)единих мера предви^ених у цилу
оствариван>а овог програма.
Каличе се истиче као )едан од на)бол>их мислилаца, будуЬи да je,
осим на функции амбасадора у TypcKoj, био и аналитичар и стра-
тег планиране албанске акци)'е из Беча. Као детал>ан познавалац
локалних односа, могао je пружити важан допринос у делу Kojn се
односи на начин деловавьа.
С тим у вези, можемо истаЬи пет главних момената:
а) Амбасадор колегама скреЬе у Бечу пажну на важност превас-
ходног усмераван>а акц^е на муслиманско становништво,
уместо што CBoj приоритет окреЬу раду са оним католичким.
Беч, с друге стране, истиче да се Каличе током рада не сме
уморити од „тактичног и стрпл>ивог“ наступала што je, како
се испоставл>а, од суштинског значаща, као прилаго^аван>е
начину функционисану локалне културе.
б) Каличе инсистира на промени знача) а улоге Kojy Беч прида-
je католичком клеру. Уместо да му се у потпуности повери
jeдaн Kpajibe полйтички цил>, као што je стваран>е албанске
нац^е, Каличе предлаже да се клеру додели улога у шеговом
остварену, али да то делу)е маше очигледно. Тиме би се из-
бегло тражен>е политичких услуга од Католичке цркве, као и
проблем савести, будуЬи да клер, сматра Каличе, не сме по-
сумн>ати како aycrpnjcKO делован>е претпоставл>а промене
nocTojehnx политичких односа.
в) Каличе, као добар познавалац OpnjeHTa, неЬе себи дозволи-
ти да потцени улогу поклона, односно, подмиЬиван>а прили-
ком оствариван>а утица)а на луде.
115
г) Предлог je да се делован>е усмери на албанску елиту, а рад са
масама избегне. Зато je неопходно идентификовати утица}не
особе и }ачати односе поверен>а с н>има.
д) Каличе предлаже тактички заокрет, Kojn he бити заснован на
непосредно} и отворено} сарадн>и са Высоком портом, уз уве-
раван>а да им je у личном интересу побол>шан>е положа} а Ал-
банаца, па чак и подршка гьиховим националним тежн>ама.
Према аустроугарском амбасадору129, на}хитни}е je заштити ка-
толичка племена од угн>етаван>а муслиманских бегова, да помену-
та племена не би попустила под црногорским притиском. По ььего-
вом мишл>ен>у, то би требало да буде непосредан цил> целокупног
програма деловагьа. Ме^утим, н>егово остваревье претпоставл>а
крупне промене у усгро}ству актуелне турске власти, засноване
пре свега на подршци подре^еним муслиманима, ради осигуран>а
н>ихове одбране и безбедности. Каличе информише Министарство
да je направио неколико корака у том смеру и покушао да убеди
на}битное чиниоце високог политичког ело}а у Константинополу
у нужност промена у корист Албанаца.
На другом месту, и ништа матье амбициозно од прве тачке, сма-
тра Каличе, jecre постиЬи уво1)ен>е нове административне поделе
Турске импери}е. И он je свестан да поменути задатак не може на-
метнути }една држава друге}, веЬ да н>егова реализаци}а претпос-
тавл>а }едну важну интервенци}у у унутраппьо} администрации.
Стога припреме за остварен>е цил>а могу почети тек када се стекне
потребно поверен>е за тако одлучу}уЬе и суштинске мере. Отуда
уво1)ен>е нове административне поделе у TypcKoj као средство дело-
ван>а Hnje на}актуелни}е и мора сачекати неки повол>ни}и моменат.
На треЬем месту, Каличе предлаже осниван>е школа са наставом
на албанском }езику и у муслиманским деловима албанске терито-
pnje. Ме^утим, како и сам пише, у овим областима Аустроугарска
апсолутно нема ни право заштите становништва, па чак ни изго-
вор да се бави образован>ем аустроугарских поданика, тако да joj
недоста}е лични елемент, као и повод да гради ове школе.
Због свега тога, амбасадор предлаже да Беч notje другим путем,
односно, да искористи и ojana осеЬан>а националне припадности
Koja почину да се буде ме!)у муслиманским становништвом, као
129 HHStA, РА I, К 473, Privat und personlich, Constantinopel, den 3. Marz 1898,
Calice an Zwiedinek, Fol. 379-406.
116
и да посредним и доступным средствима помогне оствариватье
оваквог осеБаша, зарад образована албанске наци)е. Каличе се не
слаже да у тим областима само Аустроугарска треба да се обавеже
на градну школа. Он Bepyje да би таква инициатива само напра-
вила проблеме и неспоразуме, без гаранци]а сигурног успеха код
народа. Исправан начин деловаша, како мисли Каличе, jecre да
се, с ]едне стране, турска власт убеди да je потреба образовала та-
моппьих Албанаца заправо у тьеном сопственом интересу, као и да
се, с друге стране, покуша ступаше у контакат са локалним албан-
ским во^ама, у цил>у унапре^еша албанске националне културе
и дискретне подршке тьихових тежн>и. У погледу тога, напомише
амбасадор, неопхпдно je и, колико год je могуБе, матер^ално их
помоБи. По Каличеовим речима, такав став Беча, обезбедио би
захвалност Албанаца и успоставио делотворн^у политичку про-
паганду за стицаше народног повереша Албанаца према Монархи-
jn. Не npenopynyje да се иде дал>е од подршке и предлаже да се
Министарство задово/ьи моралним капиталом, Kojn he се стицати
без нужности да MoHapxnj а преузима од говорност за практично
функционисаше нових школа Koje предви^а да изгради. Амбаса-
дор je миииьеша да би увеБаваше овог моралног капитала требало
бити главни цил> аустроугарске дипломатке, пошто би стратегов
даваша школа и образовала Албанаца тек за неку годину дала пло-
да, док у овим одлучу}уБим и тешким временима Monapxnjy мно-
го више занима да брзо и лако придоб^е албански народ.
Кад je реч о предложеним променама конзуларне организащце,
амбасадор се потпуно слаже са постепеним и дискретним уво^ешем
нових конзуларних места у Тирани и у Берату, као да je реч о )ед-
ноставним местима за летши одмор конзула поставл>ених у Драчу
и Валони. Подржава одлуку да се одложи осниваше новог конзула-
та у Елбасану, све док изградшанове железничке лин^е не постане
природан повод за такав подухват. Таксфе, предлаже Kacnnje раз-
матрагье приса^едишеша ПеБког округа домену деловаша конзулата
у Призрену, али о овоме треба одлучивати у будуБности, не одмах.
}едну од HajncraKHyTnjnx тактичких новина, Kojy репрезенту)е
Каличе, представ/ьа то да се о веБини поменутих тема мора ди-
ректно разговарати са турском владом. С тим у вези, он je веБ
покушао сарадшу са владом, па и са самим Султаном, и то не без
успеха. Ме^утим, како би се процес pa3BHjao у жел»еном смеру за
117
Беч, амбасадор сматра да je неопходно избеБи нове инциденте, ко-
jn би поново изазвали неповереше према стварним политичким
цил>евима Монархине. Како je аустроугарска политика практично
конзервативна, Каличе je мипиьеша да природом свог деловаша у
Албании MoHapxnja треба да буди поверен>е, jep што веБе повере-
н>е оствари, доби}а и веБу могуБност политичког утица}а.
Што се начина деловаша тиче, у шта, на пример, с па да} у: 1) уво-
1)ен>е редовног и учестали}ег поморског транспорта измену Скадра
и лука у оквиру MoHapxnje и, с тим у вези, промоци}а трговачких
односа путем повол»них тарифа за Албанце, као и 2) отваран>е но-
вих места за албанске ученике у аустри}ским основним и трговач-
ким школама, а потом и катедре за албански }език у Бечу - Каличе
сматра да обе ове иде}е HMajy веБ практично повишену пропаганд-
ну вредност. Ме^утим, он npenopynyje да се у праксу уведе даван>е
уступака Албанцима на основу претходо упуБене молбе Аустро-
yrapcKoj, а не на основу тренутне, }еднократне акци}е на инициа-
тиву Беча. Зато je препоручл>иво отпочети рад са албанским во1)а-
ма, како би ови такву молбу и поднели.
Ме^утим, Каличе не сматра добром иде}ом утицан>е на Османс-
ку железничку компани}у да запослене perpyryje углавном из Аус-
троугарске, и то из два разлога: на првом месту - зато што Бе резул-
тати бити споро видл>иви, а на другом - jep Бе таква инициатива
дати повода причама и непотребно скренути пажн>у на MoHapxnjy,
што Бе се затим негативно одразити на планирану акци}у.
Привремено се треба уздржати од изношеша миппьеша о ал банско]
колонии у Борго ЕриБе. У принципу, Каличе подржава сваку ини-
циативу Koja би брзо, лако и неприметно донела резултате. Насупрот
томе, свака инициатива Koja скреБе пажтьу и самим тим прети да по-
буди сумн>у, н>ему Hnje прихватл>ива, пошто сматра да Бе проузроко-
вати више штете него користи. Ме^утим, не одбацу)е могуБност да се
у HeKoj KacHnjoj фази уведу иста та средства Koja у датом тренутку не
делу)у као одговара}уБа, уколико би тада могла имати веБи учинак.
У другом делу извешта}а Каличе нуди CBoje сопствене иде}е о
реализоватьу планова, без претензи}а да изнесе целовиту стратеги-
jy и тактику, веБ пре да у облику сажетка - понуди CBojy визгну
конкретних цил>ева и адекватних фактора за шихово постизаше.
Како Каличе схвата планирану акци}у у Албании? Прво, он
разлику,е задатке и факторе за шихово испун>аван>е. По шеговом
118
мишл>ен>у, ови задаци директно проистичу из права Протектората
над култом ко;и je дат Аустроугарско) и одговара)у на)вишем поли-
тичном цил>у, а то je оствареше самосталне Албанке. Та нова неза-
висна држава, са сопственим унутраппъим разве] ем, моБи he да
поднесе неповотьне утица]е спол>а, доприносеБи тако да конзерва-
тивни интереси Аустроугарске на Балканском полуострву стекну
сигурну подршку.
Важним факторима за постизатье овог цил»а и оствареше поме-
нутих задатака он сматра амбасаду, конзулате, католички клер,
монсшьора Прима Доки] а, као и албанске староседеоце.
Meljy задацима, Каличе разлику]е оне Kojn захтева]у хитно де-
лован>е од оних Koje треба остварити путем сталног и цикличног
(центрипеталног) деловакьа. Тако^е, он noTBpljyje да схвата какво
треба да буде делован>е Амбасаде, при чему дозвол>ава себи да упу-
ти следеБе примедбе: да je он поново активирао изградну свих цр-
кава, као и да je, у писаном и усменом облику, изнео TypcKoj влади
сва питан>а везана за школство; стога би, како истине, требало ис-
користи повол>ан утисак Kojn je н>егов последняя npnjeM оставио на
султана - найме, он he све поменуте молбе об]единити на ]едном
списку, Kojn he му послужити као основа за будуБа обраБавьа пред
османском владом.
Нэегов наредни задатак биБе одбрана интереса племена Малисо-
ри, и то на начин Kojn je разращен у Меморандуму, као и решаван>е
судбине утица]них албанских бегова, ухапшених након што су раз-
говарали са ]едним аустроугарским конзулом130. На Kpajy Бе се пос-
ветити проучаватьу става власти према Пренку Биб Доди [алб. Ргёпк
Bibe Doda, Пренк-паша - прим, прев.] и разматратьу могуБности
Koje воде остварену аустроугарских интереса. Призна]е да тренутно
ни]е превелики оптимиста, ме^утим, не губи из вида жел>е Беча131.
130 Погледа]те поглавл>е о путован>има аустроугарских конзула кроз албанско-
муслиманску за]едницу.
131 Каличе пише да се често у прошлости ви1)ао и разговарао са Пренком Биб
Додом, Kojn je у то доба, са интелектуалног становишта, био безнача]ан по]еди-
нац, прилично лишен моралних начела. Стога не дели мишл.шье Прима Доки^а
да би Дода могао имати тако важну улогу у планираном деловашу. Каличе не ве-
pyje да се н>егов утица] простире дал>е од сопственог племена и породице. Исто
тако, док je био у Константинопо/ьу, према ономе што пише Каличе, Дода je био
посвеДен заснивану добрих односа не само са аустроугарском амбасадом, веЬ
и са француском. Ме^утим, упркос свему наведеном, Каличе не би био против
119
Каличеа не замара понавл>ан>е да je за успех планираног делова-
ььа суштинско стеБи поверетье султана. Он тврди да je током cBojwx
односа са турском влашБу био посвеБен пре света побол>шан>у и
продубл>иван>у шиховог поверетьа у одану политику MoHapxnje у
погледу Балканског полуострва, а посебно у делу Kojn се тиче за-
падних Kpajesa. Такого, истиче и CBoje ангажоваше на убе^ивашу
османл^ске владе да je у н>еном интересу да помаже благостатье,
културу и национална осеБатьа cBojnx албанских поданика. Пред-
лаже да за будуБе деловатье у овом смеру употреби CBoje везе са
утица}ним албанским муслиманима.
Кад су у питан>у активности конзула, он сматра неопходним дати
им општа, основна упутства Koja би им послужила као основа за рад.
Напомин>е да je изузетно битна шихова способност за прикупл>ан>е
информащ^а, као и да je н>ихов труд вредан похвале, али им се,
ме^утим, практичне активности на терену могу поболяпати. Исти-
че и да су, у датом тренутку, недостатак времена и искуства конзула
штетили у погледу стицаша поверетьа османли}ских власти и, по-
следично, могуБности утицаша на н>их. Да би се ово постигло, неоп-
ходно je да конзули показуху више тактичности, предострожности,
вештине и Kpajn>e зреле професионалности, пошто шихова радна
места карактеришу неизмерно сложени ме!)ул>удски односим. По
мишл>ен>у Koje износи Каличе, конзули би на терену само стицашем
шеговог повратка, уколико je то лако постиБи и уколико je тачно да би га, како
тврди Доки, желели не само Мирдити, веБ и католичка племена уопште. Како je
у датом тренутку ово питание сложено, а покупки поновног активираша Пренка
Биб Доде могли би подиБи сумше, што би довело до 3Ha4aj irnx теизма, амбасадор
сматра да бавшеше овим проблемом треба одложити за бол>а времена и зато
CBojnM колегама предлаже да случа} Пренка Биб Доде више не CMaTpajy CBojnM
прворазредним задатком, floflaje да се Taj задатак може узети у разматравье тек
после веома помних припрема, нарочито не пре придоби}аша повереша султана
и шегове владе. 'Гакове се присеБа сличних неуспелих noKyniaja jepMeHCKor
narpnjapxa, монсишора Азар^ана, затим утица} них Албанаца у Константино-
пол>у, као и папске Kypnje.
Каличе сматра да Бе тек KacHnje, у Hexoj другог фази, успети да придоби}е
повереше султана, што Бе омогуЬити да се Пренк Биб Дода из Скадарског вила}ета
врати као заштитиник хришБана. Ме^утим, чак и уколико се ово постигне, неБе
бити обезбе^ено да он има утица} на вила}ет какав Примо Доки поставлю као
основу свог политичког плана или, бол>е реБи, породично-политичког деловаша.
Према амбасадору, ни функци}а хришБанског помоБника, ни личне одлике
Пренка Биб Доде, не омогуБава}у му спрово^еше таквог утица} а. Препоручу) е да
му се остави наду за повратак на политичку сцену }едног дана, али да се, с друге
стране, аустроугарско деловаше убудуБе не заснива од шегове активности.
120
повереша централних власти могли решити вишеструке проблеме
и потешкоЬе (изазове) kojii искрсну. Уз то je неопходно и пратити
шихов рад, избсгава]уЬи притом, што je веома важно, да се створи
утисак да je у ствари посреди државни подухват. Амбасадор he на-
ставити напоре да такво повереше стекне у TypcKoj престоници, док
je посао конзула да наставе рад по сво}им конзуларним окрузима.
Конзули, по мишл>ешу амбасадора, треба да праве разлику из-
мену сопственог политичког деловаша и питаша Koja cnaflajy у Про-
текторат над култом локал них o6n4aja и навика. Поводом првог
треба да се потруде да убеде османл^ске власти у легалност cBojnx
делатности и у поштене намере захтева Koje износе. Mopajy се тру-
дити да буду o6jeKTHBHH, без показиваша било каквих наклоности
и да, у складу са околностима, све стране покупку да умире. Тек
када се шихова сопствена средства покажу као недовольна и када
буде неопходна интервента центра, могу тражити интервен-
u,njy Амбасаде из Цариграда, у чему he тако^е бити препоручл>иво
разликовати околности и поводе Kojn служе pro faro interno - за
унушрашюу уйошребу, од оних Koje се могу изнети пред османл^с-
ку власт. С друге стране, детал>е, мициьеша и аргументе Kojn спа-
flajy у Протекторат над култом локалних обича}а и навика, треба
представл>ати у оквиру посебних извешта}а. Hajбoл>e je писати их
на француском je3HKy, како би их представници Амбасаде могли
директно представити османли}ско} власти када иза^у пред н>у.
Области политичког деловаша конзула не припада само убе^ива-
ше турских власти у оданост аустроугарских политичких намера,
као и у cBojy личну оданост, веЬ тако^е и унапре^иваше контаката
са староседеоцима и утицаше на гьихово изражаваше и понашаше.
За постизаше тог цил>а неопходно je пре свега добро политички
одредити полазну тачку Аустроугарске у овим областима. Према
амбасадору, она треба да се заснива на томе да Аустроугарска ни
на Kojn начин не подржава ма какву врсту агитац^е против Султа-
нове владе и да, осим тога, буде уверена да he Албанцима у садаш-
шости и у будуЬности од виталног интереса бити сачуваше Осман-
ског царства. Истовремено, османли)ску владу треба уверити да je
шен интерес да омогуЬи да машине буду задовол>не, учврсти ши-
хово матер^ално благосташе и интелектуални напредак, као и да
подстиче шихов ocehaj националне припадности. Само he тако по-
менуте машине бити у могуЬности да се бране од CBojnx похлепних
121
суседа. Обе стране треба да 3Hajy да je Аустроугарска спремна да
на томе ради као при)ател>. Са CBoje стране, Албанци тако^е мо-
pajy мислити да Монархи)'а ни на Kojn начин Hnje заинтересована
за територи)е насел>ене албанским живл>ем, веЬ да сматра сво)им
интересом )ачан>е османске државне моЬи. Каличе мисли да he
овакво иступан>е конзула и н>ихових помоЬника знатнее кори-
стити политичким цил>евима MoHapxnje него недоречена обеЬан>а
подршке )"едном или другом локал ном во!)и, што би само штетило
угледу Беча. Сматра и да je тренутно бол>е сматьити 6poj путоваша
конзула у цил>у оствариватьа контаката са Албанцима.
Каличе истиче нужност посебне бриге за католике и друге
хришЬане угрожене због бахатог понашать'а муслиманског станов-
ништва, Koje ужива повереше и заштиту централне власти. Реч je о
покупку налажен>а делотворног лека за ово тешко статье. У веЬи-
ни случа}ева, конзули пред турским властима неЬе смети иЬи дал>е
од даватьа предлога и при}ател>ских савета. Кад се то покаже као
недовол>но, случа) о коме je реч мораЬе o6jeKTHBHO и прецизно да
изнесу пред Царску и крал>евску владу или cBojoj Амбасади у Кон-
стантиношльу, како би се он могао употребити као основа за нак-
ладно аустроугарске деловатье на османли)'ску владу. Конзули ни у
ком cnynajy не CMejy оставити утисак да сверим деловашем xyini<ajy
становништво, него да све раде на томе да га смире.
По мишл>ен>у Koje износи Каличе, било би изузетно корисно за
планирану активност Беча да конзули део вешних извешта)а наме-
н>ених Амбасади саставе тако да се могу непосредно представити
турско} влади. Оваквом врстом уговора Централна влада може се
стално и с^ективно информисати о локалним дога1)а}има. Што ту-
мачетьа тих извешта^а буду интелигентн^е написана, Аустроугар-
ска стиче веЬе поверетье пред османл^ском владом и имаЬе више
утица] а у часу кад буде морала сама да доноси од луке. Тако^е, када
локалне власти }едном увиде да има директне комуникац^а из-
мену Амбасаде и Централне владе, конзули he добити могуЬност
непосредног утица)а на тьихово понашатье.
Каличе подсеЬа да конзулати стално MOpajy имати на уму цело-
купно искуство нагомилано током свих Mncnja у иностранству.
Тако1)е напомин>е да би се чак и Hajnerannnje и на)убедл>иви)е пе-
тиц^е могле узимати у разматратье тек након максималних напо-
ра и притисака, пошто nocrojn join доста потешкоЬа у областима
122
где je лако изазвати сумн>ичавост и ривалитет, као што je случа) у
области планираног политичког деловаша. Сходно томе, не може
се очекивати било какав успех уколико се не стекне наклоност
Турака и не покаже упорност, а поготову ако се не буде деловало
у складу са формалнм правом, веБ саветима и захтевима KojnMa
Heflocraje неопходна формална основа и Kojn се могу одбацити
под изговором да представл>а}у мешан>е у унутраштье ствари неке
државе. Ме^утим, чак и у cny4ajeBHMa кад би конзули несумн>и-
во поступали у складу са правом, прекомерно навал>иван>е би им
створило проблеме. Стога MOpajy бити тактични и знати да не могу
увек користити ултиматуме или држати BojcKy приправну за ин-
тервенц^у како би неког приморали да саслуша н>ихове молбе.
Као врстан познавалац OpnjeHTa, Каличе подвлачи чшьеницу да je
за успех планиране активности неопходно придобити повереше и
наклоност османли}ских власти и Kacnnje управо преко н>их ост-
варити yrnijaj Аустроугарске. Треба бити веома обазрив у односи-
ма са нижим локалним в ластима, како би се избегла ситуаци}а да
оне пред централном влашБу интервенишу против Беча и на Taj
начин пониште све претходне aycrpnjcKe напоре. Каличе je миш-
л>ен>а да се н>егова разматраша изнета у овом допису могу послати
конзулима ради усмераваша на основне принципе деловаша, i<ojn-
ма се може додати и join општих инструкци}а.
Што се политике коришБеша католичког клера тиче, амбасадор
сматра да je лоша замисао претварати припаднике клера у агенте ма
какве политичке пропаганде - на првом месту, jep им то Hnje посао,
а на другом, jep за raj задатак нису припремл>ени. Каличе сматра да
би само могли изазвати збрку и срозати CBoj углед. С тим у вези, ам-
басадор препоручу)е да Беч предузме све да клер не посумша како
га желе искористити као средство за оствареше cBojnx политичких
цил>ева. Уверен да то Hnje cnynaj; клер би, према Каличеовом миш-
л>ен>у, свима другима требало да пренесе како MoHapxnja води по-
литику без икаквих посебених личних интереса и nojanna je осман-
HMjcKoj власти. У свом опхо!)ен>у према католичком клеру Беч треба
да истакне да je CBoje право протектората увек обавл>ао потпуно
сагласно споразумима, те je спреман да тако истоветно и настави.
Тако^е, треба одобрити знача}не донац^е за Католичку цркву, н>е-
не школе и хуманитарне институц^е католичке за}еднице, од Kojnx
би се, свакако, захтевало да узврате захвалношБу и оданошБу.
123
Притисак на клер треба да буде у)едначен са свих страна, али je за
то неопходна )една нова врста организаци)е аустроугарског апара-
та, Koje join нема у области где се планира политичко деловатье Беча.
Рад са муслиманским становништвом
Након ове размене мишл>ен>а, као клучни елемент у тактици
Беча H3flBaja се рад са муслиманским становништвом, Kojn je изнео
у виду предлога аустри}ски амбасадор у Константинополу Каличе.
По н>еговим обавештетьима, догодио се несумтьиви заокрет у миш-
л>ен>у Албанаца о L(apcKoj и Kpa^eBCKoj монархии, и то, прециз-
Hnje, у муслиманском делу албанског становништва. Та промена
става према Монархии темел>и се на забринутости Албанаца да Бе
Турском царству на европском тлу доБи Kpaj, па у cnynajy уруша-
ван>а турске владавине н>ихово становништво не би могло очеки-
вати заштиту ни од кога осим од Аустроугарске. Показало се да je
за ову промену мишл>ен>а знача}ну улогу одиграло повезиваше са
утшодним албанским беговима из престонице, Kojn захвалу)уБи
утица}ним породичним везама облику)'у мишл>ен>е читавог ста-
новништва албанских области. Из истог овог круга луди потиче
и jeflHa писана петици}а KojoM се тражи да MoHapxnja помогне ал-
банском саставу побол>шан>ем наставе на албанском, остварен>ем
нових видова комуникаци}е и непрестаним осниватьем и штам-
пан>ем новина на том jesnKy. Каличе подвлачи како би званична од-
брана интереса Албанаца могла AycrpoyrapcKoj осигурати знатну
политичку корист пред Турском владом, захвалу)уБи особености
албанског друштва да мишл>ен>е читавог народа oflpeijyjy бегови.
Други предлог Kojn Каличе износи и Kojn се поклапа са почет-
ним плановима Беча, а након ових консултацгца бива оснажен и
nocraje приоритет, jecre да образование Koje субвенционише Аус-
троугарска мора бити у служби албанске националне пропаганде.
Тако1)е, Каличе тврди да се образование албанског становништва не
може остваривати на исти начин као у другим образовним аустро-
угарским институцгцама у иностранству, Koje су посвеБене исклу-
чиво образовним и цивилизаторским, а не политичким цил>евима.
У вези са политиком наставе какву Беч спроводи на албанским
територи}ама, индикативан je попис свих школа на OpnjeHry Koje
субвенционише aycrpnjcKO Министарство спол>них послова, а са
124
кога су изоставтьене школе у Албанией, jep им се положа) вредну)е
у складу са тамошшим аустроугарским политичким приступом132.
На том документу сто)и следеЬе:
„Док наша акци)а у вези школства у Албании, сем општих кул-
турних цюьева, има и )едан политички - као што je снажеше на-
ционалне свести код албанског становништва, са цил>ем да оно
pearyje против активне пропаганде Kojy Италика спроводи на то)
територи)и - субвенционисаше школа на осталом делу Ори)ента
искл>учиво одговара обавези сваке државе да гра^анима ко)и живе
ван шених граница обезбеди одговара)уЬе културно удизаше, као
могуЬу заштиту од губитка националног идентитета ко)и им пре-
ти, будуЬи да живе у страним земл>ама.“
Скоро годину касни)е, Каличе ocraje чврсто при сво)им почет-
ним убе^ешима, потвр^еним тренутним локалним приликама
и шиховим дал>им разво)ем133. Сем тога, додаче да je ово деловаше
процес ко)и се мора градити мукотрпно прикупл>еним средстви-
ма. На)важни)е je, како сматра Каличе, остварити усаглашено дело-
ван>е, Koje свим cboj им компонентама мора бити подрежено за)ед-
ничком цитьу. У шеговом писму упуЬеном Цвидинеку читамо134:
„Сталне обавезе вал>а решавати на одговара)уНи начин, при че-
му би, уколико je могуЬе, требало избегавати превелико гомилаше
истовремених послова, jep би )едан другом могли ме^усобно наш-
кодити. Потребно je, пре свега, уздржати се од ма какве брзопле-
тости, чак и у тежгьама ка остваривашу на)праведни)их цил>ева, jep
то може довести до погоршаша односа измену две)у влада, што би
штетило вишим политичким цил»евима.
Но, када je реч о суштинско) политичко) акци)и, неопходан
услов за н>ен истински успех )есте лагано и обазриво поступайте,
како у односима са Портом, тако и са албанским становништвом.
За то су, пре свега, потребни тактичност, стрпл>ен>е и одабир одго-
Bapajyher тренутка за почетак акци)е. Другим речима, не треба ни
прерано ни прекасно отпочети са деловашем - не сме се дозволити
да прилика про!)е, а не буде искоришЬена, али тако^е не треба сту-
пати на несигуран терен.
132 HHStA, NL Szecsen.
133 HHStA, РА I, К. 473, Constantinopel, am 11. Marz 1898,Calice an Zwiedinek, Fol.
407-430.
134 Ibidem.
125
У Toj ситуации, свакако je 6ол>е не чинити ништа што би мог-
ло угрозити сав уложен труд. Са задовол>ством констату}ем да je у
недавним упутствима нашем конзулу ова разумна заповест испо-
штована. Али, сигурно je и да не би штетило пружити му опште
смернице о планираним иде}ама и н>иховом смислу, на Koje сам у
свом првом писму алудирао.
Католички клер мора бити ло}алан си ли Koja га штити и уз
ocehaj }еднаке оданости ширити пропаганду у корист те исте силе.
Али, тако^е, треба да Bepyje и да су наше намере према TypcKoj вла-
ди поштене, rj. да се не водимо сопственим интересом како бисмо
реализовали политичке цил>еве. Овако he нам бити вредней него
уколико помисле да их користимо исюьучйво зарад наводних по-
литичких услуга. Неопходно je да будемо тактични, како се наш
протекторат не би довео у сумн>у и постао омражен од стране
власти и Порте, чиме би се несумшиво умашила н>егова ефикас-
ност, као што се, нажалост, веЬ у неколико наврата догодило.
Одавде треба пре свега вршити утица} на муслимански елемент
и избегавати било какву активност у провинци}ама у ко}има би се
она могла тумачити као делатност агитован>а.
Ви Вете се, веома поштовани при}ател>у, сигурно запитати чиме
je образование земл>е усмерено на при}ател>ску аутономи}у и истин-
ска припрема за н>у, уколико се мора у толико сво}их видова актив-
ност ограничити? На ово одговарам да je то наш замиш/ьен цил>,
али га таквим не треба прерано прогласити. Прво, треба створити
неопходне предуслове за остваретье цил>а, односно, с }едне стра-
не - треба постелено и све интензивни}е навикавати албанско
становништво да нас посматра као искрене при}ателье и заштит-
нике интегритета н>ихове земл>е, а не као похлепне странце, ко}и
промовишу н>ихове захтеве и посреду}у у остварен>у албанских
тежтьи како би матери} ално и интелектуално допринели благос-
тавьу сво}е земл>е. С друге стране, требало би порадити на томе да
Порта успешно препозна интелектуални и матери}алии знача} раз-
ве} а албанске pernje, као и да подстицаше албанског националног
ocehaiba сагледа као услов за одржаван>е сопствених територи}а на
Балканском полуострву. Ови темел>и се могу надоградити, али je
неопходно деловати обазриво. Стога треба избегавати реч аушо-
номща, пошто би са становишта Порте она могла значити губитак
територи}е, какав je случа} са Бугарском, истоком Румуни}е [ориг.
126
Rumania, можда (в. контекст) Rumelia I Исшочна Румелща? - прим,
прев.], Критом и свим другим рани)е поменутим областима. За
власт, па и за становништво - аушономща би могла имати конота-
qnjy йозива на усшанак. Из тог разлога, ову реч употребл>аваКемо
искльучиво pro foro interno - у интерне) комуникаци)и, трудehи се
да методично радимо на остварешу свог цил>а.
Али, не треба пренебрегавати )едан од на)моКни)их ресурса Kojn
може послужити као средство за деловаше у свим правцима: новац.
Утица] новца могао би бити велики - било да je посреди одржава-
н>е или подршка образовних институци)а у Албании, било да je
реч о омогуЬавану младим Албанцима да noxaljajy такве институ-
ци]е на територи]и MoHapxnje. Тако^е, ово моЬно средство могло
би се искористити да се у одговара)уЬим областима придоби]у и
задрже на CBojoj страни одре^ене во1)е и утица]ни луди за Koje но-
вац представлю на]убедльиви]и аргумент; коначно, новац се може
употребити и за олакшаваше транзита, као и у разне друге сврхе.
Ако сам добро обавештен, за све ове цил>еве неЬе бити довол>ни
расположиви фондови. Штавише, убрзо he постати очигледно да
je знача]но увеЬаше фондова - неизбежно."
Примаоцима овог дописа, с обзиром на то да су блиски власти,
било je jacHO шта заправо значи показани степей повереша и шта се
то од н>их опекуне. Ме^утим, као реакщда могли су се чути и гласови
ко)и се са овим програмом у целини не слажу, односно, Kojn cMarpajy
да je н>егов основни политички цил>, као и начин за шегово извр-
шаваше - невероватан и нереалан. На OBaj начин, ме!)у аустри]ским
представницима профилише се и ]едан, благо речено, став неслашн>а
са аустроугарском акци]ом у Албании135. Ови гласови jecy малобро]-
ни али ипак храбри и аргументовани. Приметна je разлика измену
н>их и низа конзуларних представника, Kojn ода]у утисак да их пре
свега мотивишу личне амбици]е,- будуЬи да се у свему слажу са ва-
жним особама из Министарства и шалу извешта]е у ко]има се ништа
не преиспиту]е него с ентузи]азмом и оптимизмом noTBptjyje136.
135 Taxotje, изричито неслаган>е и бескомпромисан став показуху официри, xojn
не npncrajy на договор, вей су jacHO против планираног делован^а и залажу се за
окупаци)у северозападне територи)е Балканског полуострва. Претпоставл>ам да
Йе се тиме детал>но бавити X. Кристан у свом докторату у припреми, посвеЬеном
улози Аустроугарске у проглашену албанске независности.
136 Касни)е, у другом делу поглавл>а, усредсредиЬемо се на конкретне предлоге
о начину остварен>а стратешког цил>а Kojn je поставио Беч, као и на доприносе
127
Два Tapia телеграма идентичног садржара, нумерисана бро}еви-
ма 663 и 664, послата су 18. фебруара 1897. у Рим - jeдaн грофу Ре-
вертери, а други барону Пасети}у. У дописима се обавештавару да
су у Министарству спо/ьних послова недавно одржани разговори
о мерама Koje треба предузети како би се припремила аутономи)а
Албанке у случару да турска владавина у европским провинци}ама
Османског царства137 постане неодржива. Подвлачи се да je ова ин-
формаци}а TajHa и намен>ена )едино примаоцу телеграма, од Kojer се
такоГре тражи мишльетье о планирано) акци)и. Више информацир’а
о поменутом деловану шалье им се у одговараруБим анексима, кори
садрже ранире коментарисане документе - примедбе аустроугарског
амбасадора у Цариграду, као и копиру Меморандума о Албании.
Стратешка разматран>а Koja су у неслаган>у
са планираном активношЬу
Гроф Ревертера 20. марта 1897. шалье министру спольних посло-
ва, Голуховском, одговор у виду извештара,138 кори je тако^е означен
као Taj ни и у коме гроф изражава CBoje на}дублье изнена!)ен>е они-
ме што Беч планира. Почин>е истичуБи неслаган>е са тиме и напо-
мин>уБи да се н>егови аргументи у погледу Албанке зaдpжaвajy у
оквиру веома скромних граница, пошто нема обича} да дискуту)е
о стварима Koje не разуме. Он пре свега тврди да, упркос уложеном
труду, не разуме природу и oncer будуБег аустрирског протектора-
та.
Не Kpnje CBoje изнена!)ен>е у погледу тога како Царска и кральев-
ска влада, будуБи да нема власт на конкретно} територи}и, тре-
ба да разрешава све задатке Koje je себи наметнула, изражене у
Меморандуму Kojn je саставио Министар спол>них послова. Он
подсеБа да Висока порта не би прихватила да се тренутно право
захвалууБи корима би Taj план постао реалност. С тим у вези, д стать нире Ьемо
проучавати предлоге кори се тичу прикупл>анэа фондова за планирану акцизу,
реорганизатору конзулата, конкретно задатке аустроугарских представника
у области деловатьа, као и поставлено захтеве у складу са тьиховим личним и
професионалним профилима, пошто су они били основни носиоци читавог
подухвата. Такого, осврнуЬемо се подробнее на дело ваше мсфу католичким Ал-
банцима - с редне, односно ме^у муслиманским Албанцима, с друге стране итд.
137 HHStA, РА I, К. 473, GA XXX/A, Fol. 200-200b.
138 HHStA, РА I, К. 473, GA XXX/A, Fol. 202-205.
128
на протекторат, засновано на Споразумима [ориг: Capitulaciones]
и новим државним договорима Kojn he важити док и турска власт,
проширу)е на Грке и муслимане. Отуда он сматра да je делован>е
у складу са иде)ама изложеним у Меморандум неодговорно са ас-
пекта аустроугарских интереса, што се тек у обрисима назире због
HejacHoha у самом документу.
Гроф дал>е у допису упозорава CBoje колеге у Бечу да he, уколи-
ко се покида лабава веза Koja држи на окупу разнолике елементе
албанског становништва, бити потребно далеко више од „широке
руке“ царског протектората - биБе заправо потребна гвоздена рука
да се Албанка конституише као у)един>ена држава или барем да се
ме!)у растурене фрагменте становништва поврати неопходан мир,
од чега зависи било какав напредак. То he, по Ревертери, увек бити
тако ако ]единствени делови oncrajy у потпуном не)единству )едан
Kpaj другог, као да су окупльени у неко) врсти федералне уни)е. Он
je уверен да je Албанка, препуштена сама себи, изложена опаснос-
ти од aHapxnje, док би, с друге стране, могла бити „жртва апетита“
CBojnx суседа, жел>них проширеша. Стога би Аустроугарска као
сила заштитница ту могуЬност морала да предупреди, како не би
изгубила све што je за добробит те земл>е жртвовала.
СледеБи ову аргументаци)у, он себи поставлю питаше да ли Цар-
ска и кральевска влада, уколико би Албанци радили како се очеку)е,
а она им заузврат нудила гаранц^е за безбедност у унутрапньости и
одбрану спольа, оставльа икакав Слободан простор за албанску власт,
како на Kpajy протекторат не би постао само друго име за окупащду.
Не покушава^уБи да прона^е сличности измену аустри}ског
плана за Албанку и протектората колон^алних сила у Египту, ис-
точно) Румел^и или Босни и Херцеговини, jep се паралеле запра-
во и не могу повуБи, Ревертера у свом одговору само успут жели
да подсети како je, у намери да завлада Бугарском преко кральа из
сенке, Pycnja доживела лоше искуство, Vestigia terrent.
У TajHOM H3Bemrajy 6poj 664, Kojn 24. фебруара 1897. министар
спольних послова шалье грофу Hacernjy у Рим, нашла се, поред
Меморандума о Албании, и Konnja депеше упуБене царском и
кральевском амбасадору у Цариграду, у Kojoj се од н>ега тражи да
размотри и опише CBoje ви!)ен>е акщде Koja je планирана за ову
земльу139.
139 HHStA, РА I, К. 473, GA XXX / A, Fol. 243-251b.
129
Прималац извешта)а, гроф Пасети, о томе износи следеЬа раз-
мипиьаша, апелу)уЬи на министра да буде попустлэив у случа)у да
их сматра излишним.
На почетку, Пасети потвр!)у)е да je из узвишеног извешта)а ба-
рона Каличеа спознао мотиве због Kojnx Аустроугарска не сме
дозволити да, у случа)у окончаша турске владавине, Албанита пад-
не под страни утица), те je, сходно томе, Аустроугарска прину^ена
да подржава ствараше аутономне кнежевине, Kojy he затим стави-
ти под сопствени протекторат. Ме^утим, под изговором да се у по-
менутом извешта)у не nojaB/byjy специфичней деталэи о природи
и опсегу тог протектората, гроф Пасети себи дозвол>ава да изнесе
следеЬа запажаша:
Он претпоставльа да je реч о протекторату политичке приро-
де, Kojn би у очима католика из Албанке представльао проширеше
црквеног протектората какав многи од н>их желе. У супротном, он
npnMehyje да за установльаваше хришЬанске кнежевине, у случа)у
престанка турске владавине - не би посто)ала правна основа.
Пасети, тако!)е, претпоставльа да природа и домет )едног протек-
тората са овим карактеристикама, у суштини, почива)у на томе што
сам протекторат представльа израз политичке суверености. Ово га
брине због чишенице да би се, заузевши такву позици)у, Аустроу-
гарска уплела у све тегобе и несугласице са ко)има he се млада кне-
жевина на сво)им почецима несумшиво морати суочити. Пасети je
уверен да „уколико се постигне национално )единство албанских
племена против Срби)е и Црне Горе [2446], то jeer, [...] ако се до шега
стигне без оружаног сукоба, као до плода политичке одлуке Kojy би
диктирала нека европска конференци)а, [...] млада држава не само
што he морати да се суочи с непри)ател>ством и погубним утица)ем
сво)их непосредних словенских суседа, веЬ тако!)с и са сумшичаво-
inhy сопствених поданика. Првом приликом када се будуЬа Кнеже-
вина Албани)а [245] на!)е у тешко) ситуации, што се може предви-
дети узима)уЬи у обзир проблеме ко)и je окружу)у, она he тражити
нашу помоЬ и нашу интервенци)у, с обзиром на чишеницу да про-
текторат да)е за то повода. Дак ле, утонуЬемо у опасну провали)у, у
Kojoj Ьемо морати да се суочавамо са веома деликатним ситуаци)а-
ма, тежим него да имамо директну власт над Албани)ом.“
Аустроугарског дипломату брину и остале опасности Koje би по-
тенци)ални протекторат могао изазвати. С )едне стране, он сматра
130
да je пожельно обезбедити да Европа призна Taj протекторат, како
би предности Koje би се из н>ега могле извуЬи - биле веЬе од потен-
ц^алних губитака. Ме^утим, плаши се да би остале силе то тума-
чиле као уступак у корист аустр^ских тежгьи, што je посебно не-
угодно у ситуации када би, прекидом турске владавине у Европи,
Босна и Херцеговина сама од себе пала у руке MoHapxnje. Тада би
се, по речима Пасет^а, нека друга европска сила лако могла повес-
ти примером Аустроугарске и затражити протекторат над другим,
важн^им деловима европске Турске, на пример - над Цариградом
и н>ему суседним провинц^’ама. Он сматра да би се MoHapxnja у
том cnynajy много теже могла успротивити таквим претенз^ама,
будуЬи да сама тежи протекторату над Албан^ом.
С друге стране, он указу)е на то да je албански покрет Kojn се про-
мовише из Италг^е усмерен на ствараше jeflHHCTBeHe Албанке под
итал^анским протекторатом. Ово се може спречити категоричким
ставтьан>ем вета на било какав протекторат. Уколико би пак Аустро-
угарска била земльа Koja то тражи, изазвала би противльеше савез-
ника и дубоко непр^ательство измену народа и владе. Он подсеЕа да
nocrojn опште увереше да било какво ново ширсьье Аустроугарске
на jaflpaHCKoj обали штети Италии, због чега Бе она, у HajMaay ру-
ку, захтевати неко обештеЬегье. С тим у вези, Пасети претпоставльа
да су политички цильеви итал^анско-албанског покрета пре свега
усмерени на зауставльан>е aycrpnjcKor продора у Албанку.
Он мисли да, поред установльаваша протектората, nocrojn join
jeflaH начин да у Албании преовлада aycrpnjcKH утица), уколико се
испуне одре^ени услови. На првом месту, потребно je да се северна
граница кнежевине помери на }ужну границу MoHapxnje у Санца-
ку и, на другом, треба потписати TajHn пакт са будуБим кнезом
Албанке, Kojn не се сме бити Црногорац нити Србин, a KojnM Бе
Аустроугарска кнежевини гарантовати настанак и независност,
односно, заштиту и подршку у oiynajy спольног напада. Кнежеви-
на би се заузврат обавезала да Бе, у складу с аустри)ским упутстви-
ма, предузети нужне мере заштите CBojnx обала, посебно у лукама
Медова и Драч, утвр^уЬи их онако како je за аустроугарску рат-
ну флоту потребно. Тако^е, обавеза Абанде би, према договору,
била и изградн>а пута оспособльеног за BojHe транспорте, од грани-
це са аустроугарском територ^ом до поменутих лука, на коме Бе
трупама MoHapxnje бити признато право пролаза. Коначно, нова
131
кнежевина би на одре^еним [249] локалитетима требало да подиг-
не утвр^ен>а, у ко]има би Аустроугарска у случа]у неког рата могла
да спроводи право окупаци]е. Како би кнежевина ове услове могла
прихватити и финанси]ски реализовати, Пасети предлаже да joj се
обезбеди поза]мица и да]у гаранци]е за цео или делимичан износ
ко]и одговара горепоменутим трошковима.
Сем тога, он дода]е да би се сва аустроугарска конзуларна пред-
ставништва у ново) кнежевини морала сачувати и радити као и до
сада, без икаквих укидан>а.
Пасети напомшье да овим примедбама уопште не претенду]е
да исцрпи садржину таквог ]едног договора, веБ je н>ихова сврха
да укажу на могуБност остварен>а цил>а ко)и Беч поставльа, а да се
притом избегне успоставл>ан>е протектората. Он join ]едном исти-
не да би, са финанси]ског и во]ног становишта посматрано, протек-
торат био штетни]и и опасней од потенц^алног та]ног пакта, зато
што би Монархи]а, као заштитница Албанке, под ма ко]им окол-
ностима морала стати у н>ену заштиту.
По речима Пасети]а, чишеница да би Европа признала Бечу про-
текторат, имала би ту предност што би нреовла1)у]уБем аустри)'ском
утица)’у у Албании пружила ме^ународну правну основу. Meljy-
тим, он подсеБа да би у таквим околностима било готово немогуБе
избеБи да било Koja друга страна сила, на сличан начин, шири сво]
утица]. Пасети истине и да господин Криспи сан>а о неутрално-
сти Албани]е, пошто живи у непрестаном страху да Аустроугар-
ска хоБе да je окупира. БудуБи да окупаци]а не спада у царске и
кральевске интересе, Бечу неБе бити тешко да призна неутралност
Албани]е. Сем тога, неутралност би ослободила MoHapxnjy оба-
везе да BojHO интервенише и стане у одбрану албанске кнежевине
у случа]у да OBoj запрете потписнице будуБег договора (Cp6nja и
Црна Гора); с друге стране, таквим поступком спречило би се да,
уколико до тога до1)е, Итали]а прискочи у помоБ Црно] Гори.
TaKotje, Пасети у допису износи замисао о подели Албани]е, по
Kojoj би н>ен северни део, населен Гегама, постао независна кнеже-
вина под аустроугарском влашБу, док би jyжни, насельен Тоскама,
требало препустити TpHKoj. Сматра да би се препуштан>ем тако
битне територи]е стекли повольни услови, захвальу]уБи ко]има не
би било нужно чинити било какав уступак Италии на обали [ад-
рана.
132
У другом поверльивом писму упуБеном министру Голуховс-
ком140, Koje овде доносимо, Haj6nn:>KH представници власти указу^у
на извесне ман>кавости Меморандума о Албанией. Они, найме, за-
пажа)у да су у документу подробно размотрена средства Koja he се
користити за делован>е у то) земжи, али нема никаквих обавеште-
н>а о политичким одлукама, као ни о дипломатском ставу Kojn he
Аустроугарска као држава морати да заузме спрам Европе - како у
погледу по]единих аспеката ко)и се могу )авити у вези са албанским
питанием, тако и уколико се тема неочекивано отвори у целини.
Нужно обазриво, функционери noflcehajy министра како би би-
ло пожел>но да се, у складу са општим карактером аустроугарске
политике, уложе напори да се криза не захукБе, веБ да се, колико
je год могуЬе одложи, jep би то значило повол>н^у позиц^у за Мо-
Hapxnjy. CMarpajy да би се на Taj начин могла обезбедити приме-
на 6pojHHX мера и видова деловатьа, Kojn су прикладни за }ачан>е
aycrpnjcKor yrnijaja у Албании и за Koje се Beh показало да да)у
резултате. Подвлаче да географска позиц^’а, затим, близина Босне
и успешан културни рад Kojn се тамо одв^а, као и поштован>е Koje
MoHapxnja традиционално ужива у Албании - да)у Аустроугар-
CKoj предност у односу на све остале велике силе. Уверени су да he
се, уколико време и pa3Boj догата дозволе и уколико aycrpnjcKO
деловатье у Албании буде сувисло и нештедимице усмерено на
образование и освешЬиватье Албанаца, као резултат постиЬи и
истискиван>е пропаганде Kojy Итал^а шири том зем/ьом. Ceojy
увереност поткреп/byjy чишеницом да цильеви итал^анско-албан-
ског покрета нису сасвим jacnn и н>егово деловаше полази од чисто
проитал^анског става Kojn намеЬу Тоске.
Представници власти у писму Голуховском OTBapajy питатье да
ли he, уколико турска власт ослаби, a Cp6nja и Црна Гора постану
све похлепн^е, Беч имати довольно времена да се супротстави не-
Koj H3HeHaflHoj акци}и ових flBejy зематьа, посебно Црне Горе. Из-
ражава}у страх да Скадар и слободна провинци}а Bojana за Црну
Гору представл^у веома привлачне делове. Опасност од црногор-
ске акц^е може се предупредити постизан>ем формалног догово-
ра измену католичких 3ajeflHH4a са планина Koje окружу;у Ска-
дар, према коме би се, у таквим околностима, са opyжjeм у рукама
могле 3ajeflHH4KH одупрети нападачима. Bepyjy да би католички
140 HHStA, РА I, К. 473.
133
клер, 4iijn je центар у Скадру, требало да подржи изложене плано-
ве. Тако^е, дипломате насто)е да убеде Беч да би оружани отпор
Албанаца могао послужити да се албанско питан>е отвори пред
Европом. Тако би велике силе имале довольно времена да заузму
одговара)уЬи став у вези са овим питан>ем, а на)разумни)а позици-
ja Kojy Монархи)а може заузети jecre умерен захтев „Албанка за
Албанце". На та) начин, Аустроугарска би одмах могла неутралиса-
ти претенз^е Итал^е, а ни Pycnja се таквом захтеву неЕе моЕи
супротставити. Има^уБи све то у виду, аутори дописа наглашава)’у
да су против протектората, „за 4nje бисмо установльен»е морали
предузети дугу кампан>у и поднети жртве Koje премашу)у шегову
стварну вредност"
Ме^утим, иако дипломате raje 6pojne сумн>е у изводльивост ос-
нивагьа независне кнежевине у Албании, они ипак, страху)уЕи да
не изгубе наклоност Фран>е }осифа и н>еговог министра, сасвим
неочекивано далье у допису износе препоруке да OBaj потез мо-
ра бити добро припремльен. У том цильу, како напомигьу, треба
прибеЕи веЕ pannje изнето} замисли, а то je слан>е Пренка Доде
(Пренк-паше) да заузме место команданта repnTopnje Мирдита,
и то не само привремено, веЕ током целокупног rpajaH>a турске
владавине. Молбе припадника Мирдита упуЕене BncoKoj порти и
великим силама могле би натерати Аустроугарску да се позабави
овим проблемом. Постигне ли Monapxnja о oboj теми споразум са
Француском, само jeflHa акц^а амбасадора у Цариграду могла би
то питание успешно окончати.
Премда су бечке дипломате упознате са чин>еницом да je Пренк
Дода изазвао неповереььс многих представника власти, CMaTpajy да
je у актуелном тренутку немогуЕе пронаЕи никог ко би се, као бу-
дуЕи кнез Албанке, болье и одан^е од н>ега прилагодио aycrpnjc-
ком туторству.
Ме^утим, исти они дипломатски службеници ко)'и се не слажу
са иде)ом о HesaBHCHoj Албании, свесни су да планирано делован>е
Hnje могуЕе зауставити. Стога се ипак ycytjyjy да дoдajy стратешка
разматран»а различита од оних о KojnMa je Беч веЕ размислио и
информисао их. Овде пре свега HMajy на уму да приликом пред-
ви!)ан>а прогресивног распадаша Отоманске импери)'е треба бити
обазрив, а она су последица претенз^а Беча ка jyrosanafly Балка-
на, Kojn се директно наслаша на рубове Монарх^е.
134
Тако гроф Ревертера, у )едном тарном извешта)/41 упуБеном 20.
марта 1897. министру Голуховском, разматра мере предви^ене за
католичке црквене власти, чи)и би утица) на )едну знатну фракци-
jy албанског становништва Беч желео да употреби ради оствареша
сво)их политичких планова. Ревертера сматра сводом дужношБу да
прокоментарише стратешке интересе Аустроугарске, ко) и су, како ис-
кусан дипломата веома добро разуме, у основи ове поверл>иве раз-
мене мишя>С1ьа. Чини то на кра)у свог дугог и педантног извешта)а,
а аргументе Koje износи коментаришемо пре свега зато што н>егова
стратешка анализа пружа слику (мотиве, дугорочне и краткорочне
цильеве) у оквиру Koje Бе се разврати „црквени и образовни“ план Беча.
Ревертера подсеБа да je интересна сфера Монархине, када се дис-
кутовало о теми поделе Турског царства, у различитим периодима
била различите дефинисана141 142. На пример, у рани)им периодима
дискутовало се о неопходном напретку према Солуну, у цил>у из-
ласка на Медитеран. Ме^утим, касни)е je политика ишла другим
путем, због ствараша балканских аутономних држава, чиме je оне-
могуБена иде)а о подели. Према Ревертери, уколико би Монархи)а
помогла осамосталэен>е Албани)е, могла би се наБи у велико) опас-
ности, против Koje се, пре свега, мора обезбедити позици)а Koja
тарантуле потпуну сигурност. Та опасност огледа се у томе да би,
у )едном тренутку, обе обале Отрантских врата могле пасти у не-
при)ател>ске руке, чиме би се затворио поморски саобраБа), а аус-
троугарска спо ль на трговина остала парализована. Уколико би Гр-
чка, наставльа Ревертера, продором ка реци Шкумби пружила руку
Итали)и, под чи)ом влашБу je веБ читава западна обала )адранског
мора, угасио би се живот у аустроугарским лукама, а Пула би пос-
тала гробница ратне флоте Монархи)е143. Гроф Ревертера на)дубл>е
je уверен у нужност ширен>а одбране Монархи)е до Превезе, како
би се ово избегло. Другим речима, неопходно je уложити све наде у
политички протекторат, не ограничава)уБи се на )едан шпиц во)ске
у ropiboj Албании, са границом на Шкумби. Неточна обала /адран-
ског мора под било ко)им околностима остати у власти Аустроугар-
ске, уколико та држава буде опстала, jep би само на raj начи^едно-
га дана могла да преузме наслеге Болесника са Босфора.
141 HHStA, РА I, К. 473, Bericht Nr.8, Geheim. (Та)ни извешта) бр. 8).
142 Ibid., Fol. 218.
143 Ibid., Fol. 218b.
135
У аустроугарско) престоници озбильно се узима у разматран>е
Ревертерино неслагаше са тврднюм да аустроугарски интереси,
због националне и етнографске разноликости измену севера и jyra
Албанке, могу досезати само до )езичке границе измену Гега и
Тоски, означене реком Шкумбом. Као последица тог ревидиран>а,
напушта се почетна иде)а о за)едничком раду са Грчком.
Додатна размишльатьа о конзуларном телу
Велика тема о Kojoj се размен>у)у мишльеша jecy конзуларни
функционери у Албанией, н>ихов профил и припрема, с обзиром на
чин>еницу да he управо н>има бити поверено да спроводе планира-
ну акци)у на терену. Конзули he морати да контролишу католичке
верске миси^е, да придоби)’у католичке и муслиманско становниш-
тво, односно да раде на у]един>ен>у ових две)у трупа под национал-
ном идерм, да све кoopдиниpajy и служе као веза са Бечом.
У том смислу, важни су та}ни извешта^и конзула Писка, на ко]и-
ма сто)е датуми 25. jaHyap и 15. )ун 1897. године, као и вицеконзула
Рапапорта од 29. )уна исте године. Ови документи таксфе пред-
став/bajy део процеса израде програма аустроугарског деловаша,
пошто се cnpeMajy по задужешима доби)еним из Беча, а цил> je да
се главне тачке Koje извешта^и садрже и узима^у у разматран>с - у
Hajeehoj Moryhoj мери следе и у пракси. Сва три извешта)а посве-
Ьена су области Koja je означена као „пол>е делован>а“ - два чи}и
je аутор конзул Писко написана у Скопльу, а они Koje je саставио
вицеконзул Рапапорт - у Призрену. Временски размак измену из-
Bcnnaja je join }едан доказ значаща Kojn Беч npnflaje OBoj теми, као и
тежини задатка. Конзули, Kojn he готово у целини спровести чи-
тав подухват, с )едне стране, Mopajy следити конкретна упутства из
Беча, док су, с друге стране, дужни да спроводе сопствене инициа-
тиве и тренутно pearyjy код join непознатих племена. Све то Hnje
нимало }едноставно, jep je стварност у Kojoj конзули делу)у на те-
рену заправо далеко другач^а од анализа из бечких канцелар^а.
Они усред OpnjeHTa и средшег века, под надзором мреже осман-
ских та}них агената, CBojoM концентрац^ом, по jeflHOM nsBenrrajy
из Македонке, надмап^у сва предви])ан>а.
Тако се, по мишльевьу конзула Писка, приликом техничког ост-
вариваша npojeKTOBaHnx планова конзули eyepehy тешкоБама Koje
136
нимало нису за потцен>иван>е. Стога он одлучу)е да предузме )едно
обавешта)но путован>е по Албанией и износи следеЬа запажаню:
У погледу конзуларног рада, опет се намеБу два услова sine qua
поп: знан>е албанског )'езика и познаван>е менталитета Албанаца.
Дебате о главним задацима конзула у Албанией наводе га на за-
ктьучак да ова) посао нужно подразумева две активности: конзул
Hajnpe мора лично ступити у контакт са албанским саставом, а за-
тим и непрестано вршити утица) на кьега. Први задатак треба да
му буде гашен>е гласина Koje су од окупаци)е Босне и Херцеговине
раширене ме!)у албанским становништвом, а односе се на аустро-
угарско напредован>е према Солуну. Такво миппьеше треба заме-
нити уверен>ем да Аустроугарска жели да подржи самосталну Ал-
банку, не уман>у)уБи притом ни на Kojn начин старе привилеги)е
албанских лоза.
Како би се поменути посао остварио, Писко join )едном подвла-
чи да je функционеру конзулата на терену неопходно познаван>е
албанског )езика, пошто на)"више 2% Албанаца позна)е неки европ-
ски )език, а вероватно 70% кьих говори )едино албански. Ме^утим,
главну препреку конзулима у усва)’ан>у албанског |езика предста-
влю то што je, због недостатка уцбеника и приручника у Монар-
хии, као и услед тешког изговора и разноразних д^алеката, OBaj
}език jeguHO могуЬе научити у caMoj Албании144. Он зато препо-
pynyje да се у веБ посто^еБе активне конзуларне канцелар^е од-
мах пошатье неколико мла^их руководилаца, конкретно - по два у
Скадар и Скошье и jeflaH у Призрен, како би, под надзором способ-
ног шефа, организовали и надгледали наставу албанског je3HKa.
По кьеговим прорачунима, за шест или дванаест месеци, уз добру
волу, вероватно Бе сваки конзуларни аташе веБ толико напредова-
ти да Бе бити у могуЬности и да разуме албански и да се на н>ему
споразуме, као и да самостално настави CBoje образован^145.
С друге стране, како би се обезбедио yrnijaj на политичке ставо-
ве Албанаца, потребно je добро познавати албански менталитет. У
том смислу, пре свега je неопходно разликовати католике од мус-
лимана, док су православии Албанци увек од ман>ег 3Hanaja, према
144 HHStA, РА I, К. 473, Uskiib, am 25. fanner, 1897, Geheim, Konsul Pisko: Elaborat
fiber die Consularamter in Albanien (Tajno, Конзул Писко, Спис о конзуларним
канцелари)ама из Албани)е), Fol. 662-684.
145 HHStA, РА I, К. 473, Ibid., Fol. 662 b.
137
Писку, због CBoje малобро)ности и поодмакле хеленизаци)е код ве-
ликог дела овог становништва146.
Што се католика тиче, конзули, захвал>у)уЬи аустри)ском верс-
ком протекторату примеЬу)у приближаван>е становништва кон-
зулатима, мада истовремено упозорава)у и да би било потпуно
погрешно усво)ити мишл>ен>е да албански католици без изузетка
симпатишу Монархи)у. Сасвим супротно, они мисле да се утица)
Аустроугарске унутар ове трупе становника последних година
знатно сман>ио из три разлога147. Први je итали)анска пропаганда,
ко)а сво)е тежиште, по сво) прилици, жели да премести у унутраш-
н>ост Албани) е, тачни)е у Валону. У ме^увремену су Итали)ани, на-
рочито осниван>ем школа усмереног образовала, успели да оства-
ре с)а)не почетне резултате у Скадру, а конкретнее, меГуу урбаним
становништвом148. Други разлог тако^е )е повезан са итали)анском
пропагандом, а огледа се у „нело)алном“ ставу )едног дела клера, на-
рочито неколицине чланова фрашевачког реда, ко)и су се показали
као мартьиви заговорници итали)анских цитьева. Треки разлог сас-
то)и се у томе да албански римокатолици недовольно разуме)у „про-
текторат над култом“, те од аустроугарских представника захтева)у
не само глобални верски протекторат, веЬ уз то и заштиту, односно,
одбрану сваког по)единачног католика ко)и се oceha потлаченим од
стране локалних власти или Албанаца муслиманске вере.
С тим у вези, конзул Писко као ефикасно решен>е препоручу)е
именован>е бискупа и свештеника ко)и су наклон>ени Аустроу-
гарско), пошто они из Скадра, Скошьа и Призрена нису показали
склоност ка сарадн>и са Монархизм.
У наредном извешта)у конзула Писка149 истину се три основне
тачке: 1) улога конзула као на)важни)е личности ко)а успоставтьа
односе са локалним становништвом, 2) „ме1)уконзуларни“ односи
и 3) осниваше центра за подршку у Бечу.
По шеговом мишл>ен>у, Албанци на основу личносши конзула
као по)единца суде о влади ко)у он представтьа150. На пример, ако
146 HHStA, РА I, К. 473, Ibid., Fol. 663.
147 HHStA, РА I, К. 473, Ibid., Fol. 663b.
148 HHStA, PA I, K. 473, Ibid., Fol. 664.
149 HHStA, PA I, K. 473, Konsul Pisko an Goluchowski, Uskiib, am 15. Juni 1897, Uber
die Consularamter in Albainen (О конзуларним функционерима у Албани)и), Fol.
733-735К
150 HHStA, PA I, K. 473, Fol. 733b.
138
je конзул великодушии - закл>учу)у да je таква и влада; уколико
приватан живот конзула Hnje беспрекоран, онда и у H>eroBoj до-
мовини влада неморал. С обзиром на такво статье ствари, Беч би
приликом избора шефа Mncnje морао веома пажтьиво да поступи.
Пре свега, npenopynyje се да та особа зна албански jesnK, а важно
je и да тьегов приватни живот буду по мери етичких норми Алба-
наца - „уколико je неожетьен, тьегов стил живота мора бити строго
моралан; уколико je ожетьен, супруга му се обавезно мора прила-
годити обича}има Kojn Bnaflajy у земл>и“151 Интересантне су препо-
руке аустроугарским конзулима како да постану популарни меДу
Албанцима. Основно je узети у обзир миштьеша и предрасуде Koje
веБ вековима oncrajy у Toj земльи. Нажалост, како у свом H3BeniTajy
наводи конзул Писко, „управо последних година било je функ-
ционера конзулата Kojn су }авно улазили и излазили из цркве са
cBojnM вотьенима; други су пак били дискредитовани тиме што су
им жене CBojnM понашатьем оставльале неповольан утисак - нису
се прилаго^авале o6n4ajnMa Албанаца или су се пак уплитале у
активности конзула; све ове читьенице пробудиле су доста сумкьи
и испоставило се да активности ш^единих конзула представл^у
бескорисно бачен труд“152.
Што се осталог тиче, основни задатак конзула био би одржава-
тье блиских и личних контаката са житетьима. За то, по речима
конзула Писка, Hnje довольно само тактично понашатье и ласкатье
у обраЬану, веБ и доста времена, посебно има^уБи у виду неповер-
л>ив карактер Албанаца. Сходно томе, наставтьа аустроугарски
дипломата, не би вальало превише често сметьивати службенике
конзулата у Албании, пошто Бе Албанци, када стекну поверетье у
jeflHor конзула, тек после много времена и сумтьичавости прихва-
тити тьеговог наследника.
Управо je сувише измена конзуларних представника у Призре-
ну, по мишл>етьу Писка, годинама штетило aycrpnjcKoj дипломат-
CKoj делатности у том месту.
Други захтев Kojn се поставила пред конзула jecTe да се по сваку
цену потруди да га становништво заволи. Беч je веБ у том смислу
у HenoBO/bHoj ситуации, пошто je било случа}ева у ко}има je „шеф
Mncnje, CBojnM грубим и арогантним понашашем, на дуг временски
151 HHStA, РА I, К. 473, Fol. 733b.
152 HHStA, РА I, К. 473, Fol. 733b-734.
139
период изгубио наклоност и симпати)е Албанаца, како према себи
самом, тако и према cBojoj функции и влади“153.
Ови захтеви се тичу односа конзула са становништвом. Други
важан моменат у конзуларно) делатности представлю ме^усобни
контакт миси)а Koje се налазе у Албании. Потвр^ено je да конзул из
Скоплю апсолутно ништа не зна о ономе о чему извештава н>егов
колега из Скадра, и обратно. Ме^утим, радеЬи с народом као што
je албански, „Kojn скоро без изузетка чине неписмени л>уди“ и Kojn
he „у веЬини cnynajeea радо одржавати mot d’ordre, дату реч“ - ис-
поставило се да je „тако^е веома важно целом Албан^ом рашири-
ти jeflHo мишл>еше или пак произвести неслагаше с неком иде}ом
Koja Hnje у шиховом интересу'; само због тога, напомише Писко,
намеЬе се као „неопходност ме^усобна комуникац^а конзуларних
функционера у Албании'154.
На треНем месту, конзул Писко предлаже ствараше специфич-
ног одсека за албанско питаше у Бечу, одакле би се припремала
акц^а у Албании, као и организовало приближаваше аустр^ских
дипломата албанском живлу и руководило утицаше на шега. За ше-
фа овога одсека155, према Писковим речима, требало би поставити
неког дубоког познаваоца Албанке, албанског народа и }езика, као
и тенденц^а у албанское KynTypHoj политици; он би сваке године
требало да nocehyje конзуларне функционере у Албании, како би
се лично информисао о разведу акц^е. Тако би и он сам, током
cBojnx путованю, могао да ступи у контакт са становништвом и
да, на основу прикупл>ених података и општег утиска, пружи нео-
пходна упутства конзуларним функционерима у Toj земл>и - како
о KyHTypHoj политици, тако и о чисто стратешком аспекту. Ис-
товремено, шеф албанског одсека могао би да формулише и неке
практичне предлоге Kojn се тичу тако 3Ha4ajnor питаша као што je
одабир oflroBapajyhnx особа за места конзула.
У овом албанском одсеку, или под шеговим патронатом, требало
би тако^е радити и на подстицашу албанског покрета или ja4aH>y
албанског националног осеБаша. У том смислу, од виталног je зна-
naja, на првом месту, ствараше jeflHHCTBeHor албанског алфабета156,
153 HHStA, РА I, К. 473, Fol. 734b.
154 HHStA, РА I, К. 473, Ibid.
155 HHStA, PA I, K. 473, Fol. 735.
156 HHStA, PA I, K. 473, Fol. 735b.
140
помоБу кога би се у свим католичким школама могла држати на-
става; исто тако, тим писмом писали би се и штампали уцбеници,
а можда и неке новине. Коначно, албански одсек уснут се бавио пи-
тан>ем утица)а ко|и Беч треба да оствари како би се прокрчио пут
за трговачке односе измену Албаните и аустроугарских извозника.
Заюьучак je да акциза мора што пре почети, пошто су Грци, на jy-
ry, веБ успели да хеленизу}у православие Албанце; затим, Итал^а
са све веБим успехом подстиче агитац^у у Скадру, као и на албан-
cKoj и ennpcKoj обали; Hajsafl, на северу, у nnaHHHCKoj области, неки
Албанци католичке и муслиманске вере веБ служе као плаЬеници
у 4pHOrOpCKOj BOjC4H.
Кад je реч о конзуларном телу у Албании, Беч тако!)е узима у
разматраше и rajnn извешта} Kojn je 29. jyHa 1987. из Призрена по-
слао вицеконзул Рапапорт, како би га уврстио у општи Меморан-
дум о Албании, онако како je и на самом извешта^у забележено 157.
По том извснпа]у, nocrojebn услови ни изблиза нису довол>ни за
различите цитьеве Koje Беч у актуелном тренутку поставтьа, пошто
je за откриван>е интимних политичких уверенна мухамеданаца,
као и за утицатье на н>их, тако^е неопходан лични додир са овим
делом албанског народа158.
Првенствено, нужно je добро упознати албански дух. Да би се
то на на) болит могуЬи начин постигло, потребно je пронаЬи неког
посредника, Kojn би добро познавао истакнуте личности ме!)у Ал-
банцима и Kojn би конзуле HajflncKpeTHnje могао повезати с н>има.
Одабир тих личности би се HajBebnM делом обавио на путовагьима
и у друштву во!)а за}едница, а захтевао би месечни трошак од Haj-
више 60 златних форинти.
Ова промипиьагьа се дал>е у допису прецизира^у. Рапапорт сма-
тра пожетьним да се, у неком зрел^ем стади}уму акц^е, одобри
редовна субвенц^а или великодушна донац^а за истакнуте пред-
ставнике ме!)у Албанцима, како у градовима, тако и на селу. То би
требало реализовати само за потпуно испробане и заиста утица)не
л>уде од повереьъа или, евентуално, у join неким посебним cnynaje-
вима, при чему би за одобраваше субвенц^а биле неопходне спе-
цифичне молбе159.
157 HHStA, РА I, К. 473, Prizren, am 29. Juni 1897,Viceconsul Rapaport, Fol. 309-312.
158 HHStA, PA I, K. 473, Ibid., Fol. 309b.
159 HHStA, PA I, K. 473, Ibid., Fol. 310b.
141
Рапапорт предлаже да се на самом почетку успоставл>ан>а одно-
са - прибегне милостшьи, приказано) у форми помоЬи за удовице,
сиромашне и сирочад. Свестан je да би одби)ан>е даван>а веЬе ко-
личине новца за последицу могло имати захла^ен>е односа са ути-
ца)ним особама. Стога сматра да би се неке од тих молби морале
подробно разматрати, како би се новчана средства задржала уну-
тар неких реалних оквира, при чему не би требало да npeljy укуп-
ну суму од 60 златних форинти месечно.
Наредна препорука односи се на путован>а подруч)ем у ком he
се обавтьати миси)а. Рапапорт отвара питан>е неопходности да
управо на)важни)е и на)утица)ни)е особе у земтьи могу практично
редовно долазити у Призрен. Уколико би то било немогуЬе реали-
зовати због разви)еног шпи)унског система локалних власти, Рапа-
порт предлаже ступан>е у контакт са неким страним представни-
ком. Како би их лично упознали и у процени не би зависили од
ту])их извешта)а, нема друге него посеБивати их на путован>има
Koja би се предузимала уз изговор лова и сличних активности160.
Вицеконзул пружа доказ CBoje посвеЬености и ентузи^азма у по-
гледу планиране акцизе. Наиме, он предлаже да, чим се пролепша
време и стакье путева буде дозвотьавало, оби^е „Hajnpe на)ближу
околину, те да затим, Hacrojehn да максимално искористи летн>е
месеце, продужи путован>е ка унутраппьости, све док не буде мо-
ryhe да на сигуран начин, не излажуЬи се опасности, уз помоК лич-
них познаника и контаката стигне чак и до на)неприступачни)их
места за странца“161. Ме^утим, дода)е он, при реализации тог пла-
на не треба нимало брзоплето поступати, како се не би пробудиле
сумн>е локалних власти.
Потребно je да се, због метеоролошких услова, главни део ак-
тивности (посебно у високим планинским окрузима) ограничи на
период од jyna до септембра, укл>учу)уЬи и те месеце162.
Сва ова разматран>а и предлози веома су озбитьно прихваЬени у
Бечу и одмах се приступило кьиховом спрово!)ен>у у дело. То Немо
изнети у поглавтьу посвеЬеном ово) теми.
160 HHStA, РА I, К. 473, Ibid., Fol. 311.
161 Ibidem.
162 HHStA, PA I, K. 473, Ibid., Fol. 312.
142
Споразум са Ватиканом и рад са
католичким клером у Албанией
Joni )едан моменат од великог значаща за Беч jecTe рад са католич-
ким верским миси)ама на територи)и Koja припада подруч)у дело-
ван>а, у цил>у ншховог придоби)ан>а да ме!)у албанским католичким
живтьем шире пропаганду Koja одговара аустроугарским полити-
чким интересима. Директан начин да се то оствари био je да се на
почетку постигне споразум са Ватиканом. С тим у вези, наступа)у
и прве размене мишл>ен>а ме!)у аустри)ским дипломатама, а посеб-
но je 3HanajaH одговор аустроугарског представника у Ватикану.
ПредставиЬемо овде део Ревертериног извешта}а Kojn се тиче ове
теме, зато што гьегова размишл>ан>а доприносе томе да се Беч усме-
ри и на потрагу за по)единим представницима католичког клера у
земтьи, Kojn би били спремни да capaljyjy по сопствено} иниц^ати-
ви, не чека)уБи нужно на претходне препоруке cBojnx надре^ених.
У свом изветпта)у Ревертера, пре света, HacTojn да укаже на то
како Ватикан функционише у пракси, пошто аутор послатог Ме-
морандума (Цвидинек) сматра да je неопходно постиЬи сарадну с
Ватиканом и рачунати на тьегову подршку и разумеван>е. Реверте-
ра подвлачи да je посреди ,^едан вишечлани организам у коме не
само да ради више руку, веЬ тако^е размиштьа више глава и посто-
jn више различитих ауторитета, Kojn се креБу врло независно, под
врховном влашЬу папе [...] Чишеница je да OHaj ко je ван Рима обич-
но има погрешну представу о Ватикану и потцену) е потешкоЬе с
ко) има се треба суочити како би се спровели сложени задаци“163.
Дал>е, он истине како се албански клер ни на Kojn начин не нала-
зи под непосредном управом Светог оца. Премда представтьа Haj-
вишу црквену власт у догматском и дисциплинском аспекту, папа
je заправо ограничен у спрово!)ену осталих функц^а због права
Koja HMajy братства, бискупи, генерали калу^ерских редова, па чак
и стални пароси, тамо где они nocToje. Као мисионарска земтьа,
Албанка се, наставтьа Ревертера, налази под утица}ем Пропаганде,
од Koje зависи именован>е бискупа. Бискупи су дал>е надлежни за
одржаван>е дисциплине над клером Kojn им je подрежен, а шихове
одлуке су коначне и не оставл>а}у простора за жалбе, осим судским
путем, у оквирима канонског процеса.
163 Ibid., Fol. 207.
143
Од бискупске )урисдикци)е ослобсфени су )едино опати - у Алба-
нии je то опат из Сан Алесандра, на територи^и Мирдита, а осим н>их
- и }езуити, Kojn су подре^ени старешинама реда, провинци}ским и
општим, чак и када je предвидено да брину о душама у ди}ецези.
Према Меморандуму, треба подстаЬи волу свих ових чинилаца
за за}едничку акци}у. Ревертера то тумачи на практичан начин, ис-
тичуЬи да je потребно уложити напор како би се стекао утица} на
сваког од н>их, у зависности од шихових по}единачних характера.
То je, према Ревертерином мишл>ен>у, могуЬе постиЬи одабиром од-
roBapajyhnx средстава, тако да се жел>ени споразум са Ватиканом
разложи на низ аспеката, Koje он анализира кроз три широке тачке.
Прва тачка се односи на бискупе. Ревертера гюдсеЬа да се конзу-
ли веЬ годинама жале да бискупи из Албанке нису на нивоу свог
задатка, али да н>ихови лични протести упуЬени кардиналу, пре-
фекту Пропаганде, наилазе на жесток отпор. Разлог за то je, подсеЬа
Ревертера, чин>еница да аустроугарски протекторат у Албании не
успоставл>а никакво покровите/ьство или право представтьаша,
што значи да Пропаганда може да оклева у тренутку кад да}е било
какво обеЬаше. Осим тога, увек треба рачунати на могуЬност да за
префекта Пропаганде буде именован кардинал Kojn Hnje превише
наклошен Аустроугарске}.
За то зло, према тьеговом мишл>ен>у, nocrojn лек, а то je субвен-
ционисаше сваког бискупа у мери у Kojoj он задовожава бечка оче-
киваша. Исти систем могао би се применити и на лаички клер и
ниже редове у Албании. Све ове мере резултирале би тиме да клер
буде обавезан да одржава близак однос са конзуларним органима
и да у погледу конкретних тема узима у обзир мипиъеша и жетье
Царске и кра/ьевске владе. Ревертера предлаже да се субвенци}е
доносе у Албанку преко конзула, jep би се на Taj начин могло у
потпуности избеЬи посредоваше Пропаганде. Ово би, према Ревер-
териним речима, удвостручило неопходност да конзули у односу
на клер испотьава}у понашаше пуно тактичности и у том би смислу
морали да прихвате велику одговорност.
У друго} тачки, аустроугарски представник проучава ниже
свештенство, како регуларно тако и оно лаичко, Koje je у сва-
кодневном непосредном додиру са становништвом и, самим
тим, има знатан утица} на н>ега. Према Ревертери, требало би на
одговара}уЬи начин реформисати ова} клер, уз помоЬ пожетьних
144
наставних и образовних институци)а, чи(им би се утица)ем могли
исправити н>егови тренутни недостачи.
Ревертера сматра да субвенци)е Царске и кратьевске владе за
различите институте нису дово/ьно оправдане, jep студенти за
CBoje будуЬе поступке не пружа)у никакве гаранци^е. Што се тиче
реформи предложених у Меморандуму, он сматра да нису сасвим
задовол>ава)уЬе и да их je у ш^единим случа^евима jeднocтaвнo не-
могуЬе спровести у дело. Стога предлаже да се или jeflHoj од по-
CTojehnx провинц^а, конкретнее Северном Тиролу - припише
албанска Mncnja, или да се временом направи jeдинcтвeнa албан-
ска бискупе а,што би било oflroBapajyhe средство за подизатье ре-
гуларног клера Kojn тамо nocTojn на виши ниво. Ревертера напо-
митье да he за савладаваше отпора на Kojn се у реализацеи овог
плана може наиЬи, бити потребни новац и стрпгьен.е.
Датье у допису наводи да се лаички албански клер у датом тре-
нутку o6pa3yje у nancKoj школи из Скадра, Kojy воде jesynTii, при
чему напомише да су припадници овог реда, с изузетком jeднoг
jeдинoг, исктьучиво Италеани из венецеанске napoxnje. Стога je,
како Ревертера сматра, немогуЬе спровести у дело две мере пред-
ви^ене Меморандумом: прво - да се Царско^ и кра/beBCKoj влади
и тьеним представницима призна одрешено право пречег yTH4aja
на наставни кадар; и друго - да чланови ондаппьег клера, пре него
што се зареде за свештенике, проведу две-три године у aycrpnjc-
ком семинару. Поред тога, Ревертера истиче да се он вей годинама
залаже за пребациваше Колепцума у аустроугарску провинц^у,
али у томе join увек Hnje имао никаквог успеха.
Ревертера кон статуте непр^атну чишеницу да се у то време у
Скадарско] школи ученицима преноси врло мало симпат^а за
Аустроугарску, jep школске старешине нису Аустр^анци164. Он,
найме, изражава сум н>у у то да Венеци}анци ocehajy превелику
наклоност према Аустргцанцима и, с тим у вези, пита се како he
ученици моЬи да буду захвални Аустрии уколико и не 3Hajy ко
финансира н>ихове студне.165
У више наврата у допису он истиче препоруку да се школа из
Скадра пребаци у аустроугарску napoxnjy тог реда, како би се ис-
правили лоши резултати.
164 Ibid., Fol. 214b.
165 Ibid.
145
Остале тачке Меморандума, пише Ревертера, не спада^у у н>его-
ве компетенцруе. Уопштено, он истине неопходност да се промо-
ци)а матери)алних интереса одви^а упоредо са неговатьем интелек-
туалних и верских потреба.
Прикугоьанэе фондова
Тако1)е се разматра питакье како прикупити новац неопходан за
операци^у Kojy je Беч планирао. БудуЬи да приходи Koje je Царско
и крагьевско министарство предвидело нису били довол>ни, разма-
тра се стваран>е jeднe организац^е или неког приватног ентитета
Kojn би одговарао OBoj евреи и олакшавао цил>еве владе.
Како бискупе из MoHapxnje Hnje било могуЬе покренути на пре-
дузиман>е енергичн^их корака, предлаже се више рада с лаичким
делом становништва, уз позиван>е на н>ихов патриотизам.
Покушава се реформа статута Друштва Леополдина из Беча, са
цил>ем да се оно претвори у средиште за подршку мис^ама Koje
су под патронатом Нэеговог крагьевског величанства. Ме^утим,
након што je статут прихватила бискупска конференц^а и пот-
писало Царско и крал>евско министарство унутрашших послова,
покрет се зауставтьа, а ово друштво, као и веЬина других - вегети-
ра, оставши на нивоу простог д^ецезалног удружеша.
Plfleja о Kojoj се расправл>а подразумева одабиран>е }едног
друштва Koje би cBojy мрежу проширило читавом AycTpnjoM, при
чему би Беч остао у центру; рачуна се да Бе се у свако} ди}ецези про-
наЬи л>уди добре вол>е Kojn би основали локални комитет, а н>ему
би затим требало придружити и женски комитет, са 3ajeflHH4KHM
цил>ем прикушьан/а новца. Предлаже се да се одре^еног дана у
години - на пример, поводом комеморац^е битке против Тура-
ка на KannjaMa Беча - у свим парохи}ским црквама одржава про-
повед и прикупл>а новац за хришБане на Оргценту. Све донац^е
би се просле^ивале централном комитету, Kojn би, следеБи модел
Propagation de lafoi из Лиона, морао подносити годишши H3Bemraj
о шиховом коришБешу.
На челу удружен>а би као председник crajao царски кнез, нешто
попут Великог MajcTopa Тевтонског реда, 4njn би функционери и
блага}на служили овом патриотском цил>у и jaBHoj користи. За ге-
нералну скупштину би се проследио позив свим председништвима
146
дгдецезалних одбора, чи)и би сталии чланови били бискупи. Тим
поводом, Нэегова царска висост би имала право да )едном годиппье
за столом окупи председништво. Они посебно заслужим, примали
би царске почасти или признака. Патриотска осеЬатьа, хуманост и
доброчинства - били би основни племенити цил>еви овог делован>а.
Комитет би било лакше проширити дамама, уколико би тьиме
председавала )една од надво)воткин>а, блиска владарском трону.
Ме^утим, спрово!)ен>е овог плана )едино je могуЬе уз сарадну Цар-
ског и кра/ьевског министарства унутраппьих послова. Удружеши-
ма би требало обезбедити потпору и подршку администраци|е, а да
оне саме нема^у званичан тон. Не одричуЬи се CBoje самосталности,
био би то помоЬни орган Министарства спол>них послова, чи)е би
политичке цил>еве оно спонтано и добронамерно подржавало.
Пожел>но би било нешто слично покушати и у MatjapcKoj. Изгле-
да, ме^утим, да je главну препреку успешном спрово!)ену ове ак-
цщ’е представляла неусаглашеност владе и кругова становништва,
ко}има се прво требало непосредно обратити. Као jeflMHO могуКе
показухе се привремено сазиван>е веЬ nocTojeher удружеша Ладис-
лаус, како би cBojoM подршком покрило потребе за Koje би га заду-
жило Министарство сполших послова.
Истиче се да je за сарадну неопходно привуКи oflroBapajyhe осо-
бе, не бу д eh и неповерен>е у намере владе.
Као што je пракса прикугоьаня донащца показала, Haj6on>e ре-
зултате да)у промоц^е Koje се редовно врше у свим местима, то-
ком Kojnx луди практикуму веру и сам парох их сваком приликом
оглашава. Како би се прикупио новац за аустроугарску акщцу у
Албании, сматра се да je пожелшо пратити ту исту праксу. Стога
би требало да бискупи jeflHOM неделшо промовишу и оглашава]у
прикуплян>е донац^а }i3a католике са Ор^ента“, Koje he се затим
на пригодан начин организовати.
Настава и промоци|а ;езика:
шегово креираше и кодификован>е, школе,
штампа, дистрибуци|а текстова на албанском
Током размене мишл>ен>а, прворазредна важност npnflaje се
стварану албанског алфабета. 1единствено албанско писмо тре-
бало би да чини основу за аутентично утвр!)иван>е jesnKa, као и
147
за целокупно будуЬе деловаше Koje he се захвал>у)уКи jesnKy дал>е
разврати. Истиче се да послове с тим цил>ем треба обавл>ати
HajBehoM могуКом брзином, jep je познато да „конкуренции", ита-
л^анска организац^а Societa nazionale albanese, планира да ство-
ри алфабет, али да га join увек Hnje довршила. Како би Аустроугар-
ска стекла предност у односу на н>у, мора брзо да делу)е.
Има неслаган>а у мишл>ен>има у погледу тога да ли алфабет тре-
ба да буде ^единствен", то jecT, да ли треба да гласи исто за све Ал-
банце, као што пише у Меморандуму, или не. Неке дипломате из-
paжaвajy одре^ене сумн>е join пре него што су били у прилици да
yno3Hajy земл>у. Некима се пак чини да je препоручл>ив^е, како у
актуелном тренутку, тако и у будуЬности, унапред понудити jeflaH
исклучиво rernjcKH алфабет и то са латиничким словима. Што се
тиче Албанаца муслиманске вере, ysnMajyhn у обзир да они не уме-
jy ни да 4HTajy ни да пишу на турском jesnKy, као препоручлшвщ'е
предлаже се да у rernjcKOM алфабету латиничка слова буду здруже-
на са турским. Разлог за такав став лежи у убе^ешу да Аустроугар-
ска има интерес да продуби лингвистичке разлике Koje Beh nocToje
измену Гега и Тоски и тако отежа пролаз грчко-албанс^ пропа-
ганди Koja долази с jyra. Као образложеше наводи се то да и албан-
ске колонке с jyra Итал^е тако^е npnnaflajy грчко-албанско} лози,
како се на основу свих назнака може закл>учити. Сматра^у тако^е
да се не треба ограничити само на алфабет, веК би вал>ало, што je
брже могуКе, саставити и jeflHy граматику (rernjcxy) и речник.
У спол>ним односима, сматра се да би Haj6on>e било да почетни
замах у креирану писма, граматике и речника - потекне из }едног
од аустри)ских места насел>ених Гегама, као и да се исто покуша кад
су уцбеници у иитану. Разматра се могуКност да се за албанско-
aycTpnjcKe досел>енике отворе скромне основне школе на албанс-
ком jesnKy, с цил>ем да се у Албании окупе професори школовани
у Монархии. ITocTojn став да je тако^е пожелшо, уколико се буде
располагало одговара}уКим наставним кадром, постепено уводити
албански jesnK као предмет у верским школама под аустроугарс-
ким надзором. Истовремено je важно наставити са учешем турског
je3HKa, да се не би пробудиле сумн>е турских власти.
Кад се }едном OBaj принцип укорени, биКе могуКе и отвараше
катедри за албански }език. Предлог из Меморандума да седиште
образована буде у Трсту не делу)е HajnoroflHnje кад се узме у обзир
148
да je Трет претежно под итальянским утица)ем. Дипломате стога
предлажу Беч као нацболу опци)у за оснива ше планиране школе, у
Kojoj би се, за)едно с )езиком, могли подучавати и неки трговачки
предмети, као и основни по)мови из полюпривреде. У такво) обра-
зовно) установи би млади Албанци могли да стекну )едан дубл.и
утисак о величини и моБи MoHapxnje.
Исти коментар (у погледу локацЬе) дат je и у вези са албанским
новинама, за 4nje je осниван>е у Меморандуму тако!)е предложен
Трет. Високо се цени и де) а о успоставжашу новина и часописа на
албанском je3HKy и захтева се да она што je могуБе брже буде спро-
ведена у дело. Предлог je угледати се на итальянски пример. Аус-
трЬске дипломате забринуто KOHcraTyjy да се у последнее време
по насеобинама врло успешно дистрибуира^у новине и часописи
италЬанско-албанског пропагандног сад ржа) а.
У разматрагьа се узима домет италЬанске пропаганде, као што
je штампарЬа Kojy води албанска папска школа из Скадра, као и
штампарЬа из TpocKnjaHnja, Koje су омогуБиле ширен>е различи-
тих молитвених кн>ига и литературе из области гра^евине на ал-
банском je3HKy, не правеБи разлику да ли су написане дЬалектом
Гега или Тоски. HanoMeHyToje да jeLa Typographic! di Propaganda веЬ
1866. године o6jaBnna jeflHy граматику албанског je3HKa на итали-
jaHCKOM, Koja се продавала по цени од 4,50 италЬанских лира, а по-
cTojn тако^е и речник „ИталЬанско-епирски и епирско-италЬан-
ски вокабулар“ Kojn je према наслову грчко-албанског карактера.
Као послед шу тачку у свом допису Ревертера истиче школски
сисшему у коме скоро све, према шеговим речима, „тек треба да се
уради“. Ме^утим, савету)е да се не ради брзоплето, jep je албанско
становништво лишено HajeneMeHTapHnje културе, те би н>егова на-
прасита ерудицЬа могла произвести опасне последице.
БудуБи да тако cToje ствари,. он Bepyje да школа треба више да
обавжа васпитну него наставну функцЬу, не би ли истребила пред-
расуде и пороке укоретьене у албанском друштву и култури, Koje
„познаваоци земл>е onncyjy на заиста страшан начин“166. Стога се
од добрих свештеника опекуне да буду и Haj6on>n учителш, а школе
би требало да HMajy конфесионални карактер. Препоручл>иво je да
се за рурално становништво саграде napoxnjcKe школе, тамо где за
то nocToje могуБности, као и да те установе буду добро опремл>е-
166 Ibid., Fol. 216.
149
не и да поседу)у неке погодности - како за децу, тако и за н>ихове
родителе. Све то би се у )авности увек представлало као доброчи-
нителска интервенци)а силе заштитнице. На Taj начин се, истине
Ревертера, уз мале трошкове може постиЬи велики резултат.
У градовима he, према Ревертериним речима, бити потребно да
се, у складу са потребама, школство подигне на виши ниво. Себи
дозволава да не коментарише све шдединости у вези са обданиш-
тима, дидактичким материалом, путу)уЬим наставницима, доми-
никанским школама и другим темама Koje су детально разра^ене
у Меморандуму. Премда су посреди питала Koja заслужу^у да се
узму у обзир, Ревертера сматра да.о свима н>има не одлучу)е у toj
мери Teopnja, колико локалним условима прилаго^ена пракса.
По Ревертерином мишл>ен>у, улога конзула неизмерно je важна.
Они добро no3Hajy землу и н>ено становништво, одржава^у однос са
бискупима заснован на чврстим темелима и располажу средстви-
ма уз 4njy их помоЬ Албанци могу заволети. Отуда проистиче да
су управо конзули у Haj6on>oj позиции да у сваком шдединачном
случа)у пруже практичне предлоге. Напомише да би овде требало
применити богато искуство Koje су припадници jesynTCKor реда
прикупили широм света. Ревертера сматра да je OBaj католички
ред, због CBoje глобалне природе, посебно погодан да му се повере
све радн>е Koje треба предузети ради пости зала цилева aycrpnjcKe
политике Koje je утврдио министар.
Тако1)е, може бити корисно да се, у договору са бискупима, по-
сегне за помоЬи других братстава и сестринстава, посебно ради
наставе у основним школама. Приликом н>иховог одабира je, како
Ревертера напомише, неопходно поступати паж/ьиво, како би се,
упоредо са наставом, гадила и храбрила позитивна осеНаша Алба-
наца према сили заштитници.
Коначно, HMajyhn у виду да Албанци никада Hehe морати да се
доводе у Aycrpnjy, Ревертера закл>учу}е да план наставе по Kojoj се
образу)у, као и дух Kojn она носи у себи - нису од великог значаща.
150
о
HHStA, РА Л К. 473.
151
(Li^lZo
rtky/*' Ллл/
mJ ^А^ЙЛШиН/.
HHStA, PA I, /<• 473.
152
<2X44/ Л/^^аХи^У^МИ/^
J<t4/'u^zf-V4A^’-z yVtXv»?' /Xvv' ^<И/ /"А^Л^ЛФЧлМ^^к"
ux4X{jX/IZ4Z-4VI/ у хч/^ztz Xi/ JXvvX^V'
гЛй/ i^pynz ) W/'////‘/ U-H-Wpi ’/w -И4 ХмЛ JXu'
{^Z/vX^vcXiz >mv/ ЛлчХ* aAw*
zU^/p/Ctvn/ >vf ✓ИФИГ *^1 'fJzh54*^A|X ^44/
j W^ivnV 7)^ мм/ ^К<л^^7%^Ьм/
-44/^VVI 4W^/!Z/tZ <4V
‘I (
(U-Vrf* лЛ4>
I
Силе/ Лнл/у^лЛ^И-^
»P4Wl/ \z6XvnZ'
OCe^vn. ^га^е^т/ ХЯ<^их?г топ
HHStA, PA I, K. 473.
153
HHStA, PA I, K. 473.
154
ПОГЛ ABJbE IV:
БУНТОВАН НАРОД
ИЗМЕНУ ДВЕ ИМ11EPHJE
Министарству 1897. године почину да стижу забрин>ава)уЬи из-
вешта)и Koje je саставио конзул у Скадру, Теодор Ипен167. У н>има
je описана напета ситуац^а изазвана оружаном бу ном племена
Мирдита168. Припадници овог племена, како се наводи, Hanaflajy
и y6njajy представнике Централне владе, н>ене во}нике и органе
за одржаван>е реда, такозване жандарме; тако^е, пел>еше околна
села, непрекидно изазива}уЬи немире у KojnMa нико Hnje сигуран
за CBoj живот или имовину169. По информац^ама ко}има аустроу-
гарски конзул располаже, нереди настали побуном Мирдита нису
ни спонтана нити cnynajHa дешаван>а. Од 21.000 жител>а из овог
племена, измену 100 и 300 н>их заиста jecy професионални pas6oj-
ници,170 Kojn често пл>ачка}у и y6njajy. Овога пута, ме^утим, реч je
о планираном и усаглашеном деловану, с намером да се постигне
jeflaH конкретан цил>: поновно устоличен>е бившег владара племе-
на Мирдита, Пренка Биб Доде, Kojn je у прогонству.
Муслимани из градова npnnpeMajy петиц^у Kojy he упутити
султаново) влади, тражеЬи да Мирдити буду кажн>ени. Турски ге-
нерални гувернер за целу провинц^у Hnje у стану да наметне ред
средствима Koja су му доступна и тражи изузетна овлашЬен.а171
из Цариграда, уверен да би помоЬу н>их могао окончати немире
и успоставити ред. Док турски гувернер опекуне та овлашЬен>а, из
Цариграда npnnpeMajy Bojny експедиц^у Koja he бити упуЬена на
територи}е Мирдита.
OBaj floratjaj изразито jeysHeMnpno аустроугарског конзула, иза-
звавши страх да турска BojHa експедиц^'а има двоструки цил>: да
167 Погледауге HHStA, РА XII, Liasse XXX, К. 301, Bericht Nr. (Извешта)и 6р.) 43,
44,50,52,53.
168 На)важни)е католичке племе са планина у северно] Албании.
169 HHStA, РА XII, Liasse XXX, К. 301, Bericht (Izvenrraj) 43, Scutari, am 13. Sep-
tember 1897, Fol. 4-7.
170 Ibidem, Fol. 5b.
171 HHStA, PA XII, Liasse XXX, K. 301, Bericht 44, Scutari am 14. Septemer 1897,
Fol. 8b.
155
успостави ред, али и да истовремено поменутом племену покуша
одузети посебне привилеги)е и тиме примера н>егове припаднике
да забораве на CBoja насто)ан>а за доби)ан>е локалне самоуправе.
На основу података Kojn су доступни конзулу, Турци страху] у да
би Пренк Биб Дода, уколико се врати, покушао да установи кнеже-
вину Мирдита и да би се прогласио за кнеза, а то je оно што турска
влада ни]е спремна да дозволи172.
Ипен од министра сполних послова у Бечу тражи да учини све
што je у H>eroBoj моБи како би се избегао долазак ове турске во]не
експедици]е, и то из два разлога. С ]едне стране, такво делован>е
проузроковало би интервенщду осталих сила, а то се не уклапа у
политичке цил>еве Беча на овим територи]ама: Аустроугарска мора
да ради са локалним становништвом, спрема]уБи га да ]еднога дана
тражи cBojy независност под н>еном заштитом. Док не до!)е Taj дан,
Беч нема никакав интерес за то да остале силе интервенишу у ово]
области. С друге стране, поменута во]на експедици]а може да ослаби
племе Мирдита, да их онеспособи за пружаше отпора и борбу за „ау-
TOHOMnjyте да поремети сва правила и односе унутар племена, што
тако^е треба избеБи, зато што такав разво] ситуаци]е на северу Ал-
банке не одговара интересима и плановима Дунавске Monapxnje173.
Конзул Ипен предлаже министру с пол. них послова да се аустро-
угарски амбасадор у Цариграду из]асни пред турском владом про-
тив во]не експедици]е, истичуБи следеЬе разлоге: прво, пого^ене
зоне налазе се близу аустроугарских територи]а и пренеБе немир
у пограничне области174; друго, во]не експедици]е неБе успети да
умире Мирдите, веБ Бе, напротив, увеЬати 6poj убистава и плач-
ки175; треБе, успоставлаше и одржаше реда, што je за]еднички цил>
o6ejy импери]а - треба постиБи мирнодопским средствима и уста-
новл>аван>ем патрола измену равничарских и планинских области.
Према упутствима из Беча176, аустроугарски амбасадор у Цари-
граду интензивно се залагао за решегье проблема пред султановом
172 Ibidem, Fol. 9b.
173 HHStA, PA XII, Liasse XXX, K. 301, Bericht 44, Scutari am 14. September 1897,
Fol. 10b.
174 Ibidem, Fol. 11.
175 Ibidem.
176 HHStA, PA XII, Liasse XXX, K.301, Wien, Erlass Nr. 881, Streng vertraulich,
(Наредба 6p. 881, строго поверл>иво), am 9. October 1897, Fol. 37-39 (Konnja
оригинала, изгледа да оригинал ни)‘е сачуван).
156
владом, придржава}уБи се притом упозоревьа да буде обазрив са
мерама предви^еним за облает Мирдита, jep оне могу имати и су-
протан ефекат од жетьеног и могу повеБати отпор и непослушност
поменутог племена.
Конзулу у Скадру из Министарства да}у упутства да интервени-
ше пред самим племеном и да га убеди да побо/ьша односе са сводим
суседима, указу}уБи притом на то да je одржаваше мира у н>иховом
сопственом интересу. Како би се постигао oeaj цил>, у Бечу мисле
да je неопходно ангажовати опата племена, монсишора Доки}а,
оданог Царско} и кратьевско} влади, да почне са деловашем према
сопственом програму177 и покуша да умири племе Мирдита. Ипен
из Беча доби}а инструкци}е да разговара с опатом у том смеру и да
с на}веБом пажтьом прати будуБе дога!)а}е, jep прети опасност да
племе, у случа}у да се не постигне мир, изгуби „привилеги}е“ Koje
je од у век имало.
Истовремено, аустроугарски амбасадор у Цариграду наставл>а
са сво}им иници}ативама да заустави сваки покуша} суседних пле-
мена са севера, Црногораца или Срба, да ступе у контакт с Алба-
нцима или да Metjy н>има шире пропаганду у CBojy корист. Тако1)е,
он користи незадово/ьство албанских племена како би упозорио
султана да их мора бол>е заштитити од Црногораца. Он crpaxyje да
би албанско незадовол>ство могло кулминирати крвавим побуна-
ма, Koje би врло вероватно привукле пажн>у читаве Европе. Metjy-
тим, према упутствима доби}еним из Беча, амбасадор у Цариграду
константно истиче како су мере Koje Аустроугарска предлаже ис-
кл>учиво у интересу Султана178.
Ове аустри}ске инициативе успешно се завршава}у - Hnje пре-
дузета никаква турска во}на експедици}а, а побуне, мало по мало,
губе CBoj почетни интензитет. Повотьна последица овог ангажова-
н>а }есте повеБаше престижа аустроугарског конзула ме!}у члано-
вима племена Мирдита - он доби}а гаранци}у повереша, Koja Бе му
убудуБе помоБи да делу}е у интересу политичких цильева Беча.
За овако „среБан исход", ме^утим, заслужив су два основна раз-
лога Koja нису директно повезана са иници}ативама аустри}ског
конзула или амбасадора.
177 Погледа}те поглавл>е о монсин>ору Приму Доки}у.
178 HHStA, РА XII, Liasse XXX, К. 301, Abschrift einer Depesche an Frieherrn von
Calice in Constantinopel, dd. Wien, 11. October 1897, Nr.886, Fol. 47-48b.
157
Средне стране, Порта не жели радикалан сукоб са сводим албанс-
ким поданицима, веБ се ради)е определ>у)е да они задрже CBoje при-
вилеги^е како би их користила као стратешке савезнике на еврей-
ском делу CBojnx територи]’а, Koje су, са вьене тачке гледишта, под
сталним претвьама - колико од стране локалних хришБанских пле-
мена, толико и од европских сила. Побуне Албанаца наносе штету
пре свега суседним хришЬанским насетьима и чине опробан метод
вьиховог застрашиван>а и државьа у потлаченом положа)'у, уместо
да траже административна, судска или економска поболлианьа.
С друге стране, ни Албанци заправо не желе раскид с Портом,
веБ под изговором наводних политичких цитьева - пл>ачка)'у, кра-
ду и задовол>ава)у CBoje насилие пориве.
Ипен користи OBaj погодан тренутак за зближававье с Алба-
нцима и предузима прва путован>а по CBojoj области, како би про-
дубио контакте са локалним лидерима и утицао на ньихово раз-
мышленье и деловавье. Путу)е прво у Елбасан, где проводи два дана,
5. и 6. октобар 1987.179 Приватно се изненадио откривши да )езгро
луди мисли истоветно и Делуне у складу са политичким ци/ьевима
Беча. Пише Министарству наводеБи да се Аустроугарска на)зад, и
то неочекивано, налази у повол>но) ситуации, односно, оно што
Цвидинеков Меморандум npenopynyje да се подстиче - у реално-
сти заправо веБ постони. Овде пре свега мисли на препоруку за
осниванье школе у Kojoj би се учио албански )език и с тим у вези
цитира следеБи део Меморандума: „у муслиманским окрузима
Албани)е тако^е можемо покушати да пробудимо жел>у и потребу
за стваравьем народне школе где би се подучавао албански и да
касни)е, уколико буде могуБе, та) цил> остваримо180.
По Ипеновом миниьену, треба брзо реаговати како би се ова си-
туаци^а искористила181, пошто он има контакте и симпатизере по
ман>им околним местима, али се ради о уском кругу луди.
179 HHStA, РА XII, К. 301, Liasse XXX, Berichte Nr. 50,52 у 53, (Извешта)и бр. 50,
52 у 53) сва три из Скадра, ат 29. Oktober 1897, Fol. 116-118, Fol. 120-123 у Fol.
124-130.
180 HStA, PA XII, К. 301, Liasse XXX, Bericht Nr. 53, Scutari, am 29. October, 1897, Fol.
126: Wir konnen es versuchen, auch in den mohammedanischen Districten Albaniens
den Wunsch und das Bediirfnis nach nationalen Schulen mit albanischer Vortragsspra-
che zu wecken, um dann die Realisirung dieses Wunsches tunlichst zu unterstiitzen.
181 HHStA, PA XII, K. 301, Liasse XXX, Bericht Nr. 53, Scutari, am 29. October, 1897,
Fol. 126-126b.
158
Ме^утим, Ипен о6)'ашн>ава како се join увек не ycytjyje да са сво-
дим новим при)ател>има расправтьа о политичким темама, напоми-
вьуНи да се у разговорима ограничава исклучиво на теме везане
за културу. Ипак, конзул претпоставл>а да и вьегови саговорници
тако!)е има^у политичке аспираци^е.
У извешта)у наводи да се саставе са )едним престижним Албан-
цем муслиманске вере, чи)е je име Дервиш-бег182, a Kojn потиче из
}едне од HajcTapnjnx породица из Елбасана. Према Ипеновим речи-
ма, посреди je во!)а трупе албанских патриота, Kojn на располаган>у
има око хил>аду наоружаних луди и моБни}и je од турског мутеше-
рифа те провинци}е183. Током боравка у Елбасану, Ипен се залаже за
то да Аустроугарска у свему помаже Албанце, али не тражи директ-
но дозволу за отваравье школе у Kojoj би се учио албански je3HK и на
н>ему спроводила настава. Овако посту наше Ипен об}ашн>ава обаз-
ривошНу, jep сматра да би отворене aycrpnjcKe интервенци}е у ко-
рист оснивавьа такве школе могле пробудити сумвье турске владе.
Ме^утим, наставл>а Ипен у свом извешта}у, nocTynajyhn тако,
он у ствари делу)е противно нормативним упутствима изнетим у
Цвидинековом Меморандуму, на 22. страни у примерку Kojn има
на располагану и из кога цитира следеБе:
„Када се у муслиманским окрузима пробуди жел>а и потреба за
оснивашем националних школа у KojnMa he се подучавати албан-
ски je3HK, морали бисмо, са CBoje стране, уколико околности то
дозволе, подржати оствареше ове жел>е.“ Свестан да се оглушио о
упутства из Беча, Ипен се извин>ава министру спол>них послова184.
У том тренутку, чека}уНи да Албанци сами предузму потребне
кораке како би добили дозволу за отваравье школе о Kojoj je реч,
конзул се усредсре!)у)е на припрему, об}авл>ивавье и дострибуиравье
текстова на албанском }езику. У допису напомивье да му je вьегов
домаНин у Елбасану затражио нове примерке неких од кгьига Koje
182 HHStA, РА XII, К. 301, Liasse XXX, Bericht Nr. 50, Scutari, am 29. October 1897,
Fol. 116-119.
183 HHStA, PA XII, K. 301, Liasse XXX, Bericht Nr. 53, Scutari, am 29. October 1897,
Fol. 125.
184 HHStA, PA XII, K. 301, Liasse XXX, Bericht Nr. 50, Scutari, am 29. October 1897,
Fol. 118.
„Wenn in mohammedanischen Districten der Wunsch und das Bediirfnis nach
nationalen Schulen mit albanischer Unterrichtssprache rege wird, ware unsererseits
die Realisirung dieses Wunsches tunlichst zu unterstutzen."
159
je претходно примио из Букурешта и Koje je веБ разделио. Ради се
о укупно 2000 нових издавьа185, од чега je 1000 примерака квьиге
Сами-бега Tpacapnja, 500 Наим-бега Opacapnja о onuiToj истории
и 500 Сами-бега Opacapnja о географии. Ова молба значи да се
Mopajy припремати нова издавьа. Конзул свом домаБину обеБава
помоБ, односно уверава га да Бе се Беч позабавити тим проблемом.
Како би Министарство одобрило ову инициативу и трошкове Koje
она подразумева, као прилог допису шал>е и примерке сваке од три
поменуте кн>иге.
С цил>ем да се што je пре могуБе постигне у|едначава1ье албан-
ског писма, Ипен покушава да убеди свог албанског домаБина да
прихвати алфабет саставл>ен током Бечке конференци}е 1895. го-
дине. Ме^утим, пошто се ова инициатива показала узалудном,
Ипену не npeocraje ништа друго осим да затражи да нових 2000
примерака буде штампано истим словима као и претходна издавьа.
Taxotje, предлаже и да се као место издававьа овога пута наведе
Беч, како би Албанци знали Koje je право порекло поменутих кн>и-
га и коме треба да буду захвални за н>их186.
Друго путован>е Koje Ипен предузима с истим цил>ем - како би
испитао могуБност да се ме!)у албанским муслиманима из уну-
траппьости земл>е делу)е у складу са програмом изнетим у Цвиди-
нековом Меморандуму - води га овога пута у }ужни део провинци-
je Скадар187. У свом извешта(у конзул се фокусира искл>учиво на
Тирану, зато што то путован>е, према вьеговом мишл>евьу, Hnje би-
ло узалудно.
Он сматра да je Тирана центар политичког живота и да би чита-
ва аустроугарска акцц)а у Албании требало одреди OBaj град као
центар свог делован>а188. Разлог je Taj што у Тирани живи }една од
HajyTH4ajHHjnx и HajcTapnjnx албанских фамили}а. Бегови из Ти-
ране npnnaflajy фамилии Топтани и кажу да су вьихови преци из
династи}е TKonnja, Koja je настан>ивала Kpyjy и била нajближa ле-
гендарном Скендер-бегу. У актуелном тренутку, како конзул из-
вештава, поменута фамшпца je у врло добрим односима и родбин-
ски je веома добро повезана са осталим утица}ним породицама.
185 Ibidem, Fol. 117-117b.
186 Ibidem.
187 HHStA, PA XII, K. 301, Bericht Nr. 52, Scutari, am 29. Oktober 1897, Fol. 120-123.
188 Ibidem, Fol. 120b.
160
Стога Ипен npenopynyje да се, када за то до!)е време, за кнеза буду-
he самосталне албанске кнежевине одабере неко ко потиче из фа-
ми Jinje Топтани.
Током свог боравка у Тирани, конзул je живео у куЬи два брата
из ове фамил^е, створивши тако добре контакте за реализац^’у
CBojnx политичких цил>ева. }едан од домаЬина му je био ро!)ак ал-
банског издавача у Румун^и, а тако^е се спр^атетьио и са монси-
вьором Докуем, nnjn je патриотизам био у складу са плановима Koje
je Беч имао за вьегово делован>е. Ипен напомивье да се ни овом при-
ликом Hnje усу^ивао да са новим при}ател>има расправл>а о било
чему другом сем о квьижевним и културним стремл>ен>има. Met)y-
тим, према ономе што je чуо и видео, он изводи заюьучак да у цен-
трално} Албании за аустроугарску Mncnjy веЬ nocToje неопходни
контакти, Kojn OMOryhaBajy да се отпочне са делован>ем према ско-
ваном плану. Тако1)е, Ипен у извешта}у изражава очекивавье да Беч
одлучи о непосредном и активном учествован>у ceojnx представни-
ка у оснивавьу школа, из да вашу }едних албанских новина, уцбеника
на албанском je3in<y и других текстова фолклорног характера189.
О намерама и припремама Беча за отваравье нових конзуларних
представништава у Тирани и Берату, Ипен мисли да би се исти ре-
зултат постигао ако би, у месецима кад je време oniTpnje, запослени
у конзулатима у Драчу и Валону прешли у Тирану и Берат уместо
да иду на обалу. С тим у вези, инсистира да Винтер, вицеконзул у
Драчу, сваке године од 15. jyHa до 15. октобра лету)е у Тирани190.
У Ипеновом допису crojn:
„Он he се бавити почетним корацима неопходним за реализаци-
jy овог плана у noeojy, Kojn je назначен у горепоменутом H3BeniTajy;
утицаЬе погодно на н>их, служеЬи нашим интересима и истовре-
мено pasBnjajyhn CBoje активности и запажан>а о областима измену
Тиране и Мати}е (планинске области у Тирани), Koje су, до овог
тренутка, потпуно непознате и без имало страног утица)а“.191
189 HHStA, РА XII, К. 301, Politischer Gegenstand, Bericht Nr. 52, Scutari, am 29.
Oktober 1897, Consul Th. Ippen, Wahrnehmungen aus Mittelalbanien, Fol. 122-123.
190 Ibidem, Fol. 122b.
191 Ibidem: „Er wird die dort bestehenden Anfange der in diesem Berichte ange-
deuteten Bewegung pflegen und in einem unseren Interessen entsprechenden Sinne
beeinflussen und wird auf die bisher ganz unbekannt und unbeeinflusst gebliebenen
gebiete zwischen Tirana und Matija, die Malcija Tirans (die Hochlande von Tirana)
seine Beobachtungen und seine Tatigkeit ausdehnen konnen“
161
Успоставл>ан>ем неког конзуларног места у Елбасану, елимини-
сала би се, по Ипеновим речима, велика празнина Koja je до тог
тренутка постонала измену Скадра и )ан>ине (а последица таквог
стан>а jecTe то да су читава централна Албанита и велики део )ужне
Албаните остале ван зоне познававьа и утица)а Аустроугарске)192.
Ме^утим, тек што се аустроугарски конзул вратио у CBoje пред-
ставништво у Скадру, отоманске власти притвориле су све вьегове
домаЬине, како у Елбасану, тако и оне у Тирани, а новонастала си-
туаци^а изазива панику ме^у Албанцима. Главним кривцем за ова
хапшевьа цео свет сматра конзула, због вьеговог боравка у куЬама
поменутих бегова. Ипен, с друге стране, као што се и могло очеки-
вати, покушава да се оправда пред Министарством и одбацу]е ове
оптужбе, наводеЬи да je истински разлог поменутих хапшевьа не-
достатак обазривости н>егових албанских домаЬина, Kojn су у не-
колико наврата показали. Ипен тврди да he се све решити и да he
затвореници бити ослобо^ени уколико Беч запрети отоманско)
влади због вьеног изузетно увредтьивог понашаша према Аустро-
yrapcKoj, када je н>ене конзуле оптужила за заверу, инсистира}уЬи
пред Министарством да од н>е захтева надокнаде.
Ме^утим, монсишор Доки тако^е оптужу^е конзула као }единог
одговорног за ова хапшен>а и сву штету Kojy оно наноси аустроугар-
ском деловашу. На основу информац^а Koje je преко ceojnx конта-
ката добио, опат тврди да се Ипен, не позна}уЬи у довольно) мери
односе у земл>и, неприлично упустио у }едну авантуру, оставивши
због CBoje непримерене великодушности код локалног становниш-
тва утисак како покушава да поткупи луде зарад интереса Аустро-
угарске. Ова критика Kojy je упутио Примо Доки утица ла je можда
и више но што би требало на конзула, Kojn je више био ентуз^ас-
та него човек од искуства. Стога Ипен доноси одлуку да се убудуЬе
суздржи од сличних инициатива, ocraBjbajyhn опату Мирдита од-
везане руке да делу)е онако како се гьему учини на)погодни}им. У
складу са тиме je недуго затим, након захтева Беча да се из}асни о
корисности монсишора Доки) а у политичком деловану, како би се
одлучило о шеговим субвенц^ама, конзул Ипен потврдио да je опат
неопходан и да му je драже да га има Kpaj себе, него да га изгуби.
У виду заклучка, можемо реЬи да KpajeM 1897. године Беч успос-
тавл>а соли дну мрежу доушника, Koja he му у будуЬности, из прве
192 Ibidem, Fol. 123.
162
руке, доставтьати тачне и детатьне информаци)е о тежн>ама и раз-
мишл>авьима Албанаца, о вьиховим ставовима према турско) и ос-
талим властима, као и о личним подацима за сваког по)'единцу Kojn
може занимати aycTpnjcKe власти: о н>еговом друштвеном поло-
жа)’^ пореклу, контактима, односима, престижу и потенциалу за
утицавье на албанску за)едницу, али и о вьеговом карактеру, пози-
тивним и негативним особинама, гьегово] прошлости, накловье-
ности неко] велико) сили и тежвьама.
С друге стране, Беч тражи и подстиче личне контакте са ва-
жним особама из различитих племена. Покушава да придоби)е
вьихове симпати)е, nacrojn да им ули)е поверен>е и да их навикне да
увек траже подршку аустри)ске престонице. Сарадвьа измену Аус-
троугарске и неколицине истакнутих Албанаца у ово) фази оства-
pyje се у области )езика, издаван>а квьига на албанском и н>ихове
расподеле у областима политичког деловавьа, а тако^е и у бу^евьу
националних тежвьи и уверававьу у вьихову остварл>ивост.
Поред тога, аустроугарска дипломатика насто)и да одржи мир
и ред у областима у ко)има има политичке интересе. Тако^е, чини
све што je могуЬе да консолиду)е албански део становништва, по-
кушава)уЬи притом да очува нетакнутим посебне привилеги)е
различитих племена унутар Отоманске импери)е. С друге стране,
труди се да избегне утица) и сваки вид интервенци)'е - било турске
владе, било неке друге земл>е. На та) начин Беч насто)и да ову зону
сачува од свих страних утица)а, сем аустри)ског.
Други цил> му je успоставл>ан>е добрих од носа ме!)у албанским
племенима и превасходно, обустава „крвне освете“.
Годину дана касни)е, Цариград као противмеру аустри)ском де-
ловавьу доноси одлуку да организу)е скупштину Албанаца, на Kojy
они радо прихвата)у да се одазову. Са поменутом иници)ативом
Порте одмах су били упознати конзуларни представници Аустро-
угарске и она изазива забринутост због османских цил>ева - у)еди-
вьен>а различитих грана албанског народа под во^ством Порте и
подстицавьа муслиманских верских осеБатьа. Припреме за сазива-
вье албанске скупштине прати ширевье прилично неповол>ног
мишл>евьа о односима унутар саме Аустроугарске, као и по)ачана
итали)анска пропаганда, Kojy подржава и сама отоманска влада,
као вид противмере аустроугарском деловавьу и цил>евима, ко)'и су
веБ добро познати у турско) престоници.
163
Извешта^и из jaHyapa и с почетка фебруара 1899, из Скотьа, Мо-
настира, Призрена и Драча - пре свега су посвеБени OBoj скупшти-
ни193. Конзуларни органи мобилишу све CBoje контакте како би
стекли што je могуБе више информаци)а о припремама и разводу
скупштине. Тако 8. jaHyapa конзул Пара из Скопл>а шал>е у Минис-
тарство информаци]е Koje су му о тренутно) ситуации прибавили
гьегови доушници194. Примера ради, у разговору с ]едним истакну-
тим Албанцем, неки од конзулових доушника сазна^е да he се195 у
Скадру или ПеБи - join увек Hnje било одлучено на ком од ова два
места - одржати некаква конференцц)а утица^них луди. ЬЬен цил>
je, како се наводи, да се ревита лизуне албанско национално осеБавье,
Koje треба да буде изнад свих верских разлика, као и да се оконча}у
крвави окрша)и у читаво] Албании. Тако^е, цил> je и да се одреди
}една општа беса за све Албанце, како би могли да од говоре, с ]едне
стране - на изазове Бугара, Срба и Црногораца, а с друге - на ре-
формистички покрет Kojn се шири унутраппьошБу Албанке. Сем
тога, oBaj утица}ни Албанац дода]е и да je Албанка у непосредно}
опасности од rpnjy поменутих наци]’а, Koje прете да je pacnapnajy, ay
томе их чврсто подржава Pycnja. Он CTpaxyje да Албанци, у случа]у
да их султан препусти сопствено} среБи, не би имали довол>но снаге
да се самостално изборе, тако да би CBoja надавьа поново усмерили
ка Италии или Aycrpnjn. Конзулов извешта] наставл>а се овако:
Након дешатьно! анализирагьа HajxumHuje йошребе да се изузеш-
на йажн>а йосвеши албанском машергьем ]езику - усменом и изнад
ceela йисаном - uommoje он^едина сйона Koja uoeeeyje Албанце мус-
лиманске и хришЬанске вере, сам бег йоново отвара тему ишали-
jaHCKUx и аусшрофилских шежн>и Koje су йрешходно йоменуше. С
друге стране, аустроугарски доушникму uojamtbaea да Италика eeh
сад улаже велике найоре да йрошири ceoj ушица], йосебно на йотьу
лингвистике [...], на шша бег, cMemehu се, одговара: „Aycmpuja чини
исто то, мада [...] у moj има йуно словенских народа Koju, као ни
осшале националности унутар Mouapxuje, не живе хармонично".
193 HHStA, РА XII, Liasse XXXIII, К. 312.
194 HHStA, РА XII, Liasse XXXIII, К. 312, Uskub, am 8. Janner 1899, Konsul Para,
Confidenzennotiz uber albanesische Autonomiebestrebungen; abfalige Kritik der
inneren Zustande in Osterreich-Ungarn.
195 HHStA, XII, К 312. Liasse XXXIII, Aus dem Italienischen. Uskiib, am 6. Janner,
1899.
164
Ово становиште, према конзуловом доушнику, почивье полако да
се шири Албанитом, а за то je, измену осталих фактора, заслужна и
итали^анска пропаганда. БЬени креатори не пропушта;у прилику да
у албанско) давности распламсава)у у верен.е како je AycrpnjcKa мо-
Hapxnja пред распадом и како he Албанци, уколико прихвате вьену
заштиту, брзо скончати под словенским japMOM, што се не би дово-
дило ако се npnnoje Италии. Таква пропаганда Hnje била без успеха.
У том светлу, чини се да je итали}анско агитоваше добило и
подршку турске владе. На то у казусе чишеница да турске новине
интензивно извештава}у о свим nocrojehnM размирицама у уну-
трашно) политици Аустроугарске и до танчина onncyjy личне по-
литичке сукобе, расправе измену naprnja итд.
Конзулов доушник посебно намине како се ме!)у Турцима и
хришбанима веб месецима чуду на}погрдни}и ставови о дога^аши-
ма Koja се oflBnjajy у AycrpoyrapcKoj. Он тако onncyje да je jeflHe
ноЬи седео за столом са утица}ним бегом из Туаковице, због свог
последгьег боравка у Скопл>у, указудуНи му на потребу да Албанка
има заштиту неке мобне силе. Према извешта]у доушника, поме-
нути бег на то му je дословно овако одговорио: „Штета je што je
AycTpnja тако слаба; у H>oj не влада jeflHHCTBo; Словени je воде у
пропаст", на шта je бегов пратилац додао: „По ономе што nyjeM да
луди причалу, aycTpnjcKH народ rajn изузетну лубав према свом
цару; док он живи, и AycTpnja бе такого опстати у^едишена, али
после... Бог свети зна!“.
Премда доушник многе детатье овде не износи, како би био кра-
так, ипак напомише да вреди знати да путници, припадници свих
страних наци}а, а посебно Немци из Царства, Koje он ви!)а по гос-
тионицама и другим jaBHHM локалима у CBojoj области, сасвим jaB-
но, без икаквог срама, говоре о томе да je AycTpnja толико слаба
да се више не може сматрати силом у Европи. Они, према казива-
ну доушника, наводе неке етнографске аргументе Kojn воде до за-
клучка да AycTpnja и дал>е oncraje у^едивьена исклучиво захвалу-
jyhn лубави Kojy нацгде Koje je чине ocehajy према свом господару.
Вицеконзул Рапапорт 19. jaHyapa 1899. године из Призрена196
обавештава Министарство да су тог истог дана сви yTnnajnn Ал-
196 HHStA, РА XII, Liasse XXXIII, К. 312, Prizren, den 19. Janner 1899, Vicekonsul
Rappaport, Beschluss der Prizrener Musulmanner sich an einer in Ipek abzuhaltenden
Arnautenversammlung zu betheiligen.
165
банци из н>еговог округа донели одлуку да учеству)у на скупштини
Koja je, према вьеговим информацииама, сазвана у ПеБи. Рапапорт
извештава да je скупштина, како се чини, посвеБена помиревьу раз-
личитих албанских грана и прекиду крвне освете, као и уво^евьу
во)не службе. Последней предлог je прилично непопуларан ме!)у
Албанцима, те га Рапапорт o6janiH>aBa гласинама да je посреди
актуализовавье }едног постулата из Курана, према ком je дужност
сваког муслимана да узме оруж)е у руке у одбрану калифа, кад се
неверници cnpeMajy да нападну. Манипулисан>е верским осеБавьи-
ма, пише вицеконзул на Kpajy свог извещав, jecre типично за тре-
нутни систем, Kojn подржава муслимански фанатизам, а намеБу га
неки чланови Султанове владе.
Беч, забринут оваквим pa3BojeM догата, шал>е инструкци}е
CBojnM представницима у Скадар, Призрен, Драч, Валону и Монас-
тир да наставе прикуптьавье информац^е о поменутом скупу197.
Испувьава}уБи ова упутства, Рапапорт припрема }едан детал>ан
извешта}198, где пише да je неповеревье Албанаца према тежшама
суседних словенских држава у вьеговом округу и дал>е живо, па чак
и расте. Разлог томе су немири Koje ме!)у муслиманским станов-
ништвом pacnnpyje сумвьа да владу не интересу)’е само да умири
ту зону и стави тачку на крвне освете како би оправдала уво^евье
обавезне BojHe службе (део Илава), веБ joj je цил> покреташе дру-
ге, join непопуларн^е мере: опште разоружававье становништва и
скупл>авье пореза.
У оваквим околностима, никог не изнена^е што су писмена
саопштен>а, Koja су и те године, као и увек када стигне зима, албан-
ске локалне во!)е послале сво}им колегама у осталим деловима Ал-
банке - изазвала нешто више пажвье него обично. Тако су, на при-
мер, во1)е из ПеБи послале ути ^j ним лудима из Призрена je/д но
саопштевье ко}им обавештава^у да je из Скадра, Дебра, Приштине,
197 HHStA, РА XII, Liasse XXXIII, К. 312, Vertraulich, Wien, am 20. Janner 1899, an:
Consul Ippen, Scutari; Vizekonsul Rappaport, Prizren; Viceconsul von Winter, Duraz-
zo; Viceconsul Petrovich, Valona; Vizekonsul Kral, Monastir.
198 HHStA, PA XII, Liasse XXXIII, K. 312. Liasse XXXIII, Prizren, den 17. Janner 1899,
Viceconsul Rappaport, Beziehungen der hiesigen mohammedanischen Albanesen
zu denen anderer Landschaften (Односи докалног муслиманског становништва
са становништвом других региона у Албании). Истовремено, Рапапорт шал>е
и други такав извешта) (бр. 9) JberoBoj екселенци)и господину царском и
крал>евском амбасадору у Цариграду.
166
Новог Пазара, па чак и из датьих, )ужни)их провинци^а Албаните
стигао позив за предузиматье за)едничких акциза у цитьу одбране
албанских интереса. Мада ни у ПеЬи ни у Призрену join увек ни)е
донесена никаква одлука, према поузданим информаци)ама доби-
)еним од вицеконзулових поверуьивих сарадника, Koje je он век
успео да стекне ме!)у утица)ним шудима муслиманске вере, нема
изгледа да he уопште бити могуЬе разматрати овакав споразум из-
мену Албанаца Kojn живе ван северне половине Косовског вила-
jeTa и оних из ПеЬи, Призрена, Новог Пазара и Приштине. Meljy
овом другом трупом Албанаца би се, у на^болем cnynajy, могао
склопити пакт како би се осу)етиле тежн>е словенских држава, као
и наводне намере турске владе, али то у суштини не би било ништа
ново, пошто ме!)у н>има век одавно nocrojn преЬутни договор по
питану ове тачке. Према обавештешима вицеконзула, споразум се,
с jeflHe стране, ослаььа на верски фанатизам, док се, с друге, ствара
на основу чиььенице да тамонпье муслиманско становништво раз-
матра актуелну ситуац^у као неку врсту националне привилег^е
и не само да je спремно да предузме акци}у ради CBoje одбране од
суседа, него и ради заштите од планова турске владе.
Рапапортови луди од повереььа cMarpajy мало вероватним да
Албанци из Призрена одлуче да ycBoje било какав позитиван став
у вези са оваквим питанием, Koje превазилази гьихов ,^едностав-
но локални“ хоризонт. С друге стране, ни тежтье Албанаца са jyra
Hehe наиЬи на подршку у осталим деловима земтье, мада су они
себи за циль одредили стицаьье ayroHOMnje за Албанку, стваран>е
jeflHHCTBeHe кн>ижевности и }езика, као и мреже националних
школа. Ако се изузме оно мало Тоски Koje живе у тим окрузима
и Гега Koje су на CBojnM путовашима упознале ььихове идeje или
тачке гледишта Европл>ана, реформистичке иде)е Албанаца са jyra
апсолутно су неускладиве са исламом. Отуда се чак ни тако мали
6poj присталица на Koje panyHajy не ycyi)yje да jaBHO изрази CBoje
мишл>ен>е, нити да шири пропаганду у ььихову корист ме^у далеко
6pojHnjnM муслиманским становништвом.
Тако1)е, и конзул Пара 21. jaHyapa 1899. извештава из С коп л. а199 о
управо примтьеном обавештетьу од поприлично поузданог извора
из Бу)ановца (железничке станице на граници измену Скошьа и
199 HHStA, РА XII, Liasse XXXIII, К. 312, Uskub, den 21. Janner 1899, Consul Para,
Bewegung unter den Albanesen Chefs (Покрет ме!)у албанским лидерима).
167
Cp6nje). У допису се наводи да су сви албански лидери из округа
Бу)ановац-Прешево позвани да до!)у у Призрен како би расправ-
ляли о националном питан>у. На roj за^едничко] скупштини, пре-
ма речима конзуловог доушника, на првом месту - мораБе да зауз-
му позици^у против дефинитивног одрицаня од Крита, као и да
се обрате султану тражеБи аутономи)у за Албаниту; у cnynajy да
про)‘екат аутономи)е не буде могао да се реализу)е, апеловало би се,
према извешта^има доушника, на протекторат Аустроугарске; тако
би се одагнала опасност Koja прети нацики од суседних словенских
држава, а и последней дога^а)и учинили су да се изгуби повереше у
моБи султана, i<ojw je, након )едне победничке во)не кам наше, жрт-
вовао Крит.
И, заиста, конзул je могао да потврди како су се приближно не-
делу дана paHnje дво{ица албанских во!)а из око лине Прешева за-
путили у Призрен, прошавши притом и кроз Приштину.
Што се тиче вести о наводним намерама Албанаца да траже
заштиту од Аустроугарске, конзул Пара npenopynyje да се оне
Kpajibe опрезно прихвате. Ме^утим, Пара дода)е да не треба смет-
нути с ума да, према извешта)у бр. 18 вицеконзула Рапапорта, од
17. текуБег месеца, ни у Призрену ни у ПеБи до тог тренутка Hnje
одржана планирана скупштина. Према информац^ама Koje je н>е-
гов доушник прибавио, у то време долази до ме^усобног прибли-
жаваня различитих албанских грана, Koje обично, услед великих
раздатьина измену места станованя, нису ступале }една са другом
у контакт, осим у веома ретким приликама.
KpajeM jaHyapa, вицеконзул Винтер из Драча обавештава Беч200
да се и тамо говори о потресно} ситуации Kojy проживлява Маке-
донка и реформама Koje намерава}у да спроведу, мада je мала ве-
роватноБа да Бе албанско становништво заузети некакав став или
да Бе се из) а шняв ат и у вези с шима.
Што се тиче малог 6poja утица}них личности Koje живе in loco,
вицеконзул истиче да се сви они налазе у служби владе, те зато
непосредно зависе од н>е, а томе доприноси неизвесна финанси}-
ска ситуац^а у Kojoj живе. Само с времена на време, у уском кру-
гу пр^агеля, себи допусте изношеше неког кратког коментара о
200 HHStA, РА XII, К 312, Liasse XXXIII, Durazzo, den 29. Janner 1899, Vizekon-
sul von Winter, Stimmung der Albanesen im Sandschak Durazzo (Став и тенденци)е
Албанаца у Драчком санцаку).
168
напуштености од стране власти Kojy дожив/ьава албански део ста-
новништва и не nponyniTajy прилику да им посведоче о CBojoj по-
низно| и ло)’ално] по древности. Уопште, мишл>ен>е вицеконзула
Винтера jecre да je конформизам политичка карактеризац^а Koja
на)бол>е npncraje утица^ним албанским во^ама: били би у стану
да подрже неку независну aKijnjy у корист снажеша националне
свести jeflHHO уколико би се nocTojehn услови нечим из корена про-
менили. Нема места сумн>и да he ови шуди више волети да остану
Kpaj пеЬи него да се упуте у ПеЬ како би дискутовали о ставу Kojn
Албанци треба да заузму о македонском питану.
Када je реч о беговима из Тиране, вицеконзул обавештава да су
они, уз малобро}не изузетке или, можда, и без икаквих изузетака,
заузети испушавагьем cBojnx личних економских интереса, те сто-
га показу)у изузетан страх од владе.
У ме^увремену се истакнути жител>и градова Косовског Bnnaje-
та cacrajy у ПеЬи, где je од 23. до 29. jaHyapa 1899. одржана нajaвл>eнa
скупштина201. Присуствовали су joj представници скоро свих гра-
дова из Косовског, Монастирског и Скадарског вилайета - укупно
око 500 н>их, а сви присутни били су познате и ме!)у албанским
становништвом202 утица^не личности. Недослали су jeflHHO пред-
ставници из Скадра и Дебра, Kojn су послали телеграме рекавши
да he прихватити одлуке скупштине.
Скупштини у ПеЬи Hnje присуствовала неколицина делегата
Kojn не припада}у ни Албанцима из Косовског вилайета ни онима
из градова у европском делу Турске, а чи}е се присуство очекивало.
Они се H3BHH>aBajy због одсуства и шалу писану nsjaey у Kojoj из-
носе CBojy привремену сагласност са договорима Kojn he се пости-
Ьи, задржава}уЬи право да се с н>има KacHnje не сложе203.
201 РА XII, Liasse XXXIII, К. 312, Ad Bericht Nr. „40 (Анекс извеш-rajy бр. 40).
Prizren, v. 5/2/99 Beschliisse der vom 23-29 Janner 1899 zu abgehaltenen Versamm-
lung von Notablen der Stadte des Vilayets Kossova (Договори са скупштине одржане
у периоду од 23. до 29. jaHyapa 1899. године у ПеЬи, где су се среди истакнути
тьуди из градова Косовског вилайета).
202 HHStA, РА XII, Liasse XXXIII, К. 312, den 8. Februar 1899, шатье се из
Аустроугарске амбасаде у Цариграду, али извешта) je од српског конзула у
Приштини.
203 РА XII, Liasse XXXIII, К. 312. Prizren, den 5. Februar 1899, Viceconsul Rappa-
port, Ipeker Beschliisse (Договори из ПеЬи).
169
У Ileh тако^е стиже и познати капетан царске отоманске Bojcxe,
potjeH у овом граду, доносеЬи пошту и упутства из Цариграда, Koje
треба прочитати на седницама скупштине.
Према извешта)у српског конзула у Приштини, саставл>еном на
основу информащца доушника Kojn je присуствовао том дога^а-
jy, 26. jaHyapa сви албански представници окупили су се у Хамам
цами)и, чи^и су улаз чувале трупе. У оближшим улицама било je
патрола, а у дворишту цам^е окупило се мноштво света. Прва
седница протекла je бурно, што доушник noTBpljyje чишеницом
да се наложу могао чути ехо буке из унутраппьости цами}е. У ис-
то) цам^и, 27. jaHyapa одржана je друга седница, Koja je трахала до
поднева. Дана 28. jaHyapa Hnje било дневне седнице, Beh je у току
ноЬи одржана Tajna седница, на Kojoj je учеству)е само по jeдaн
представник из сваког града или округа. Управо тада су завршени
сви планирани послови и остварени цшьеви скупштине.
Резултат ових седница су неки договори Koje аустроугарски ви-
цеконзул Рапапорт доб^а од jeднoг од учесника на састанцима.
Ови договори ратификовани су 29. jaHyapa на jeflHoj муслиманско}
церемонии, Koja je обухватала заклетву над Кураном и уобича(ене
почасне салве, након чега je скупштина распуштена. Вицеконзул
у пpилoжeнoj noBep^HBoj поруци наводи у интегралном облику
следеЬе одлуке утица)них албанских представника, донете на по-
менутим састанцима:
a) Hehe се признавати друга власт осим султана.
6) Mopahe се подмирити порез на земл>иште и имагьа, уз дава-
н>е десетка, и водиЬе се поступак против свакога ко одби}е да
изврши одговара)уЬу уплату у периоду измену 1. априла и 15.
jyna, осим уколико je због недостатка средстава ослобо^ен од
дажбина.
в) Мушко становништво измену 18 и 40 година старости мора-
he у будуЬности да служи BojHH рок тако што he се позивати
у BojcKy.
г) Спрово1)ен>е крвне освете, без обзира на природу почишене
увреде, привремено се обуставл>а; ова беса rpajahe до следе-
her празника Ruz-i-kasem (Касема, Tj. до Митровдана, 7. но-
вембра 1899).
д) У случа)у напада неке стране силе, с намером провокац^е,
на н>их he се одговорити истом мером и у том цшьу биЬе
170
неопходно послати оружие у угрожене округе (у мери у Kojoj
то буде потребно).
1)) Како би се олакшало снабдевагье оружием, истакнути л>уди
из сваког од округа биЬе задужени да обавесте о количини
неопходног новца и да касни^е у тайности под еле пакете ста-
новништву.
е) Додатак ставци под 1)) Kojn he турска влада држати у та)ности:
Муници)а за поменуто оруж)е биЬе повучена из државног
арсенала.
ж) Ономе ко током тра)ан>а бесе ма ко)им оруж)ем y6nje некога,
биЬе одузета и спал>ена куЬа; тако^е, биЬе кажгьен тако што
he о н>еговом животу и судбини одлучивати власти; уколико
побегне, ропаке he му прогнати одлуком скупштине утицар
них луди.
з) Иста одлука при мену) е се и на оног ко било каквим оружием
нанесе повреде другом човеку.
и) Ко испали пуцн>е упозорегьа биЬе за казну предат на распола-
гагье властима. Уколико побегне, Kyha he му бити спал>ена до
темелэа.
j) Лопови и бандити he бити предати на располагаше властима,
ради кажн>аван>а. Уколико побегну, Kyhe he им бити спал>ене
тако да he од н>их остати само пепео. У случа)у да се, на ос-
нову сагледавагьа чишеница у вези са почигьеним прекрша-
jeM или услед посто)ан>а других злочина истог извршиоца,
поменута казна учини сувише блага, починилац тако^е може
бити кажн>ен и прогоном.
к) Иста казна he се применити и на свакога ко помогне у скрива-
ну криминалаца Koje претходно наведене одлуке дотичу.
л) Како би се сваки. припадник муслиманске вере прецизно
упознао са мерама Koje у тайности спрема врховна државна
власт, те како би могао адекватно одговорити на захтеве ко)и
из н>их проистичу, по )'едан утица^ан човек из сваког округа he
о претходно наведеним одлукама подробно обавестити особе
од повереша ме!)у становништвом на cBojoj територи)и. Цить je
да сви буду упознати са акци|ама Koje се спроводе, како би се
н>иховом извршену приступило као верском питану.
Након што je изнео све тачке договора, Рапапорт наставл>а из-
BeuiTaj тумачеЬи их, дода)уЬи притом информац^е о односима
171
измену Албанаца муслиманске вере и ставл>а)уЬи одредбе усво)ене
на скупштини у шири друштвено-политички контекст.
У тренутку када вицеконзул саставтьа допис, детал>и договора
join увек се држе у тайности и не открива)у народу Планирано je
било да се одредбе споразума обелодане када про!)е Рамазански
6ajpaM, односно, тек од средине фебруара, тако да Рапапорт оба-
вештава Беч да се земтьом шире на)невероватни)е гласине о до-
ratjajnMa на скупштини.
Кад je реч о самим договорима, вицеконзулу привлачи пажну
кьихов превасходно верски характер, односно, према гьеговим ре-
чима - верски фанатизам, Kojn су муслимани желели да утисну у
ову акц^у, што и noTBpljyje чишеница да су одредбе формулисане
у палати. Joni увек HHje успео да утврди ко je тачно био инициатор
ове одлуке, али се гьегова недоумица односи искшучиво на дво}ицу
високих функционера, што noTBpljyje и разв^ена мрежа доушни-
ка, Kojy je за две године службе успео да успостави.
Ме^утим, по Рапапортовом мишгьетьу, OBaj наизглед велики ус-
пех и важан договор високих албанских званичника само je при-
видан, пошто подразумева одуста}ан>е од почетне намере да се ус-
поставл>ан>е мира у землэи постигне искорен>иван>ем o6n4aja крвне
освете. То je био цил> коме се тежило два месеца pannje и Kojn je
подразумевав коначан и дугорочан прекид непр^ателэстава; на-
супрот томе, Hnje се могло постиБи ништа више од бесе ограни-
чено на само неколико месеци, уз оправдатье да he се, природно,
крвна освета icaciinje обновити, као и да he се одредити строге мере
Koje н>ено испун>аван>е тарантулу.
Рапапорт сугерише да he питатьа Koja се односе на обавезно слу-
жена BojHor рока, на казне због нарушаватьа мира и, посебно, на
фискалне мере садржане у тачки 6), вероватно морати додатно да
се pa3Bnjajy после Рамазанског 6ajpaMa. То he се, по CBoj прилици,
спроводити у оквиру KOMHcnja Koje he се састати у сваком месту
посебно, axoje he чинити истакнути луди са села и из града. Стога
je, како напомитье вицеконзул, у тренутку писатьа извешта)а join
увек било преурашено доносити било какав суд о изводлшвости.
Рапапорт даше у извешта^у прелази на тумачен>е политичких
аспеката овог споразума. Вицеконзул Hajnpe проблсматизу)'е чи-
н>еницу да се у документу инсистира на суверенитету БЬеговог ве-
личанства султана, што би, у суштини, требало да се подразумева.
172
Према Рапапортовом миштьену, то непотребно помин>ан>е султа-
новог суверенитета заправо представтьа доказ да су гласине о сла-
бости Високе порте и неопходности да се затражи заштита Аус-
троугарске - познате и у Цариграду. ГЬих су вероватно пренели
неки Албанци муслиманске вере из Приштинског санцака, где су
такве гласине поново оживеле последних дана. Сва je прилика да
су таква казивакьа оставила веома непри)атан утисак на власти у
Цариграду, Koje зато инсистира)у на томе да се у оквиру споразума
из ПеВи на!)е и нека врста деманти)а.
Што се тиче договора о одмаздама албанских трупа као одгово-
ру на било какву провокаци]у страних сила, Рапапорт сматра да je
тако нешто мало вероватно, посебно ако се има у виду албански
карактер. Вицеконзул претпоставл>а да je овде посреди врло оз-
бильно упозорегье пред било какав noKymaj организованна црного-
рских, српских и бугарских буна, као и пограничник инцидената.
Уколико у Цариграду озбитьно cxBarajy последнее мере за избе-
гаван>е оваквих случа]ева, Koje се помшьу у кратким саопштеььима
послатим од стране Царског и крал>евског конзулата у Скоп/ьу, онда
се Mopajy упитати следеВе: како je могуВе да }една скупштина Koja
рачуна, у iiajMaiby руку, са две треВине утица}них луди од повереша
из палате и из редова намесника - може себи дозволити договоре по
KojnMa Be, на основу неколико пуцшева испатьениху Беранама, Раш-
Koj или Паланки - ка граници покутьати хи/ьаде наоружаних Алба-
наца, npeTBapajyBn }едан анегдотски cnynaj у низ оружаних сукоба.
У споразумима се у том цитьу одобрава повлачен>е муниц^е из
државног арсенала. Мада je званично представтьено да влада ову
тачку мора држати у та}ности, Рапапорту, HMajyBn у виду састав
пеВке скупштине, де/iyje као да се тиме заправо прикрива TajHa са-
гласност владе са оваквим деловашем.
У сваком cnynajy, могуВе je да je од времена окупащце Босне и
Херцеговине и ствараша Албанске лиге у потпуности остао на сна-
зи преВутан договор измену палате и одре^ених албанских лиде-
ра о н>иховом снабдеван>у opyжjeм у извесним cnynajeBHMa, ради
одб^аша страних напада. Тако^е, како истиче Рапапорт, nocrojn
могуВност и да je цил> договора из ПеВи само да умире утица) нс
Албанце, узнемирене и неповер/ьиве због повратка нерегуларних
албанских трупа из турско-грчког рата и афера из Берана неко-
лико година paHnje, као и због решеььа критског питагьа. Наиме,
173
поменути договори заправо нуде Албанцима неку врсту обнав/ьа-
н>а та]ног пакта, у замену за уступке у погледу пореза и обавезне
во)не службе, пошто у Цариграду (можда не без разлога, судеЬи
по nocTojehoj добро) вол>и) join увек Bapyjy да he успети да задрже
Албанце на CBojoj страни уколико то буде политички потребно.
Уз све то, и датье nocrojn опасност да вештачки распирен верски
фанатизам неЬе моЬи на време и у потпуности да ставе под кон-
тролу они ко)и су га подстицали, што би имало последице из ко)их
би Турска умела да извуче корист за себе.
Поред раните поменутих потешкоЬа (чишеница да се о свим по-
)единостима споразума из ПеЬи мора расправл>ати и да се Mopajy
ратификовати у окружним скупштинама), вицеконзул напомише да
треба рачунати и на противтьеше неких утица)них тьуди због увреде
што су били изузети од склапаша споразума, а ме!)у 1ьима се налази
и познати Р. бег из Т)аковице. Он je чак и послао телеграм у палату,
у коме crojn да беса из ПеЬи Hnje у складу са албанским обича)ним
правом вал>ана, пошто током гьеног разматраша нису присуствовали
и представници одре^ених градова или утица)них лоза и фамили)а.
Join )една примедба од велике тежине ме])у конзервативним жи-
тел>има земл>е jecre да су се албанске скупштине од давнине одр-
жавале у Косовском вила)ету, и то у Призрену или, ако не тамо,
онда у Бабином Мосту (где се налазила гробница султана Мурата
I, близу Приштине), али никад у ПеЬи.
Рапапорт оценке да he бити неопходно сачекати да npotje Ра-
мазански ба)рам да би се проценили од)еци ових опозиционих по-
крета.
У области Призрена се 27. фебруара поново окуп/bajy утица)ни
Албанци како би продужили мир ме!)у муслиманским албанским
лозама до Митровдана (26. октобар / 7. новембар). Почетком месе-
ца марта, у Дебру и средином марта, у Скадру204 утица)ни Албанци
се join )едном cacrajy како би по)аснили одлуке из ПеЬи и одржали
живом цариградску инициативу да се под шиховим во^ством и
преко муслиманске вере албанска племена окупе и задрже податье
од аустроугарске националистичке пропаганде. Аустроугарска ди-
пломатка, с друге стране, настав/ьа cBojy лини)у деловаша, проце-
ibyjyhn резултате ових окушьагьа као локалне и сматра)уЬи да она
има)у уско муслимански домет.
204 HHStA, РА XII, Liasse XXXIII, К. 312, Prizren, den 5. Februar 1899; Uskiib, den.
8 Marz, 1899.
174
Током последгьег тромесеч^а 1900. године, Беч усмерава пажну
на личне контакте сво)’их конзуларних представника и домаЬих
во!)а, а у инструкци)амако)’е шал>е подвлачи важност успоставл>ан>а
добрих односа са н>има како би се постигли политички цшьеви
читаве акци)е205. Деловатье се, по свему судеЬи, све више усмерава
на неке завереничке карактеристике са елитистичким моментима
ко)‘и су све изражени)и.
На основу извешта)а Koje су послале аустроугарске конзуларне
канцелари|е у Албанией, Министарство изводи заклучак да нацио-
нални покрет у земтьи доживл>ава лаган, али непрекидан напредак
и да су, по свему судеЬи, кругови становништва Koje одлучу)е да
му се приклучи - сваки пут све шири.
Ме^утим, како би се лакше ори)ентисао у погледу личности Koje
се помину у извешта)‘има и ко)’е се могу сматрати иници)аторима
овог покрета, Беч сматра да би за н>егове цитьеве било корисно да
конзуларни органи ставе на специфичне спискове имена оних ис-
такнутих личности Koje има)’у патриотску свест и посебно истичу
CBoj друштвени положа), утица) или богатство.
Тако, Министарство позива CBoje конзуларне представнике да
спискове саставе у складу са тим како je сваки од шихових зва-
ничних округа описан. Конзулима се притом препоручу)е да се
ограниче на оне по)единце Koje лично добро позна)у или су барем
у могуЬности да о н>има да)у тачне информаци)е, према подацима
претходно прикушьеним од поузданих луди.
Беч сматра да би вредан додатак траженим листама предста-
влэале кратке информаци)е о наведеним личностима, н>ихови био-
графски подаци или знача)ни подаци друге природе.
Аустроугарски представник из Валоне206, када je реч о списку
ко)и прилаже као одговор на ову молбу, подвлачи да je на н>ему на-
вео исклучиво истакнуте албанске патриоте ко)и ужива)у извес-
тан положа)’ у землэи, док су све друге особе аутоматски исклучене.
Тако се на пример десило да са списка изостану неки Албанци Koje
Албански комитет у иностранству препозна)е као утица)не или
пак по)единци ко)и су веома цен>ени меГ)у албанофилима, итд.
205 HHStA, РА XIV, К. 7, Liasse V/1, Albanien V: Alb. Patrioten I Allgemeines 1900-
1909, Ref.I, Wien, am 23. November 1900, Geheim, Circulate an die Consularamter in
1) Scutari, Nr. 337; 2) Durazzo, Nr. 338; 3) Valona, Nr. 339; 4) Monastir, Nr. 340.
206 HHStA, PA XIV, K.7, Liasse V/1, Albainen V: Alb. Patrioten I Allgemeines 1900-
1909, Valona 1900.
175
С тим у вези занимтьив je и извешта) вицеконзула Ранци|а, дос-
та касни)ег датума, посвеЬен ]едно| од на|истакнути]их фамили^ау
Валони - фамилии В/ьора207.
БудуЬи да о племиЬко) лози Вл>ора и судбини нюних чланова
nocToje бро]не догодовштине, као и да су често били тема извешта}а
слатих из конзулата у Валони, Ранци сматра да може бити заним-
Лэиво у извесно) мери сазнати порекло и родословтье ове фамили|е.
Стога се вицеконзул позабавио тиме да састави нюно породично
стабло, кренувши од грана Koje и у датом тренутку nocToje. Према
Ранци^евим информацииама, оснивач лозе Блюра у Албанией био
je Синан-паша, из Когье, Kojn je 1518. године (под султаном Сели-
мом), у CBojcTBy команданта турске флоте, послат у албанске во-
де како би тадашгьем намеснику у Валони, Д^ас-паши, пружио
подршку у савладавану до тада независних становника Химаре.
СледеВе године (1519), сам Синан-паша je именован за намесникау
Валони, месту где je затим провес дуги низ година. ГЬегови потом-
ци TpajHo су се настанили у OBoj земтьи.
Зато je ова породица, по речима аустроугарског конзула, турс-
ког (османског), а не албанског порекла и унутар ню je очувана та
традиц^а. Ме^утим, сместивши се у землэи, Hnje им дуго требало
да се албанизу)у, па су чак за презиме прихватили и име провинци-
je Валоне (на албанском, Блюра [Vlore]).
У складу са предлогом Kojn je потписао Голуховски 3. фебруара
1900. године, Цвидинек саставл>а }едан меморандум Kojn шалю кон-
зулатима у Скадар и Монастир. У допису су функционерима ових
институци}а дата обавештеню и инструкци)е о поступану са албан-
ским представницима 4nja су имена наведена у дну документа.208
Цвидинек починю подсеЬа}уЬи на потешкоЬе Koje са собом до-
носи рад на стицану поверегьа Албанаца и гюстизану желюних ре-
зултата у акц^и бу^етьа н>ихове националне свести, Kojy je у roj
землю започело Министарство сполших послова. Проблеми и по-
тешкоЬе махом су последица непр^ателюког става турске владе
према албанским националним тежгьама.
207 HHStA, РА XIV, К. 7, Liasse V/1, Albanien V: Alb. Patrioten I Allgemeines 1900-
1909, Bericht Nr. 10, Valona, am. 18. April 1905, Viceconsul Dr. Ranzi: Uber die Ab-
stammung und Genealogie der Familia Vlora, 1 Beilage (О пореклу и генеалогии
фамили^е Влюра).
208 Wien, Miercoles, 17. Janner 1900. Zwiedineck an Goluckowski. Затим послато у
Саопштен>у бр. 51 у Скадар, као и у Саопштен>у бр. 52 у Монастир - оба дописа
14. фебруара 1900. године.
176
Почетком 1899. године, наставл>а Цвидинек у допису, чинило се
да се став султана и шегове владе, када je реч о OBoj теми, почео ме-
шати, пошто je Цариград подстицао одржаваше }едне скупштине ал-
банских делегата у ПеЬи. Целовало je да османска власт као задатак
окугоьаша поставлю оживл>аваше националног осеЬаша свих грана
албанског народа, без обзира на pennrnjy, да их подстиче да оставе
по страни крваве сукобе Kojn се ме!)у шима oflBnjajy, са цил>ем да се
у)едине како би се одупрли претеЬим покуша)има експанз^е оста-
лих народа са Балкана. Ме^утим, об)ашн>ава Цвидинек, убрзо се по-
казало да je турска влада скупштину у ПеЬи видела jедино као упо-
зореше на околности Koje нису у складу са шеним жел>ама, а тичу се
страних уплиташа било ког типа у албанска питаша. Цариград ни
у ком cnynajy Hnje имао на уму прихваташе мера Koje су могле под-
стаЬи у)едишеше албанских националних грана. Католичке лозе
са планина северне Албанке, као и представници православних и
муслиманских грана из централ не и }ужне Албанке, били су ис-
юьучени из разговора у ПеЬи. Када су Kpaj Муратове гробнице у
Приштини покушали да сазову другу албанску скупштину - она je
била забрашена. Тако^е, и noKyinaj да се прошири делимична беса
(споразум о миру) заключена у извесним окрузима, што би омо-
гуЬило формираше савеза за општи мир и шегово проширеше на
све делове Албанке - био je ocyjebeH због штетног уплиташа ко-
совског намесника. Hnje било реакц^е на писма петици}е Koja je
Албански комитет послао султану, тражеЬи изградшу албанских
школа или уволен,е часова албанског )езика у веЬ посто)еЬим тур-
ским школама, а дистрибуираше албанских новина и осталих на-
ционалних издаша по земл>и тако^е Hnje било дозвол>ено.
Цвидинек npn3Haje да je одлучно противл>еше турских власти
националним тежшама Албанаца отежало покупке да конзулар-
ни представници потврде добру волу и интерес Царске и крал>ев-
ске владе за подршку таквим • намерама. У неколико наврата,
различити лидери националног покрета по}единачно су слали
петици)е AycrpoyrapcKoj, са молбом да подржи те напоре и да им
преко CBojnx конзулата обезбеди средства за образование, Koja им
je шихова влада одбила. Ме^утим, напомише Цвидинек, услишава-
ше ове жел>е би озби/ьно компромитовало позиц^у аустроугар-
ских конзула у Албании, Kojn су, не желеЬи да уЪу у конфликт са
властима, приморани да брижл>иво држе дистанцу у односима са
националним круговима. Ме^утим, пише у наставку Цвидинек,
177
политичким интересима Беча погодовало би да се одржи однос
доброг разумеван>а са на|одрешити]им по}единцима у албанском
становништву, како би аустри)ске власти могле бити у току са ви-
])ен>има везаним за разве} националне пропаганде и, колико je то
могуБе, ублажити било какав страни утица) у Албанией. Према
Цвидинековом мишл>ен>у, конзули су се, упркос неповол>ним усло-
вима, трудили да ова) задатак испуне с брижлшвошБу досто}ном
поштован>а, те у наставку да)'е примере ко)има nnycrpyje та) сво)
став: конзул Ипен je неколико пута посетио католичке округе на
планинама дуж црногорске границе и развио je однос са во!)ом
лозе становника тог места; у Битолу, конзул Крал je у контакту са
агентима националне пропаганде из округа Корча, Дебар и Елбасан,
где има знача} ног албанског живл>а; директори конзуларних канце-
лари}а из Драча и Валоне искористили су ceoj летн>и боравак у Ти-
рани и Берату да се приближе тамоппьим муслиманским беговима.
Ме^утим, подвлачи Цвидинек, Аустроугарска мора задржати
стечене контакте, а конзуларним представницима Mopajy бити
омогуБена довол>на новчана средства како би обезбедили верност
оних особа Koje су им током реализаци}е овог задатка служиле као
посредници. Неопходно je стално пратити pa3Boj албанских окру-
га Kojn се граниче са Црном Гором и Koje кн>аз Никола покушава
да npnnojn кнежевини. По Цвидинековим речима, било би добро
анимирати неке делове становништва из те области, ко)’и су, упркос
CBojoj TeniKoj eKOHOMCKoj ситуации, остали равнодушии пред цр-
ногорским по куша} има да их придоби}у за CBojy ствар. Те Албанце,
напомин>е Цвидинек, требало би додатно мотивисати да задрже
л о} алан став, и то тако што би им се понудила извесна помоБ.
Има}уБи у виду претходно описане услове, Цвидинек себи доз-
вол>ава слободу да предложи слан>е суме од 4.000 франака из фон-
да резерви Министарства спотьних послова конзулу Ипену, како
би преко компензаци}е располагав тим новцем онако како сматра
да je Haj6o/be, да}уБи помоБ и награде оним особама из свог зва-
ничног округа чи)*и су утица} и став користили политичким инте-
ресима Аустроугарске у Албании. Цвидинек npenopynyje конзулу
Ипену да би, у складу са могуБностима, требало да има у виду лич-
ности Koje je препоручив монсишор Примо Доки.
Одговара}уБи на петици}у вицеконзула Крала из Монасти-
ра, Цвидинек подсеБа да je Министарство спол>них послова 1899.
178
године одобрило албанско) школи за децу у Корчи |едну донаци|у
од 20 пар dor. Ако се итекуЬе, 1900. године, поновитаква донаци|аи
уз то одобри join |една истог износа, за албанску школу за дево^чице
из тог места, по Цвидинековом мишл>ен>у, националне всфе из цен-
тра л не Албанке, Koje се упркос непри)атегьству турске владе труде
да сопственим средствима одржава)у те изузетно корисне настав-
не центре за албанску омладину, не би престале да исказу)у Аус-
троугарско) посебну захвалност. Отуда предлаже да се и конзулу
Кралу пошал>е сума од 1.500 франака из фонда резерви Министар-
ства спол>них послова. Од тога би по 400 требало да донира двема
албанским школама из Корче, а преосталих 700 да употреби за оно
што сам буде сматрао важним, како би одржао успоставл>ене одно-
се са националним круговима у свом званичном округу.
Активности осталих аустроугарских конзуларних функционе-
ра у политичке) области Албанке, према Цвидинеково) процени,
и дал>е су, услед околности у земл>и - веома ограничене. БиЬе стога
потребно обезбедити им тражена новчана средства за |ачан>е сво-
jnx контаката и, уколико се укаже прилика, за проналажеше по-
средника од повереша с цил>ем да се засну)’у односи са на)цен>ени-
|им личностима из албанског становништва209.
209 С тим у вези се, ме!)у многим документима сличне садржине, из два) а она)
ко)и Немо овде навести. Изабрали смо га пошто нам се учинило да и по сажетости
чини репрезентативан и )асан пример. Погледа)те HHStA, РА XIV, Liasse XVI,
Weisung nach Durazzo vom 9/12/1901, Nr. 523. Politischer Gegenstand. Ubersendung
eines Actionsfonds von 2000 Frcs.
Специ)алан фонд. Обавештетье Драчу, 9 / 12 / 1901, бр. 523. Пошилжа фонда од
2000 франака за делов атье. Политичко питатье.
„Племенити грофе,
HcnyibaBajyhn високи декрет од 9. децембра 1901, Реф. 523 Taj ни, имам част
да Вашо) Екселенци)и предам тачну суму од 2000 франака компензаци)е, Koja
ми je дата на располагай^ зарад покривагьа наведених трошкова, молеИи Вас да
будете добри и потврдите уплату истих уз оверу.
Наведени трошкови тичу се одобретьа за помоИ намешену одржавану стабил-
них контаката, као и доприносима и донаци^ама за утица) не Албанце ко)и, истини
за волу, не само да припада^у мом округу, веИ и онима из Елбасана, Мати)е итд,
с ко)има сам се повезао и учинило ми се да би било добро одржати добре односе.
Прилажем оправдагье трошкова у виду одговара)’уЬих признаница за веИи део
урученог новца.
Као што he Ваша Екселенци)а утврдити, уколико будете тако добри да погле-
дате приложене уплате, након одби)ан>а аванса од 2000 франака, ocraje ми пози-
тиван салдо од 197,96 ц.
179
HHStA, PA XII, Li XXX, К 301.
Да покроем те трошкове, суочио сам се са другим сличним и гарантовао по-
)единачну помоЬ неким од студената Kojn долазе у наше школе, с цшьем да по-
ништимо иташцанску конкуренции у у области школства. БиЬе ми част да Вас
молим, уз све поштоватье, за Вашу доброчинитегьску сарадшу у виду пошшьке
идентичне суме.“
Квиатковски
180
HHStA, PA XII, Li XXX, К 301.
181
X
HHStA, PA XII, Li XXX, K. 301.
182
HHStA, PA XII, Li XXX, K. 301.
183
, У
HHStA, РА XII, Li XXX, К. 301.
184
IЮГЛ АВТЪЕ V:
ПУТОВАН>А АУСТРОУГАРСКИХ КОНЗУЛА
У СРЦЕ АЛБАНСКО-МУСЛИМАНСКЕ
ЗА1ЕДНИЦЕ ИЛИ ПОЧЕТАК1ЕДНЕ
РОМАНТИЧАРСКЕ ЗАВЕРЕ
Важан сегмент бечке тактике у подстицатьу националне свести
ме!)у албанским становништвом био je, као што смо у претходним
поглавл>има истакли, успостав/ьан-е контаката са Албанцима мус-
лиманске вере и деловаше у смеру тога да им се ставови Минис-
тарства210 учине привлачним.
Пракса показухе да je за cnosHajy интимних политичких увереша
муслимана, а нарочити за вршеше утица}а на н>их - било апсолут-
но неопходно да конзуларни представници oдpжaвajy редован и
интензиван лични однос с н>има, као и да им flajy редовне издашне
надокна де у злату211.
Meijy првима Kojn yKasyjy на ово je вицеконзул Рапапорт, и то
на основу искуства са позиц^е у Призрену. Како би испунио CBoje
задатке, н>ему су на првом месту потребне тачне информац^е о
осеЬашима албанских муслимана. Ме^утим, да би до н>их могао
доЬи, HeflocTaje му посредник Kojn би савршено познавао истакну-
те чланове ове sajeflHmje и Kojn би могао да му обезбеди ступаше у
контакт с н>има без привлачеша пажн>е. Рапапорт жели да noKpnje
све области у земл>и и, по могуКности, места /Буму, Хаси, Тбакови-
цу, Ilefi, а можда и Гусише, Koje наводи по редоследу важности. То
би, према шеговим прорачунима, захтевало месечне трошкове од
на}више 60 златних форинти. Вицеконзулови планови су да на пу-
товашима пре свега направи одабир доушника ме!)у главешинама
yTH4ajHHX албанских лоза.
Што се тиче истакнутих личности, како у Призрену, тако и у
остатку земл>е, не делу)е му препоручл>иво одобраваше редовних
субвенц^а, као ни обилних донац^а док се аустроугарска акци}а
210 11огледа)те Memoire uber Albainen, (Меморандум о Албании) HHStA, РА I,
К. 473, коментарисан у поглавл>има II и III овога рада.
211 HHStA, РА I, К. 473, Viceconsul Rappaport, Prizren, den 29. Juni 1897, Geheim,
Fol. 307-312.
185
разви|а, па и кад она довольно сазри. Рапапорт сматра да би их тре-
бало наменити |едино сасвим поузданим и заиста утица^ним л>у-
дима од поверен>а или, у зависности од случала, изузетним личнос-
тима, при чему би средства требало давати за специфичне захтеве.
Насупрот томе, он напомин>е да he сигурно бити доста прили-
ка у ко|има he му, кад почне да стиче прве контакте, тражити ми-
лостин>у за удовице, сиромашне и сирочад. Одб^ан>е таквих мол-
би за последицу обично има захла^ен>е односа са на|утица|ни)им
локалним личностима, мада гьихово интересоватье не npecTaje у
потпуности. Зато би било потребно услишити део тих молби, све
док се креЬу унутар неких разумних граница - на пример - да не
превазилазе 60 златних форинти месечно.-
Кад je реч о путован>има н>еговим званичним округом, Рапапорт
сматра да су она практично неизбежна потреба, пошто Haj битное
особе, са на|више утица|а у земл>и - ретко долазе у Призрен. Али,
чак и да Hnje тако, свестан je да би упадл>ив шп^унски систем ло-
калних власти на}вероватни}е ocyjerno било какав разговор са jefl-
ним страним представником. Како би стекао непосредно искуство
о овим личностима, те како не би био приморан да о н>има суди на
основу приче и мишл>ен>а других луди, вицеконзул je убелен да му
не npeocraje ништа друго осим да их nocehyje, оправдава}уЬи се
екскурзи}ама, одласцима у лов и сличним разлозима.
Чим престану кише, Koje су до тренутка писан>а н>еговог извеш-
raja обилато падале, те чим се време пролепша и стан>е на путевима
то буде дозвол>авало, Рапапорт намерава да максимално искористи
летн>е месеце како би што пре посетио ближу околину. Затим пла-
нира да постелено шири територ^у CBojnx путовагьа, сваки пут
одлазеКи све више у унутраппьост, док преко контаката и личних
познанстава не постигне да на сигуран начин, без опасности, стиг-
не на места Koja су странцу на}неприступачни}а. Како не би пробу-
дио сумн>е локалних власти, избегаваКе брзоплето упуштан>е у би-
ло какву активност.
Резимира}уЬи са коликим би се трошковима месечно морало ра-
чунати, не узима}уЬи у обзир друга плаЬан>а ман>их износа Koja би
проистицала из гьегових путован>а и Hnje их могуЬе априори одре-
дити, он проценте износ на укупно неких 200 златних форинти.
На Kpajy, поново yKasyje да he веЬи део CBojnx активности, по-
себно у областима високих планина, из климатолошких разлога
186
морати да ограничи на месеце од jyna до септембра, укл>учу)уЬи и та
два месеца, због чега би волео да што пре крене на CBoja путоваша.
Из Министарства Рапапорту одговара)у212 да су обратили пажн>у
на noje дикости Koje у свом извешта)у деталью onncyje и да прихва-
rajy шегову молбу Koja се тиче укл>учиван>а муслимана од повере-
н>а из Призрена, у цил>у cno3Haje осеЬаша муслимана из тог места.
Тако^е, одобрава_)у да се у акцизу уюьуче и join неки доушници,
делом муслимани, а делом хришЬани, како би се могли реализо-
вати oflroBapajyhn послови у остатку округа kojh je под шеговом
надлежношЬу. Ради тога му да}у овлашЬеше да из фонда резерви у
локал Hoj канцелари}и, у замену за одговара)уБу компензац^у, по-
дигне суме новца неопходне за акц^у, Koje се прецизира)у на сле-
деЬи начин: приближая износ од 40 форинти месечно за доушнике
из Призрена, као и 60 форинти за све остале доушнике за)едно и,
на Kpajy, на)више 60 форинти месечно за помоЬ и поклоне за раз-
личите личности. Истовремено наглашава}у да ове износе не треба
схватати као сталну плату Koja се обично ncnnahyje неведеним до-
ушницима, веБ им се хонорари Mopajy исплатити у nornyHoj зави-
сности од посла Kojn буду обавл>али.
Што се путоваша шеговим званичним округом тиче, noflcehajy
га да je неопходно да у прво време буде веома обазрив. Наиме, уко-
лико путоваша буду сувише учестала непосредно након шеговог
ступан>а на задужен>е, посебно у актуелном тренутку, кад je нерво-
за обузела муслимане као последица резултата турско-грчког рата,
она могу налутити локалне власти и учинити да поводом шегових
планова заузму знатно неповол>н^и став.
Беч зато сматра пожел>ним да се вицеконзул на неко време огра-
ничи на краЬе обиласке околине, Kojn Mopajy проЬи потпуно не-
примеЬени, као и да не предузима велике туре све док се не укаже
прилика да се у очима власти оне прикажу као пословна путоваша.
Под тим околностима, челници Министарства се слажу и са
свим што je Рапапорт предложио о начину да се Цариграду телегра-
мом HajaBH сваки одлазак и повратак. Тако1)е, HeMajy ништа против
да га овласте да, уз признаницу из фонда резерви, почев од 1. jyna
(1897), па све до нове наредбе, подиже изузетну суму од 24 форинти
месечно за покриваше трошкова Kojn искрсну на тим путовашима.
212 HHStA, РА XIV, К. 24, Albainen, Liasse XV, Wien, am 21. Juli 1897. An Rappaport
in Prizren.
187
Рапапорт се држи упутстава Министарства и за почетак CBoje
активности обав/ьа пре света са свог званичног места, не предузи-
ма}уЬи путоватьа по округу. У сводим извешта}има он подвлачи не-
задоволэство и немир Албанаца због будуЬности, крвне освете Koja
се не може окончати, као и због неделотворних мера централне
владе за окончаван>е немира. Активности су му усмерене на при-
доби)’ан>е доушника, ступаше, колико je могуЬе, у личне контакте
са HajncTaKHyTnjnM члановима различитих племена и тежн>у да се с
н>има спри}ател>и како би могао да утиче на н>ихов начин размиш-
л>ан>а и понашатье у смеру онога што Беч жели.
Паралелно с тим, Беч да}е прецизни}е инструкци}е и свом но-
вом вицеконзулу у Драчу213. Након што су примили шегова усмена
саопштеша, у Министарству спол>них послова закл>учу}у да им ти
извешта}и углавном омогуБава}у да буду у току са задацима поли-
тичке природе, неодво)ивим од задужеша Koja вицеконзул има на
свом месту у Драчу. Што се осталог тиче, Меморандум о Албании,
Kojn му je послат само за лично коришБеше, пружа нека прецизни-
ja o6jamibeiba о задацима Kojn су му поверени, подробнее анали-
зира}уБи извесне тачке и повезу}уБи их са иде}ама Koje усмерава}у
шегову делатност.
У сваком случа}у, у допису се истиче да се Винтер одмах и при-
оритетно мора посветити прибавл>ан>у што прецизни}их инфор-
маци}а о пoлoжajy и личностима од знача} а на политичком плану,
како би о овим аспектима могао подробно обавестити Минис-
тарство спол>них послова. Шегов непосредни задатак обухватаЬе
потпуно прецизно обавештаваше о односима Koje одржава}у раз-
личите кланови у средишшо} Албании - како ме^усобно, тако и
са клановима из осталих делова земл>е. Тако1)е, вицеконзул je оба-
везан да детально извештава Министарство о личностима Koje те
кланове воде, као и о било каквом посто}еБем страном утица}у или
HOKymajy да се на н>их утиче. Ипак, npenopynyjy му да се привре-
мено уздржи од одлазака на далек пут, због ризика Koje то носи по
свеукупно аустроугарско деловаше.
Ме^утим, након што je у Драчу провео осам месеци, аустроу-
гарски вицеконзул nocraje уверен да je са места на Koje je послат
немогуБе стеБи реалну слику о аутентично} природи санцака под
213 HHStA, РА XIV, К. 24, Wien, am 20. Juli 1897. An Viceconsul von Winter in Du-
razzo.
188
н>еговом надлежношБу: с )’едне стране, зато што je Драч пре свега
лука и место из ког се Tpryje са пограничным областима, а с друге,
зато што град нема веБег политичког значаща, осим као седиште
санцачке власти и администраци^е214-
Централна тачка, у погледу политике, налази се у Тирани, граду
Kojn у то доба има приближно 20.000 становника (скоро у потпу-
ности муслиманске вере) и crojn на главно) лини)и Koja води ка
Витолу. Према примедбама Koje je аустроугарски представник мо-
гао изнети, она представлю аутентичан центар санцака. Премда je
неколико пута предложено да се у н>у пребаци седиште аусгри)ске
миси)е, Taj про)екат никад ни)е остварен због недостатка погодних
путева за комуникаци)у (до Тиране не стиже ни)едан проходан
пут, веБ само кон>ски путеви). То je био веома важан аспект, посеб-
но ако се има у виду ситуаци)а у Драчу, из ког je, захвал>у)уБи раз-
личитим паробродским лини)ама, лако одржати контакт са оста-
лим градовима у Турско).
Ме^утим, посебан знача) за цил>еве Koje Беч себи поставлю има
чишеница да у Драчу не nocrojn ни)едан муслиман чи)и став или
миштьеше, ма какво оно било, треба узети у обзир, док у Тирани
живе старе племиБке лозе, а посебно je утица)на фамили)а Топкаб
[ориг: Topcab - не помин>е се дал>е у тексту, можда je ауторка мы-
слила на Toptan (Тойшани)? - прим. прев.]. Вицеконзул CTpaxyje да
са 1ьима неБе моВи да разви)е однос на дискретан начин, сем ако
му се не омогуВи да у том граду проводи дуже временске периоде.
Он сматра да je ова последню наведена околност сама по себи сас-
вим довол>на да оправда н>егову молбу за одобрение путованю у Ти-
рану. Ме^утим, Винтер сматра CBojoM дужношВу да скрене пажгьу
Беча на )едно друго питагье: на очигледну чишеницу, Kojy поткреп-
л>у)е гьегово рашце стечено искуство, да Be бити немогуВе изгради-
ти жетьене односе са утица)ним Албанцима на неки други начин.
У допису напомин>е како je извесно да Be отоманске власти пра-
тити сваки н>егов корак, као и да Бе због тога морати да буде крацье
214 HHStA, РА XIV, К. 24, Liasse Albanien XV, Berichte iiber den Sommeraufenthalt
der osterreichisch-ungarischen Consuln in Berat und Titana, 1898-1907, (Извешта)и
о летгьим боравцима аустри)ских конзула у Берату и Тирани, у периоду од 1898.
до 1907. године), Fol. 1-179. Durazzo, den 16. Marz 1898, Fol.l-3b.
Нажалост, нису сачувани сви извешта)и из наведених година, нити су могли
бити прона^ени у другим одсецима архива. Стога Ьемо на наредним страницама
представити само оне извешта)е до Kojnx смо могли доЬи током истраживагьа.
189
обазрив. БудуБи да je потпуно свестан ове неоспорне потешкоЬе,
неБс npecrajarn да се понаша уздржано и стога опекуне да сводим
присуством не испровоцира никакав сукоб.
Винтер об)ашнэава да у датом тренутку ни)е у стану да позитив-
но или негативно одговори на питание да ли he се бегови, уз ову
стратеги jy, коначно усудити да га с поверетьем прихвате, пошто je
Тирана, у поре^ешу с Драчом, сасвим други, н>ему непознат свет.
Сажето, поставка му je следеБа: мала je вероватноЬа да би бора-
вак у Тирани ишта могао искомпликовати, a Moryhe je остварити
позитивне резултате; зан>их, ипак, не може дати поуздане гаранци-
je; насупрот томе, уколико би остао у Драчу неодре^ено време, об-
лает деловаша шегове конзуларне канцелар^е била би аутоматски
сужена и не би могао да ради ништа друго осим да састав/ьа из-
Beinraje на основу посредник сведочанстава.
Нема сумн>е да важност овог питан>а чини noKyinaj вредним
труда и зато радо на себе прихвата нимало занемар/ьив труд и оба-
везе, Koje he он и шегова породица морати да прихвате и npotjy,
уколико се план деловаша у Тирани реализу}е.
Винтер тражи да му се омогуЬе новчана средства у износу изме-
ну 1200 и 1500 златних форинти. На Kpajy дописа, додаче да he нак-
надно послати посебан извепгпр у коме he навести ш^единачне
трошкове неопходне за н>егово пресел>ен>е у Тирану. Беч му дозво-
л>ава боравак у Тирани и одобрава тражену субвеищру.
У ме^увремену, велики везир се у Цариграду cacraje са аустро-
угарским амбасадором Каличеом и изражава CBoje незадовогьство
због скорашших летших боравака вицеконзула ПетровиБа и Винте-
ра у Берату, односно Тирани. По мишл>ен>у великог везира, ти бо-
равци изазваЬе скандал ме!)у Албанцима и осман л гр’ским властима
биБс веома тешко да их заштите од увреда и могуЬих напада локал-
ног становништва. Амбасадор не подлеже овим приговорима, него
одговорност за потенц^алне непр^атности Koje би аустроугарски
конзуларни органи могли да доживе, као и питаше шихове безбед-
ности - унапред i ipe6an,yje на локалне отоманске власти.
Беч, ме^утим, упозорава ПетровиБа и Винтера да Mopajy бити
Kpajibe обазриви и да he их, под изговором да их штите, локалне
власти пратити из велике близине215.
215 HHStA, РА XIV, К. 24, Liasse XV, Wien, am 30. Juni 1898, Goluchowski an:
Viceconsul Winter in Durazzo; Viceconsul Trojan in Janina.
190
ПетровиБ почин>е cboj извешта] подвлачеЬи како н>егов боравак
изазива пуно утисака ме!)у становиштвом и по)ачану узнемире-
ност код власти216. Мутешериф, Kojn je проширио гласине да вице-
конзул долази како би придобио локалне албанске во!)е за Аустро-
угарску, прати изблиза сваки тьегов корак. Велика неповерл>ивост
централних власти утиче на становништво. ПетровиЬ пише како
jacHO oceha збушеност CBojnx ранних познаника из Валоне током
сваке од CBojnx посета.
Тако1)е, напомише да испред шегових врата даноноБно пролазе
жандарми Kojn мотре на оне Kojn су га посеБивали и )авл>а)у влас-
тима о томе. Последица je да становништво избегава чак и локалне
преводиоце из конзулата.
Након месец данау Тирани, ПетровиБ мисли да je корист вьеговог
боравка то што су Албанци врло добро схватили да Аустроугарску
занима Албанка и шихова будуБност. Bepyje да je врло вероватно
да he се у наредним годинама, када н>егов боравак у Тирани више
никоме не буде представляю новост, страх Kojn ocehajy саме локал-
не власти, као и становништво - смашити, што he му омогуБити да
има више контакта са Албанцима.
Становништво, с друге стране, Bepyje да je шегов долазак пове-
зан са скорашшим отварашем аустроугарског конзулата у том мес-
ту, те опекуне да he оживети трговина и да he Аустроугарска отвори
болэа поштанска места него Турци.
Haj3Ha4ajHnja фамил^ау Берату je Бриони, 4nje су во!)е бракови-
ма повезане са утица}ним албанским фамил^ама из других облас-
ти. Ме^утим, контакти измену малог 6poja патриота из Берата и
осталих места врло су оскудни и у тренутку када он пише CBoj из-
BeniTaj прошло je веБ неколико месеци од како нису примили Hnje-
дан часопис на албанском.
У Берату, како вицеконзул истине, има само }една основна шко-
ла, и то румунска. Нэу noxatja 35 1)ака, Kojn су веБином из Берата и
не nnahajy CBoje образованье. Половину 1)ака чине Румуни, а друга
половина нису Румуни, али су тако^е хришБани.
Период од половине jyna до Kpaja септембра следеБе, 1899. го-
дине, вицеконзул ПетровиБ тако^е проводи у Берату и join jefl-
ном закл>учу^е да je Аустроугарска тамо у прилично HeiioBozbHoj
216 HHStA, РА XIV, К. 24, Liasse XV, Berat, Bericht Nr. 25 vom 24. August 1898,
Viceconsul Petrovic berichtet uber seinen bisherigen Aufenthalt in Tirana.
191
ситуациям217. Став становништва je непри]ател>ски - хришБани у
н>ему виде непри]ател>а православ/ьа, а муслимани crpaxyjy да до-
лази с цил>ем да ствара нове проблеме како би Аустроугарска у том
подруч]у могла да интервенише.
Први зад атак му je да одагна наведену сумн>у и, превасходно
да оствари добре односе са отоманским властима, jep му само
при]ател>ство са н>има може обезбедити успоставл>анэе контаката
са албанским локалним во!)ама. Убрзо, представници централне
власти, као и становништво, cxBarajy да цил> шеговог боравка у Бе-
ратууопште Hnje верска пропаганда, те 6nBajy умирени. Ипак, ви-
цеконзул и дал>е je под сталном присмотром.
Ме^утим, Грци измишл>а]у оптужбе против н>ега, Koje се касни}е
испоставл>а]у као лажне, чиме му, уместо наношеша штете, запра-
во догорочно помажу да стекне симпати]е локалног становништва
и власти.
Лажно умирене да он Hnje политички агитатор, албанске власти
према н>ему nocrajy л>убазни]е, а бегови се више не плаше као рани-
je да се приближе странцу. Metjy н>има, ПетровиЬа пре свега инте-
pecyjy представници фамили]е Вл>ора и он испун>ава CBoj извешта]
разним детал>има о н>има.
Према ПетровиБевим увидима, ме!)у локалним становништвом
у Берату npeoBnatjyje страх и он je уверен да нема будуБности за
било какав покрет Kojn не одобри отоманска влада218. Разлог томе
Hnje само чишеница да бератски Албанци crpaxyjy, него и ]едно
суштинско oбeлeжje н>иховог менталитета: веома су конзерватив-
ни. Мада се може десити да понеки бег у врло интимном окружен>у
направи Kojn критички коментар о злоупотребама турске адми-
нистраци]е, ПетровиБу се чини да нико не жели владу неке дру-
ге државе. На исти начин, може се реБи да веБина становништва
не размишл>а о иде]и албанске ayTOHOMnje. И ова им се замисао,
из верских разлога, чини yronnjoM: муслимани CMarpajy да су сви
хришБани Philhellenen [хеленофили, rj. гркофили - прим, прев.],
а православци не yBntjajy разлику измену Албанаца муслиманске
вере и Турака.
217 HHStA, РА XIV, К. 24, Liasse XV, Bericht Nr. 49, Valona, den 8. Oktober 1899,
Viceconsul Petrovic.
218 HHStA, PA XIV, K. 24, Liasse XV, Bericht Nr. 49, Valona, den 8. Oktober 1899,
Fol. 27: ,,Es ist meiner Ansicht nach ausgeschlossen, dass sich dort irgend eine von der
tiirkische Regierung bekampfte Bewegung entwickeln konnte.“
192
Према извешта)има вицеконзула ПетровиБа, део омладине у Бе-
рату има некакав nojaM о самосталности, али je он прилично Heja-
сан и указу)е на веома слабо разумеван>е ствари. Зато je аустро-
угарском представнику тешко да шихове иде)е озбилшо схвати и
износи примедбу да je сваким даном све уверении да у то) области
национални покрет не nocrojn.
Тако1)е, изгледа да су сами Албанци равнодушии по пи та ну то-
га хоБе ли им се племена развити у наци)у или не. ПетровиБ при-
Mehyje да се становништво у Берату задовол>ава тиме да на ман>е-
више поштен начин оствари благосташе, да теже извесном реду
у животу и, тако^е, доби)ан>у титула Koje им да)у престиж. Зато
им je на)битни)е да се спри)ател>е са неким намесником или неким
ко има утица)а у Палати: под заштитом таквог при)ател>а могу да
чине што им je вол>а, то jeer, могу да задовол>е CBojy cyjery и до])у
у прилику да се обогате на рачун сво)их на)незаштиБени)их сусе-
да. Сем тога, ови бегови нису нимало у)един>ени и )едни другима
завиде. Вицеконзул сматра да се у Албанией, генерално, не може
наБи ни)една фамили)а Koja има престиж у цело) землш.
ПетровиБ подсеБа да су, као што je веБ обавештавао, утица)ни
Албанци у огромно) веБини прилично равнодушии према нацио-
нално) иде)и, што аустроугарским представницима знатно отежава
деловаше на разви)ан>у поменуте иде)е. Управо супротно, покуша)и
да се ради у том смеру доводе до неспоразума и ПетровиБ се плаши
да Бе шегове инициативе имати нежетъен учинак. Стога вицекон-
зул изражава увереше да би у том тренутку на)бол>а тактика била
да се као цил> напусти ствараше свеалбанске нац^е и да се аустро-
угарски конзуларни представници концентришу на )ачан>е добрих
и тра)них односа саутица)ним Албанцима. Управо преко тих одно-
са треба уверавати Албанце да je Аустроугарска велика и моБна, да
je она на))ачи сусед Албани)е, да joj je важна будуЬност те земл>е и
да за ну жели благосташе. Та му се стратеги)а чини на)погодни)ом,
с обзиром на околности и на ривале, тачни)е, на однос Албанаца
према Аустроугарско), Итали)и и Грчко). Он мисли да Бе од ове три
земл>е албански муслимани као силу заштитницу одабрати Аус-
троугарску. МоБ и богатство je оно што на)више импресионира
Албанце и зато je, по ПетровиБевим речима, Аустроугарска у вред-
ности над Итали}ом. Joni }едан повол>ан фактор jecre напредак Бос-
не и Херцеговине под аустроугарском администрац^ом.
193
KpajeM jaHyapa исте године (1899), на основу извешта)а вицекон-
зула Винтера, Беч располаже следеБом информаци)ом о односима
у округу Драч219:
Када je реч о беговима из Тиране, вицеконзул обавештава да су,
уз ретке изузетке, они окренути CBojnM личним интересима, али и
да, с друге стране, невероватно crpaxyjy од власти.
Показателе да je то тачно, по вьеговом мишшешу, jecre суптилан
коментар Kojn je jeflHOM приликом изнео ондашши намесник: „Бе-
гови из Тиране живе у маше или више скромним економским ус-
ловима, мада су крарье похлепни. Уколико би (Отоманска) Влада
свакоме од ших понудила место Koje омогуБава довод, но велику
зараду, од)едном би се прекинуле гласине Koje круже и проблем са
беговима за нас би био решен?
Према Винтеровим речима, намесник у Тирани заправо у гру-
бим цртама савршено сажима юьуч целог питаша. Можда се поис-
ки редак по)единац ме!)у беговима не би тек тако дао поткупити,
али нема места сумши да би огромна веБина ших заиста прихвати-
ла некакав договор.
Како аустроугарски представник истине, join }едан детал» Kojn
указу)е на то да горепоменуте истакнуте личности нису независне
и HeMajy потпуну слободу одлучиваша, jecre то да се нико од ших
не ycyljyje да га посети, мада их je веБина прошла кроз Драч jeflHOM
или више пута или се, због пословних питаша, задржала неко вре-
ме у том граду, приликом повратка из Тиране. Ни утица)ни луди
из Скадра, ни они из Призрена, па чак ни они из Валоне нису тако
jacHO показали страх од отоманске владе.
У на)утица}шдим породицама из лозе Топтани влaдajy веома
лоши односи. Треба помирити супротставл>ене кланове, али то де-
nyje мало вероватно, пошто je ja3 Kojn измену ших nocrojn сувише
дубок. Стога вицеконзул сматра да лоза Топтани вероватно доста
дуго неБе имати политичког 3Hanaja у Албании.
Коначно, када je посреди свеукупно становништво Драчког
санцака, Винтер Bepyje да може делимично да об}асни разлог ши-
ховог оскудног уплиташа у националне дебате. Наиме, Драчани су
са свих страна окружени земшацима, тако да се ocehajy сигурно у
219 HHStA, РА XII, К 312. Liasse XXXIII, Durazzo, am 29. Janner 1899, Viceconsul
Winter, Stimmung der Albanesen im Sandschak Durazzo (Понашаиье и тенденци)е
Албанаца у Драчком санцаку).
194
сводим куЬама, док Албанци са севера crpaxyjy од суседних стра-
них народа. Становници пограничних округа Албаните су при-
родни зачетници борбе за националну аутономи)у, док они из
централне Албаните о roj теми jeflHHO има)у посредно знатье и то
преко пионира са севера; осим тога, недостатак солидарности ко^и
влада у народу доприноси томе да становници централне Алба-
Hnje ocrajy у стану неактивности.
Ме^утим, npocytjyjyhn понашаше становника из централне Ал-
банке, Винтер има у виду jeflHy додатну околност, за Kojy истиче
да се не треба занемарити. БудуЬи да yacnBajy веБ и мир од Алба-
наца са границе и да се, као што je веБ речено, ман>е-више сигурно
ocehajy у сопствено} куБи, они одржава}у ближи, више при}ател>-
ски однос са владом и намесницима тог noflpynja од CBoje северне
браБе. Албанци са севера пак у неколико наврата сумшали су да he
их османл^ске власти препустити суседима.
Винтер у допису обавештава да су током последних недел>а noja-
чане мере безбедности на ограниченом подруч^у Koje nxpasflBaja од
султана, што je несумшиво последица посете принца Георга Криту.
Отуда je вицеконзул уверен да су албанске главешине Koje у том
noflpynjy подржава^у патриотски покрет - у датом тренутку скло-
не избегавашу албанског питакьа, што се испоставл>а као повол>на
околност ако се има у виду општа ситуац^а у држави.
У лето те исте године вицеконзул Винтер nyryje у Тирану220.
Добро je припремио CBoje путоваше. Намесник из Скадра je у то
време боравио у Драчу ради рутинске инспекц^е региона, што je
вицеконзул искористио како би засновао пр^'ател>ски однос са ви-
соким представником отоманских власти, са KojnM je тако^е и у
Тирани требало да проведе неко време. Турски намесник пронала-
зи aycrpnjcKOM вицеконзулу куБу за боравак у Тирани, те Винтер
nyryje тамо 19. Maj а.
Улога намесниковог пр^ател>а омогуЬила je вицеконзулу да ста-
новништво не oceha страх, веБ да према н>ему noKasyje пр^ател>-
ско расположение. Овога пута nocehyjy га бегови Kojn се претходне
године нису усу^ивали да му узврате посете.
Аустроугарски конзул има исти цил> као и сам намесник: да
придоб^е бегове. Намесник жели да их придоб^е за владу из Ца-
риграда, а вицеконзул за политичке цил>еве Беча.
220 РА XIV, К. 24, Liasse XV, Durazzo, Bericht Nr. 9, den. 15 Juli 1899, Viceconsul Winter.
195
Намесник има упутства да оконча крвну освету Koja je у том
тренутку пустошила подруч)е, а изазивали су je чланови flBejy
н aj значащ Hnj их беговских породица. Премда у Toj намери Hnje имао
успеха, било je и других задатака Koje je требало да решава. |едан
од н>их био je да побо/ьша наставу, што je значило отвараше нових
школа, наравно, турских. Ме^утим, становништво одб^а ову ини-
циативу, пошто je оно требало да води бригу о школским трош-
ковима, a Hnje располагало неопходним средствима. Упркос томе,
отоманска влада отвора }едну школу, у Тирани. Намесник тако^е
покушава да унапреди комуникац^е, уколико je одговара}уНс
pehn да се покушава унапредити -нешто што не nocrojn, те стога
предузима отвараше }едног пута од Драча до Тиране и до KaBaje.
Вицеконзул Винтер с великом пажшом прати расположенье на-
рода и бегова, покушава;уЬи даутврди ко су неформалне во!)е ме!)у
Албанцима, Koje особе поседу)у стварну моЬ, какви су шихови ста-
вови, како функционишу односи; дакле, Hacrojn да стекне увид у
то како je организовано албанско друштво, будуhи да je у питашу
jeflaH затворен свет, у потпуности различит од бечких канцелар^а
и свега што je вицеконзул до тада видео или упознао. Потвр1)у)е
CBoja претходна предви^аша да je фамил^а Топтани нajвaжниja
и да се Mopajy придобити н>ени чланови како би се на; зад нешто
могло постиЬи. Тако1)е му привлачи пажшу да бегови nMajy добар
однос са намесником, док се народ другач^е понаша, jep je незадо-
вол>ан због озбил>них злоупотреба администрац^е.
Успева да успостави контакте са неким члановима фамил^е
Топтани и уви!)а да показуху наклоност према Младотурско} пар-
тии, родолуби су, али нема}у никакав политички програм, нити
3Hajy шта желе, веЬ само jacHO показуху чему се противе.
Становништво je тако^е врло незадоволшо самим албанским бе-
говима, Kojn озбилэно злоуиотребл.ава;у CBojy моЬ. У том тренутку,
немири се успешно ns6eraBajy само због страха од penpecnje ото-
манске владе. Албанци у Тирани живе у кравшем сиромаштву, при
чему турска влада не чини ништа да им помогне. Све то указу)е да
им je будуЬност веома неперспективна и тужна.
Други проблем представл>а неморал Албанаца, што за последи-
цу, по мишл>ену вицеконзула, има то да се целокупно становниш-
тво може сматрати зараженим.
196
Винтер ме!)у албанским живтьем запажа четири различите тру-
пе: бегове, аге, народ и представнике централне власти.
Тако^е, покушава да успостави добре контакте са агама и беле-
жи податке о онима ко)и има) у патриотских склоности.
Када je реч о миппьену Koje у Тирани влада о Аустроугарско),
вицеконзул примеБу)е да нико не сматра MoHapxnjy силом Koja би
им могла помоБи. Иако хвале аустри)ску администраци)у у Босни
и н>ене успехе, не изражава]у ни на)ман>у жел>у да сами буду под
шеном управом.
Коначно, Винтер заюьуч yje да Аустроугарска без помоБи осман-
ли)ске владе неБе моБи у блиско) будуБности да придоби^е Албан-
це из централне Албаните за учешЬе у свом политичком програму.
Ипак, околности и друштвени односи се мен>а)у, те су тако и
ставови вицеконзула др Ремиза фон Кв|атковског, у извешта^у из
1900. године, оптимистичней у погледу политичких цитьева Беча.
Квиатковски je боравио у Тирани од 2. jyHa до 10. августа 1900. го-
дине221. Изгледа да су се турске власти у ме^увремену веБ навикле
на то да аустроугарски конзули лети неколико месеци проведу у
Тирани и то не изазива сумн>е.
Ме^утим, према запажан>има KejaTKOBCKor, проблем представ-
zbajy Грци, Kojn узбун>у)у локално становништво и власт, ncTpajaBa-
j уБи у тврдн>и да je цил> боравака аустр^ских конзула у Тирани да
се ocHyje jeflHa аустрофилска napTnja у Toj области. Део османли}-
ске администрац^е не обраБа пажн>у на грчке оптужбе, али други
део им и те како npnflaje snanaja.
Вицеконзул прво улаже напор да придоб^е високе представни-
ке централне администрац^е како се албански бегови не би пла-
тили да контактира}у с н>им. Ова тактика да]е добре резултате,
пошто су отомански представници веома поткуп/ьиви и лако их je
привуБи на CBojy страну ласканием и поклонима.
Две године након Винтеровог боравка у Тирани, веома je при-
метна промена става власти, као и дела становништва према аус-
TpnjcKOM вицеконзулу. Наиме, више га се не 6oje, поссБуj у га - као
и он н>их и у контакту je са готово свим на}утица}н^им личности-
ма. Тако Кв}атковски излази у шеттьу, али не сам као paHnje, веБ
увек у друштву представника централне власти, под изговором
221 HHStA, РА XIV, К. 24, Liasse XV, Durazzo, Bericbt Nr. 18, den 24. August 1900,
Viceconsul Kwiatkowski.
197
да се брину за тьегову личну безбедност, док га, заправо, Hacroje
у стопу пратити. Од тог тренутка, ова) дипломата мисли да сваки
аустроугарски представник у том подруч^у има отворен пут.
Квиатковски jacHO разлику|е присталице владе од оних Kojn то
нису, али не показухе разлике у понашан>у према представницима
тих две)у трупа како нико не би могао да наслути тьегове политич-
ке преференци)е. Овакво владан>е доноси му добре резултате, те
мало по мало сваког придоби^а на CBojy страну.
По први пут се те 1900. године )едан од албанских бегова ycy^yje
да позове аустри^ског вицеконзула у куЬу, а да посети не присус-
TByjy и отоманске власти, што значи да се мен>а шаблон по коме су
се дотад повезивали, a kojh je подразумевао дозу страха и предос-
трожности.
Што се тиче политичких ставова албанског становништва,
Квиатковски npnMehyje велико побол>шан>е са бечке тачке гледиш-
та. С )едне стране, расте уверетье да je османска власт слаба, а с
друге - jana и национална свест. Ова слика изнена!)у)е пре свега
уколико се упореди са ситуац^ом Koja je била актуелна две, па чак
и само годину дана paHnje, када je становништво било изузетно
одано влади и султану.
Кв}атковски у извешта}у каже да je веЬ стекао неке особе од пове-
ретьа, Koje му, захвал>у)уЬи свом престижу и yrnijajy, помажу да се
код Албанаца укорени и разви}а свест о национално} припадности.
Приликом сваке посете неком од албанских бегова, он поклан>а
пуно пажн>е психолошком профилу свог саговорника, да би касни-
je детально разра^ивао стратег^у за сваког од тьих и стекао увид у
то на кога се и у KonnKoj мери убудуКе може рачунати.
Привлачи му нажну то што деца Албанаца Kojn се из}ашн>ава}у
као присталице отоманске владе показу|у знаке интересовала за
албански }език, што значи да he у будуЬности моЬи да се рачуна и
на н>их.
Интересован>е за }език je jacHO уоч/ьиво кроз пораст 6poja уче-
ника у католичке) школи, Koja je изнад свега посвеЬена настави ал-
банског jesnKa. KBjaTKOBCKH npnMehyje да je пре него што je кренуо
на CBoja путован>а у Toj школи било свега четири до шест ученика,
а веЬ у тренутку када пише cBoj извешта) - има их четрнаесторо, од
чега су деветоро муслимани. Тако^е, има и Албанаца Kojn ysnMajy
приватне часове албанског jesnKa, и то код професора католичке
198
школе, зато што се плаше да {авно и отворено покажу како уче je-
зик. Исто тако, постони велико интересоватье за примерке алфабе-
та об)авл>ених у Софи{и и Букурешту и недоста{е их join.
Како би се бол>е схватило зашто се догата ова) напредак у разво-
jy националних осеЬан>а ме!)у Албанцима муслиманске вере из ре-
гиона Тиране, треба га посматрати у друштвеном и политичком
контексту. Вицеконзул об{ашн>ава како власт неумерено високим
порезима одржава становништво у статьу на)дубл>ег незнаньа и си-
ромаштва. Овом се може додати и обавеза даван>а водника у осман-
ску BojcKy, чиме се од носи оно мало свеже, младе снаге ме!)у албан-
ским живл>ем. У тренутку када вицеконзул саставтьа cboj допис,
локална власт могла je рачунати {едино на подршку на{корумпира-
Hnjnx делова становништва.
Увек када би се предузела инициатива за изградну школа или
путева, локално становништво je подносило терет, али се ти радо-
ви никад нису успешно завршавали. Тако, на пример, у читавом
вилайету у то време не nocTojn ни }едан {едини пут Kojn je зими про-
ходан; пут Драч-Тирана je само трасиран, али никад Hnje стварно
и сагра^ен. Пажну одва{када привлачи потпуни изостанак преду-
зимтьивости за поботьшатье полюпривреде, Koja je веома заостала.
Исто тако, не nocrojn ни HajocHOBHnja безбедност за животе луди,
као ни за н>ихова добра. Насупрот томе, у порасту су разбо{ничке
активности, Koje се {авл>а{у и у самим градовима. Против н>их je
немоЬна чак и жандармери{а, Koja у време писан>а извешта{а Кв{ат-
ковског веБ дванаест или четрнаест месеци Hnje примила плату.
У OBaKBoj ситуации, поглед становништва je уперен ка ино-
странству и у н>ега улаже све CBoje наде за побол>шаван>е стан>а.
Metjy силама према ко{има се rajn на{више наклоности су, на првом
месту, Аустроугарска, а затим Енглеска. Ме^утим, све наде у ствар-
ну помоБ и интеревенци{у у тьихову корист пред турском владом,
Албанци полажу у Аустроугарску. Чин>еницу да унутар Дво{не мо-
Hapxnje различите националности живе {еднеуз друге, они сматра-
jy гаранци{ом да he MoHapxnja заштитити и тьихов идентитет.
ВеЬина бегова je матери{ално упропашЬена. Користе било каква
средства да одрже макар CBojy моЬ. Иако су власници простране
земтье, {едино што на H>oj raje jecTe кукуруз, а то им доноси врло
мали приход. Од свих бегова, {едино шесторица добро sapa^yjy за
живот, а сви остали {едва преживл>ава}у и упушта{у се у разноразне
199
спекулаци)е. Аге су углавном у 6oiboj економско) ситуации и често
се супротставл>а)у беговима. Ме^утим, само су дво)ица заиста по-
штени и зато ужива^у велики углед ме!)у намученим становниш-
твом, као и пред представницима цариградске владе.
Османска влада насто)и да придоби)е подршку бегова како се
аустри)ски утица) не би сувише укоренио, али у томе не успева,
што узроку)е губитак престижа. Заправо, нико не може да утиче
на бегове, па чак ни представник муслиманске религи^е.
Join )една одлика овог региона, по речима конзула, jecTe да се у
Тирани и н>еном окружен>у не може разговарати о администрации
или о )уриспруденци)и, пошто бегови или у потпуности блокира)у
сваки покуша) расправе о тим питашима, или пак они сами, по
сопственом нахо^егьу доносе важне одлуке из тог домена. Са CBoje
стране, жандарми уводе „приватну“ правду, у замену за надокнаду
у златницима. Вицеконзул сажето зактьучу^е: „да неизмерна штета
може бити нанета онима Kojn покушава)у да траже правду".
/едина преокупаци)а администраци)е je како да максимално при-
купе порез. Пошто региони Драч, Кавана, Ши)ак и Тирана финан-
cnpajy Скадарски вилайет, финанси^ски органи примен>у|у драс-
тичне мере кабадахисан>а и корупци)е да би задовошили хитне
економске захтеве намесника из Скадра.
Не оклева)у ни кад треба приредити непри^атности сопстве-
ним во)ницима и жандарима. Тако je, примера ради, мутешериф
из Драча послао у затвор стотину BojHHKa Kojn су се по обавезно}
BojHoj служби вратили куДама, под изговором да не nnahajy CBoje
порезе. Сва je прилика да то Hnje тачно, с обзиром на то да они
nnahajy порезе преко спец^алних купона, Koje flo6njajy од органа
централне власти и користе их као средство плаДаша код локалне
владе. Као одговор на OBaj поступак мутешерифа, других двеста
во}ника окупило се испред зграде локалне владе, као и зграде по-
ште, све док из Цариграда Hnje стигао документ издат од султана,
KojnM je потвр^ена вредност купона као законитог и задовол>ава}у-
Дег средства за плаДаша пореза.
Пошто се OBaj начин деловаша, уз помоД притиска и побуне,
испостав/ьа успешним, жандарми предузима}у сличну акци}у и
npecTajy да обав/bajy CBoje функщце све док им се на)маше }едан
део заосталих зарада не исплати.
200
Квиатковски у свом извешта^у предви^а да he се сличне ситуаци-
je понав/ьати у будуЬности, пошто се показало да систем побуна
добро функционише.
Ме^утим, у таквим околностима, како се не би показали у ло-
шем светлу пред владом из Цариграда, тьени представници у Тира-
ни шире гласине да je за наведене нереде одговоран Квиатковски.
Повод за ове оптужбе пронашли су у претн>и учесника протеста да
he се обратити аустроугарском вицеконзулу у случа^у да им турска
влада не испуни захтеве.
Квиатковски одлази на разговор са шефом локалне владе, намес-
ником, об)аппьава му како je HenojM/ьиво да }едан аустроугарски
представник разговара са незадовол>ним отоманским поданици-
ма. Вицеконзул успешно разрешава Taj cnynaj и коначно стиче по-
верен>е намесника, што се касни}е испостав/ьа врло корисним за
тьегово деловатье ме!)у локалним албанским становништвом.
Кв}атковски заюьучуде да je све што се догодило повол>но за бу-
дуЬност аустроугарске акци}е у Албании. Како je Тирана одувек
била веома верна cynranoBoj влади, протести и нереди до Kojnx je у
време шеговог боравка долазило указу|у на важну промену односа.
Вицеконзул o6janiH>aBa да nocrojn неко npnrajeHo незадово/ьство,
али упркос o6jeKTHBHO reniKoj ситуации за жите/ье, локалне власти
и дал>е ofl6njajy примену обеЬаних реформи222.
С друге стране, ни саме присталице централне владе више не
очеку)у ништа добро од н>е и сваког дана их je све маше.
Према запажатьима KBjaTKOBCKor, jeflHa нова ид^а почин>е да
узима маха ме!)у Албанцима: позитивна промена и помоЬ може
доЬи само спол>а, и то, исюьучиво од Аустроугарске. Ово миппье-
н>е шире вицеконзулови при}ател>и, али ни н>има Hnje HajjacHnje
на Kojn he се начин Taj бо/ьитак остварити. Неки говоре да he се то
222 Реч je о реформистичко] акциям кеду су власти предвиделе након бугарских
побуна у Македонии, после чега je уследио покоть и потпуно уништеше веЬег дела
бугарског становништва у Македонии, Koje je спровела званична османлфска
BojcKa с }единицама добровотьаца. Наиме, веБ 1900. године nojanana je активност
наоружаних трупа Бугарау том подруч}у, Koja забришава власти, jep више не желе
да се баве питанием Орфента. Ме^утим, ситуацфа се погоршава и 1902. године
почин>е масовна побуна Бугара у Македонии - оног дела становништва Kojn
je преживео геноцид из 1878. Резултат су, као и у enynajy хроничних геноцида
спроведених над }ерменима у азфеким вила^етима Османског царства, масовни
покожи, потпуно уништен>е, прогон. Овим се трагичним pa3BojeM привремено
замрзава „бугарско питагье", све до балканских ратова и два светска рата.
201
догодити стицашем самосталности, док други мисле да неЬе бити
у стану да одржава)у независну администраци)у бар током наред-
них година. У сваком случа^у, истомиш/ьеници су да je )едини на-
чин деловаша KojnM се нешто може постиЬи - застрашиватье сул-
тана. При)ател>и Беча сматра)у да би Аустроугарска интервенисала
само уколико би становништво претходно подигло буну, али им
се у датим околностима таква инициатива чини мало вероватном.
Стога су уверени да je у том тренутку ме!)у становништвом Haj-
погодни}е разврати иде}у о Moryhoj бо/boj будуЬности. У том смис-
лу, веома je важно подстицати луде да уче албански jesnK, као и
будити и }ачати шихова национална осеЬатьа. Тек кад се та осеЬаша
дубоко укорене, биЬе могуЬе размиш/ьати о предузиману одлучу-
jyhnx корака.
По Кв}атковском, шегови пр^ате/ьи су потпуно у праву. Он из-
вештава како неки од ших разматра}у иде}у о путовашима у друге
регионе како би размешивали мишл>еша и иде}е, npnupeMajyhn на
Taj начин терен за будуЬе активности. Други he се отискивати на
путоваша у католичке округе, с цил>ем избегаваша евентуалних
конфликата измену албанских муслимана и католика. За ову зна-
najHy промену je заслужна бечка подршка pa3Bojy албанског jesn-
ка. Зато бегови изражава)у CBojy дубоку захвалност Бечу и очеку|у
join помоЬи. Спремни су да постану део Хабзбуршке имперце, али
су забринути због проблема у унутрашшости. Вицеконзул пише да
га не би изненадило да му ускоро затраже конкретику и одлуч-
Hnjy помоЬ за отвараше албанских школа.
Беч je задово/ьан новим pasBojeM односа у региону Драча и тра-
жи од вицеконзула да га подробно обавештава о истакнутим Ал-
банцима Kojn raje симпати}е према патриотском покрету у округу
под шеговом надлежношЬу223. Кв}атковски припрема jeflaH извеш-
223 HHStA, РА XIV, К. 24, Albainen Liasse XV, Erlass Nr. 338, Wien, am 23. Novem-
ber 1900. Иста наредба, али под 6pojeM 340, послата je у то време join актуелном
вицеконзулу Кралу, у Монастир. Крал одговара извешraj ем бр. 73 од 10.
децембра 1900. године (HHStA, РА XIV, К.24, Bericht Nr. 73,2 Beilage, Monastir, am
10. Dezember 1900, Viceconsul Kral an Goluchowski), Kojn има два анекса и тако^е
je послат аустроугарском амбасадору у Цариграду. Кралов извешта^, као и oHaj
KBjaTKOBCKor, садржи свега неколико имена на}битни}их албанских патриота
из тог BnnajeTa, Kojn захвал>у)уНи CBojoj друштвено} позиции, престижу,
богатству или CBojnM активностима - могу маше или више повошно утицати
на национални покрет. Анекс I, према речима самог Крала, садржи имена
распоре1)ена по зонама, и то тако што je лева страница намешена за истакнуте
202
Taj,224 у коме у табели са двема колонама доставлю информаци^е о
седам особа: у прво) колони je записано име, а у друго}, биографски
подаци и остале важне чин>енице о утица}ним личностима ме!)у
Албанцима, као и психолошки профил свакога од ших. Сви они
припада}у породици Топтани.
СледеЬе године, 1901, вицеконзул Квиатковски се враЬа у Тирану
и борави тамо од 6. }уна до 11. августа225. У ме^увремену се ситуа-
ци)а у граду значащие погоршала. Симпатизери Беча веома страху-
jy због масовних одво^еша у тамницу Албанаца за Koje постони
сумтьа да нису ло}ални султану и влади, односно, да делу}у против
турске власти. Неки од при}ател>а Кв}атковског су веБ у егзилу. Ма-
да намесник дозво/ьава да се аустроугарски вицеконзул смести у
Kyhy }едног од тьегових албанских при}ател>а, страх свих осталих je
веома снажан и приметан. Многи добри познаници и луди од по-
верена, Kojn су претходне године без икаквих недоумица општили
с н>им, сада га упозорава}у да му не CMejy доЬи у песету.
Такав положа) приморава Кв}атковског да, супротно локалним
o6n4ajnMa, први иде у песете, не желеЬи да остане сасвим изоло-
ван и без ангажоваша.
Упркос губитку дрштвених контаката и утица}а, Кв}атковски
примеЬу}е да ме!)у Албанцима janajy национална ocehaina. Лагано,
путем пригодних савета, уз пуне такта и стрпл>ен>а, Кв}атковски
постиже да се 6poj присталица националне иде}е повеЬа упркос
тешким временима крез Koja пролазе.
Bpoj 1)ака у католичке} школи je знатно опао зато што, измену
осталог, представници муслиманске вере на одласке тамо не гледа-
jy с одобраватьем. Ме^утим, албански }език учи више луди: око
25 особа узима приватне часове како би учило да чита и пише на
албанском. Током боравка вицеконзула у Тирани, раздельно им
личности Koje позна)е лично, а десна за патриоте о корима веЬ неко време има
поуздана и веродосто)на обавештен>а. Знача) сваког по)единца у националним
оквирима истакнут je редоследом набра)’ан>а, забелешкама и подвученим
деловима. Анекс II представтьа допуну анексу I - уписана су join нека имена, а
додати су и биографски подаци, као и информац^е друге природе Koje би могле
послужити за површну карактеризаци|у наведених личности.
224 HHStA, РА XIV, К. 24, Liasse VX, Bericht Nr. 109/res, Durazzo, den 10. Dezember
1900, Kwiatkowski an Goluchowski.
225 HHStA, PA XIV, K. 24, Liasse VX, Bericht Nr. 20, Durazzo, den 3. September 1901,
Kwiatkowski an Goluchowski.
203
je 300 примерака абецеде, као и изданю Наим-бега са национа-
листичком садржином, а у граду се веЬ чита и часопис AnSanuja
[Albania - прим. прев.], ]едан мали круг албанских патриота при-
куплю фондове, Koje затим шал>е у иностранство за издаван>е кн>и-
га и часописа на албанском )езику. Квиатковски мисли да се, уколи-
ко ycnejy оформити join таквих трупа, макар оне биле незнатне по
6pojy чланова, мрежа сарадника може проширити на читав регион
Kojn je Беча одредио као пол>е деловаша.
Осим повеЬаног интересоваша за CBoj ]език, бегови су, за раз-
лику од претходне године, спремни да предузму одлучни]е кораке
у реализации цил>а о албанско] независности. Чини им се да се
ствар одви]а сувише споро и желе да покрену инициативу. Сма-
Tpajy да уколико они ништа не ураде, Аустроугарска, колико год
им желела помоЬи, nehe моЬи да направи ни]едан корак и они
никад nehe постиЬи државну аутономи]у. Не очеку)у од султана
да им поклони аутономи]у, као ни школе, нити да им помогне да
побол>ша]у CBojy ситуацтДу. Сматра]у да he поволюн тренутак за
започиньаше акци]е бити када Порта буде заузета другим хитним
питашима, али такви услови до тада join увек нису створени. Неки
од бегова желе да nyryjy у регион албанских католика из планина
и да их припреме за побуну, како би за]едно са Албанцима из Ти-
ране могли да подигну буну. Остало npenyniTajy Бечу, очеку)уЬи с
пуним поверешем помоЬ аустроугарских власти.
Овакви планови изузетно узнемирава]у Кв]атковског. У разго-
вору са беговима он инсистира да ништа не предузима]у, увера-
Bajyhn их да контакт измену различитих племена Hnje доволюн и
да побуна Албанаца join увек Hnje прави мотив за интервенци]у
великих сила. Указу)е им да треба да се усмере на образована ста-
новништва, ]ачаше националне иде)е и ширеше алфабета, како у
школама у градовима, тако и по унутраппьости земтье.
Ови подстица]и Кв]атковског наилазе на жетьене резултате, па
тако ]едан од бегова, вицеконзулов при]ател>, након што je научио
алфабет, почише да подучава и селюке ко]и раде на шегово) земтьи
да чита]у на албанском. Други бег, коме припада]у 3 школе, дозво-
тьава да се у ]едно] од ших незванично учи албански, али без уц-
беника. ТреЬи бег, власник огромног поседа Kojn се протеже све
до Kpoje, популарише алфабет на такав начин да he ускоро, према
оцени Кв]атковског, регион од Тиране до Kpoje моЬи да се пришли
204
подруч)у у коме влада интересован>е за албански )език. Квиатков-
ски je задивтьен беговим понашан>ем и безинтересним залаганьем,
као и спремношБу да поднесе жртве, али je и мало узнемирен због
н>еговог нестрпл>ен>а да постигне велике резултате.
Упркос погоршан>у CBoje економске ситуац^е, бегови се не жале
вицеконзулу. С друге стране, огромна иман>а пpyжajy им све ман>е
средстава због врло непово/ьног стан>а привреде у том делу Ото-
манске имперце. Бегови трпе због спекулац^а у вези са прикуп-
л>ан>ем пореза и због наси/ьа Koje сваким даном nocTaje све интен-
3HBHnje. Повукли су се са CBoje земл>е и одлазе у Тирану само када
nocrojn неки конкретан разлог. И дал>е HMajy утица) а у провинци-
jn, али у граду Taj утищц опада, због неповерен>а локалне Владе,
као и због Kopynijnje у административном систему.
Мада у албанском народу национална свест расте, град и адми-
нистрац^а ocrajy одани султану и власти. Вицеконзул примеБу}е
да н^едан Албанац патриотске или проаустргцске ор^ентац^е у
Тирани или H>eHoj околини не може играти важну улогу у реализа-
ции планова Беча.
/едини албански бег Kojn има солидну позиц^у и може утицати
на остале je, ме^утим, велики пр^атеть Грчке. Остали су неодлуч-
ни или се воде исктьучиво матер^алним интересом, те KejaTKOB-
ски закл>учу)е да се на тьих ни у чему не може рачунати.
Централна власт je са CBoje стране повисила степей опреза. Под
строгим надзором су сви Албанци Kojn су вицеконзулови npnja-
тел>и и поклоници националне иде}е. Сам намесник, Kojn je две
године paHnje показивао симпат^е према Ha4HOHannoj иде)и, у
непосредном разговору са неким вицеконзуловим пр^ате/ьима за-
бранио им je да се убудуБе, за CBoje добро, баве албанским питагьи-
ма. KBjaTKOBCKOM nocraje jacHO да ме!)у н>еговим пр^ате/ьима од
HajBeher поверен>а заправо nocrojn потказивач Kojn oflaje инфор-
мац^е cynpoTHoj страни, захвал^уБи чему су представници цен-
тралне владе потпуно у току са свим детатьима. 'Гакове примеБу)е
и да се у последн>е време административним пословима баве изра-
зито корумпирани и лоше образовани луди, Kojn су уз то верни
TypcKoj влади.
Вицеконзул jaKO пажл>иво прати психолошки профил свако-
га од битних чланова администрац^е, како би утврдио на кога
и до Koje мере може рачунати и ко би се евентуално показао као
205
противник н>егових планова. Када je посреди аустроугарске дело-
ваше, среБну околност представлю то што je )едан од на)виших
представника централне власти у Тирани присталица ученю и ши-
рем албанског алфабета, што значи да he се у блиско} будуБности
радити на томе. Ме^утим, Кв}атковски се плаши да би управо из
тог разлога, као и зато што отворено показухе CBoje симпати)е за
албанска питаша, поменутог високог отоманског функционера
могли да уклоне с тог места, чиме би била нанета штета целокуп-
Hoj активности Беча.
Изгледа да je 90% становништва, за}едно са званичним представ-
ником ислама, против Султанове владе, због лоше управе и коруп-
ци}е у читавом округу, па jaBHO изражава}у CBoje незадовотьство.
KBjaTKOBCKH напомише да су хоце - свештеници задужени за мус-
лиманско образоваше у турским школама - више пута током те
године (1901) упозоравале да неБе више подучавати уколико им не
буду исплаБене зараде Koje им flyryjy за последших 20 месеци допу-
не две године. И, заиста, те претше се реализу}у, те хоце затвара}у
школу и npeflajy кл>уч заменику намесника - шефа локалне владе,
Kojn их тек после дугих разговора y6et)yje да се врате настави.
На сличая начин прете и официри централне во}ске. Премда je
негодоваше масовно, национална свест у народу ocraje дубоко ус-
павана. Албанцима уопште не пада на памет шта могу да учине и
какве промене да траже - нико не уви!)а могуБност деловаша за
CBoj рачун, нити Bepyje у сопствене снаге. ПовеБаше незадовошст-
ва их чини нешто сигурн^има у себе у перевешу са претходним
годинама. У таквим околностима се ме!)у Албанцима лако и брзо
шири помисао да им }едино Аустроугарска може помоБи.
Во}ници Kojn су се претходне године побунили прете да Бе то
поновити, као и да Бе овога пута стати уз аустроугарског представ-
ника, што je изазвало неколико хапшеша Koja утичу на пораст оп-
штег незадовогьства.
Разбо}ници, насюье и недостатак било какве сигурности за живот
и имовину - представша)у сталну опасност. Други озбилюн проблем
с KojnM нико, па чак ни централна власт не може изаБи на Kpaj, jec-
те крвна освета. Представници централне власти nynrrajy оне Kojn
траже освету да се noHainajy како желе и да притом не одговара}у
за почишена дела, Tj. да их нико кривично не гони, нити да им пре-
ти. С друге стране, ме^утим, чак je и HajMaiba сумша на политичку
206
активност довольна за слатье у затвор и прогон, тако да и сам раз-
говор о политици изазива велики страх ме!)у становништвом.
Све наде су упрте у Аустроугарску, и то до те мере да им иде)а о
Moryhoj помоЬи Италике и не па да на памет. Може се закл>учити да
je становништво у унутрашвьости Албани) е, укл>учу)уКи и Елба-
сан, веЬ равнодушно према итали)анским тежтьама. У на)бол>ем
случа)у, они ocehajy извесну радозналост за итали)анску полити-
ку према н>има, али joj не придачу неки в eh и знача). Спекулише се
с тим да Црна Гора можда утиче на Рим због новоуспоставл>ених
брачних односа измену две)у владарских породица.
Према феудално) структури албанског племенског друштва, бе-
гови су уедини ко)и има)у право на сопствене ставове, а они мисле
да би у Италики, као етнички хомогено) земл>и, Албанци, уколико
би joj се приса)единили, били асимиловани и као етничка трупа
нестали. Из гьиховог угла, изненадно итали)анско занимавье за ал-
банско питавье вожено je интересом и тежи другим цил>евима.
Ме^утим, интересовавье Аустроугарске за Албанце беговима
се чини прихватл>иво зато што унутрашвье устро)ство MoHapxnje
дозвол>ава саживот различитих етничких трупа. Истовремено,
Хабзбуршка држава je jaxa и може им помоЬи економски, док Ита-
ли)а овакву подршку, колико год да то жели, не може да им пружи,
пошто ни)е у стан>у да издржава ни сопствене становнике.
Као закл>учак, Кв)атковски инсистира на тврдвьи да Итали)а
више не ужива никакве симпати)е код незваничних лидера албан-
ског становништва из региона Тиране, век су све наде уперене у
Аустроугарску. Ме^утим, аге и бегови очеку)у више инициатива
Монархи)е, пре свега за муслиманску популаци)у из централне
албанске pernje. ЕЬихове коментаре о обимном финансирану ка-
толичког клера, Kojn на Kpajy не чини ништа битно за у)един>е1ье
Албанаца, као и о релативно) запуштености католичких племена и
муслимана из централног дела земл>е, вицеконзул схвата као кри-
тике понашавьа Аустроугарске, Koje притом нису без покриЬа.
СледеЬе, 1902. године, ситуаци)а у Тирани je, у поре^евьу са
претходним годинама, join напети)а226. Вицеконзул има проблема
да изна)ми куЬу у близини домова оних бегова Koje на)чешЬе жели
да ви!)а и сматра да су те проблеме изазвали гьегови противници.
226 HHStA, РА XIV, К. 24, Liasse XV, Bericht Nr. 8, Tirana, den 6. September 1902,
Kwiatkowski an Goluchowski, Fol. 95-108.
207
Успео je делимично да их превази^е и на xpajy се сместио у )едну
кубу Koja Hnje толико згодна за повезивавье са домаЬим Албанци-
ма колико би он волео. Тако^е, због ових проблема морао je да од-
ложи CBoj долазак у Тирану, те н>егов боравак у граду Tpaje од 9.
jyna до 8. септембра.
Дошло je до знача}них промена у л о к а л но} влади у Тирани и на
на}важшцим местима су нови утица}ни представници османске
власти. На Taj начин порука Цариграда nocTaje jacHa: више него на
ма ком другом месту, нове мере биЬе спрово^ене у Тирани. На еьих
се од говора тако што бегови у пролебе коначно закл>учу}у неку вр-
сту лиге са планинским становништвом, због чега се ocehajy снаж-
Hnje пред будуha тешка времена.
Нови намесник Тиране има Mncnjy да ojana позици}у владе из
Цариграда, Koja je дестабилизована незадовотьством Албанаца
због лоше администраци}е, али и националистичком иде}ом Koja
стиче све више симпатизера.
С друге стране, важан корак за }ачан>е „националистичке парти-
je“ представл>а приступавье join }едног припадника фамили}е Топ-
тани, Kojn je тако^е Haj6oraTnjn бег и ужива на}веЬи углед од свих
чланова лозе, а самим тим, и престиж у региону227. Ова чивьеница
je велико достигнуЬе за Кв}агковског, пошто je аустроугарска ди-
пломатка, као што je веЬ paHnje поменуто, указивала на утица} фа-
мили}е Топтани join пре но што je вицеконзул започео CBoje летн>е
боравке у Тирани, па и више од тога - разлог тих боравака управо
je и био ступити у контакт са члановима ове породице.
Центар моЬи Hnje у згради владе, него у личности }едног од бего-
ва, будуЬи да вьегови разгранати приватни контакти и лични прес-
тиж CMeEbyjy владине неуспеле административне и правне системе.
Кв}атковски je током боравка у Тирани успео да се спри}ател>и с
овом особом, Koja je у то време и во!)а албанске naprnje.
Поменути лидер албанске трупе веома je активан и неуморно
ради на томе да привуче нове чланове. Ипак, шегово економско
стан>е ни}е на завидном нивоу, због чега се вицеконзул плаши да
би могао прихватити помоЬ чак и уколико би она долазила са по-
грешне стране.
227 Занимл>ив je детал> да он доноси одлуку да се у н>еговом харему тако^е
чита|у албанске новине.
208
Ме^утим, одлучу)уЬи корак за развод националне иде)е направ-
лен je када су за Taj цил> придоби}ене муслиманске во!)е, пошто je
на}фанатични}е становништво управо у Тирани и irenoj околини.
И по)едини трговци ме!)у агама, упркос честим сукобима са бе-
говима, тако^е се постелено придружу)у националистичко} групи.
JacaH пример шихове подршке и залагаша дао je jeflaH од Haj6ora-
rnjnx ага, завештавши знатну суму новца за албанску ствар.
Погледи свих упрти су ка школи у Тирани у Kojoj се подучава ал-
бански. У том тренутку, ме!)у шеним ученицима има 11 муслимана,
3 православца и 3 католика. Због препрека различитих врста Koje
власти поставгьа]у пред муслиманске жител>е, 6poj ученика не рас-
те. Вицеконзул мисли да би raj 6poj био знатно виши да нема поме-
нутих ограниченна. HMajyhn у виду какав je став локалне владе пре-
ма школи у актуелном тренутку, Кв)атковски CTpaxyje да he она, ако
je не оснаже католички 1)аци, KpajeM следеЬе године бити празна.
Бегови и дал>е raje снажне симпат^е према AycrpoyrapcKoj, од
Koje опекуну главну помоЬ за стицаше CBoje државне независности.
Вицеконзулу Hnje било лако да их убеди да одустану од преураше-
них и лоше осмишл>ених инициатива, па их тако не може спречи-
ти да очеку|у ja4y подршку од оне Kojy тренутно HMajy да од владе
из Цариграда добц)у дозволу за отвараше и друге албанске школе.
Кв}атковски npnMehyje да je, у переделу с претходном годином,
незадовол>ство бегова изазвано спорим разво)ем албанског пита-
ша сада много изражени}е. Тако1)е, запажа и да им се нимало не
допада што Mopajy повезати CBojy независност са урушавашем Ос-
манског царства или, макар, што поменута независност мора да
буде одложена на неодре^ено, непознато време. Уколико тренутно
преовладава увереше да HeMajy довольно снаге за оствариваше сво-
jnx тежши, тако^е je тачно и да се no6yl)yje шима тако сво)ствен
бунтовнички дух, ojanan мишл>у да he отезаше тренутног сташа
собом неминовно донети и крах привреде.
Итали)а у овом региону, према оцени Кв}атковског, више Hnje
супарник Аустроугарске. Она више не може да покрене делатну
eneprnjy албанског живл>а, бушу Ни да MoHapxnja то веЬ чини. Оно
што Hrannja у датим околностима предузима: отвараше конзула-
та, пошта, школа - Аустроугарска je веЬ pannje обавила. Станов-
ништво не rajn симпати}е према Италии, веЬ }едино радозналост
због шеног односа према Османском царству.
209
Односи Кв^атковског са беговима непрестано се продуб/byj у и
временем nocrajy све присяги. Тако1)е je изузетно порасло и пове-
ретье у н>ега. Не само у вицеконзула, веЬ и у вьегову супругу и свас-
тику тако^е, Koje одржава)у веома добре односе са женама из бегов-
ских харема. Осим тога, придржава)уЬи се )едног старог албанског
обича)а, Квиатковски допушта да )едан од при)ател>а ме^у беговима
лично исече косу шеговом си ну, што означава почетак родбинских
веза измену породице Квиатковски и породице бега о коме je овде
реч. Ова епизода оставл>а врло добар утисак на све бегове, Kojn ис-
крено Bepyjy у вицеконзулово при}ател>ство и ocehajy се почаство-
вани због чин>енице да их он сматра себи равнима. Отуд и односи
мефу н>има nocrajy join чвршЬи него до тада.
Каква je ситуаци)а на cynpoTHoj страни, у такозваш^ „влади-
Hoj партиен"? Према информац^ама Koje на лицу места прикупл>а
Квиатковски, присталице власти, мада незадовол>не централном
администраци}ом, ocrajy на H>eHoj страни. Притом, не чине то зато
што подржава}у Отоманску имперцу саму по себи, веЬ зато што се
воде превасходно личном коришЬу и утица}ем, а пружаше подрш-
ке влади виде као начин да их стекну. Иако нису дефинитивно
против албанског питавьа, делу}у путем анонимних до}ава, што
изазива страх и парализу}е становништво. Нормално je да HMajy
присталице под оваквим условима.
Последица таквог стан>а jecre драстично погоршаше односа
измену провладиних и проалбанских бегова, иако ме^у вьима не
nocToje лична суревкьивост. Провладини бегови нису показивали
симпати}е ни према Kojoj crpaHoj сили, али су донекле проналази-
ли подршку у Италии, превасходно да би се супротставили проал-
банским беговима, Kojn су свуда били познати као аустрофили.
Током боравка KejaTKOBCKor у Тирани, сва три намесника доби-
jajy задатак да се посвете албанским питавьима. БудуНи да су уп-
раво у то време прими ли CBoja задужегьа, вицеконзул не зна какву
акцтцу HaMepaeajy да предузму, али запажа да je читава админи-
страц^а у датом тренутку непомична. У сваком cnynajy, свима je
jacHO да влада CBojy пажвьу усредсре!)у)е на бегове, те или успева да
их придоб^е на CBojy страну хвалоспевима и поклонима или их, у
супротном, шатье у затвор и у изгнанство. До тренутка када KBjar-
ковски саставтьа допис, Hnje предузета никакву акц^а против про-
албанских бегова из Тиране, а као могуБ разлог за то вицеконзул
210
наводи 1ьихову чврсту повезаност са Малисорима из планина,
Kojn само траже повод за побуну. И становништво Тиране тако^е
тражи сукоб, пошто не може да плаБа порезе ко)и су се нагоми-
лали. Проблем владе je што je одвеБ пасивна, нема jacHe иде}е, па
тако ocTaje и без плана деловавьа. Сами високи представници цен-
тралне власти не ycneBajy да постигну договор о томе како треба
наступити, jep су вьихови профили личности потпуно различити,
те никако не ycneBajy да сагледа)у проблем на исти начин и да де-
лу)У }единствено у смеру вьеговог разрешевьа.
У таквим околностима, вицеконзул се плаши да се не могу избе-
Би насилна дела, упркос томе што сами бегови noKymaBajy да оста-
ну колико год могуБе разумни. Влада je, ме^утим, предузела }едну
драконску меру како би становништво одржавала у стану сталног
страха. Отворили су покретне пунктове жандармер^е, где су за
жандарме поставили Hajrope криминалце, а исплаБивали су им
плате тек кад би од становништва наплатили порез.
Регион Manecnjy не nocehyje н^едан странац, осим аустроугар-
ског вицеконзула. Ова pernja налази се западно од планинског
венца flajrn, на jyry у истоку сменена je рекама Арзен и МаБе, а
на северу реком Теркар. Облает je подел>ена на два планинска дела
- на западу je Бена, а на истоку Тамале, Kojn обухвата око 23 села,
а многа од них HMajy 1.000 до 3.000 становника. Према подацима
Кв)атковског, од укупног 6poja становника приближно je 10.000
Срба, мада се мисли да их има 15.000.
Што се администрац^е тиче, веБи део Бене припада провинци-
jn Marnja, прецизн^е - клану Чел>а. Нова административна подела
имала je за цил> да ослаби OBaj клан, али je основала нову админис-
тративну структуру названу Manecnja из Тиране.
Становништво веома ретко плаБа намете, и то само кад им бегови
из Тиране то затраже. Тако1)е, не да}у ни во)нике. Кад неки проблем
искрсне, решава се у складу са обича}има клана. У6бича)ено je да стар-
ци из клана доносе одлуке, а уколико не ycnejy да се усагласе, nnrajy
за савет бегове из Тиране. Н^една од страна, ни ова с истока ни ова
са запада, нема за}едничку организац^у. Ме^утим, како наводи ви-
цеконзул, представници ових две)у pernja су претходне године ме^у
собом, као и са беговима из Тиране, потписали стваране савеза ради
за}едничке одбране од власти. )едино бегови из Тиране, и то, прециз-
Hnje, прщ'ате/ьи Кв)атковског, могу да утичу на ово становништво.
211
Влада je у потпуности запустила ова) регион, те у вьему нема ус-
лова ни за развод пол»опривреде, ни за бавл»ен»е трговином. Еко-
номска ситуаци^а je веома тешка. Становници 3apal)ajy за живот
бавеЕи се сточарством, а зими многи од ших оду у иностранство
да преживе. Не nocrojn никакав вид комуникаци}е.
Ово подруч)е остало je сасвим неистражено, непознато и вице-
конзул сматра да би евентуално могло бити корисно посетити га и
упознати.
У унутранпьости je итал^анска пропаганда и дал»е неприметна,
али уколико би добила новчану подршку, Кв)атковски crpaxyje да
би дала позитивне резултате за ту земл»у. ЕЬегов итали)ански коле-
та намеравао je да проведе неко време у унутраппьости земл»е, али
се ипак предомислио, услед лошег приема албанских национали-
ста и при}ател»а Кв}атковског, као и напетих односа Koje je имао са
отоманским властима.
Православци у Тирани су влашког порекла и проалбанских осе-
Еавьа. Hocrojn само пет породица католика, истине да би католич-
ки живал» у Toj области могао да ojana тако што би тамо био пре-
сел»ен део осиромашеног становништва, припадника Manncopnja.
На Taj начин се тако^е снажи и католичка школа, али би те иници-
jaTHBe изискивале матери}ална средства.
Град и noflpynje Kaeaja су, по мишл»ен»у вицеконзула, сасвим
равнодушии према албанском питан»у. Тамо живи око 22.000 л»уди.
Стан»е je такво ради чигьенице да два сина наследника из тог под-
pynja не показуху никакво занимавье за албанско питавье. Taje сим-
naTnje према AycrpoyrapcKoj, зато што je цар Максимилиан Хабз-
буршки у Toj области имао ловиште и поклонио га вьиховом оцу.
Кв}атковски извештава да током четири године, откако je на пози-
ции вицеконзула, Hnje престао да Heryje добре односе са оба брата.
Претходне године je прихватио позив и провес дан у вьихово)
куЕи у Кава)и. Али, тамоппьи представник централне власти опту-
жио je вьеговог домаЕина за политичку заверу и био приправан да
пошал»е жандарме и BojHHKe да га ухапсе, услед чега je OBaj морао
да побегне у планине, где се крио три месеца. Тек тада je локална
власт увидела да Ее га претворити у свог непри)ател»а, а он je био
jeflaH од малог 6poja бегова Kojn се нису бавили политиком. Стога
je опростила вьему, као и н»еговом брату, кога су веЕ били осуди-
ли на три године затвора. Упркос свему томе, расте вьегов углед
212
ме!)у становништвом, а због тога што се често насилие понаша и
у сукобу je са властима, почин>е да му се npnnncyje характер чове-
ка ко)и се бори за албанску независност. С друге стране, престиж
представника локалне власти kojh je покушао да му поруши ауто-
ритет, претрпео je непоправл>иву штету.
Према извешта^у Кв}атковског, ситуац^а у Тирани се 1903. у од-
носу на преходну годину погоршала228. Од самог почетка године
свуда по граду се говори о „реформама“, а да притом нико не зна
шта би тачно ова реч у пракси требало да значи: да ли he се поли-
тична и економска ситуац^а поправити, да ли he околности оста-
ти исте као и paHnje или he се погоршати?
Муслиманско становништво je веома напето - како због дога-
l)aja у crapoj Cp6njn, тако и због опасности од рата, услед сталног
погоршаваша ситуац^е у Македонии.
За недостатак безбедности Kojn становништво oceha, заслужив
je тако!)е и привредна исцрпл>еност земл>е, изазвана порезима Koje
влада намеЬе.
Уместо да искористе OBaj тежак тренутак за Порту и у^едине се,
водеЬс албанске личности, по речима Клцатковског, у први план
craBTbajy штетан политички резон, CBojcTBeH албанском ментали-
тету, а проузрокован завишЬу и неслагавьем.
Тако се десило да се из економских разлога у Тирани трупа па-
триотски HacrpojeHHx бегова поделила. Исто се догата и у Елбасану.
Истовремено, бегови из ова два града су у ме^усобном сукобу. Власт
у Цариграду je врло близу тога да потпуно уништи странку проал-
банских бегова, nosnBajyhn неке од н>их у престоницу и нуд eh и им
високе иоложа^е. У том смислу, Цариград користи похлепу и лако-
мост локалних високих представника како би уништио странку.
Патриотски HacrpojeHo становништво je, према оцени KBjaTKOB-
ског, веома напето и изгубило , je сваку наду. Томе доприносе и
оштре мере владе Косовског вилajeтa, 4njn представници, под из-
говором да уништава)у шдединце Kojn су противници реформи,
заправо yHiniiTaBajy Албанце Kojn желе независност.
С друге стране, бегови не разумду зашто je Аустроугарска у вези са
овим питанием на страни Pycnje, пошто je цил> реформи да се ojana
централна власт, а то je штетно за тренутне и будуЬе присталице
228 РА XIV, К. 24, Liasse XV, Bericht Nr. 28, Durazzo den 19. Dezember 1903, Kwiat-
kowski an Goluchowski.
213
албанског националног питавьа. Стога оптужу)у Монархи)у да се
у)единила са Русином, захтева)уБи строге мере против албанских
криминалних трупа, Koje су се заправо бориле против Грка.
Вицеконзул констату)е да je у таквим околностима веома тешко
раздво^ити патриоте од криминалаца.
Албанци су од)едном постали плапиьиви. У Тирани crpaxyjy да
)ачан>е централне власти може имати дуготра)но негативан утица)
по н>их и Албанце из Скадра, Дебра, Мати)е, као и да he планински
кланови доживети исту судбину као и Албанци са Косова: прогон-
ство. Пита)у се xohe ли им неко помоБи у случа)у да Турци напра-
ве масовни прогон Албанаца. Премда се Pycnja начелно из)аснила
против бугарских побушеника у Македонии, ипак je некима од
1ьих омогуЬила амнести)у, а неке пресуде успела да ублажи.
Бо)азан Албанаца je да их чак ни турска влада неБе препознати
као засебну наци)у, што би за последицу имало да на свим страна-
ма остану без подршке и помоБи. Сви остали балкански народи
ужива)у макар признававье CBojnx наци)а.
Ме^утим, оно што оставл>а посебан утисак на патриоте jecy до-
ra^ajn у Македонии. Они очеку)у да he, уколико до!)е до промене
статута Македони)е, тако!)е моБи да се изде)ству)е и статут за Ал-
банку. Кв)атковски npnMehyje да бегови, па чак и )едан део турске
администраци)е, показуху симпати)е према бугарским побувьени-
цима, будуБи да, на основу сопственог искуства, позна)у недослед-
ност у турском систему. Мада су решени да се, у случа)у да до тога
до!)е, боре против бугарских или српских тежвьи за ширеше према
мору, не кри)у поштовавье Koje ocehajy према овим првима, због
шихове храбрости, отпора, спремности на жртвовавье.
По речима вицеконзула, уколико цариградска власт, упркос
nocrojehnM супротставтьеним осеБашима, на Kpajy ocBojn веБу
наклоност Албанаца, разлог за то биБе верски фанатизам, коме
у критичним тренуцима прибегава)у, али путем кога нека горска
племена оправдава)у пре свега CBojy жел>у за пл>ачкавьем.
Кв)атковски je уверен да, у случа)у рата са Бугарском, власт може
у потпуности рачунати на Албанце. Напомивье да je ову информа-
ци)у добио из прве руке, од поузданих извора.
Током последвьих дана вицеконзуловог боравка у Тирани, бе-
гови често pacnpaBZbajy о томе Koja би од великих сила деловала
у корист ствараша независне, у)едивьене Албани) е, у cnynajy да
214
решаваше македонског питаша буде нужно захтевало шену интер-
венци)у. Након ове расправе, Квиатковски ocraje од утиском да бе-
гови join увек cyMH>ajy да he Аустроугарска такав про)екат подржа-
ти било чиме осим добрим саветима.
Као рекапитулаци)у, аустроугарски представник 1907. године
припрема }едан свеобухватан извешта) о сводим утисцима и за-
клучцима Koje je стекао током три лета проведена у Тирани и то-
ком kojhx je био у прилици да успостави контакт са бро)ним зна-
менитим личностима из тог места и многе од ших ближе упозна229.
По вьеговом мишл>ешу, пошто je Тирана }едан од националних и
политичких центара Албанке, интересантно je направити кратко
излагаше о условима у ко}има живе шени становници и притом
окарактерисати личности Koje одре1)у}у начин живота и правила
понашаша у овом граду. Унутрашвьи и северни део Албанке веома
добро репрезенту|у }едну општу законитост, а то je да сваки noje-
диначни део неке географски изоловане земл>е - представлю затво-
рену TepnTopnjy, са посебним интересима, различитим погледима
на свет и специфичним o6n4ajnMa. Становници тако различитих
области у веЬини случа)ева се ocehajy далеко другачи)има од свих
других, HMajy прилично оскудне односе са земтьацима и jaxo мало
3Hajy о начину живота у подруч)има са KojnMa се граниче. На осно-
ву тога човек стиче утисак да je партикуларизам Kojn Албанци raje
у оквиру свог интерног закона и дал>е (1907. године) }еднако сна-
жан као што je био и кроз целокупну ncropnjy Албанке.
Тирана и шена непосредна околина, у том смислу, представлю)у
подруч)е затворено у себе, Koje je географски могуЬе одредити ско-
ро милиметарском прецизношЬу, ако се за границу на jyry узме
Арсен, на северу река Maha, на истоку планински венац ко)и пола-
зи од градиЬа Kpoje, а .на западу западни венац, 4njn се обронци
простиру до рта Родони на северу.
Личност око Koje je TepnTopnjaycTpojeHa jecre бег. Готово три чет-
вртине употребгьивог земжишта власништво je разних велепосед-
ника, Kojn махом припада)у роду Топтани. Мора се имати у виду
шихов положа} земл>опоседника (i<ojn су у Албании засебна каста),
као и ауторитет Kojn они представлю)у код народа у перевешу са
229 HHStA, РА XIV, К. 7, Liasse V/1, Albanien V: Alb. Patrioten I Allgemeines 1900-
1909, Durazzo, am 19. Marz 1907, Indiciert: am 12. April 1907. An S. Exc. den hochwol-
geborner Herrn Alois Lexa Freiherrn von Aehrenthal, etc. etc. etc.
215
администрациям, како би се могла разумети важна чишеница да
чланови )едне породице полажу феудална права над округом Kojn
обухвата готово 600 квадратних километара.
Земл>опоседник има мой Koja je готово неограничена, како на
сопствено) земл>и, тако и у оближгьим селима, насетьеним слобод-
ним сегьацима. Он одре!)у)е шта je праведно, разрешава спорове,
у име других врши крвну освету и тако у сво}им рукама има jeдaн
мойан инструмент притиска: изна}мл>иван>е земтье у замену за де-
сетак. Чак ни власт не може ништа предузети против ових феу-
далних господара; xereMOHnja Kojy HMajy унутар земл>е и гьихови
утица) ни при}ател>и из клике Илдиз штите их од било каквог не-
повотьног мешаша власти у вьихове послове.
СреЙну околност за власт представгьа чишеница да je вейина бе-
гова ме^усобно paзjeдин^eнa, а та неслога од давнина карактерише
менталитет Албанаца. Премда су }едни са другима уско повезани
браковима, сваки од ших се пре свега води сво)им сопственим ин-
тересима, ко}има подрезе све остало. Ретке су прилике у Kojn-
ма се сви бегови cacrajy како би за)еднички наступили и изнели
неки проблем пред владу Многи од н>их су очигледни профите-
ри; противе се актуелно} TypcKoj влади зато што очеку|у да извуку
велике личне користи из промене система. Ме^утим, у суштини,
покорава}у се султану, Kojer пошту)у као калифа и „суверена свих
верника“, мада оштро критику^у шегове одлуке и прижел>ку|у Kpaj
шегове привремене власти над шиховом земл>ом.
Занимл>ивост у вези са дволичним односом бегова према власти
представлю кьихово понашаше поводом руско-janaHCKor рата и оз-
бил>не болести Koja je претходне године погодила йЬегово величан-
ство султана. Наиме, током поменутог рата, сваки успех Япанаца
дочекиван je с неописивом радошйу, не само зато што се на Kpajy
KpajeBa радило о понижешу за на}вейег непри}ателю Турске, Pycnjy,
вей и зато што се сматрало да су }апанци, будуйи да нису хришйа-
ни, муслиманима ближи од Словена.
Овакав начин размишлюню служи као доказ дубоке укоревье-
ности верског фанатизма ме!)у албанским беговима и осталим
знаменитим личностима из Тиране. У потпуно} супротности са
тиме jecre чишеница да су током болести Koja je последвьих го-
дина намучила султана, сви ви!)ени}и луди желели шегову смрт.
Ово се може o6jaciii4Tii општеприхвайеним мишл>ен>ем у земл>и да
216
he смрт калифа са собом донети одлучну револуци)у, о Kojoj сви
причалу много иако нико не зна тачно какве би промене она тре-
бало да донесе.
Према хришЬанском становништву уопште, а посебно према
католичким досе/ьеницима, сви бегови обично показуху висок сте-
пей трпе/ьивости и Hnje реткост да им активно прискоче у помоЬ
током изградвье и поправки цркава и парохи]ских домова.
У одговор на молбу формулисану декретом бр. 339, од 23. новем-
бра 1900. године230, аустроугарски представник у Валони доставлю
Министарству спо/ьних послова |едан списак утица]них знаме-
нитих личности из ове конзуларне области, Koje има)у разви]ену
патриотску свест. ПетровиЬ притом допису]е по]едине примедбе,
Koje открива]у ]едан манир, ту опште место целокупног аустроу-
гарског деловаша у Албании: на аутентичне проблеме треба гле-
дати као на прилику за аутентична достигнуЬа. Другим речима,
же;ьа чиновника Министарства да реализу)у предложене ци/ьеве
често je толико неумерена да утиче на н>их тако да дуго затвара]у
очи пред стварношЬу и реалним проблемима.
Поменуте примедбе су да национални покрет ocTBapyje лаган,
али осетан напредак на jyry Албани]е, ко]и се npnMehyje из зна-
ча)ног пораста 6poja оних ко]и уче да чита]у и пишу на албанском,
као и на основу 6poja читалаца албанских новина. Аустроугарски
представник дода]е да се иде]а о самостално) Албании расплам-
сава и продире, мада се join увек jacHO не разазна]е шта све она
подразумева. Уколико je веЬ тачно и похвално да се национални
покрет шири и привлачи све шире кругове становништва, аустро-
угарски вицеконзул констату]е да je жалосно што многи од сим-
патизера овога покрета, Koje он упозна]е, у себи не носе истинска
патриотска осеЬаша. У неким случа]евима, он стиче утисак да je
бав/ьеше албанским алфабетом заправо питавье тренутне моде, па
чак и да практично чини неку врсту игре; у другим случа]евима,
насупрот томе, служи искл>учиво за каналисатье сулудих амби-
ци]а по]единаца ме!;у утица]ним личностима. Нешто упадл>иво
слично догата се и са изразом „национална самосталност“, ко]и
има широк спектар значеша, те они ко]и га изговара]у често има]у
230 HHStA. РА XIV, К. 7, Liasse V/1, Albanien V: Alb. Patrioten I AUgemeines 1900-
1909, Valona, den 11. Dezember 1900. An S. Exc. den Hochgeborenen Herrn Agenor
Grafen Goluchowski.
217
на уму сасвим различиту конотац^у. На пример, док неко од са-
мосталности опекуне изградкьу школа, штампакье новина и разво)
квьижевности на албанском ]езику, као и Слободан народни живот
- валонски родо/ьуби, с друге стране, самосталност у бити схвата]у
као нешто што he им дати могуЬност да по свом нахо!)ен>у вла-
да]у подруч]ем над ко]им и Maj у утица) а. Упркос свему, не може се
nopehn да национални покрет ocTBapyje напредак, посебно ме!)у
омладином. Стога се аустргцске власти с правом могу надати да he
се у наредно) генерацией створити )една врста праве националне
свести, уколико растуЬи муслимански фанатизам не спречи иьен
развод Пораст фанатизма je, према мишл>ен>у конзула, феномен
Kojn и те како заслужу]е да се на н>ега обрати пажвьа, join и више
ако се има у виду читьеница да су Албанци са jyra до тада били
веома равнодушии према свему верском.
Вицеконзул прецизно обавештава Министарство о свом летвьем
боравку у Берату, Kojn je Tpajao измену 12. jyHa и 14. августа 1901.
године231.
ПетровиБ истине да je у протек лих годину дана турска влада
почела да поклавьа много више пажвье албанском националном
покрету него што je то paiinje било yo6n4ajeHO. Сасвим je тачно
да су квьиге и новине на албанском веБ рани}е биле забравьиване
и да су албанофили за Koje су власти знале - како у Валони, тако и
у Берату - били предмет строгог надзора. Ме^утим, према речима
вицеконзула, те године je власт тако озби/ьно приступила овом по-
крету као да он сам представ/ьа непосредну опасност за опстанак
Османског царства232.
231 HHStA, РА XIV /В, К. 24, Liasse XV: Alb. Patrioten, Bericht Nr. 49/res., Valona,
26. August 1901, Petrovic an Seine Excellenz den hochgebornen Herrn Agenor Grafen
Goluchowski.
232 Нервоза владе почшье убрзо након што je из Цариграда побегао jeflan
утица) ан Албанац, Исмаил Кемал-бег. У том тренутку вицеконзулу join увек
iiwje било jacHo због чега турска влада прида)е толику важност овом човеку и
сматра га изузетно вред ним. Исмаил-бег се притом истиче ме1;у Албанцима ко) и
су у служби турске државе. Према информащцама вицеконзула, он je однедавно
почео постепено да придобгца све више следбеника на jyry Албанке, ко) и су
га лично познавали из Цариграда и у тьему видели високообразованог во1;у
државе. У Валони je 6poj шегових симпатизера увек висок, с обзиром на то да
захвал>у)уЬи разним високим функци)ама Koje обавл>а у Цариграду има пуно
прилика да чини важне услуге нajближим земл>ацима. Исмаил-бега посебно
подржава)у они ко) и се супротставл>а)у фамилии Вл>ора и ко) и су у више наврата
218
Неповерекье и нервоза турске власти знача^о расту, о чему све-
доче, ме!)у осталим чишеницама, и хапшевьа Албанаца - како у
зем/ьи, тако и у Цариграду, као и претреси домова разних родо/ьу-
ба. Током вицеконзуловог боравка у Берату, претресене су icyhe
дво]ице познатих родолуба (Дуда Карбонаре и Ислам-бега Врио-
пи]‘а), али у н>има Hnje прона^ено ништа сумвьиво.
Престиж Исмаил-бега у том санцаку и дал>е je велики. Пред-
ставници патриотског покрета и, уопште, сви незадово/ьници, и
да/ье у тьему виде на)истакнути)ег заступника CBojnx иде)а233.
Национални покрет nocrojn и несумвьиво ocTBapyje напредак,
али, са тачке гледишта вицеконзула, без дово/ьно школа небе пости-
Ьи никакав успех. Он исто тако примебу]е да je 6poj присталица
покрета 3HanajHO веби него претходне године. Када се подробно
сагледа OBaj аспект, npwMehyje се да су многи од н>их национално
и аутономашки настрс^ени или се }едноставно тако и:цашиьава]у
у тьему проналазили заштитника, упркос томе што je и сам био ]едан од чланова
те породице, мада je заратио са сводим ро!;ацима.
Отуд je у почетку н>егов бег изазвао велики скандал и о н>ему се доста
коментарисало чак и изван Валоне; ме!;утим, по мипиьену вицеконзула,
не би му дуто требало да падне у заборав да турска влада Hnje допринела
придаватьу извесног ореола славе овоме човеку. Наиме, ]’едан високи отомански
функционер, по задужетьу из Палате, креЬе на пут с цил>ем да прикупи потписе
за манифест против Исмаил-бега. Када се касни]’е обелоданило да се сличне
делатности спроводе и у ceBepHoj Албании, становништво санцака долази до
заюьучка да je Исмаил-бег во!;а на ког власт мора озбилшо рачунати. Након
што je и становништво схватило да се Исмаил-бег никако не може кретати
землюм по сопственом нахо^ешу, склоне je било да помисли како je он у савезу
с неким join утица] ни j им, прецизни]‘е, са неком великом силом Koja га штити и
Koja he подржати све кораке Koje он у Албании буде предузео. ВеЬина графана
Bepyje да je сила о Kojoj je реч Енглеска, а томе се дода}у дреке гласине Koje веЬ
месецима преносе од уста до уста. Коначно, албански родолуби, али и сви други
ко] и су незадовол>ни актуелним статьем, полажу велике наде у Исмаил-бега,
npeTBapajyhn га у на]славшцу личност у земл>и.
233 Када бриселска Албанка o6jaBnyje вест су Шахин-бег Колонка и Фаик-бег
Коница постали непри]’ател>и са Исмаил-бегом, пргцате/ьи Koje има у Берату и
Валони не желе да поверху у тьегову кривицу. Сам догата] тумачи се заклучцима
да je Фаик-бег сигурно био поткушьен од турске владе да пише против Исмаил-бега
и да je Шахин-бег, кога у зем/ьи углавном cMarpajy часним човеком, због Фаикових
убе!]ива1ьа упао у замку: оптужба да Фаик-бег прима новац из Палате, провлачила
се и претходних година. Вицеконзул мисли да су ову гласину вероватно разнели
младотурци, због тога што Файк не пише против султана. МеРутим, откриЬе
Албанке ствара извесну нелагодност меру симпатизерима Исмаил-бега, а код
неких од н>их се неминовно paPjajy сумтье у Исмаилову важност и поштетье.
219
- због незадово/ьства администрациям у зем/ьи и због тога што су
директно сносили последице непосто]ан>а праве власти. Сигурно
je, према процени вицеконзула, да 6poj незадовотьних ни у jeднoм
другом месту у земтьи Hnje тако висок као у Явьинском вила]ету.
Насилие и корумпиране особе има]у апсолутан утица] на власт ви-
лайета, Koja управтьа на погубан начин и иьене одлуке тешко могу
бити произвол>ни]е и мавье доследне. Сваки добро ситуиран човек
изложен je опасности од изнуде, сразмерно свом богатству. Санцач-
ке власти су потпуно немоЬне пред оваквом праксом, а они ко]и су
пого^ени злоупотребом власти не зна]у коме да се обрате тражеЬи
заштиту; све жалбе Koje су упуЬене Цариграду ocTajy без одговора.
Почетком лета 1902. године стиче се утисак да he се ствари по-
правити234. Чини се да влада, плашеЬи се политичких трзавица,
разматра могуЬност да удатьи из земл>е угледне луде од Hajeeher
утица]а, као и следбенике оних ко]и се noHainajy изразито насилно.
Неки су пребачени у Цариград, а неки од н>их тамо и задржани.
Истовремено, умире ]едан од оних ко]и су терорисали, због чега je
становништво санцака Премети од ахнуло. Очеку]е се да у такво]
ситуации власт учини све што je нужно да неутралише оне ко]и
тако произвол>но спроводе власт у Валони.
Ова очекиваша, нажалост, нису била испувьена. Вицеконзул за-
nncyje да се на]корумпирани]е и на]насилни]е особе поново мире
са намесником и oncrajy у Палати, доби]а]уЬи титулу gratissima,
што значи „на]уважени]а особа"; неки су, дакле, удосто]ени су join
вишим именовавьима (на пример бег из Румели]е), док многи дру-
ги не сносеЬи последице ocrajy у земл>и. Склонили су ]едино неке
противнике на]веЬих силника, што he, по мипиьетьу вицеконзу-
ла, нанети штету Валони, пошто he се деспотски утица] убудуЬе
без сметвье спроводити, а рани]е су видна неслагавьа измену две]у
страна неретко доприносила слабл>ен>у моЬи обе стране.
Вицеконзул констату]е да je лоша управа из протеклих година
произвела велики 6poj незадоволшика ме!)у становништвом. Из
тог разлога, лако je об]аснити како су младотурски покрет и иде]е о
самосталности могле узети маха у умовима бегова и ага целе зем/ье.
Ти незадово/ьници, по миппьену аустроугарског вицеконзула, могу
234 HHStA, РА XIV, К. 24, Liasse XV, Politischer Gegenstand, Bericht Nr. 53/res.,
Valona, 18. August 1902, Viceconsul Dr. Ranzi: Bericht uber den Sommeraufenthalt
in Berat.
220
се окарактерисати као младотурци - они желе праведну управу и
реформе. Иако на први поглед држе у другом плану аутономашко
албанско крило, размипльавье о могуЬностима за промене сигурно
ни;е ништа више од последице шихових сумтьи.
Вицеконзул обавештава Беч да je на основу више разговора са
неколицином истакнутих графана Берата дошао до зактьучка да
би аутономашки покрет, са праведном администраци)ом у земтьи,
био знатно слабей, jep луди nocTajy тим веБи националисти што
су личное и непосредн^е пропатили од актуелне владе.
Што се итал^’анске пропаганде тиче, вицеконзул потвр!)у)е да
се Heyo6n4ajeHa и снажна активност итал^анске владе у Албании,
посебно у Валони, join Hnje проширила до Берата. У тренутку када
aycrpnjcKH дипломата пише cBoj извешта], ни итал^ански конзул
у Валони и 1ан>ини ни Итал^'анско-албански комитет нису преду-
зимали активности у том смеру. Ме^утим, посете итал^анске де-
легац^е Валони и Драчу, као и дебате о Албании у итал^анском
парламенту - коначно су максималну пажвьу пробудиле и у Берату.
Исто као и у Валони, у Берату nocrojn општи утисак да Албанку
чека)у важни догами и да Итал^а xohe да изнуди погодну при
лику како би у Toj земтьи интервенисала. Ситуац^а се постепено
CMnpyje тек када итал^анска делегац^а напусти Драч. Поводом те
посете, аустроугарски представник доби(а прилику да join jeflHOM
примети како од свих страних држава муслимански Албанци je-
дино raje извесне симпат^е према AycTpoyrapcKoj. Ме^утим, свес-
тан je да je Taj благонаклон однос и више него релатиавн; све у све-
му, Албанци муслиманске вере накловьен^и су TypcKoj него било
Kojoj друид стране) држави, упркос H>eHoj лопкд администрации.
У полугору вицеконзуловог боравка у Берату npecraje да посто-
jn секцгда Влашког института у том граду, као и вьегов интернат.
Током свих година деловаша у Берату, румунска пропаганда Hnje
остварила ни на}мавьи успех. Никада Hnje било више од четири уче-
ника из Берата Kojn би похавали секц^у овог института, док су ос-
тали ученици били деца сиромашн^их тьуди из околних санцачких
села, Kojy су родителе слали у Влашки институт само зато jep су
тамо, уз часове, имали и бесплатан оброк. Као што се догодило у
Берату, влашке школе затворене су и у другим местима тог вила}ета.
На Kpajy, вицеконзул коментарише како je тог лета н>егово оп-
штевье са ви!)ени}им тьудима из Берата било знатно смавьено у
221
односу на претходне године. То об)аппьава чивьеницом да су они
изузетно застрашени гневом власти, учесталим хапшен>има и пре-
тресима домова, да чак и неки од н>егових на)поуздани)их сарадни-
ка избегава^у било какав контакт са вицеконзулом235.
Уопште, ситуаци)а Kojy je вицеконзул затекао у Берату 1903. го-
дине врло се мало разликовала у односу на претходну годину236. С
)едне стране, процеси из }ан>ине kojh су трахали месецима, изрицаше
делимичних пресуда, као и нови прогони ко)и су недавно одре!)е-
ни, распламсали су ocehaj несигурности ме!)у становништвом; с
друге стране, догами у суседно) Македонии тако^е су оставили
дубоке последице. Уколико je мобилизаци}а трупа из Редифа и
И лава у народу побудила сумше да Бе убрзо бити рата, nojanane су
их приче, веБим делом преувеличане, о во}ницима Kojn су се вра-
Ьали из Македонке куБи кад им стигне замена, а рат представ/ъа-
ли као нешто неизбежно. Интересантно je да су, извесно време, сви
во}ници по повратку из Македонке указивали на Аустроугарску
као на државу с KojoM Бе се на Kpajy сукобити, пошто она подржава
Бугаре. Те приче, по миш/ьегьу вицеконзула, очигледно HMajy ко-
рен у хушкашу побушеника, Kojn се тиме труде да обезбеде подрш-
ку за CBoje цил>еве. Мефутим, чишеница je да je ово вероваше неко
време било чврсто укорекьено како у Валони, тако и у Берату, па
je чак било и неких по}единаца Kojn су уверавали да 3Hajy тачан
датум почетка сукоба. Све до почетка jyлa Hnje се почео отварати
простор за jeдaн разумней ток миш/ьеша.
JacHO je да све ово 1903. године Hnje могло допринети стварашу
пово/ьне Климе за шегову посету насетьу Берат, 4nje je становништво
немирно и послушно према влади. Ме^утим, он у извепгга)у потвр-
Ijyje да je том приликом суштински успео да прошири CBoj однос
са угледним /ьудима у зем/ьи:
„Обновио сам везе успоставл?ене претходне године са утица} -
ним л.удима, ко}и су ове године веБ показали много више пажн>е,
а остварио сам и низ нових контаката, што се испоставило као }ед-
ноставни}е, због чишенице да су многи од н>их први дошли мене да
виде. Тако1)е, добио сам прилику да током путоваша сретнем бро}не
235 Истовремено ша/ье join }едан извешта} (Bericht Nr. 49) на исту тему Високо}
царско) и крагьевско) амбасади у Цариграду и Генералном царском и крал>евс-
ком конзулату у Скадру.
236 HHStA, РА XIV, К. 24, Albainen Liasse XV, Valona, den 17. August 1903, Vice-
consul Dr. Ranzi an Goluchowski.
222
бегове из околине Берата и из пограничник кантона, а разговори
са н>има за мене су били утолико интересантами што су ти бегови,
будуБи да не живе у Берату и нису под непосредним притиском
владе, обично далеко слободни)е изражавали CBoje миппьетье.
У извешта|у о свом прошлогодишвьем боравку у Берату уздржа-
вао сам се од изражаван>а суда о локалном националном покрету.
Признаком да услови за правл>ен>е тог типа анализе те године нису
били нимало погод ни; и поред свега, волео бих да овде укажем на
неке аспекте из Kojnx се, макар делимично, добила одговор на то
питанье.
Берат спада у градове )ужне Албаните са нароширм економ-
ском ситуациям. Трговина и занатство, две привредне гране Koje
тарантулу добробит ]едног града, овде су у фази апсолутног про-
падавьа. Тачно je да услови ни у многим другим градовима на jyry
Албанке нису ништа бо;ьи. Ипак, кроз н>их пролази много новца,
пошто луди запослени у иностранству куБи шалу плату Kojy зара-
де или се, у супротном, након што зараде богатство, опет врате у
CBojy домовину. Ме^утим, случа] Берата Hnje такав.
Отуда je jacHO да у овом граду готово да нема имуЬне средн>е
класе. ВеЬи део становништва живи у дубоко] беди и сиромаштву,
и практично нису у могуБности да зараде за живот. Нема сумн>е да
Бе веома изненадити то што ово становништво, Koje се тешко бори
за CBoj опстанак, поклан>а мало или нимало пажн>е актуелним на-
ционал ним питатьима, пошто je овде, можда више него било где
другде, нужно да им се претходно гаранту) е неки степей благос-
тан>а како би им могли посветити пажну.
С друге стране су бегови, од Kojnx веБина припада разграна-
Toj фамилии Бриони и н>еним ро^ацима. Они су у тренутно по-
cTojebnM условима }едини способни да се претворе у потпору на-
ционалног покрета. Разлог због ког се они и данас држе дискретно
одво}ени од националног питавьа, сигурно не лежи толико у недос-
татку интересовала, Koje у многим случа}евима апсолутно не бих
хтео да доводим у сумну, колико у ставу актуелног шефа куБе Брио-
ни, Азиз-паше, пошто су остали бегови приморани да CBoje ставове
прилагоде вьеговом, због огромне моБи Kojy je увек имао у земл>и“237.
Боравак др Ранц^а као вицеконзула у Берату 1904. године, по-
клапа се са периодом у KojeM ме!)у становништвом влада смиреност.
237 Ibidem.
223
Дубока узнемиреност, Kojy су претходне године побудиле македон-
ские побуне, jeibana je, ycTynajyhn место обновтьеном поверену238.
С обзиром на такво ставье ствари, и вицеконзулов контакт са
угледним лудима из земл>е много je спонтанен и слободн^и него
претходних година. Ово се посебно тиче комуникаци)е с муслима-
нима, с ко}имауспоставл>а однос веома активне и срдачне природе.
Томе нарочито доприноси Ранц^ева одлука да се те године смести
у самом турском кварту, где скоро сви албански муслимани живе,
како би му ова близина олакшала nynnjy интеграц^у у вьихов круг.
Тек што je стигао, утица}ни луди исказу(у CBoje задовотьство што
je овога пута одабрао дом измену шихових куба и исказу)у наду да
he као KOMinnje моЬи да raje активнее односе, а он са CBoje стране,
колико год било могуЬе, Hnje npecrajao да испушава ово н>ихово
очекивавье.
Отваравье живл>е комуникац^е са угледним личностима пру-
жило му je прилику да бол>е упозна иде}е Koje они у том тренутку
pa3MaTpajy. У ствари, било му je потребно е прилично времена и
интензивног личног односа као би стекао вьихово повереше, од-
носно, како би се они пред }едним страним конзулом искрено из-
j аснили о било ком питану.
Skumbi-Brucke von Kjuks, Oktobar 1899. HHStA.
238 HHStA, PA XIV, K. 24, Albainen Liasse XV, Valona, am 13. September 1904,
Viceconsul Dr. Ranzi berichtet uber den Sommeraufenthalt in Berat, Fol. 135-140,
(Вицеконзул др. Ранци информише о свом боравку у Берату током лета 1904).
224
Skumbi-Briicke bei Elbasan, Oktobar 1899. HHStA.
Hagji Bekjar-BrUcke uber den Skumbi bei Miraka,
Oktobar 1899. HHStA.
225
HHStA, PA XIV, Li XV, K. 24.
226
HHStA, PA XIV, Li XV, K. 24.
227
HHStA, PA XIV, Li XV, K. 24.
228
HHStA, PA XIV, Li XV, K. 24.
229
1
ПОГЛ ABJbE VI:
ВЕРСКИ ПРОТЕКТОРАТ:
ИЗМЕНУ ТРАДИЦИИ И БУДУТ НОСТИ
Два су основна мишл>е1ьа о праву и примени верског протек-
тората над римокатолицима, Kojn je Аустроугарска спроводила у
Отоманском царству током XIX века. Чини нам се да je ово питанье
добро проучено у два документа из тог периода, Koje Ьемо одмах
представити.
Први документ je саставио аустроугарски конзул Ипен и наме-
рен je не само да nojacHH поменути протекторат, подстичуДи пози-
тивно мишл>ен>е о вьему у aycrpnjcKOM друштву, веД и да пружи
одговоре на примедбе против н>ега, Koje су лансирале супарничке
земл>е, a Koje од 1900. године239 6nBajy све oinTpnje.
Пропагандни цитьеви, ме^утим, не одузима}у Ипеновом тексту
научну вредност, превасходно у свим оним деловима где се aycrpnj-
ски конзул посветио jeflHHo аргументации, не намерава)уДи да
anenyje на jaBHo мвьен>е.
Други документ je за „интерну“ употребу припремио гроф Ку-
феншта}н, jeflaH истакнути немачки дипломата Kojn се бавио преи-
спитиван>ем права Аустроугарске на вршевье релипдског протек-
тората.
Ипенов документ се nojaBibyje у облику чланка 1903. године240.
Саставжен je из четири дела. У првом, аутор об}ашн>ава природу
и пол>е примене католичког протектората, Kojn je уступлен Аус-
TpoyrapcKoj у Отоманском царству. У другом делу, истражу}е ко
239 За више информация о ривалитету сила у области верског протектората
над римокатолицима у Отоманско) империи, погледаДе чланак ауторке Anna
Hedwig Benna, Studien zum Kultusprotektorat Osterreich-Ungarns in Albainen
im Zeitalter des Imperialismos (1888-1918), Mitteilungen des Osterreichischen
Staatsarchivs, Herausgegeben von der Generaldirektion, Festgabe zur Hunderjahrfeier
des Instituts fur Osterreichische Geschichtsforschung, Wien 1954, Druck und Verlag
Ferdinand Berger, Horn, N.-O.
240 T. А. Ипен, царски и кратьевски генерални конзул из Скадра, El protectorado
religiose austrohungaro еп Turquia, Revista de Ciencia, Literatura у Arte, Viena I
Stuttgart, 3, 1901/1902. Издание друштва Sociedad Austriaca Leo. Стране Koje
следе су, заправо, резиме овог чланка, Kojn je век класичан и Kojn се одупире
протицатьу времена, те и дал>е ocraje, како се нама чини, без премца.
231
сме полагати право на ова) протекторат. У треБем, разматра кон-
троверзне моменте уведене Берлинским конгресом. У четвртом и
у)едно последнем делу, anenyje на аустри)ско друштво да подржи
CBojy државу у вршену протектората.
Ипенова аргументаци)а изгра^ена je на упоредно) анализи пра-
ва и праксе верских протектората Aycrpnje и Француске. Намера
аутора била je да их упореди и истакне предности права на протек-
торат додетьених н>егово) земжи, као и да га брани од француских
претензи)а, Koje су у том периоду тако^е врло амбициозне.
Пре него што об)асни природу верског протектората и потье н>е-
гове примене, Ипен укратко уводи, читаоце у контекст Сйоразума,
то jeer односа измену Хабзбуршке државе и Отоманске државе,
обележених низом ратова Kojn практично испун>ава)у три века
- од 1524. до 1791. Ти су ратови повод за потписивавье неколико
мировних споразума у ко)има су садржане одлуке Koje Хабзбурш-
Koj држави да)у правну потпору за протекторат над католичком
црквом у Отоманском царству.
У наставку, Ипен нуди саме одлуке из споразума Koje се односе
на католичку религи)у. То су следеБе241:
Бечки мир, йотйисан 1615. Юдине измену цари Mamujaca и сул-
тана Ахмеда I (Модификации Жишванског (Житвашорочког) ми-
ра [Zstiva-Torok - прим, прев] из 1606. године).
Чл. VII. Они ко)и се назива)у народом Исуса Христа, следбени-
ци папе, свештеници и калу^ери или )езуити имаБе овлашБетье да
граде CBoje цркве у областима под влашБу турског цара и у н>има
чита]у )еван!)ел>а, окуп/bajy се и обавл>а)у верске обреде према сво-
j и м обича)има и у складу са правилима свога реда и старе тради-
ци)е.
Сйоразум из Царшрада измену цара Леойолда I и султана Мех-
меда IV, 1681.
Калу^ери, )езуити и остало свештенство, припадници католичке
цркве ко)и живе на турско) територи)и, не cMejy се прогакьати нити
им се без разлога наносити штета; у супротном, уживаБе заштиту
Kojy им гаранту)у споразуми и правилници Koje je одобрила Висока
порта, тако да се не толерише никакво насиже над кьима.
241 Све су цитиране из Ипеновог текста. Са немачког их je на кастюьански пре-
вео Роберто Браво, Kojn je заслужан за одличан превод join неколико докумената
цитираних у овом раду.
232
Сйоразум Карловачко! мира измену цара Леойолда I и сулшана
Мусшафе II, 1699.
Члан XIII. Одлуке садржане у царским споразумима Kojw су
одобрени под славним владавинама претходних султана и у фер-
манима и посебним декретима, а односе се на духовнике у служ-
би папе из Рима и на оне ко)и проповеда)у религи)у Исуса Хрис-
та, ja потвр1)у)ем, како би се, од сада па надатье, тако^е сматрали
важеБим у следеБем облику: да се не CTBapajy никакве препреке
поправкама н>ихових цркава на старим теме/ьима, нити обавл>ан>у
вьима уобича)ених верских обреда; да се поменутим духовницима,
ма Kojoj категорной припадали, не намеЬу новчани захтеви, нити
уз друге неке изговоре ко)и су у супротности са законом из Ама-
да и царским споразумима; насупрот томе, да ужива)у под mojom
царском заштитом, у савршеном миру и да ми амбасадор римског
владара, ко)и je стигао пред Високу порту, предочи захтеве ко)и се
тичу н>егове веру и ньихових места ходочашБа у /ерусалиму.
Сйоразум Пожаревачко! мира измену цара Карла VI и сулшана
Ахмеда III, из 1718. Чл. XI. Као и претходни.
Сйоразум Београдског мира измену цара Карла VI и сулшана Мус-
шафе, из 1739. Чл. IX. Као и претходни.
Сйоразум Свишшовско! мира измену цара Леойолда II и сулшана
Селима III, из 1791. Чл. XII.
Што се тиче исповеданьа католичке хришБанске религи^е у Ото-
манском царству, шених свештеника, верника, очуваньа или из-
градтье ньених цркава, слободе вере и личности, посете и заштите
светих места у }ерусалиму и другде, Висока порта, држеБи се стро-
го правила о одржаньу статуса кво, обнав/ьа и noTBptjyje не само
привилеги^е Koje су гарантоване ово) религии по члану IX Бео-
градског споразума, веБ и касни|а права, Koja су joj дата ферманом
или другим царским декретима. •
Ипен подвлачи да наведени договори измену Турске и Аустро-
угарске успостав;ьа)у правни однос Kojn подржава право протек-
тората ове европске државе, kojh joj омогуБава да брине о интере-
сима Католичке цркве на TypcKoj територ^и. Тим споразумима,
султан призна}е AycrpoyrapcKoj право интервенц^’е предлозима,
уколико се они тичу односа и уважаваньа Католичке цркве, увек
када то буде неопходно. Тако^е, султан дозвожава аустроугарске
мешанье у религ^ска питаньа, интервенц^е и уплитанье у корист
233
Католичке цркве и обавезу)е се да добар део тих интервенци)а и
прихвати. По Ипеновом мишл>ен>у, ово изричито излази из спо-
разума са царом када се каже: „да ми амбасадор Римског владара,
Kojn je стигао пред Високу Порту, предочи захтеве ко)и се односе
на н>егову веру и на вьихова места за ходочашЬе у }ерусалиму“
Ипен истине да се преко тих споразума Хабзбуршка држава
претворила у гаранта за уступке Koje су султани одобрили Като-
личке) цркви242.
По ономе што je у наведеним споразумима изнето, како истине
конзул, Аустроугарска би требало да има право заштите над Като-
личком црквом и клером, као и над верницима уопште, без огра-
ничена икакве врсте било где у Отоманском царству. Ме^утим,
привлачи му пажтьу чивьеница да je MoHapxnja сама себи наметну-
ла jeflHO територ^ално ограниченье: MoHapxnja je до тог тренутка
на редован и специфичан начин спроводила право протектората у
турским провинц^ама Koje се налазе уз н>ене границе; ме^утим, на
оним територ^ама са ко}има je била могуЬа само морска веза, има-
jyhn у виду да у XVII и XVIII веку Hnje имала на располагай^ мор-
нарицу, нити je могла рачунати на поморски cao6pahaj, MoHapxnja
се одрекла директног спрово^еньа свог права на протекторат243.
Ова Ипенова тврдньа конкретизована je на документарном ни-
воу у облику меморандума, Kojn у ма)у 1902. саставл>а дворски са-
ветник Фукс о дометима аустроугарског протектората у Отоманс-
ком царству244.
242 Све ово тако^е важи и за Француску. Ме^утим, измену чланова Koje je
Турска уговорила са Француском и оних Koje je договорила са Аустроугарском
по сто] и jefliia разлика у корист ове друге; чланови споразума са Француском
увек говоре о бискупима и клеру Kojn су француски поданици (Споразум из
1673) или i<ojn зависе од француског цара (Споразум из 1740), тако да право
на протекторат бива ограничено на оне Kojn испуььава)у Taj услов. Насупрот
томе, чланови споразума потписаних са аустр^ским царем не садрже такво
ограниченье - у н>има се увек говори о „xpnuihaHCKoj католичке} религии [...],
н>еним свештеницима и следбеницима“.
243 У овим провинци}ама, према Ипеновим речима, службу у корист Католичке
цркве увек je прихватала Француска, пошто je тамо имала неколико трговинских
центара и манастира коjима су управл>али клерици из француских калу^ерских
редова. Ме^утим, Аустроугарска je таксфе интервенисала у неколико наврата у
светим местима у 1ерусалиму.
244 HHStA, РА XII, К. 271, Memoire des Hofrates Fuchs uber das Kultusprotektorat,
Mai 1902.
234
Према овом меморандуму, Аустроугарска врши верски протек-
торат над римокатолицима у неким вила)етима у TypcKoj и, поред
тога, у онима на Косову, у Скадру, }ан>ини, као и у )едном делу Мо-
настирског вилайета. С друге стране, под аустроугарском зашти-
том налазе се и неке napoxnje у ByrapcKoj, фран>евачка миси)а у
високом Египту, коптска католичка за)едница у Египту и централ-
ноафричка Mncnja.
Што се осталог тиче, према меморандуму, Аустроугарска таран-
туле осниваше аустри)ских или ма^арских конгрегаци^а и нацио-
налних клерикалних института на Ори)енту, као што су они Koje
су основале милосрдне сестре из Аграма (Загреба) у Адри)анапо-
л>у; мехитаристи из Беча, у Измиру; аустри^ски фравьевци на ис-
том месту; аустри)ски пасионисти у Варни; сиротиште св. Tjoptja у
Цариграду (ко) им управ/bajy аустри)ски лазаристи и редовнице из
Граца); аустроугарске прихватилиште, ту коначиште за ходочас-
нике у )ерусалими; и )едан мали 6poj цркава и капела, као што je
Санта Mapnja у Пери, Катедрала св. Mapnje у Измиру; мехитарис-
тичке цркве у Аидину и Памалди^у; католичке цркве у Магнезии
и Бурнабату; капела из Кордели^а; Аустроугарска свим наведеним
институци)ама и црквама пружа заштиту, представл>а)уБи их пред
државним властима.
Парохи^ска црква из Пирера ужива почасни протекторат ГЬего-
вог царског и кратьевског апостолског величанства.
Тако1)е, располажемо и списком цркава, napoxnja и верских за-
вода у Отоманском царству, ко)и се налазе под Царским и крал>ев-
ским протекторатом, а саставио га je аустроугарски амбасадор у
Риму, Сечен.245 Према овом списку, Аустроугарска врши протекто-
рат над следеЬим институц^ама:
I Tepuiuopuja HagSucKyuuje Скадар, Драч и Скойтъе (Призрен)
и архиойашще Св. Александар од Mupguiua (вила)еши Скадар,
)ан>ина, Косово и део Монасшира).
Архиди}ецеза из Скадра
1. Зграда скадарске надбискуп^е
2. Катедрала у Скадру, истовремено и napoxnjcKa црква
3. Надбискупска резиденц^а, Скадар
4. Парохи}ски дом у Скадру
245 HHStA, NL Szapary, К. 3.
235
5. Collegium pontificium Albanense, Скадар
6. Collegium Francisco Xaverianum, Скадар
7. Missione volante Albanense
8. Црква Св. Mapnja Магдалена у Касени (Скадар)
9. Црква Св. Антонина, Скадар
10. Светилиште Наше госпе од доброг савета, Табаки (Скадар)
11. Фравьевачки самостан из Духадола са школом за децу, са
семинаром и делом за искушенички период пред при)ем у
фрашевачки ред
12. Фравьевачки самостан из Арамали)а (Скадар)
13. Самостан кБери Светих стигми у Скадру, са школом за де-
во)чице
14. Болница милостивих сестара, Скадар
15. Самостан сестара сервита, вртиБ, Скадар
16. Црква Св. )ован у Painnjy, Скадар
17. Црква Св. Лоренцо у Зуоси, Скадар
18. Парохи)ска црква и парохи)ски дом из Широке
19. Парохи)ска школа, Широка
20. Парохи)ска црква и парохи)ски дом из Битол>а
21. Парохи)ска црква и парохи)ски дом из Брдице
22. Парохи^ска црква и парохи)ски дом из Tpyiiinnja
23. Парохи)ска црква и парохи)ски дом, за)едно са капелом у
Бушату
24. Парохи)ска црква и парохи)ски дом из Барбулуша
25. Парохи)ска школа из Барбулуша
26. Парохи)ска црква и парохи)ски дом из Куклина
27. Парохи)ска црква и парохи)ски дом из Ренци)а
28. Парохи)ска црква и парохи)ски дом из )убани)а
29. Представничка црква из Ган>оле
30. Парохи^ска црква и парохи^ски дом из Шелдиша
31. Парохи^ска црква и парохи)ски дом из Оботи)а
32. Представничка црква Селме-Прена у Ширчу
33. Парохи^ска црква и парохи)ски дом, за)едно са капелом у
Да)чи)у на Ботани
34. Парохи)ска школа, Да)чи на Бо)‘ани
35. Представничка црква из Самриша
36. Представничка црква из Горице
37. Парохи^ски дом и парохи^ска црква из Пентара
236
38. Парохи)ски дом и парохи)ска црква из Клесне
39. Парохи)ски дом из Пула) а
40. Капела у Речи) у
41. Парохи)ска црква и парохи)ски дом из Колара
42. Парохи]’ска црква и парохи)ски дом из Риолита
43. Парохи)ска црква и парохи)ски дом из Речи)а
44. Парохи)ска црква и дом миси)е у Ба)зи, Дон>и Кастрати
45. Парохи)ска црква и парохи)ски дом у Шкрел>има
46. Представничка црква Св. Марине од снегова у Штркл>у
47. Парохи)ска црква и парохи)ски дом из Боге
48. Парохи)ска црква и дом миси)е из Кастрати)а (Обер)
49. Парохи)ска црква и дом миси)е из Рапше (Хоти)
50. Капела у Куши
51. Капела у Друми
52. Парохи)ска црква и дом миси)е из Трабо)ина (Хоти)
53. Представничка црква из Вуксана)а
54. Парохи)ска црква и дом миси)е из Груде
55. Представничка црква из Кршева
56. Парохи)ска црква и дом миси)е из Селце (Клименти)
57. Парохи)ска школа из Селте
58. Парохи)ска црква и дом миси)е из Вукли)а
Ди^ецеза Сапа
59. Катедрала и дом из Неншата
60. Парохи)ска црква и парохи)ски дом из Неншата
61. Представничка црква и куБа у Кодели)у
62. Парохи)ска црква и парохи^ски дом из Ха)мела
63. Парохи)ска црква и оратори)ум из Нарачи)а
64. Црква из Каче
65. Парохи)ска црква из Лачгуа са црквом у Mjery
66. Представничка црква Св. Марка у Ван-Де)усу
67. Парохи)ска црква и парохи)ски дом из Пистула
68. Представничка црква из Шкезе
69. Парохи)ска црква и парохи)ски дом из Бабе
70. Парохи)ска црква и парохи)ски дом из Да)чи)а и Ладриме
71. Парохи)ска школа из Да)чи)а
72. Парохи)ска црква и парохи^ски дом из Грамша
73. Парохи)ска црква и парохи)ски дом из ТЕ)адри)а
237
74. Представничка црква из 3ojcnja
75. Парохи)ска црква и парохи)ски дом из Блиништа
76. Представничка црква Свети Стефан
77. Парохи)ска црква и парохи)ски дом из места Грика-е-
Цадрит (Gruka-e-Gjadrit)
78. Парохи)ска црква и парохи]ски дом из Bjepse
79. Црква из Шурце
80. Парохи)ска црква и парохи]‘ски дом из Масрекуа
81. Рушевине Цркве Св. Николе у Hlerajy
82. Парохи]ска црква и парохи_)ски дом из Шлакуа
83. Парохи)ска црква Св. Николе и парохи)ски дом из Душа
84. Представничка црква Св. Т)ор1)а и парохи^ски дом из
Обер-Душа
85. Представничка црква Св. Mapnje Магдалене у Ле)и
86. Парохи)ска црква Св. Cepljnja и парохи)ски дом у Кчири
87. Представничка црква Св. Теодора
88. Представничка црква из Зестрита
89. Парохи)ска црква и парохи)ски дом из Челсе
90. Представничка црква Св. Павла у Кабашу
91. Представничка црква Св. Марка и парохи]’ски дом у Коману
92. Капеле Св. Сер1)и)а, Св. 1ована, Св. Михаила, Св. Николе и
Св. Андре)е
93. Пар ох и j ска црква и дом миси]е у Бериши
94. Парохи^ска црква и дом миси)е у Ибатьи
95. Представничка црква Св. Прене у Кри)ези)у
96. Представничка црква Св. Николе у Ибал>и
97. Парохи^ска црква и дом миси^е у Фири
98. Парохи)ска црква и дом миси]е у Дарсу
99. Школа у TpomnjaHnjy
Ди)ецеза у Jbeiny
100. Бискупска резиденци)а и молитвена капела у Калмети^у
101. Институт милосрдних сестара из Калмети)а, школа за де-
во)чице, амбуланта
102. Фрашевачки самостан у TpoinnjaHnjy, где се истовремено
преда^у два предмета из семинара тог реда
103. Парохи)ска црква у Калмет^у
104. Парохи)ска црква и парохи)ски дом из Какаричи)а
238
105. Капела Св. Еуфемгде у Калмет^у
106. Парохи)ска црква и napoxnjcKn дом из Мркон>а
107. Парохи)ска црква из Балдрена
108. Парохи)ска црква Св. Николе у /Бешу
109. Парохи)ска црква Св. Антона у Дрину наспрам /Беша
ПО. napoxnjcKa црква Св. JoBaH у Медови
111. Фран>евачки самостан Рубик са искушеницима
112. napoxnjcKa црква и napoxnjcKn дом из Брегамати)а
113. Парохи^ска црква и napoxnjcKn дом из Зе^мена
114. Црква из Бок)ани)а
115. Капела Св. Александра у Спитену
116. napoxnjcKa црква и парохи)ски дом из Педане
117. Парохи)ска црква и napoxnjcKn дом из Булгарка
118. Парохи]ска црква и napoxnjcKn дом из Kpnjesnja
119. napoxnjcKa црква и парохи)ски дом из Манати)а
120. Црква из Грике
121. napoxnjcKa црква и napoxnjcKn дом из Вел>е
122. Капела у Psejn
Ди)ецеза Пулати
123. Бискупска резиденц^а и црква из Тэоване
124. Парохи)ски дом и napoxnjcKa црква из Суме
125. Парохи)ски дом и napoxnjcKa црква из Планти^а
126. Капела у Поту
127. Капела у Мугали
128. HapoxnjcKa црква и дом Mncnje из Knpnja
129. Парохи]’ска црква и дом Mncnje из IHoninja
130. Парохи]ска црква и дом Mncnje из Шале
131. Представничка црква из JIoTaja
132. Представничка црква из TnHaja
133. napoxnjcKa црква и дом Mncnje из Cecnja
134. napoxnjcKa црква и дом Mncnje из Душмани}а
135. napoxnjcKa црква и дом Mncnje из Топлане
136. napoxnjcKa црква и дом Mncnje из Мертура (у Косовском
вилайету)
137. napoxnjcKa црква и дом Mncnje из HnKaja (у Косовском ви-
;iajerry)
138. Представничка црква из Typaja
239
Apxnonarnja Мирдита
139. Резиденци)а и црква из Oponinja
140. Школа из Opomnja
141. Парохи)ски дом и црква из Спачи)а
142. Школа из Спачи)а
143. Парохи)ски дом и црква из Фанди)а
144. Парохи)ски дом и црква из Каливара
145. Парохи)ски дом и црква из Чафа-малита
146. Парохи)ски дом и црква из Блиништа
147. Представничка црква из Шпала
148. Парохи^ски дом и црква из Недерфандине
149. Капела Св. Димитри)а у Букмири
150. Парохи)ски дом и црква из Качинари)а
151. Парохи)ски дом и црква из Шнерча
152. Парохи)ски дом и црква из Каппъета
153. Школа из Каппъета
154. Парохи)'ски дом и црква из Фрегне
155. Парохи|ски дом и црква из Вига
156. Парохи)ски дом и црква из Муеле
157. Парохи)ски дом и црква из Коропуле
158. Парохи)ски дом и црква из Гомсике
Архиди)ецеза из Драча
159. Надбискупска резиденци)а и катедрала из Делбништа
160. Парохи)ска црква и парохи)ски дом из Ми лота
161. Школа из Ми лота
162. Капела у Typcnjy
163. Црква (у рушевинама) из Шамхила у Мали6ари)’у
164. Парохи)ски дом и дом миси)е у Лачину
165. Црква и манастир (напуштени) из Шна-Hoja
166. Парохи)ски дом из Ширака
167. Капела у У)барцу
168. Црква (у рушевинама) из Шамри)а
169. Парохи)ска црква и парохи)ски дом из Дервена
170. Парохи)ска црква и парохи)ски дом из Б ла) а
171. Парохи)ска црква и парохи)ски дом из Маркиша
172. Капела у Малкочу
173. Црква (у рушевинама) из Шлинце у Кулаку
240
174. Парохи)ска црква и дом миси)е из Бишана
175. Црква и рушевине манастира Шна-Hoj на рту Родони
176. Представничка црква из Драча
177. Представничка црква Свети крст из Шета) а
178. Представничка црква из Кодралача
179. Представничка црква из Шкале
180. Капела у ПБцетру
181. Црква (у рушевинама) Св. Димитри)‘а у Шкафони
182. Парохи)ска црква и парохи^ски дом из Курбина
183. Парохи)ска црква и парохи)ски дом из Скура)‘а
184. Парохи)ска црква и парохи)’ски дом из Бушкаша
185. Парохи]‘ска црква и парохи)ски дом из Кселе
186. Црква из Ршени)а
187. Школа из Ршени)'а
188. Дом миси)е и молитвена капела из Баса
189. Парохи)ска црква и парохи^ски дом из Перта ла) а
190. Парохи)ска црква и парохи)’ски дом из Селите
191. Парохи)ска црква и парохи_)ски дом из Jy6e
192. Парохи)ска црква и парохи_)ски дом из Драча
193. Католичка школа за децу из Драча са семинаром
194. Милосрдне сестре и манастир са школом за дево)чице са
амбулантом
195. Парохи)'ска црква и парохи)ски дом из Тиране
196. Католичка школа за децу из Тиране
197. Парохи]'ска црква и дом миси)е из Jlypnja (Монастирски
вилайет)
198. Парохи)ска црква и napoxnjcKH дом из Валоне (}ан>ински
вилайет)
199. Парохи)ска црква и парохи)ски дом из Превезе Нашински
вила)ет)
200. Дом миси)’е и капела у }ашини Цашински вилайет)
Архиди^ецеза из Скошьа
201. Надбискупска резиденци)а из Призрена
202. Манастир и школа за дево)чице, Kojy воде милосрдне сес-
тре за)едно са амбулантом, Призрен
203. Катедрала и парохи)ски дом из Призрена
204. Католичка школа за децу из Призрена
241
205. Пар ox oj ска црква и коначиште из Зумби)а
206. Школа из Зумби)а
207. Богомол>а у Битучи)‘у
208. Парохи)ска црква и коначиште из ПеБи
209. Школа из ПеБи
210. Дом миси)е и капела у Злакочану
211. Парохи)ски дом и капела у 'Даковици
212. Школа у Т)аковици
213. Капела Св. Антонина у Т>аковици (Претходне установе
припада^у округу конзулата из Призрена.)
214. Парохи)ска црква и парохи)ски дом из Скопльа
215. Школа из Скоп/ьа
216. Школа за дево]’чице и амбуланта милосрдних сестара из
Скопл>а
217. Парохи)ски дом из ВерисовиБа
218. Парохи)ска црква и парохи)ски дом из Цтьева
219. Школа из }ан>ева
220. Парохи)ска црква и парохи)ски дом из Летнице
221. Школа из Летнице
II. Цркве и манасшири из Цариграда, из ewiajeiua Адрщанайо-
лис и AjguH, као и из санцака /ерусалим
У конзуларном округу Адргцанаполис
222. Институт за дево^чице милосрдних сестара из Адри)ана-
полиса
У конзуларном округу Цариграда
223. Парохи)ска црква и манастир Св. Марина Драперис у Пери
224. Парохи]‘ска школа из Пере
225. Црква и манастир Св. Т)ор1)е у Галати
226. Школа за децу из Галате
227. Институт милосрдних сестара Св. Т^ор^а у Галати
228. Крменско-католичка napoxnja Св. Тройства у Пери
229. Мехитаристички институт из Панкалди)а
У округу генералног конзулата у Измиру
230. Црква Св. Mapnje са самостаном и школом у Измиру
231. Црква Св. Mapnja из Бурнабата са школом
242
232. Црква Св. Леонарда у Магнези)и са школом
233. Mwcwja мехитариста, црква и школа у Измиру
234. Миси)а мехитариста, црква и школа у А) дину
235. Словенски манастир из Измира
236. Болница Св. Антонина из Измира и н>ена црква
237. Болница Ротшилд из Измира
У конзуларном округу }ерусалима
238. Аустроугарска куБа за ходочаснике Св. Породице из Jepy-
салима
239. Болница витезова Малтешког реда у Тантуру
240. Болница Ротшилд у /ерусалиму
241. Школа Едлер фон Лемел из )ерусалима
242. Израелски дом за ходочаснике у Зиону
Примедба: Поред набро)аних, nocToje и друге црквене институ-
Ци)е у:
Цариграду
1. Аустроугарско] национално) школи
2. Аустроугарско) национално) болници
3. Немачко-аустри)ско-израелско) школи
Скоплу
4. Железничко) школи
Упркос томе што, како je Ипен обавештен, у Турско) живи при-
ближно 120.000 римокатолика ко)и су султанови поданици, Като-
личка црква нема званичан статус ко)и би османли)ске власти мог-
ле да прогласе, зато опста)е као конгрегаци)а ко)а се просто као
таква толерише.
Да би се установило Koja права Католичка црква ужива у Тур-
ско), Ипен на првом месту почин>е да разматра споразуме са царе-
вима из куЬе Хабзбурга. Ови споразуми, према н>еговим истражи-
ван>има, преносе део тих права, позива)уЬи се и на друге изворе,
као што су неки правилници Високе порте (нпр. Споразум из Ца-
риграда), стари споразуми и султанови едикти (на пример, Карло-
вачки мир), фермани и други царски укази (Свиштовски мир).
Ипен веома подробно анализира ова) скуп правних извора,
прибегава)уЬи терминологии ко)а )е у споразумима употреблена
243
и бавеЬи се називима Koje користи турско право. Ова трупа изво-
ра, према Ипеновом мишл>ен>у, обухвата246:
1. фермане и царске декрете Koje je султан директно диктирао;
они могу садржати опште одлуке, мада се, судеЬи по н>ихово) при-
мени у прошлости, yTBpijyje да су великом веЬином били прогла-
шавани ради по)единаца, институцгца или посебних случа)ева;
они се стога могу сматрати дипломама и привилег^ама247;
2. министарске указе Koje су потписали везири, односно, правне
норме у корист Католичке цркве. Koje су велики везири из сваког
периода слали намесницима провинц^а;
3. све друге законе проглашене у корист Католичке цркве248.
На основу ове три трупе правних извора - споразума, традици^е
и одобрених закона - Ипен закл>учу}е Koja су то права Католич-
ке цркве, по]ашн>ава]уЬи их, да^уЬи примере где je то неопходно
и поредеКи одобрено право са праксом, како би касн^е оправдао
nocTojaibe верског йрошекшораша и аустроугарске интервенц^’е у
турским питан>има Koja се тичу католичке вере.
Изгледа да се велики допринос аустроугарског конзула разуме-
ван>у права на протекторат, Kojn у то доба Аустроугарска врши у
OroMaHCKoj царству, заснива управо на oeoj анализи. Oeaj протек-
торат брине о следеЬим правима:
1. Слобода вероисповести. Они Kojn ncnoBeflajy веру Католичке
цркве неЬе се вре^ати, трпети насил>е, нити he бити прогавьани
или кажн>авани зарад CBojnx верскихуверен>а (Hatihumajun, 1. 8)249;
246 Ова} део текста Немо скоро дословно навести по конзуловом прилогу oBoj
теми.
247 Било би тешко, пише Ипен, прикупити знача}’ан 6poj таквих докумената,
пошто их бискупи, манастири и друге личности Koje су их сво)сврсмсно добиле,
нису могли на прави начин сачувати. У сваком случа}у, он указу}с да се не ради о
тако озбигьном губитку, пошто су практично сви поменути документи садржа-
ли привилсги}с Koje су од онда уопштене и регулисале законима или се односе на
привил сги} с ко}их више нема.
248 Пре него што настави анализу ових трупа правних извора, Ипен истине да
je Турска сама развила законодавну активност у правом смислу те речи од 1839.
године, када je одобрен }едан царски указ, познат као хатишериф, ко}им je уста-
новлен основни државни закон, а налик je ономе што прсдстав/bajy европски
устави.
249 Мебутим, стварност je другачи)а и конзул се труди да пружи реалну слику о
томе. Пише како у Турско}' join увек nocroje окрузи у ко}’има се према католицима
244
2. Слобода клера да обавльа CBoj свештенички позив. Католичко
свештенство, калу^ери, ма ком реду припадали, тако!)е и )езуити,
не сме)у се малтретирати или злоставжати, будуБи да ужива)у цар-
ску заштиту (Цариградски и Карловачки споразуми, члан XIII).
Ипен об)аппьава да се католичким бискупима и надбискупима
изда)у сведочанства, познати)а као царски укази, ко)има им се та-
рантуле слобода пролаза на путован>има предузетим ради обилас-
ка CBoje ди)ецезе250.
Тако1)е, join )едан царски указ из 1856. године, Hatihumajun, са-
држи занимл>иве одлуке Koje се тичу Католичке цркве. С друге
стране, ту су закони од 7. месеца Du-1-hiyya 1281. (jyn 1864) о осло-
6а1)ан>у од царине, као и указ министра од 7. месеца Safar 1278. го-
дине о тестаментима хришБана.
3. Слобода )авног обавл>ан>а верских обреда. Они kojh испове-
да)у католичку веру могу се у CBojnM црквама окупл>ати у складу
са правилима CBoje вере и одржавати богослужбене обреде (Бечки
мир, члан VII). Ни)една црква Hnje подвргнута ограничен^ у рав-
ном обавл?ан>у верских обреда, све док на месту о коме je реч Hnje
присутна друга вера (Hatihumajim, 6).
н>ихови земл>аци муслиманске вере опходе насилнички, притиска|у их не би
ли се одрекли католичанства; влада нема моБ кедом би могла да заустави ове
тешкоБе Koje су у супротности са слободом вероисповести.
250 Као пример ]едног од тихуказа, Ипен пише следеБе:
„Намеснику манастира, заповеднику и кадили из Скадра. Амбасада Нэеговог
величанства цара Aycrpnje, крал>а Ма1)арске, саопштила je како je фра 'булио
Марсили именован за бискупа Сапе у провинции Скадар и молила je да се
продужи царско сведочанство, како би, у складу с нашим споразумима, уживао
нашу подршку и заштиту. Члан IX Београдског споразума измену поменуте владе и
наше владе каже да уступци утоворени за сва црквена лица пре и после Мировног
споразума из Пожаревца, обухваБени царским споразумима проглашеним под
славним владавинама претходних султана због француских свештеника, поред
оних Kojn се тичу клера, с Moje стране ocrajy потврбени. Пошто je Moja царска
вол>а да се те привилепде сачува)у, flajeM на знан>е да сви споразуми и догово-
ри измену поменуте и наше владе Mopajy бити одржани, те Бе се у складу с тим
донети неопходне одлуке. Ви, намесник, командант и кад!да, морате се понашати
и постулата на такав начин. Предато 20. месеца Yumada 1-ula 1291. године.
Друга последица слободе клера jecre да je целом католичком реду дозвол>ено
да оснива заводе у TypcKoj (Бечки мир, Члан VII). Према пракси Koja je у са-
даппьости правило, ред Kojn je оснивач има право да тражи од турске владе
o6aBe3yjyhy царску дозволу. Центрима верских редова Kojn не испуне OBaj
захтев, поништава се имунитет и биБе изузети од правила у коме су на почетку
могли да ужива}у.“
245
Сходно томе, у кра)евима града и у селима са становништвом
Koje je у потпуности католичке вере, могу се, без икаквих сметши,
и изван цркава организовати било какве верске церемоннее, као
што су на пример процессе.
Ме^утим, Ипен примере да критери)ум ко)и се у том тренутку
noniTyje кад je реч о употреби црквених звона, Hnje у складу са том
одлуком. По наведеном, легално je звонити са цркава у селима и
кра}евима града Kojn су потпуно католички; ме^утим, у пракси се
не дозвол>ава поставл>ан>е звона нити н>ихово оглашаван>е без из-
ричите дозволе централне власти за сваку прилику.
4. Слобода градше нових цркава и репарац^е старих. Католици
HMajy дозволу да граде цркве у областима под влашЬу турског цара
(Бечки мир, члан VII); католички клерици могу да поправ/bajy
CBoje цркве (Карловачки споразум и други кастой споразуми).
И поред ових одлука, Ипен констату)е да се усталио обича)
спречаваша градн>е цркава на местима где их ран nje Hnje било. По
шеговим речима, тек се 1856. године законом утврдило да села и
градови чи)е становништво исповеда исту веру ужива)у потпуну
слободу градше и поправке цркава, школа, болница и гробал>а; на-
супрот томе, у селима и градовима у ко)има за)едно живе припад-
ници различитих религи)а, то би (едино било дозвольено уколико
су те религи)е распоре^ене у одво(еним квартовима града (Hatihu-
majun, 5 и 6).
Ипен додаче како у селима и квартовима у ко(има католичке и
муслиманске породице живе ме^усобно измешане, изградша црка-
ва ни на Kojn начин Hnje дозвол>ена, док за муслиманске цами(е не
nocTojn никакво ограничение.
Конзул, ме^утим, о6(ашн>ава да слобода изградше нових цркава,
Koja je тако утвр^ена законима - Hnje неограничена; найме, када се
планира изградша у местима 4njn жителя! исповеда(у (едну веру,
npojeKar мора добити одобреше у облику царске наредбе; тако, он
пише како je у верски измешаним местима потребно добити одо-
брен>е за подизаше цркава, парохи}ских домова, школа, болница
или гробал>а, и то на основу царске одлуке. Према споразумима и
законима, поправке nocrojehiix цркава могу се потпуно свободно
вршити, уколико не подразумева(у некакво проширеше. Ме^утим,
по Ипеновим речима, у пракси je обавезно тражити дозволу од
246
намесника провинци)е како би се отпочеле поправке, а често чак и
одобрение од централне владе из Цариграда.
5. Право на отвараше школа je легитимно право сваке вероис-
повести, а исто важи и за отвараше ]авних школа за образование у
области наука или заната (Hatihumajun, 10).
Ово право je тако^е доживело }едно ограничение у пракси, дода-
je Ипен, пошто je за отвараше било какве школе, чак и основних
школа у руралним кра}евима, неопходно имати царску одлуку.
6. Закони Католичке цркве се признаку као важеби у питашима
као што je брак измену католика; католички д^ецез^ски судови та-
ко!)е могу одлучивати и о споровима Kojn се тичу наслега, у cnynajy
да обе стране прихвата}у шихову }урисдикци}у (Hatihumajun, 13).
Католичке црквено право je оно Koje има одговара]уЬа мерила
за тестаменте католика; турске власти призна}у католичким бис-
купима бележничке надлежности у погледу тестамената шихових
верника (Министарски декрет од 7. месеца Safar 1278. године).
7. Изу зи маше од обавеза плабаша неких пореза за клер. Зграде
Koje припада)у клеру и у ко)има представници клера craHyjy - ос-
лобо^ене су непосредног плаБаша пореза. Баште са засадима по-
врЬа, виногради, воЬшаци и маслишаци тако^е су изузети од овог
плаЬагьа када служе за прехрану пароха или самостана. Од прино-
са са обрадиве земше уступаБе се десетак.
Ипенов списак обухвата и следеБе случа)еве:
Клерици или црквене институци)е изузима)у се од пореза на ал-
кохолна пиЬа за вино Koje праве исюьучиво за CBoje потребе, као и
за раки)у Kojy дестилу)у. Тако^е, ослобо^ени су и плаЬаша царине
за све намирнице Koje служе за издржаваше цркава и Koje се увозе
из иностранства.
Клерици и црквене институци)е могу примати из иностранства
одре^ену количину артикала неопходних за сопствено издржава-
ше, као што су одеБа, храна, итд., а да не Mopajy да пролазе кроз
цари ну.
Као што тврди и сам Ипен, уколико je неко од ових права, Koja je
Католичка црква званично уживала, у пракси било повре^ено или
прекршено, Аустроугарска je истицала CBoje право интервенц^е
како би се нека од одредаба спроводила у дело. Пошавши од Спо-
разума из Карловца, уюьучу^уБи и шега, сви накнадни споразуми
247
сад рже од луку према Kojoj представник аустри}ског цара има за-
конско право да пред Порту ynybyje предлоге и износи захтеве
ко}и се тичу верских питаша. Ипен истине }едну врло важну по-
следицу: пошто споразуми увек говоре о клерицима и католичким
верницима, не искл>учу}уЬи турске поданике, иста права односе се
и на Турке из католичких региона.
Проучава}уБи случа}еве у ко}има je Аустроугарска користила
CBoje повластице, конзул долази до закл>учка да je протекторат и
даже неопходан и да не би било морално оправдано одреБи се пра-
ва на шега.
Контроверза Kojy je увео Берлински споразум
По мишльешу Ипена, контроверза Koja би могла да доведе до мо-
дификаци}е правних услова религи}ског протектората, укорешена
je у члану LXII, 6 Берлинског споразума, Kojn гласи: „Дипломат -
ским и конзуларним представницима великих сила, Kojn су при-
сутни у TypcKoj, призна}е се право на званичну заштиту поменутих
особа (црквених лица, ходочасника и калуфера), верских o6jeKara,
добротворних установа и других таквих институци}а на светим
местима и у католичке} енклави “251
Конзул об}ашшава како они Kojn истину ову контроверзу тумане
наведени члан на следеБи начин: свештенство стране национално-
сти на територи}и Турске ужива заштиту дипломатског представ-
ника земл>е порекла; самим тим, будуБи да ти клерици управльа}у
верским институци}ама, и оне такоре ужива}у исту заштиту, што
би обесмислило верски протекторат треБе силе252.
По Ипеновом миштьешу, овакво тумачеше Hnje тачно, што аргу-
менту} е на следеБи начин:
Прво: да je цил> Берлинског конгреса био да се пониште по-
сто}еЬа права на протекторат, то би се изричито навело, jep право
Koje je потписано у бро}ним споразумима и као такво спроворено
251 Цитирао je Ипен, а са немачког превео Роберто Браво.
252 Ово je, запета, главни аргумент „нових" сила, Итали}е и Немачке, Koje
покушава}у да замене Аустроугарску у улози заштитника интереса Католичке
цркве у Отоманском царству. Намера ових сила била je да оне спроводе верски
протекторат како би осва}але зоне сопственог утица}а. Ови односи и проблеми у
вези са н>има добро ду об}ашн>ени у рани}е помин>аном чланку Ане Хедвиг Бене.
248
вековима - не може бити преЬутно поништено неким тумачешем
ових докумената.
Друго: право на посебну заштиту религи)ских права одгова-
pajyher дипломатског представника, установлено у поменуто) од-
луци из споразума, има сила чи)и je он представник.
На треЬем месту, Ипен тврди да и Црква жели )едног представ-
ника за CBoje интересе, а то мора бити представник оне силе Koja
спроводи религи)ски протекторат. Цил> je био да се поменути члан
у пракси овако тумачи, што се може закл>учити из неколико слу-
ча}ева до Kojnx je након 1878. године дошло, а ме!)у ко] има се истиче
повре^иваше страних свештеника у TypcKoj.
На Kpajy, конзул скреКе пажн>у на чишеницу да je у cnynajy
црквених институц^а често тешко одредити Kojoj земтьи припа-
да)’у, )еР СУ посреди установе католичке вере, Koje CBoje чланове
окушьа}у из различитих држава.
Као додатни аргумент за затвараше ове контроверзе, он дода)'е
и како се само мали део активности верског протектората бави
заштитом особа, док je заправо основна заштита права.
У виду закл>учка, Ипен скреЬе пажн>у на став Католичке цркве
и под влачи да je она увек, у мери у Kojoj je то н>ена надлежност,
признавала и одобравала nocTojehn правни однос измену Турске
и Аустроугарске. До тог тренутка Црква никада Hnje наговестила
да треба променити било Kojy од правних одредаба установл>ених
споразумима, као ни секуларно спрово!)ен>е извесних привиле-
rnja. Доношене су и судске одлуке против начина на Kojn се спро-
води протекторат, али оне никад у Риму нису изазвале последице.
Ипен дода}е да nocToje и званичне декларац^е у корист одржа-
ван>а статуса кво када je посреди верски протекторат, као што je
она Koja се налази у наредби Папске конгрегац^е за пропагираше
вере (Propagandafide) „Aspera rerum conditio", од 22. Maja 1888:
„Француски протекторат на OpnjeHTy nocTojn веЬ вековима и
тьегова валидност je обновлена споразумима измену влада Koje у
н>ему учеству}у. Неопходно je суздржати се од уво^еша ма каквих
измена у поменутом (француском) протекторату, jep je цил> да се
он у потпуности очува у свим KpajeBHMa у KojnMa je на снази. Ми-
сионари Mopajy бити у н>ега упуЬени како би се, чим им помоЬ За-
греба, обратили конзулу и осталим дипломатским представници-
ма Француске. Исто тако, непромешен мора опстати и протекторат
249
Kojn Аустри)’а на тим територи^ама спроводи у оквиру миси^е у
CBojoj надлежности."
Проучимо сада и супротставтьено мишл>ен>е, изложено у сту-
дили Куефшта^на, поменуто) на почетку овог поглавл>а253.
По Куефшта^ну, концепт и домет права на протекторат Kojn над
Црквом на Ори)’енту крадем XIX века спроводе различите силе,
нису до тог тренутка ни у )едном делу прецизно установл>ени, тако
да су добили универзалну важност.
Износи аргументе корима поткрепл>у)е сво]'у тврдн>у. Наиме, он
Hajnpe запажа да питатье протектората опет добила знача) на Беч-
ким конгресима 1855. и 1856. године, као и на осталим преговори-
ма Kojn су претходили Споразуму из Париза. Затим истиче да члан
6poj 9 Споразума из Париза формално искл>учу|е уплиташе стра-
них сила у оно што je договорено измену султана и шегових по-
даника. Ме^утим, ова одлука je сама по себи сувише HenocTojaHa
да би се н>оме могли регулисати више него компликовани односи
измену заинтересованих страна. Отуда je и изгубила je CBojy вред-
ност, пошто се царски декрет, KojnM je била условлена, у TypcKoj
напослетку не спроводи у дело у погледу оног што je било суштин-
ско за постизаше наведеног цил>а.
По Куефшта)’новим речима, први и )’едини члан ко)‘и се у извес-
Hoj мери бави овим питашем )'есте 62. члан Берлинског споразу-
ма из 1878. године, Kojn се може сматрати }едном модификаци(ом
н>ему одговара}уЬег члана из Париза, у цильу да се бол>е прилаго-
ди околностима. Али чак je и та редакц^а, по шеговом мишл>ен>у,
тако HejacHa да се испоставл>а да je тешко избеБи интерпретац^е
разних врста.
Према Куефшта)’новом мишл>ен>у, одобрение о пружашу протек-
тората, Koje je дато страним представницима у TypcKoj, Hnje дефи-
нисано тако да буде jacHO да ли се право верске заштите односи
само на графане шихове националности. С друге стране, у самом
одобрешу Hnje експлицитно речено шта треба сматрати сшеченим
йравима Француске и треба ли схватити да се она односе на особе
и институци}е Koje су тада биле под француском заштитом или на
оригинални концепт француског протектората у целини.
253 HHStA, NL Szapary, К. 3, Promemoria des Grafen Kuefstein vom 26. September
1892. Allgemeine. Das Kirchliche Schutzrecht im Oriente in seiner heutigen Gestaltung
(Претходни меморандум грофа Куефшта)на од 26. септембра 1892, Општа права
на протекторат над Црквом са Ори)ента у садаппьем облику).
250
С намером или без н>е, наставл>а Куефшта}н, избегнуто je улаже-
н>е у детал>е }едног питаша Koje би направило огромне потешкоЬе и
не би га било могуЬе }едноставно разрешити. Стога je установлена
}една формула Koja je обухватала опште аспекте, али, кад се под-
робнее размотри, Hnje била довошна да се поставе основе за до-
би}аше правог решеша.
/едино се, по шеговом мишл>ешу, може реЬи да je намера плана
62 била да одржи nocTojehe стане, мада се, услед непрецизности
реченица, практично не може говорити о утвр/)ивашу правила
тим планом.
Куефшта}н инсистира на томе да посезане за текстовима спора-
зума са Турском не би ништа боле осветлило ово питане. Гроф
сматра да су се они, исто као и споразуми са римским императори-
ма, надво}водама Aycrpwje, кралевима Ма^арске те споразуми
потписани са Француском, Венеци}ом и другим силама - пре свега
саставл>али уз помоЬ општих израза, Kojn хришЬанима гаранту}у
слободно исповедане вере и право на заштиту. Износи аргумен-
те да je према тим истим споразумима, римским императорима,
кралевима Ма^арске и другима тако^е било признато право да
посреду)у за хришЬане и хришЬанску pennrnjy, без икаквог огра-
ниченна, у одре^еним pernjaMa на CBojoj територи}и, а исто се одно-
сило и на институци}е или редове. Ме^утим, закл>учу)е Куефшта]н,
Hnje могуЬе наЬи прецизни}е спецификаци}е о праву на протекто-
рат. Оно, се по неговом миппьешу, }едноставно створило кроз упо-
требу, као o6MnajHo право. Зато су се и по}авиле одре^ене под еле,
зоне протектората, унутар Kojnx je свака сила, као што je и природ-
но, уложила сав CBoj труд да избегне страна уплиташа Koja би могла
проузроковати узнемиру^уЬи утица}. На сличая начин, наставл>а
Куефшта}н, различите силе на различитим територи}ама полако
су разви}але разне врсте протектората, Kojn се знатно разлику^у
}едни од других - како CBojoM природ ом, тако и по рангу права
Koja им се npnnwcyjy, тако да не nocrojn нека апсолутно у}едначена
норма. Тако je, на пример, наводи Куефшта}н, посредством царског
и кралевског амбасадора у Цариграду доби}ен царски декрет за
албанске бискупе, док бискупи Kojn су под француском заштитом
ужива]у у привилеги}ама Koje су одобрене кроз праксу.
По шеговом мишл>ешу, важно je установити неке основне разли-
ке у вези са спрово!)ешем права на протекторат.
251
Прва je да je pamije, конкретно - од стране Pycnje, ово право
проширено не само на црквене институци}е зем/ье Koja има про-
текторат и н>ене чланове, веБ и на поданике Високе порте и других
страних сила, уколико су они припаднике верске зajeдницe о Kojoj
je реч. Након онога што je споразумима из Париза и Берлина усаг-
лашено, ово тумачен>е би се, макар у суштинским питан>има, мог-
ло сматрати одбаченим. Не зна се да ли join увек нека друга страна
заговара сличне претензи}е.
Друга разлика лежи у одре^ивашу да ли се nocTojehw црквени
протекторат односи и на стране држав/ьане Kojn пpипaдajy HeKoj
посебно} верско} за}едници или само на оне графане Kojn по нацио-
налности припада}у сил и Koja протекторат спроводи.
HMajyhn у виду да се у условима Kojn су join увек на снази, црк-
вене институци}е у TypcKoj не могу одреБи чврсте заштите, не-
мачки дипломата сматра да их треба уверити како им се у свим
н>иховим делатностима гаранту}е безбедност, укл>учу)уБи ту и пи-
тан>а Koja се односе на н>ихове чланове у OHoj мери у Kojoj утичу
на црквена питан>а. Због тога он, упркос свему, тако^е тврди да
уколико се чланови црквених институци}а позива}у на заштиту
ауторитета Kojn представл>а}у н>ихову земл>у или уколико држава о
Kojoj je реч ту заштиту жели да им пружи - право о дипломатском
представништву треба да замени оно о протекторату. Такав став
Куефшта]н об}ашн>ава чин>еницом да се дипломатске привилеги}е,
како према општим ме^ународним принципима, тако и по дого-
ворима из Берлинског споразума, не могу уманшти онима везаним
за протекторат.
На Kpajy, Куефшта}н сматра како би одре^иван>е тога да ли пра-
во на протекторат обухвата све црквене институци}е са }едне одре-
1)ене територи}е - могло изазвати несугласице. С тим у вези треба
навести да у оним случа}евимау ко}има nocToje националне цркве-
не институци}е или се nojaBe нове - веома енергично за н>их трба
захтевати право на протекторат и тако^е то сташе треба одржава-
ти, чак и када би се на почетку, случа}но, по}авиле разне врсте пре-
прека на том путу.
Куефшта}н сматра да треба имати у виду да право на протекто-
рат не подразумева само представл>ан>е клера и Католичке цркве
пред локалном и централном владом, него да се оно разви}а и у дру-
гом смислу. Конкретно, протекторат обухвата и пружан>е подршке
252
цркви, црквеним институци^ама, а таксфе и по)‘единачним клери-
цима, а ова активност се веома често показухе као пресудна. Према
шеговим речима, евидентно je да уплиташе неке стране силе у ове
ситнице на^зад може бити узрок неслагаша Koja могу нанети штету
црквено) организацией и тьеном саставу.
Куефшта)н, као и Ипен, мисли да се Католичка црква не може
одреБи свог протектората. Поред тога, он се повремено шири и не-
оправдно служи другим политичким цил>евима. Има)уЬи у виду
како тьегову правну ограниченост, усмерену на црквене интере-
се, тако и географске услове и релативно мали 6poj католика на
Ори)енту, не могу се, ме^утим, према Куефшта)ну, занемарити ри-
зици Koje са собом носи по Велике силе, уколико се стигне до тачке
у Kojoj би се отворено морало разговарати о теми о Kojoj je реч,
макар то било само врло уопштено.
Према Куефшта}ну, одлуке сила се не могу сматрати задовол>ава-
jyhnM решешем проблема и jeflBa да служе овоме цил>у, пошто je-
дини расположиви текстови, они из Париског и Берлинског спо-
разума, због HejacHoha и непрецизног изражаваша дозвол>ава}у
интерпретац^е разних врста. С друге стране, понурен материал
се овог питаша врло површно дотиче, и зато не пружа довольно да
би се само на шима заснивао било какав суд о сложености односа
Kojn nocToje у стварности.
Ме^утим, према Куефшта}новом мишл>ен>у, осим наведеног
nocrojn и други мотив због ког je одлуке из толико цитираног пла-
на 62 практично немогуБе посматрати као потпуно дефинитивну
норму, а то je члан Kojn je на]више повезан с темом Koja га занима.
Чишеница je да општи услови, усаглашени у претходном тексту Па-
риског споразума, нису испушени. И дан данас, пише Куефш^н,
Католичка црква са OpnjeHTa и далье нема мира и безбедности Kojn
би joj према утвр^еном одговарали, веБ се на више фронтова мора
борити против непри(ател!ства и нетрпе/ьивости, Kojn не само да
joj orpaHnnaBajy или oHeMorybaBajy да се шире размахне, веЬ често
и компромиту)у гьено пацифистичко noCTojaibe или, }едноставно,
обавтьаше верских обреда без препрека. Због тог разлога он закльу-
nyje да се црква не може одреЬи ефикасне заштите у иностранству,
а то je пре свега задатак Kojn се односи на силе Koje одувек испове-
да)у ту веру и nnja je надлежност за то препозната пред Високом
портом.
253
О функционисатьу аустроугарског протектората у пракси, инте-
ресантне информаци)е нам пружа студила амбасадора у Царигра-
ду, Каличеа, на ту тему254.
Он, као и Ипен, почин>е од старих, join важеЬих државних спо-
разума измену Аустроугарске и Високе порте. Они садрже одлуке
у корист католичког клера у TypcKoj, али су са турског преведене
на француски )език, изузев последтьег споразума, написаног на не-
мачком, па смо их превели на кастил>ански255. Нисмо пронашли
разлике у односу на оне Koje je Ипен изложио на немачком, ме!)у-
тим, нудимо их у белешци на дну стране256.
254 HHStA, Liasse Turquie / ХШ В, Buyukdere, 18 Juli 1892, Studie fiber das
katholische Schutzrecht in Albainen, 1 Beilage, Freiherr von Calice an Seiner Excellenz
Herrn Grafen Kalnoky, Wien, (Студила о праву на протекторат за католике у
Албании, Анекс I извешта)а 6poj 39 Е, Bujukdere, 18. jyn 1892, Барон де Каличе
н>егово) екселенци)и господину грофу Калноки)у.).
255 Одличан превод jе, наравно, урадио Роберто Браво.
256 Члан XIII Карловачког споразума из 1699. године (у оригиналном документу
je преведен са турског):
Les dispositions contenues dans les capitulations imperiales delivrees sous les regnes
glorieux des Sultans precedents et dans les firmans et commandements speciaux a I'egard
des religieux dependants du Pape de Rome et professants la religion de J6sus, sont confir-
mees de Ma part, afin qu 'elle soient dorenavant, aussi, considerees comme valables, ainsi
qu'il suit: qu'il ne soit apporte aucune entrave a la reparation de leurs eglises sur leurs
anciens fondements, ni a I'exercice de leurs ceremonies religieuses usuelles; que les dits
religieux, a quelque categoric qu'ils appartiennent, ne soient pas molestes par des pre-
tentions d'argent, ni sous d'autrespretextes contrairement a la loi du Cheri et aux capi-
tulations imperiales; qu'Us jouissent, au contraire, sous Ma protection imperiale, d'une
tranquillite parfaite et que ГAmbassadeur de I'Empereur Romain, en venant a ma Porte
de felicite, fassent connaitre leurs demandes relativement a leur culte et a leur lieux de
pelerinage a Jerusalem.
Члан IX Београдског споразума из 1739. године (преведен са турског):
Les concessions accordees anterieurement et posterieurement au traite de paix de
Passarowitz a tous les religieux et specialement a ceux appeles „padri tinitari “ (qui de-
pendent de I'Empereur Romain et se vouent а Гajfranchissement d'esclaves), lesquelles
concessions se trouvent inserees dans les capitulations imperiales delivrees sous les regnes
glorieux des Sultans precedents et dans les firmans et commandements speciaux emanes
a I'egard de religieux dependants du Pape de Rome et professants la religion de Jesus,-
sont confirmees de Ma part, afin qu'elle soient, dorenavant aussi, considerees comme
valables, ainsi qu'il suit: qu'il ne soit apporte aucun obstacle a la reparation de leurs
eglises d'apres ce qui est admis par la loi du Cheri, ni a I'exercice de leurs ceremonies
religieuses usuelles ; que ni les susdits religieux ne soient molestes par des pretentions
d'argent ni sous d'autres pretextes, contrairement a la loi sacree et aux capitulations im-
periales ; qu'ils jouissent, au contraire, sous Ma protection imperiale d’une tranquillite
parfaite, et que ГAmbassadeur de I'Empereur remain, en venant a Ma Porte de felicite,
254
Каличе инсистира како се на основу наведених одлука не може
расправл>ати о посто)ан>у додел>ених правних основа у различи-
тим споразумима, Kojn тарантулу протекторат ко)'и ми вршимо над
Католичком црквом у Османском царству. У неком смислу, ми-
сли да право на протекторат добила благослов join од првог тре-
нутка, у коме се у раните помитьаним споразумима об)един>ава)у
привилеги^е и надлежности Koje Висока порта да)е католичком
клеру: слободу вршегьа верских обреда, дозволу за радтьу и по-
правку CBojnx цркви и другог, Koje важе у складу са компромисом
договореним измену Високе порте и Хабзбуршке монархине. Из
н>их нужно произилази право Koje им припада да, уколико буде
потребе, yprnpajy ради испун>аван>а ових компромиса и пружатьа
аустри^ске подршке у рекламаци^ама и жалбама католичког кле-
ра, посебно апелу)уБи на ове уступке. Али, наставл>а Каличе, аус-
три)ско право на протекторат не проистиче само посреди© из од-
лука горепоменутих споразума, веБ тако^е следи и непосредно из
из члана XIII коначног договора Карловачког споразума, као и из
члана IX Београдског споразума, ко)и су раните пренети у тексту,
а у корима се царском амбасадору призна)е право да се пред Ви-
соком портом представлю као представник захтева римског клера
за црквена питатьа, на Taj начин му npenyniTajytin у руке одбрану
тьених интереса. Треба наравне указати, да се }една одлука у овом
смислу и уз опште формулаци}е на Koje се само алудира, налази
}едино у Споразумима са Хабсбуршком монархи}ом, a Hnje тако у
онима са Француском.
Каличе подвлачи да такво право интервенц^е нужно успостав-
л>а блискост измену Католичке цркве у TypcKoj и Аустроугарске
имперце, као гаранта н>ене безбедности. Захвал>у)уБи томе, аус-
троугарске дипломатске власти су, по тьеговом мишл>ен>у, леги-
тимно позване да преузму улогу арбитра пред локалном владом у
fasse connaltre leurs demandes relativement a leur culte, a leurs lieux de pelerinage a
Jerusalem, et a leurs eglises situees dans differents endroits.
Члан XII Свиштовског споразума из 1791. године:
„У ономе што се тиче исповедагьа католичке хришЬанске релипце у Отоман-
ском царству, тьених свештеника, вьених верника, очуваша или изградше вьених
цркава, слободе вере и личности, посете и заштите Светих места у )ерусалиму и
другде, Висока Порта, држеЬи се строго правила status quo, обнавл>а и noTBpfjyje
не само привилеги)е Koje су гарантоване ово) религии по члану IX Београдског
споразума, него тако^е и права дата касн^е путем фирмана или других царских
декрета."
255
питаншма Koja се тичу вере, са истим званичним характером Kojer
би имале у одбрани сопствених графана. Одатле проистичу права
на заштиту и конзуларну помоЬ аналогна онима Koje ужива)’у аус-
троугарски страни грабани у Турско), у односу на локалне власти,
у складу са изузимашима ко)а им се у одговара)уЬим споразумима
одобрава)у.
Ово тумачегье клаузула обухваВеним споразумима, по н>еговом
мишлэетьу, у целини одражава дух nocTojeher заштитничког односа
Аустри)’е према Католичке)’ цркви у TypcKoj. Аустргцске дипломат-
ске власти подстичу заштиту конзуларне канцелари)‘е у питашима
ко)а се тичу католичког клера и религи)е у исто) мери и под истим
условима и истим начинима ко)’има то чине када су у питан>у аус-
три)ски грабани. Каличе пише да дипломатски агенти званично
обавештава)у о сво)им интервенци)‘ама у погледу клера и задуже-
ни су за локалне власти како би добили дозволе за градшу или по-
болэшаше сво)их цркава и самостанских зграда, за подизаше школа,
болница, гробальа, итд. Каличе наставльа речима да тако^е и усме-
рава)у надлежне власти и пружа)у им подршку у односу на захтеве
и жалбе у питашима ко)а има)у неке везе са интересима шихових
цркава, самостана и наставним установама, слободним обавл>ан>ем
верских обреда, заштитом шихових домова, итд. Тако^е пише да
аустри)ска страна у име тьених самостана и школа подноси одго-
Bapajyhe молбе за ослоба^аше од пореза и царинских тарифа, да
им помаже пред турским судовима у процесима ко)и се тичу ма-
тери) алних интереса цркава, самостана и школа. Каличе тврди да
аустри]ска страна не прихвата никакав вид директив акци)е локал-
не администраци)е или извршне власти против особа или инсти-
туци)а о ко)има je реч и инсистира на интервенции конзуларних
власти у свим случа)евима ко)и су у н>ихово) надлежности.
Према Каличеу, захвал>у)уЬи бро)’ним доси)еима о деловану,
Koje су применом сво)их надлежности разви)али и ко)и се чува)у
депоновани у архивама аустроугарске амбасаде и н>ених канцела-
pnja, Аустроугарска je у позиции да може доказати сталну подрш-
ку у свим овим питашима, и отуд проистиче веродосто}ан доказ о
посте]атьу права на протекторат о коме je реч. У том смислу, посеб-
ну тежину доб^а обича} да се од Високе порте траже писма са сер-
тификатом, позната као препоруке, Koje носиоци одговара}уЬих
бискупских представништава под аустроугарским протекторатом
256
доби)а)у уз посредоваше Царске и крашевске амбасаде, што je оби-
ча) ко) и се не примешу) е на бискупи)е под француским патрона-
том. Све те препоруке, у Koje се обично уноси и текст горе наведе-
ног члана Београдског споразума, чине додатни 6poj докумената
ко)и, по Каличеовом мишшешу, оправдава]у aycrpnje ко право на
протекторат, и уклан>а]у било какву сумшу са признаваша тог пра-
ва у континуитету од стране Високе порте.
Сваком ко позна)е услове у ко)има се ова) посао одви)а, биЬе,
по амбасадору, очигледна огромна потреба Kojy има)у католички
интереси у Османском царству, да и данас наставе да рачуна)у на
протекторат као што je OBaj, на основу специфичног права Koje
сваки споразум тарантуле. По шеговом мишшешу, веома je неиз-
весно да ли би без ефективне примене тог права црква у roj зем/ьи
могла да буде у позиции да на дуге стазе без опадаша очува сташе
CBoje имовине у верским з дашима, да и не говоримо о увеЬавашу
поседа. Каличе дагье пише како привидну толеранци}у Kojy тур-
ска влада спроводи ради интереса државе не подупире и добра
вогьа, као што Hnje ни у складу са расположешем турских власти
да CBojnM деловашем пoдpжaвajy интересе хришЬанске вере. Како
амбасадор извештава, шихово понашаше у раду са питашима ове
природе редовно открива немар и одбациваше, прилично често
изражене noKyniajriMa да се негира nocTojaae општеприхваБених
права. Тиме се CTBapajy предрасуде у погледу будуЬих захтева или
у недоглед продужава} одобраваша уступака ко)'и не могу бити од-
6njeHH. Ме^утим, према речима аустроугарског амбасадора, оно
што би Католичку цркву у TypcKoj без ефикасног протектората
спогьа свело на join нестабилн^е услове, jecre шена изложеност у
многим удагьеним местима, ме!)у становништвом претежно мус-
лиманске вере. Посебно због мржше усмерене против хришЬанске
вере Koja je и данас, као и пре више векова, код на}нижих сло)ева
овог становништва на(распрострашени}а, и удружена са опште-
познатом слабошЬу Високе порте да се супротстави изненадним
налетима муслиманског фанатизма. Он тврди да je у cnynajeBHMa
када се Taj фанатизам ук/ьучио у игру увек било тешко примора-
ти Високу порту да енергично делу)е; данас, када je маше но икад
у позиции да, ако то затреба, демонстрира CBoj ауторитет не би
спонтано предузела неку одлучну акц^у у корист католичких ин-
тереса, сем у cnynajy притиска страног протектората.
257
Ме^утим, Каличе подвлачи да би деловаше црквеног протекто-
рата горе изложеним интензитетом било потпуно немогуЬе ако
католички клер у TypcKoj не би скоро исктьучиво чинили страни
грабани. Чланови споразума у погледу шихове националности као
и личних правних околности не би уживали важеЬа изузимаша у
односу на локалне власти, пошто би, не рачуна]уЬи на предност
Kojy да)е тешкоЬа pa3flBajaH>a личног и црквеног питаша, ефикас-
ност аустроугарског протектората била знатно умашена у случа)у
да локална власт поврати себи право непосредног де]ства против
свештенства, образлажуЬи то шихивом османли)ском национал-
ношЬу, чак и уколико би то било само у питашима из области при-
ватног права. На то се, осим тога, надовезу)у и околности у Kojn-
ма се право на аустроугарски протекторат над клером османске
националности повремено, а нарочито у последше време, пре-
испитивало пред Високом портом, и сходно томе, постони )една
контроверза о том аспекту ко)и, по себи, увек може дати повода
претходно) дискуси)и Koja би одложила ефикасно решаваше аус-
три)ских захтева.
Одржаван>е протектората и ори)енталних фондови
и промене у н>ихово) функциям и употреби
Турски притисак припаднике Католичке цркве на османско) те-
ритори)и излаже значащим искушешима и лишавашима. С цил>ем
да се спречи распушташе Koje све озбил>ни)е прети овим мисио-
нарским друштвима, Царска и крашевска аустри^ска круна оснива
)едан фонд помоЬи, назван „Ори)ентални фондови"257.
Сума новца, у децени)и после 1790. године веЬ прилично вели-
ка, повеЬава се до тренутка када капитал достиже 90.000 форинти
у државним обвезницама са каматом. Нэих су у ту сврху емитовале
Државна канцелари^а, Крашевска куЬа и Двор, Koje од тог тренутка
управл>а)у шом. }една одлука Министарског кабинета од 30. децем-
бра 1842. Hapetjyje да се изради ]едан извешта) ради даваша струч-
ног миппьеша о томе да ли фондови за миси]е, познати као ори^ен-
тални, треба да се примене на неки одре^ени цил>.
257 HHStA, NL Szapary, К. 3. Информащфе у наставку потичу из извешта]'а одсе-
ка названог „Ори)ентални фондови" и чи)а je сврха да на кратак и свеукупан
начин информише саме функционере Министарства о то) теми.
258
Према овом извешта^у, надбискуп Беча се у jeflHOM спису дати-
раном 14. Maja 1843. из)ашн>ава против убираша годиппье ренте и
за могуБност да се степени приходи употребе за цркве на ори^енту.
Овакав начин употребе годиппьих ренти добила и подршку двор-
ске канцелари)е.
KacHnje je написано: „Од на)вишег je политичког интереса одр-
жавати и ширити наш утица) на OpnjeHTy, тако да би, у случа)у да
морамо да правимо неку интервенц^у у том смислу, део ренте из
фонда за Mncnje био искоришЬен за гарантоваше овог цил>а.“
Указу) е се да овлашЬеше за управл>ан>е овим добрима, према
ономе изнетом у одлуци од 29/9/1843, у складу са декретом Дворске
канцелар^е од 28/10/1843, Z. 34.527/3783, и касн^е, према декрету
од 14/10/1843, Z. 348 и 25/10/1843, Z. 5653, припада Општем царс-
ком и крал>евском рачуноводству (Уместо Рачуноводству државе,
Крал>евске куБе и Двора како je до тада било yo6n4ajeHo). С друге
стране, управл>ан>е фондом, шегова администрац^а, званичне рачу-
новодствене кшиге Koje треба користити, обавеза да се воде дневни
изводи у складу са установ/ьеним упутствима, да се за О 6j ед пшену
дворску канцелар^у прави биланс и представл>а завршни кшиго-
водствени рачун на Kpajy сваког тромесеч)а, проналази се у )едном
декрету o6jaB/beHOM од стране истог органа 22/11/1843,3.34667/3798.
O6j ед пшена царска и крагьевска канцелар^а двора, 7/3/1844,
Z. 7422/819. Ref. бр. 15559/120 1847. год. одобрава nsBeniTaja од
21/12/1843, Z. 40070 о употреби фондова за реализац^у Mncnje на
OpnjeHTy.
Поред установтьених центара у турским noflpynjnMa Koja се Гра-
нине са AycrpnjoM, цркве, манастири и мисионарске институц^е
у Египту, као и фрашевачки самостан у Санта Mapnjn Драперис у
Пери, nMajy право тражеша помоБи из фонда за Mncnje.
У jeflHOM другом raj ном nsBemrajy Државне канцеларг^е (Кра-
шевског дома и Двора од 22. новембра 1841. и од 11. децембра 1842.),
Kojn тако!)е носи назив Ор^ентални фондови,258 а сачишен je за
исту сврху као и претходни, noTBpfjyje се да су ти почетни фондови
створени из доприноса прикупл>ених у различитим провинц^а-
ма Царске aycrpnjcKe државе 1798. године, уз помоБ прикупгьаша
средстава за задовол>аваше потреба свештеника и католичких
храмова на OpnjeHTy. *
258 HHStA, РА XII, К. 271.
259
Начин коришЬен>а овог новца одре!)у)е се у том истом тренут-
ку. Насупрот томе, специфично се установтьава да he фонд за из-
бавл>ен>е робова, по извешта)у Об)един>ене канцелари)е двора од 20.
Maja 1847, наследити добра затворених манастира Светог TpojcTBa.
Ренте из овог фонда се изворно усмерава]у на откупл>иван>е
слободе заточених хришЬана Kojn су у власти неверника.
Они касни)е служе за одржаван>е болница у Цариграду, Алек-
сандрией и у Измиру.
УбудуЬе, кад се те болнице буду издржавале од прихода наста-
лих лечен>ем и боравком болесника, каже се у H3BeiiiTajy, продукт
фондова за ослоба!)ан>е робова биЬе коришЬен за одржаван>е и
промоци)у католичке наставе и вере у пограничним провинци)а-
ма Турске.
На основу извешта)а Министарства сгю/ьних послова од 21. ja-
Hyapa 1864, Z1.417, aycrpnjcKH цар одлуком од 28. jaHyapa 1864. одо-
брава трансфер питан>а Koja се односе на фондове за избавл>ан>е ро-
бова и за ор^енталне фондове за Mncnje, KojnMa се до тог тренутка
бавило Државно министарство, ставл^уЬи их под управу Минис-
тарства спотьних послова. Према извешта}у Државног министар-
ства од 8. фебруара 1864, Z1. 7172/235 (Prot. Z. 2388 из 64. године), у
складу са наредбом Државног министарства од 15. марта 1864, Z1.
2532/U. М, просле!)у)е се Комори за опште рачуноводство било Koje
питан>е Koje се тиче оба фонда зависна од Министарства спотьних
послова. Нэена дужност ступа на снагу од тог тренутка и она при-
ма све молбе Koje пристигну и преда)е сваки извешта) Kojn се бави
овим питатьима, укл>учу)уЬи и оне 4nja су тема веЬ формулисане
молбе. Осим тога, Комора интервенише у питан>има Koja се односе
на болницу у Галати (В. Z. 2982 из 64. године)259.
У складу са наредбом Министарства спол>них послова од 25. jy-
на 1866. године, Zl. 7362/К, и са наредбом Министарства финанси)а
од 16. )уна 1866, Z1. 8716 и 35961, управл>ан>е ори)енталним фондо-
вима за Mncnje Koje je до тог тренутка било у надлежности Општог
рачуноводства, преноси се на Рачуноводство Министарства сгю/ь-
них послова почев од 1. jyna 1866. године.
259 У наставку Ьемо представити два додатна документа из истог одсека, Kojn у
облику сижеа пружа^у информаци^е о фондовима за протекторат и о еволуци^и
у употреби Kojy чини сама Хабзбуршка држава.
260
У складу са наредбом ZL 1350/Ш из 1869, Рачуноводство прима
упутства да, почев од 1. jaHyapa 1869, фонд за ослоба!)а1ье робова
и ори)енталне фондове за миси)е третира за)едно у )единственом
деловоднику.
Стан>е капитала оба фонда мора се одво^ено кн>ижити, како би
се, у случа^у н>иховог евентуалног раздва)ан>а, могао издати запис
о делу Kojn одговара свакоме од н>их.
По наредби Zl. 16845/Ш из 1874, Општи рачуноводствени три-
бунал изда)е извешта) о завршном рачуну ори)енталних фондова,
уз молбу да се обезбеди да у будуЬности )едном годиппье стиже
н>егова копира у ову институци^у.
У складу са одлуком 6946/6/1880 од 11. априла 1880, Министар-
ству спол>них послова се додел-yjy надлежности за усмераван>е суб-
венци)а у CBojoj области делован>а, узетих из ори)енталних фондо-
ва за Mncnje и из фонда резерви, у износу од максималних 1000
форинти, обавештава^уЬи накнадно о томе РЬегово величанство
путем тромесечних извешта)а.
261
HHStA, NL Szapary, K. 3.
262
HHStA, NL Scapary, K. 3.
HHStA, NL Szapary, K. 3.
264
HHStA, NL Szapary, K. 3.
265
HHStA, NL Szapary
266
ПОГЛАВЛ>Е VII:
МОНСИНЮР ПРИМО ДОКИ:
ИДЕАЛИСТА, XEPOJ ИЛИ МОБ ЗЛАТА?
Монсишор Доки, опат локалне onaTnje, abbot nulius, цркве Св.
Александар из Oponinja при)ател> je Беча, на чи)е делован>е у Алба-
нии Министарство рачуна. Он прибав/ьа информаци)е о Албан-
цима, н>иховом стану духа и политичком размипиьану помаже у
успоставл>ан>у контаката измену Беча и н>егових пронационалис-
тичких зем/ьака, врши проаустри^ску пропаганду ме^у станов-
ништвом, активно учеству)е у изради и ycBajaiby об)един>еног ал-
банског алфабета. У блиско) сарадн>и са Бечом успостав/ьа албанско
квьижевно друштво и пише текстове националистичког каракте-
ра, ради на ширевьу иде)е о наци)и ме!)у Албанцима католичке ве-
роисповести, покушава)уБи да помири различите гране албанског
становништва и обезбеди мир и jединство ме!)у Албанцима разли-
читих вероисповести.
По информацииама корима Беч располаже,260 монсинюр Примо
Доки, опат nullius Св. Александра, родио се у Opoinnjy око 1849.
у месту Стаме Булгари кра) /Беша. Био je 1)ак Collegium Urbanum-a
при Пропаганди у Риму, nocraje парох Мирдита 1875. године и та-
мо се зближава са Пренком Биб Додом, када се OBaj 1876. враБа у
град. У цил>у ослобо!)ен>а Мирдита и Албанке од турске владавине
и осниваша кнежевине, он с jeflHe стране ступа у контакт са Гари-
балд^ем и лидером Итал^анско-албанског комитета, Претром Ки-
japoM у Месини, а с друге, преко Црне Горе, са Комитетом }ужних
Словена и Словенским друштвом у Pycnjn. У децембру 1876. сели се
на Цетивье, у намери да за cnoj npojeKar ocBojn cnMiiarnje и подршку
кнеза Николе, због чега je на ььегово место поставлен бискуп Мал-
цински. Како учеству)е у побуни против Турака у насел>у Мирдита
у пролеБе 1877, они га хапсе у близини Гусивьа, док je бежао у Црну
260 HHStA, РА XIV, К. 7, Liasse V/1, Albainen V: Albanesische Patrioten I Allge-
meines 1900-1909, Bericht Nr. 1, Scutari den 31. Janner 1901, Generalkonsul Ippen
fiber die Notabilitaten der nationalen Partei in Albainen, 1 Beilage, Fol. 39-40 b. An
Seiner Excellenz Goluchowski. (Албанка V: Албански патриоти I. Општи подаци
1900-1909. Генерални конзул Ипен обавештава о ви^еним Албанцима, поклони-
цима националист покрета, за Голуховског, Анекс 1 извептта}а).
267
Гору, након чега га изручу)у Цариграду. У османско] престоници je
предат папином изасланику под условом да се никад више не врати
у Албанку. Након кратког боравка у Риму, nyryje у Канаду као се-
кретар )едног високог црквеног великодосто]ника; тамо живи при-
ближно шест година. У децембру 1883. године пролази кроз Крф и
Бар [Antivari - прим, прев.] и на]зад се досетьава у Атину као помощ-
ник надбискупа Маранга. Рачуна на симпати]е Грчко-албанског ко-
митета са Крфа. У септембру 1884. прати тадаппьег кардинала Ан-
тонина Ал>иарди]а, када je он послат у Бомба] (Мумба]) као папски
изасланик за источну Инди]у, где je остао до 1887. године.
По повратку у Рим, предложен je да преузме задужеше опата
Мирдита, а ово именоваше je условлено тиме да турска влада не
упути никакву примедбу против шеговог повратка у Турску, рачу-
Hajyhn и са одобрешем аустроугарске владе. Сели се у Царигра д, где
уз посредоваше ]ерменског католичког narpnjapxa Азари]ана, до-
6nja дозволу турске владе да се врати у Албани]у. Оданде се враЬа
у Рим, пролазеЬи кроз Беч. РЬегово именоваше за опата Мирдита
ступа на снагу 1888. године, када поново прелази у Цариград како
би добио турске дозволе и у новембру те године стиже у Албани]у.
Зашто се Беч интересу]е за Прима Доки]а, веБ познатог по сво-
]им активностима у цил>у стицаша независности, због чега je био
под пажл>ивом присмотром и сумшичавошЬу власти, перед тога
што je у блиском контакту са Ватиканом и Римом?
Беч од сво]их конзула захтева да направе списак важних Албана-
ца ко]и су учесници такозваног „албанског националног покрета“
у сваком региону у оквиру одобреног поша деловаша. Према из-
вешта]у Kojn стиже из Скадра са датумом 31. jaHyap 1901. (ко]и се на
претходно] страни помише у белешци у дну стране 6poj 1), за ово
подруч]е на листи je само ]едно име: опата племена Мирдита, ко]и
je веБ неко време при]ате;ь Беча. Претпостав/ьа се да nocToje join
две особе, два дервиша, али аустроугарски представник их не поз-
Haje и до тог тренутка ни]е с шима одржавао никакав контакт ко]и
би му омогуЬио да пружи прецизни]е податке о шима261.
261 Реч je о |едном дервишу бекташу, поглавару дервишког манастира Теке
Фуша-Kpojay селу Дервени врло близу Kpoje и истовремено црквеном поглавару
свих бекташа из округа Kpoja, као и о ]едном дервишу, припаднику бекташа ко)и
живи у шегово) куЬи у Kpojn. После претходног, он je Taj Kojn има на]виши ранг
ме!)у свим дервишима бекташима у округу Kpoja.
268
На чивьеницу да je толико важан покрет за будуЬност земл>е та-
ко мало од)екнуо у том делу Албаните, Kojn je, као на}познати}и,
истина погрешно сматран за yo6n4ajeHor место покреташа сваке
промене, аустроугарски представник одговара да су за ову непо-
вол>ну и неочекивану ситуаци^у заслужни геосоц^’ални услови и
настав/ьа пажл>иви}ом ссудном соц^алних условау Toj провинци-
jn (34) Скадра.
ВеЬи део становништва чине сел>аци католичке вероисповести,
Kojn живе у планинама. Ипен доводи у колиз^у }едну ncropnjc-
ку аналоггцу како би, током н>е, могао утврдити да у таквом делу
становништва национална свест не може да пусти коревье, пошто
CBoje место уступа другачггдд nflejn sajeflHHije, Koja je ближа селу
Аналоги j a Kojy има на уму односи се на оригиналне швajцарске
кантоне; мада je становништво било немачко, никад Hnje имало
националну свест нити je покренуло патриотски покрет; nfleja Koja
je владала ме!)у шBajцарским сел>ацима била je жудн>а да се ослобо-
де стране власти (34б) и достигну самосталан Слободан живот у
посебностима сваког кантона. Исто тако, албанским се/ьацима са
стаништем у планинама, на уму je само OBaj животни идеал: осло-
бодити се врховне власти Турске, а задржати специфичности свога
клана; иде}а нац^е ocraje им веома далека. Тако he, дакле, албан-
ски сетьаци из планина у сваком тренутку бити спремни за побуну
против турске власти, чак и уколико raj позив потиче од шихових
непосредних противника као што je, на пример, Црна Гора; ме!)у-
тим, саму националну nflejy cMarpajy доктринарним начелом Koje
тешко да има практичног смисла.
Други важан саставни елемент становништва ове провинц^е
чине муслимани из Скадра; за ших, национална iwja и вьене пос-
ледице значе, као што сам pannje у различитим извешта)има o6jac-
нио, друштвени преврат и економски дебакл. Ти муслимани би
требало да HMajy мотивац^у засновану на другач^им основама од
ониху питавьу; само тако не би априори одбацили nflejy. Mano6poj-
ни су муслимани ме^у шима, Kojn не CMarpajy да су им угрожени
економски интереси, те стога, деле иде)е албанских патриота; OBaj
националистички изданак je, ме^утим, веома слаб и Hnje могуЬе
предвидети да ли he се развити или he увенути.
Hajsafl, становништво из католичких градова и клер, практич-
но чине гро родо/ьуба, пошто веЬином одатле долазе; ме^утим, OBaj
269
патриотизам je исклучиво ограничен на неформалне разговоре и
високопарне речи и лако подлеже пред другим разматрашима, као
што су профит и економска корист, Kojn шима влада^у.
Дакле, разматра)уДи ситуаци^у Koja мало обеБава за спонтан и
брз развод албанског националног питаша у oBoj области, Беч ак-
тивира сво) контакт са опатом Мирдита и поред cbojhx сумши и
очигледних мана Koje шегово кандидоваше собом носи, претвара
га у свог доушника.
Испоставило се да je за доношеше ове одлуке било важно и
мипиьеше барона Цвидинека, Kojn током дужег боравка у Бечу
почетком 1897. године262 разговара с н>им и неколико месеци кас-
Hnje пише да je монсишор Доки „патриота, према AycTpoyrapcKoj
исказу^е лojaлнocт и убе!)ен>е да je она }едина сила Koja Бе помоБи
Албании; интелигентан je и енергичан племенски во!)а, изузетног
угледа код свих планинских племенаЗбог свега тога, Цвидинек je
мипиьеша да вероватно неЬе пронаБи идеалн^у особу за ширеше
делотворне пропаганде за у}един>еше свих албанских племена у
цил>у постизаша националне самосталности263.
Примо Доки наклоност аустри}ског барона ocBaja низом иде)а
Koje се noKnanajy са ставовима самог тог високог званичника, ше-
говим жел>ама и плановима, те Koje je Цвидинеку било npnjaTHO да
4yje. Опат onncyje слику о стану ствари на предви^еном полу де-
ловаша, Koja je више жетьена него стварна и Koja у погледу планова
Беча264 пуно обеБава. У исто време, албански опат показу}е да je
велики познавалац аустри}ских стратешких интереса и изражава
мипиьеше да би управо AycTpnja имала шфвеЬи интерес да се Бре-
меном роди }една jaKa албанска држава Koja би могла следити соп-
ствену политику, а не словенску, грчку или итал^анску, при чему
тако нешто не би било у супротности са интересима Aycrpnje. По
речима монсишора, }една подешена и ослабл>ена албанска држа-
ва била би само играчка суседних сила. Стога, он сматра да би за
262 Погледаце HHStA, РА, I, К 473, Wien, am 29. Marz 1897, Извешта) написан
наредног дана по поласку из аустри)ске престонице, Fol. 716-722.
263 HHStA, РА I, К 473, Wien, 6. April 1897, Promemoria Freih. v. Zwiedineck uber
das Memoire Docchi’s betr. Albainen, Fol. 688-689, (Меморандум барона Цвидинека
о Меморандуму Доки}а поводом Албанке).
264 HHStA, РА I, К 473, Wien, den 29. Marz 1897, Fol. 716-722.
270
Aycrpnjy било заним/ьиво да подстиче националну свест Албана-
ца, али не само Мирдита, веЬ целокупног албанског народа265.
С друге стране, уверава да Италика, главни супарник Аустроугар-
ске, не ужива ме!)у Албанцима неке симпати)е, веЬ код вьих побу-
i)yje на)дубл>е неповереше. Ово je, премда Hnje било сасвим тачно,
приписано у заслугу Аустргцанца задужених за деловавье у Алба-
нией.
Доки износи неке корисне предлоге, од Kojnx неки су веБ позна-
ти Бечу, али су сада и потвр^ени, тако да их Министарство почин>е
спроводити у дело. Meijy шима су и они ко)и се тичу школа и кн>и-
га. Према Докину, држава Kojoj би Албанци дали на)веЬе признаке,
била би она Koja има у виду неке ккиге и албанске школе, пошто не
би будиле неповереке. Уколико би те школске ккиге join говориле
о националном духу, био би то огроман допринос одржаваку осе-
Бака блискости.
Друга замисао Kojy дели с Бечом и на дужи рок му се чини ис-
правна jecre она о албанским новинама. Доки je мишл»ека да би
осниваке албанских новина имало успеха, а новине би - мада у
неодре^еним роковима - морале лако да улазе у земл>у.
Join jeflHa тачка слагака измену Док^а и Беча jecre 3Ha4aj и по-
треба да се обезбеде наклоност католичких бискупа за аустроугар-
ске цил,еве. По албанском опату, у ономе што се тиче Мирдита, пре
свега би било пожекно да током периода деловака буду присутне
владике - бискупи национал-патриотских уверека. Како nocroje-
Би HMajy jeflHHO на уму интерес цркве и то им je изгледа главни
посао, ово би, у cnynajy спрово^ека политичке акц^е, све парали-
сало, jep се нижи клер не би усудио да иза^е из оквира црквене
делатности и дедуле по националном осеЬаку.
Занимл>иво му je мишл>еке о томе да ли у овом тренутку има
оних Kojn би се могли позабавити албанским питавшем. Он сматра
да je, нажалост, одговор негативан, пошто je, под притиском Тура-
ка, породице угледних луди обузела нека резигнац^а Koja дозво-
л>ава jeflHHo занимаке за блиску околину и нajближy породицу. У
овом тренутку, Албанци нису способни да се баве далековидом
политиком за будуБност. Они то не cxBarajy, jeflimo 3Hajy CBoje тре-
нутне интересе.
265 Погледаце белешку бр. 7 са исте ове стране, Fol. 720 b-721 Ь.
271
Join )една заним/ьивост о Kojoj je албански опат расправл>ао jec-
те улога н>еговог племена, Мирдита, као и насилии односи унутар
разнородног албанског састава. Бро)'чано су на)слаби)и. Неману до-
вольно снаге да установе )езгро политичке формаци)е, уколико би
трупу оформили само од муслимана или православаца. }еднима
или другима би нестало снаге. Сасвим друго би било да се све три
стране - муслимански, католички и православии Албанци - yje-
дине и створе ^единствен политички ентитет. Онда би се Мирдити
побринули о равнотежи, представляли би неутралан терен за зем-
ляке ко)и су и дал>е неповерльиви, чиме би задобили невероватан
знача). Превласт би тад однели они ко)има су Мирдити накловьени,
односно, муслимански или православии Албанци.
Поредбро)нихповерл>ивихразговора измену опатаи аустроугар-
ских званичника, ко)и се помшьу у неколико HSBeniraja, политичко
мишл>ен>е Прима Док^а je конкретизовано у }едном Меморандуму
о средсшвима Koja шреба йримениши за paseoj аушономще у Алба-
нией, заведеном 14. марта 1897. године и написаном у Бечу током
тьеговог боравка у том граду266.
OBaj документ има два дела, а сваки додатно подел>ен je у join по
два. Што се тиче иде}а, први део се односи на неопходна средства
да се прогресивно постигне самосталност Албанке; други део се
бави осниван>ем албанске државе. Свака од те две rwje je прво
сажето представлена, а потом испричана детально.
Први корак Kojn he пре свега бити потребно достиЬи, не би ли
се постигла самосталност, према монсиньору Дооцу, jecre развгфиье
ме!)у Албанцима и тирене саме иде)е „самосталности“. Препрека
Kojy он види cacTOjn се од nocrojehe велике разноликости управля-
1ьем А л бан гром изнутра, због чега ни сам не зна како да са тачке гле-
дишта у)'едивеня опише актуелну ситуащцу Албанаца. Он пише:
„У градовима je другачи)‘е него на планини, другачи)и однос
муслимана и хришЬана; чак и измену неких муслиманских места
има разлике, баш као и ме!)у хришЬанима из различитих племена.
Неке од тих за}едница ужива^у максималну слободу, насупрот
томе, неке друге су - како муслиманске, тако и хришБанске - врло
угвьетаване. У неким случа}евима, пре свега код неких католичких
266 HHStA, РА I, К. 473, Wien, den 14. de Marz 1897, Promemoria Primo Docchi’s
uber die zur Entwicklung der Autonomie Albanien’s anzuwendenden Mittel. Resume
desselben I. Theil.
272
племена, примешу)у се, ме^усобно се иск;ьучу)уЬи, локални закони
и традици]а, док код муслиманских племена углавном важи ко-
декс Османског царства.
Има планинских племена, и католичких и муслиманских, Koja
никада нису била угшетавана, као што се ни за градове Скадар,
}акова и Дебар не може реДи да су у свему били приморани да се
покоре вол>и Порте?
Ме^утим, он ову ау тоном rijy не сматра правом, веЬ лошом копи-
ром онога што би она требало да буде. С друге стране, уверен je да je
иде}а о независности и самосталном управл>ан>у у срцима многих
Албанаца укорешена, као и да они веЬ у том смислу HMajy разв^ен
ocehaj. Стога би, по шеговом мишл>ен>у, било поже/ыю разврати ту
nflejy и веЬ nocrojeha осеЬаша, ширеЬи успут ову nflejy чак и ме!)у
непр^атешима Албанке. Тиме би се испровоцирала негативна ре-
акща османских власти, Koja би потом имала у)едишу)уЬу улогу за
многе уситшене делове албанског становништва, Kojn би се на]зад
спорили у jeflHHCTBeHy државу.
}едном кад се ширеше nfleje о самосталности оствари, друга не-
опходна етапа Kojy треба постиДи je опште npnMnpje.
Зашто je оно „апсолутно потребно" према монсишору Доки}у?
Зарад зауставшаша непр^атешства и крвне освете, Kojnx join има
ме^у различитим албанским племенима, као и како би се избегло
да друга сила интервенише у том региону под изговором да жели
да га умири.
Да ли je то у потпуности оствариво? Монсишор Доки сматра да
jecre, jep je пре свега било преседана, Koje су у прошлости сами Ал-
банци започели267 и, на другом месту, зато што кад jeflHOM нешто
започну, Албанци HMajy o6n4aj да строго ncrpajy.
Како се може остварити? Према монсишору Докину, укшучива-
шем у поверл>иву комуникаци}у najyTH4ajHnjnx и на}интелигентни-
jnx особа, како хришЬана, тако и муслимана, и са планина и из
градова, са ци/ьем да се постигне договор за налажеше начина за
оствариваше поменутог npnMnpja. Он прецизн^е об^ашшава да
треба договорити npnMnpje, с )едпе стране, измену по)едипих пле-
мена, а с друге, измену супротставшених странака у сваком региону.
267 Позива се на Призренску лигу од 1878. до 1879. чгци je цил> био супрот-
ставл>ан>е неким одлукама Берлинског конгреса, Koje су се односиле на уступайте
Црно| Гори TepnTopnja, Koje су, према Албанцима, н>има припадале.
273
Опат сматра да he, ради придоби}авьа горских Албанаца kojh
практикуму крвну освету, опште примир^’е, можда, као и против де-
ла турске власти, изискивати новчану помоЬ и да he у сваком слу-
najy бити нужно поступати дискретно и обазриво, да се не пробуде
сумвье државних власти о правом разлогу за постизавье примир]а.
Као треЬи корак, монсивьор Доки препоручите проглашаван>е
)едне лиге или „бесе“ за националну одбрану пред било ко)им
странцем Kojn би хтео да изврши инвази)у или узурпира терито-
ри)ални интегритет Албаните. Н>у he, по опату, морати да прогла-
се исте особе Koje су радиле и на општем примир^у. За разлику од
претходне лиге из 1878. до 1897. године, Kojoj су се турске власти
нису противиле, овога пута би се морало наступати са много опре-
за и учинити да иде)а о лиги до!)е из масе Албанаца, пре свега од
муслимана, а да се избегне противл>ен>е власти. Он опекуне да др-
жавне власти препознаму потребу евентуалне нове лиге и да je смат-
pajy „приватном подршком ibiixoBoj власти у Албанией", узима)уЬи
у обзир тренутно ставье у Турско), Kojoj са свих страна прете, затим
- константну опасност од напада на албанске територи)е од стра-
не Нэихових суседа, као и „летаргичну апатиту самих Албанаца". С
друге стране, он мисли да лига неЬе бити по вол>и пре свега Црне
Горе, Орбите и Грчке, чи)е he владе учинити све што je у ibnxoBoj
моЬи како би спречиле и угушиле лигу, видевши у H>oj претечу ау-
TOHOMnje и независности Албанке.
Као четврти корак, по речима монсивьора Док^а, лига би треба-
ло да имену)е jeflHy комиси}у Koja би се бавила припремом и ства-
равьем веома конкретног програма деловаша. Та KOMncnja треба
да буде саставл>ена од на}утица}ни}их и HajyMHnjnx особа у зем/ьи.
ГЬен програм би морао обухватати три основне тачке:
Прву, одржавати добре односе са султановом владом, Kojn he
бити признат за легитимног суверена.
Другу, уверити се да унутрашн>а администрац^а земтье npelje
из руку садашвэих османских функционера у руке домаЬих, али
мало по мало, опрезно и с пуно такта, како се не би побудила сум-
н>а да je лига заправо кован>е завере. Стога, опат npenopynyje да се
у почетку не уноси никаква промена, пре свега у градовима, где
су локалне владе и политичке функц^е у рукама страних Турака,
Kojn yживajy максимално поверевье централне власти и распола-
жу BojcKOM. Мефутим, временом Mopajy бити смен>ени са CBojnx
274
положила у влади и жандармерии, а на вьихова места треба да до!)у
староседеоци, без обзира на вероисповест. Тако^е he се морати ис-
поштовати права, захтеви и престиж старих албанских фамили)а,
оснажити привилегиие полуаутохтоних племена и радити на ши-
роком распрострагьивану иде]а о независности.
Опасност Kojy треба отколнити су унутраппьи нереди, а пре
свега они ко)и се догату близу граница са словенским државама,
пошто оваква врста конфликата може да испровоцира страну ин-
тервенци)у на албанско) територи)и.
Tpeha тачка Kojy би комиси|а требало да испуни je тачно иден-
тификовавье и ефикасна заштита правих интереса Албаните у од-
носу са иностранством, док истовремено одржава живом волу за
одбрану наци)е.
По опату Мирдита, ме^у правим непри)ател>има Албаните нала-
зе се, с )едне стране, државе, и то балканске земля и Италика, а с
друге, политичко-културни покрети, пансловенство и хеленизам.
Док се за суседне земля из очигледних разлога с лакоЬом може
признати да су непри)ател>и, Италика je посебно опасна jep привид-
но показухе симпат^е према Албании, док у ствари ту землу жели
да заузме и себи npnnojn. Зашто? По Приму Док^у, жели да je зауз-
ме као суседну територ^у насе/ьену истом расом Пелазга, пошто
joj je потребна територ^а на Kojy би могла да пребацу)е cBojy све
6pojnnjy популац^у; потребни су joj храбри албански BojHH4H,
jep жели да ставля препреке aycrpoyrapcKoj трговини и утица^у у
овим зем/ьама и, коначно, да би се опоравила од финанс^ских гу-
битака и изгуб/ьеног престижа Koje je доживела у Африци.
С друге стране, Немачка и Енглеска су равнодушие према Алба-
нии, док француска ласкаььа не HMHpecnoHnpajy, веЬ доприносе
janeM изоловану Албанаца.
Ме^утим, j едини пр^ател. са волям и интересом да брани Ал-
банку jecre Аустроугарска. Према Приму Док^у, ни богатство
Албанке, ни порекло, ни jesnx вьених становника не мотивишу
MoHapxnjy да je npnnojn. Штавише, Албанка би за Аустроугарску
представляла сталну опасност од рата, чак и уколико je на Kpajy
окупира, зато што би у таквом замиш/ьеном ^zynajy требало да сту-
пи у рат са Итал^ом, са балканским земляма, PycnjoM, а можда и
самим Албанцима муслиманске и православие вере. Из тог разло-
га, ови последней би требало да се ослободе CBoje сумвьичавости у
275
погледу тога да Monapxnja жели да окупира Албаниту, Koja je ши-
роко распространена. }едино где Аустроугарска има интерес, jecre
да види Албаниту као при)ател>ску и савезничку, независну и )аку
земл>у. Тако да he важан део рада комиси)е обухватати одржаване
добрих односа са ком.
Друга суштинска иде)а из овог Меморандума монсинора Прима
Доки}а односи се, као што смо раните поменули, на осниване ал-
банских државних структура. Почетак he бити успоставнане }ед-
не католичке кнежевине на северу Албаните, Koja he се претворити
у центар око ког he се временем окупшати друге мале и независне
албанске државе. И поред тога што не може прецизно изнети та-
чан 6poj становника Албанке, он проценте да се ради о приближ-
но два милиона, од Kojnx претпоставша да муслимана има нешто
више од милион. Територи)ални распон нове об)едикене државе
веЬ би требало да чине четири вилайета: Скадар, Косово, Битон и
}акина, а сваки од них би пре cnajana у }едну за}едничку државу,
по монсишору Доки)у, требало да, постане независна држава268.
Он инсистира на томе да рад на преобража)у ова четири вила}е-
та у државе треба да се одигра након осниваша католичке албанске
кнежевине на северу. Албанци католици би уз помоЬ православ-
них Албанаца били цивилизаторски елемент и за}едно „на изузе-
тан начин допринели формирашу }едне у)едишене албанске држа-
ве под j единствен ом владом“.
Опат затим почине деташан опис будуЬе католичке кнежевине
на северу, истичуЬи занимшиву информаци)у о албанском саставу
тог времена и због тога Ьемо je целу цитирати:
268 Тачне границе Koje предлаже албански прелат за те будуЬе државе су:
„Регион Скадра: граничи се са Црном Гором од yniha Бо}ане, пролазеЬи Kpaj
)адранског мора до Гусина. Оданде, граница иде преко планинских венаца
Мискодра, Пулати, Пука и планина Мирдита, силазеЬи ка реци МаЬи и
наставл^а^уЬи до рта Родони где се улива у море, оставл>а}уБи на cynpoTHoj обали
регион Kpoje.
Регион Косово: са западне стране се граничи са горепоменутим планинским
венцима Скадарске државе, и иегова граница пролази дуж Баса Дебра ко} и при-
пада албанско-македонско} pernjn, иде ка граници са Срби}ом, стигавши до гра-
нице са Босном и завршава}уНи се у Гусину.
Регион Kpoja: река Maha je раз два} а од Скадарске државе. Kpoja обухвата ре-
гион Мати}а, као и градове Драч, Тирана и Кава}а.
Регион Тоскери}а: са градом Елбасаном и Епирским регионом са }анином.“
276
„Са изузетком католика из скопске надбискупи]е и неколицине
н>их измену Драча и Делбинисити)а са друге стране реке МаДе, ос-
тали католици (неких 160.000) живе унутар граница горепомену-
тог Скадарског региона.
Ова) округ ни)е сувише простран, али je веома густо населен,
и у н>ему се преплиДу планине и равнице, шуме и реке. Тамо се,
)една недалеко од друге, налазе скадарска надбискупи^а, помоДна
ди)ецеза из ТЬеша, Сапе и Пулати)а, и на истоку ове pernje, опати]а
Светог Александра у Opomnjy, престоници Мирдита. За контакт
са морима задужене су три реке - Бодана, Дрим и Maha.
У том округу, Kojn се налази измену Црне Горе, Косовског ви-
лайета и региона око Kpoje, 6poj муслимана ]едва достиже 50.000,
a 6poj православних Словена ]едва 10.000. Ни муслимани нису то-
лико храбри као што се хвале, а снага им се cacrojn само у чин>е-
ници да су у граду Скадру веДина. Ако се то може назвати снагом,
пошто су праве газде у Скадру католици са оближн>их планина.
Католичке становништво скадарске државе дели се на племена
Мирдита, из Косше, ГЬеша, Пуке, Пулати)а, Мискодре (или Мали-
соре из Скадра), из Скадарских napoxnja дуж река Богане и Дрима,
из napoxnja Сапе у равници Подрима с друге стране Дрима и у па-
poxnjaMa /Беша испод планина истог имена, измену река МаДе и
Дрима и мора. Лука Медова се налази на западу региона на неколи-
ко мила од ди]ецезе ГЬеш и на приближно 7 сати jaxaita од Скадра
[ориг. S. Giovanni di Medua; мада ауторка користи и Medua; свакако
се ради о месту Шеншин, алб. Shengjin, paHnje Медова или Свети
}ован Медовски - прим. прев.].
Сви рани]е поменути католици су директно или индиректно
под управом генералног намесника (паше) у Скадру. Он директно,
осим Турцима, влада и католичким становништвом из Скадра, као
и парохи)ама дуж река Бо)ана и Дрим, а преко CBojnx представни-
ка - заменика намесника (ка)макана Koje бира уз сагласност Цари-
града) - и pannje поменутим племенима и, кад ме!)у шима nocrojn
удашеност или неу]едначеност, заменике намесника представл>а]у
мудири или бушубаше.
Након смрти Биб Доде, католичког кнеза Мирдита, 1868. годи-
не, Порта Hnje признала право наслега на крашевство фамилии
Дода из Opomnja, главног места Мирдита, а само присуство Аус-
троугарске и Француске на Берлинском конгресу, подстакло je
277
Порту да Мирдитима дозволи католичког намесника одабраног
ме!)у Додиним ро^ацима. Али, не имену)уЬи законског наследни-
ка владе, то jecT, самог Доду, као и лишивши новог намесника тра-
диционалне титуле кайешана или воеводе Мирдита, створени су
нови закони и нова супарништва унутар те племените фамили)е.“
Касни)е, по информаци]ама Koje пружа албански прелат, у лето
1896. турска влада ша/ье у Скадар ]едног {ерменина, католика, ко]и
би требало да буде званични намесник хришбана. Ме^утим, он се
не бави хришЬанским проблемима - да ли због непознаван>а ]езика
и обича]а или зато што je управо и послат да буде додатни званич-
ник уз општег намесника и да у пракси ништа не ради. Опасност
je у томе што су специ]ални изасланици централне владе у Ска-
дру у последше време учинили да снага унутрапиье организаци]е
племена, Kojy су она упркос свему очувала, знача]но ослаби, што
као неповол>ну последицу носи то да локална влада npncBaja старе
привилег^е албанске самоуправе. Зато треба предузети одгова-
pajyhe противмере, од Kojnx je ]една од на]знача]шДих именование
Пренка Биб Доде за намесника хришЬана у Скадарском вила]е-
ту, уместо горепоменутог {ерменина католичке вере. Монситъор
Доки rajn мишл>ен>е да he он, захвал>у]уЬи CBojoj функции, моб и
да замени званичне власти хришбанским функционерима и тако
би сачувао старе законе Кануна [ориг. Kankan, т]. Канона - прим,
прев.], ко]и су од давнина регулисали унутраппьи живот сваког
албанског племена, а тако би тако^е оживела тьихова морална сна-
га. Ме^утим, албански прелат препоручу]е да функционери буду
блиски Пренку Биб Доди, на пример, сама деца шегових стричева.
Предност ове опци]е je четворострука. На првом месту, ови нови
функционери припадали би Hajcrapnjoj аристократско] фамилии
из Албани]е, а на другом месту, тако^е би били из племена Мирди-
та, односно првог у зем/ьи. Tpeha предност: преко тьих би се оства-
рила породична веза свих племена са кнежевским родом Дода; и,
коначно, четврта предност: као кнежеви ро^аци, би he на]храбри]и
од свих намесника. Али не само то. Директне последице ове ситу-
аци]е биБе то што he се прекинути размирице измену католичких
племена (ко]е су, према речима монсигьора Доки]а, потхран>ива-
ли Турци), сва племена he се стопити у ]едно - племе Мирдита, и
на Kpajy, али нимало за потцен>иван>е, формирала би се католич-
ка кнежевина на северу Албани]е, са центром у Скадру, Koja би
обухватала зем/ьу са 160.000 католика ко}и живе измену Црне Горе,
вилайета Косово, реке МаБе и 7адрана. Примо Доки je сигуран да
he се ова) тако повол>ан разво} ситуаци)'е у целини моБи брзо дос-
тиБи, без проблема са Портом и без проливаша крви под кнезом
Пренком Биб Додом, помоБу уложене енерги)е, храбрости и новца.
Чак би и сами муслимани, по угледу на веБину хришБанског ста-
новништва, прихватили нови режим.
Ме^утим, оно што je заиста битно jecre стратешки положа} }ед-
не албанске државне творевине на том делу полуострва, насупрот
Срба. У том смислу, албански прелат не доводи у сумтьу да добро
разуме стварну важност ове жегьене нове творевине и н>еног зна-
naja за Аустроугарску у виду напредне енклаве, }едне jaxe тачке на-
супрот српском елементу. У сажетом облику, он пише:
„Након осниваша кнежевине:
1. Ширен>е Црне Горе обалом Албани}е биБе заувек спречено,
пошто би нова држава била довол>ан блок за Црну Гору.
2. Што се тиче Cp6nje, Косовски вила}ет he увек бити савезник
северне Албани}е и никад небе дозволити да Cp6nja и за педал> за-
узме албанску територи}у.
3. Ова нова кнежевина би се на унутрашшем плану могла сма-
трати аустри}ском, пошто he примити структуру Аустроугарске и
зато што he }едино та сила моБи да joj гаранту}е CBojy подршку и
заштиту."
Join }една позитивна последица могуБе кнежевине биБе то што
Бе у правом тренутку преко н>е читава Албани}а добити }единстве-
ну владу. Toj влади he припасти задужечье да започне акци}у ме!)у
итали}анским Албанцима из Калабри}е и Апули}е. Они Бе, будуБи
да су православии, да потичу из Епира и говоре истим }езиком,
ширити исту пропаганду о независности ме!)у православним Ал-
банцима из Епира.
Меморандум се завршава новим препорукама о корисности
Пренка Биб Доде за планирану акци}у и помитье велико интересо-
ван»е Koje je папа показао на приему неких виших припадника ал-
банског клера, ко}и су искористили прилику да молбу обнове 2.
фебруара те исте 1897. године. Примо Доки сугерише да, уколико
би аустроугарска влада искористила ceoj утица} пред папом, он
реаговао пред султаном, ко}и би, увидевши околности, вероватно
услишио ту молбу.
279
Барон Цвидинек преводи Меморандум монсшьора Доки)а на
немачки и представ/ьа га министру, дода)уби )едан низ коментара
о н>егово] садржини, о личности тьеговог аутора, с ко)им има учес-
тале разговоре о свом плану, а тако^е и о користи Аустроугарске
кроз сарадтьу у остваривану поменутог плана269.
Према схватану барона Цвидинека, план монсин>ора Докгца мо-
же се свести на три момента. Први и основни за све што следи je да
се што пре оствари у)един>ен>е свих католичких племена из пла-
нина, под во1)ством Мирдита. Други и паралелан са првим, jecre
привлачен>е знаменитих муслимана из Скадра за ту исту иде)у о
независности и постизаше преко н>их да град тако!;е буде уклучен
у пол>е предви^еног деловаша. ТреБи моменат, Kojn представлю не-
опходан услов, jecre да Царска и крал>евска влада омогуБи повратак
из прогонства Пренка Биб Доде као заменика намесника вила)'ета.
Према Цвидинековом извешта}у Kojn je саставлюн ради инфор-
мисаню министра, на шегово питаше о томе шта би се догодило
уколико се OBaj прелиминарии услов не оствари, Примо Доки од-
говара да би то читав план довело у опасност, пошто ни)‘едан други
шеф неког албанског племена нема толики престиж Kojn наведе-
ни задатак захтева. Како би убедио Беч да треба подржати тьегов
план, Доки, као добар познавалац стратешких интереса Монар-
xnje, вешто их користи у CBojy корист и каже да Бе тек кад се по-
стигне }единство католичких племена - сам задатак придоб^аша
муслимана са Косова за )’едно савезништво ради за}едничке одбра-
не Албанке - бити готово лак. Отваршье цил>ева тог савеза било
би знатно олакшано уколико би Срби и Бугари показали желу за
ширешем ceojnx територ^а. Тако^е, кад би се остварила ynnja „са
севера", она би имала ефекат катализатора како би се албанска пле-
мена из центра, следеБи OBaj модел, у^единила. Исто би се догодило
и са беговима са jyra Албанке Kojn би тражили ал^ансу са свим
другим Албанцима, само ако би видели да их Грчка угрожава, што
се барону чини „посебно вредним поминюню"270.
На забринутост Kojy je Цвидинек изразио на то да покрет ме!у
итал^анским Албанцима, ко) и je Доки поменуо (према албан-
ском прелату, албанске колонке у Апулеи и Калабрии би могле
269 HHStA, РА I, К. 473, Zwiedinek, Wien, am 6. April 1897.
270 Ibid., Fol. 691.
280
допринети поболяпаььу националне свести и промоции независ-
ности271), нема за цил> осниватье итали^анског протектората у цен-
тру и на jyry Албаните, опат одговара да за то нема основа пошто
„управо Албанци са jyra живо желе у)един>ену албанску земл>у од
)ужне до северне границе и да би им се )една конфедераци^а из-
мену севера, центра и jyra Албанке чинила много корисн^ом за
очуваше }едне аутономне администрац^е, него итал^ански про-
текторат Kojn би, на Kpajy KpajeBa, само ставио Албанку у службу
интереса jeflHe стране силе272"
Ова тако пово/ьна перспектива, мада заснована само на речима
и миппьешима }едне }едине особе, савршено одговара плановима
аустроугарске дипломатке и Цвидинека, jeflHor од главних покре-
тача аустроугарске акц^е у Албании. Цвидинек након пр еда) е
меморандума албанског опата noTBpljyje претходни закл>учак да
му се чини врло препоруч/ьивим да Беч обезбеди сарадшу мон-
син>ора Доки}а. Што се барона тиче, нема сумн>е да Примо Доки
прижел>ку)е братимл>ен>е свих албанских племена, што je npojexaT
за 4nje je оствареше неопходна помоН Аустроугарске. Цвидинек,
упркос свему, призна}е да je оствареше акц^е таквог домета не-
вероватно, али оно што je Haj6nTHnje за Беч: оствареше }едне тво-
ревине Koja би се „могла супротставити евентуалним гласинама о
увеБавану Црне Горе и Cp6nje“ Тиме би интереси MoHapxnje, пре-
ма шеговим речима, остали дово/ьно заштиБени, а то би се могло
постиЬи уз католичку албанску кнежевину на северу и савез са ал-
банским племенима у Косовском вилайету.
Цвидинек тако!)е обавештава да опат задржава право да не сле-
ди одре^ене инструкц^е у делу Kojn се односи на поступаше, по-
што се ме^у неопходним условима за успех ове акц^е налази и
услов да он доби}е najeehy могуБу слободу деловаша.
Има)уБи у виду те разговоре са Примем Докуем и pannje по-
менута прецизираша, Цвидинек сматра, што je тачно, да би задат-
ке аустроугарских конзула на северу, у центру и на jyry региона у
прво време требало да чини успоставл>ан>е контакта са на}обазри-
BnjnMa ме!)у Албанцима273 и утвр^ивашу до Koje су мере племена из
ових области спремна да створе савез за одбрану Албанке.
271 Ibid., Fol. Fol. 691 b.
272 Ibid., Fol. 692-692 b.
273 Ibid., Fol. 693 b.
281
По н>еговим последним обавештен>има, Албанци исламске вере
у пограничным окрузима уз Санцак и Срби)у веБ показуху спрем-
ност за припа)ан>е Аустроугарске). Высоки бечки функционер je
забринут да правы разлог за то ни)е посто)ан>е наде да Монархи) а
неБе дозволити увеБаван>е Срби)е и Црне Горе на штету Албана-
ца. По Цвидинековом мишл>ен>у, не би било корисно по аустри)ске
интересе ако Албанци непосредно од Монархи)е очеку)у одбрану
сво)е самосталности, а да притом сами не припреме сва средства.
Веома je важно, по н>еговом мишл>ен>у, да Албанци пре свега препо-
зна)у како им je обавеза да бране сво)а национална права насупрот
страних интервенци)а и да )едино могу рачунати на подршку Беча
када ову обавезу испуне у могуБо) мери. Аустроугарски конзули у
Призрену и Скопл>у за) ед но са монситьором Доки) ем, према Цви-
динековим речима, мора)у на том плану да раде са Албанцима из
поменутих округа.
Цвидинек сматра да je за предсто)еЬа заузиман>а аустроугарских
конзуларних функци)а у Валони и Драчу посебно важна инфор-
маци)а да у тим местима, посредством пацифистичке пропаганда
Итали)а покушава придобити утица)не албанске породице за иде)у
самосталне албанске земл>е под итали)анским протекторатом. За-
мисао je да конзули буду припремл>ени да благовремено делу)у
против ове тежн>е.
Меморандум албанског прелата послат je из Беча аустроугар-
ском амбасадору у Цариграду да он изнесе сво)е мишл>ен>е о н>е-
гово) практично) вредности. Барон одговара )едним дета/ьним из-
вешта)ем од 11. марта 1898. године,274 у коме каже да je меморандум
скромне вредности у сво)им заюьучцима и практичним предлози-
ма, мада je занимл>ив у оном делу Kojn се односи на опис албанске
ситуаци)е275. На првом месту, амбасадор мысли да je будуБа хипо-
тетична држава „заиста фантастичных размера", а на другом, не-
могуБе je постиБи да се Пренк Биб Дода врати из изгнанства и ис-
пуни основну функци)у Kojy му je Примо Доки доделио у осниваььу
кнежевине. С }едне стране - зато што му скораппьа истраживан>а
амбасадора не допушта)у да се узда ни у карактер нити у стварне
способности препорученог будуБег кнеза, а с друге стране - зато
274 HHStA, РА I, К. 473, Constantinopel, den 11. Marz 1898. Baron Calice an
Zwiedineck.
275 Ibid., Fol. 408 b.
282
што je задатак Kojn je Доки прописао изузетно тешко остварив,
има)уЬи у виду стварне околности, због чега „спада у облает лис-
те маште"276. На треЬем месту, како би главна подршка акц^и, по
схваташима албанског опата, било хришЬанско становништво на
северу и jyry, амбасадор предви^а да he акц^а о Kojoj je реч уна-
пред имати и Порту и муслимане против себе. Четврти моменат из
поставке Прима Доки}а, Kojn га брине, jecre н>егово увереше да he
католичка племена Koja нису Мирдити бити спремна да се у}едине
с Мирдитима. Управо супротно, по дипломати, према информаци-
jaMa ко}има располаже амбасадор, nocrojn дубоко и забрин>ава}уЬе
неслагаше измену Мирдита и Малисора, Koje je изражено учеста-
лим и неконтролисаним инцидентима са насил>ем277. За разлику
од очекиваша монсишора Доки}а о деловашу лиге, Каличе не опе-
куне „никакву стварну предност, веЬ узнемиреност Koja би прово-
цирала неповереше Порте и муслимана"278
Закл>учу)уЬи, у делу Kojn се односи на први део меморандума,
односно на „образованье", како се изражава сам амбасадор, Високе
Албанке с цил>ем да се постигне н>ена ayroHOMnja, он сматра да
„има лошу основу и да би н>ена npoMoijnja била опасна"279.
Каличе се не слаже ни са предлогом Прима Док^а да се слична
акци}а започне и у равничарско} Албании, преговорима са итали-
jaHCKo-албанским православним елементом пошто je, по амбасадо-
ру, OBaj део становништва HajoTBopeHnjn за спотьне yrnijaje и по-
што би итал^анска пропаганда била у предности, чиме би поновно
дошло до оживл>аваша неповеретьа Порте и муслиманског ста-
новништва. Он упозорава на опасности Koje таква авантура може
донети: поновно и снажно оживл>аван>е неповереша муслиманског
становништва Koje he паралисати сваку плодну активност и повра-
тити оно неповереше отоманске владе против ког се он сам током
многих година борио и чи)и повратак би „не само отежао pa3Boj
политике за Балкан Koja одговара интересима монарх^е, веЬ би
могао довести до крайности да Порта, према околностима, осети ис-
кушегье усмерено против самог стеченог нам права у окупираном
276 Ibid., Fol. 411b.
277 Погледауге и поглавтье VI овога рада.
278 HHStA, РА I, К 473, Constantinopel, den 11. Marz 1898, Baron Calice an
Zwiedineck, Fol. 412.
279 Ibidem.
283
региону, и искористи супарништво баш оних суседа од ко) их ал-
бански регион треба штитити, односно Црне Горе и Cp6nje.“280
Metjy значащим манама про)екта Прима Доки)'а, Каличе истиче
и врло мало обзира ко)и показухе за муслимански део становништ-
ва, будуЬи да je он доминантан ме!)у Албанцима.
Упркос томе што му иде)е дон Прима Доки)а делу)у слабо при-
менл>иве у пракси и не баш препоручл>иве, амбасадор Каличе саве-
ryje министра спо/ьних послова да му „не o6ecxpa6pyje амбици)е и
дово/ьно га дотира како би се осигурало да он не одустане“281. Кали-
че je сигуран да he опат, уколико не буде за Аустроугарску, бити про-
тив ше, а ово мипиьеше у Министарству спо/ьних послова прихвата-
jy озбшьно као што се види из коментара на 6o4Hoj маргини: „врло
важно" и из касике финанс^ске помоЬи додел>ене монсишору.
Joni jeflHa препорука амбасадора Kojy he Беч следити jecre да се
одржава близак контакт са опатом, уз истовремен савет на обазри-
вост, пошто распад Османског царства Hnje толико близак као што
он у свом меморандуму претпоставл>а и уз по}ашшаваше да мора да
ради мирно и дискретно, без икакве журбе, како би се избегли ин-
цидента и компликац^е Koje могу у целини компромитовати цил>.
Контрамере Koje Каличе на основу последших прикупл>ених
информац^а предлаже односе се пре свега на деловаше ме!)у мус-
лиманским становништвом, корист eh и шихов страх од несигурне
будуЬности Османског царства. У последше време се одиграо je-
дан обрт у мишл>ен>у Албанаца муслиманске вероисповести о Мо-
нархии као jeflHHoj сили од Koje могу очекивати заштиту и чи)‘е
су мудрост, праведност и непристрасност, показане у окупираним
земл>ама, дале добре резултате и изазвале задивл>у)уЬи утисак.
Амбасадор noTBpijyje важност поболяпаша наставе, поновног
успоставл>аша }едних албанских новина (у Цариграду), оствари-
ваше нових путева комуникац^е. Он то чини HMajyhn на уму
поверл>иве разговоре Албанаца са високих државних положа) а у
престоници, те утица}них бегова из региона Kojn одржава)у живу
политичку размену меГуу собом и са cboJhm ро^ацима и при}ател>и-
ма из KpajeBa одакле потичу282.
280 Ibid., Fol. 413-414.
281 Ibid., Fol. 414 b.
282 Према Каличеу, из овог круга je потекло гесло да би Албанита требало де
уложи поверегье у CBoj будуЬи просперитет преко Аустроугарске.
284
Исти круг га)и мишшеше да Аустроугарска, уколико сме да ди-
ректно и отворено брани интересе Албанаца пред отоманском
владом, знатно подиже утица) код свих албанских племена. Кали-
че обавештава да су ти високи званичници веб одредили могуБа
средства од стране Аустроугарске за подршку трговинског развода
у региону деловаша.
Тренутно, по Каличеовом мипиьену, треба пре свега поступати
обазриво, са тактом, врло усклаДено и стрплэиво.
Примо Доки 28. априла 1897. напушта аустри)ску престоницу.
По свом доласку у Скадар он ступа у контакт са тамошшим аустро-
угарским конзулом, Ипеном, коме je Цвидинек лично у Бечу дао
упутства у вези да монсишором Докинем283. По обавештешима Koje
конзул шал>е Министарству, меДу првим питашима Koja му опат
поставлю jecre оно о суми Kojy би му Беч ставио на располагаше
да спроведе оно што им je понудио. Конзул, следеБи инструкци)е
примшене у престоници, не помише никакву конкретну цифру,
али noTBptjyje желу Министарства да ради с шим, као и добру волу
Беча да му за ту акци)у одобри и знача)на средства.
Конзул користи ова) сусрет како би опату поставио веома кон-
кретна питаша ко)а се односе на шегово деловаше. Тада монсишор
Доки об)ашшава да од Беча очеку)е да стави на располагаше )едну
прилично раскошну куБу, нешто налик мало) палати, у ко)о) би мо-
гао да води живот сличая животу на неком малом двору, привла-
чеБи на та) начин многе луде, пре свега утица)не и одлучне. Доки
)е уверен да Бе преко ших добити могуЬност да утиче у корист про-
паганде о иде)и националне аутономи)е, као и да убеди оне ко)има
)е та иде)а веБ позната да je шире у месту у коме живе. Он рачуна да
на та) начин привуче муслимане из Тиране и Мати)е, Албанце из
Призрена и 'Даковице, као и из планинских области с )уга и севера
реке Дрим, а такоДе и оне из Скуте, те да осну)е странку ко)а би
подржала из Беча планирану акци)у.
Конзул пише да се не може сложити са оним што je опат предло-
жио и дода)е да шегов начин деловаша носи трошкове и да Бе стога
бити потребно да албански опат располаже куБом отвореном за
шегове госте, практику)е захтевно гостопримство и сам често иде
у посете и на путоваша, током ко)их се треба представити на с)а)ан
283 HHStA, РА XIV, К. 7, Liasse V/2, Bericht Nr. 13, Scutari, den 14. Mai 1897. Ippen
an Goluchowski.
285
и великодушии начин, односно, проценте да he му сваке године
требати 10.000 форинти.
Према извешта)'у конзула Ипена, део Доки^евих планова тако^е
чини и запошл>аван>е сарадника, у почетку претежно црквених ли-
ца, а шима he се касни^е придружити и утица)не световне личнос-
ти, Koje тако^е треба да буду плаЬене. Коначно, било би неопходно
осво^ити личности из саме гьегове провинци)е, из свог радиуса де-
лован>а, путем поклона и дарова у готовини. Доки Bepyje да je за ове
две последше трупе укупно потребна сума од приближно 40.000
форинти, а осим тога, жели да му конзулат стави на располагай^
50.000 форинти годишше.
Ипен тражи од министра да хитно одговори на ове захтеве. У
очекивашу шеговог одговора, извештава Доки)а како nehe стиЬи
пре Kpaja )уна.
По конзуловом мишшегьу, прве године би за исплате и поклоне
у готовини уместо тражених 40.000, било довол>но 20.000 форин-
ти, Koje би Доки морао да подели. Што се тиче годишше накнаде од
10.000, Kojy Доки тражи за себе лично, конзул се не ycyi)yje да изно-
си мишл>ен>е, пошто то сматра осет/ьивом тачком, повер/ъивом те-
мом и ризиком ко)и Министарство мора преузети на себе. Прелат
обеЬава да започне акцизу, али не тарантуле да he му активности
бити успешне. Ипен сматра да je ова сума новца знатна за локалне
околности, али не жели да на себе преузме одговорност caBeryjyhn
да се она редуку}е и да на Taj начин ради мале уштеде стави под
сумн>у успех }едне велике акц^е. Ипен тако^е указу}е на то да he се
и он ускоро наЬи у ситуации кад je становништву на црногорско}
граници и муслиманима из истог града потребно давати поклоне у
готовини, што he тако^е захтевати неколико хил>ада гулдена.
Ипен у наставку обавештава како Примо Доки инсистира да чи-
таву пропагандну активност спроводи према сопственим крите-
pnjyMHMa и да му се читава акци}а препусти у руке, а ради се о
томе да макар на почетку треба оставити општи утисак да ову ак-
4njy Hnje инспирисала Царска и крал>евска влада, Beh да je реч о
спонтаном подухвату неких патриота, у првом реду, тьега лично.
Конзул одобрава последняя До к и j ев постулат и Bepyje да се он
уклапа у намере Министарства. Ме^утим, и дал>е rajn сумн>е у по-
гледу претходних, те пише да join увек не може изнети потпуно
jacaH суд, пошто и дал>е Hnje проверен. Како тренутак за акц^у
286
join Hnje дошао, има више времена да се поразмисли о проблеми-
ма. Стога он на себе преузима да у главним цртама укаже на н>их.
Кад je реч о првом Доки(евом постулату, у ком тврди да жели да
поступа (едино према сопственом критери(уму, Ипен Bepyje да се
то може проверити утичуЬи на н>ега и надзируЬи све што он ра-
ди, и то тако што би с н>им одржавао близак и при(ател>ски однос.
Други Доки} ев постулат, односно, н>егово упорно истра}аван>е у за-
хтеву да буде (едини носилац читаве активности - чини му се пре-
тераним и Bepyje да од стране Министарства не би било разумно
уплести се у читаву акци(у и поверити je само }едно( особи.
Беч свом конзулу284 одговара да, у погледу новца, не жели да не-
гира да су неопходна одговара(уЬа средства за оствариван>е про-
грама. Стога je у принципу спреман да монсин>ору Доки(у на рас-
полагаше стави неопходне фондове, посебно те Kojn се односе на
личне трошкове посвеЬене увеЬавагьу н>еговог утица(а и репутаци-
je Аустроугарске ме1)у члановима племена.
Ме1)утим, Беч je мишл>ен>а да би, има(уБи у виду начин живота
Албанаца, сам по себи прилично (едноставан, сума од 8.000 гулде-
на годинпье била довольна како би монсин>ор Доки могао да одр-
жава (едну луксузну куЬу. Стога noTBpijyje да има намеру да му у
почетку за годину дана обезбеди raj износ новца унапред, у троме-
сечним ратама.
Што се тиче фондова Koje монсин>ор Доки тражи за поклоне,
накнаде и слично, како би подстицао пропаганду у корист нацио-
налне иде(е, Министарство не мисли да се ти фондови могу кванти-
фиковати, веБ сматра да Бе произаЬи из н>ене еволуци(е. Сматра(у
да ни сам Доки у том тренутку Hnje у позиции да аргументовано
тврди до Koje Бе мере прве године повеЬати ефикасност.
По замислима Беча, начин поступала био би да се монсин>ору
Доки(у омогуЬе неопходна средства у мери у Kojoj информише о
сво(им активностима и пружи убедл>ива об(ашн>ен>а свог посла. С
цил>ем да се стекну услови за почетак н>егових активности, спре-
ман je да му у датом тренутку додели суму од 6.000 гулдена.
Беч у потпуности одобрава инициативу монсин>ора Доки(а да
целокупно делован>е треба да изгледа као спонтана национална
284 HHStA, РА XIV, К. 7, Liasse Albainen, Erlass Nr. 780, Vertraulich, Wien, den 12.
Juni 1897, an k.u.k. Consul Ippen, Scutari. (Свитак Албанита, Повертьива наредба
бр. 780 Беч, 12. jyH 1897. године Царском и крал>евском конзулу Ипену у Скадру).
287
акциза Албанаца и да Аустроугарска остане у другом плану, али да
истовремено, преко блиског контакта опата са конзулом, OBaj дру-
ги добила могуБност да на н>у утиче и контролише je. Беч да}е упут-
ства свом конзулу о томе да га Доки редовно мора обавештавати
о сводим поступцима и намерама, како би могао да их испрати,
усмерава и исправтьа, уколико се то сматра неопходним за одбрану
интереса Монархине.
Конзули се не Mopajy понашати као агитатори, али je неопходно
да придоби}у CHMnarnje Албанаца из свих сло}ева друштва. Ако то
постигну, моБи he притом бол>е пратити Доки}еве активности и
контролисати га.
Беч да}е важне инструкци)е за целокупно будуБе aycrpnjeко дело-
ван>е у Албании: прво, ступити у контакт са Албанцима, пре свега
са онима муслиманске вере и, уколико je могуБе, са на}познати}има
ме!)у н>има, Kojn могу и на остале утицати; друго, уверити их да Hnje
реч о католичке} пропаганди нити о неко} евентуално} окупаци}и
н>ихове зем/ье од стране MoHapxnje. У нужно} мери, аргументи се
могу о}ачати поклонима. Ово средство деловаша je дозво/ьено }еди-
но у сврху Kpajiber и }единог цил>а Беча: Албанце подиБи на ноге,
учинити их имуним на остале стране утица}е и учинити да, у слу-
ча}у да им затреба помоБ, шу траже }едино од Аустроугарске.
БудуБи да католички опат не може много деловати ме!)у Албан-
цима муслиманске вероисповести, конзули су они ко}и их, путем
наставе и образована, Mopajy припремати за национално у}еди-
шеше. Тако припремл>ени, Албанци муслиманске вере касни}е Бе
се приктьучити сународницима католичке вере, Koje je припремао
Доки у корист бечког деловаша.
У ме^увремену, Беч изблиза, преко доушника, посматра итали-
jaHCKo-албански покрет и добро упозна}е шегове цил>еве и доме-
те285. Беч je веБ упознат са средствима Koja итали}анска пропаганда
користи и шеним везама, те nocraje одлучан да предузме контра-
мере, са цил>ем да ради на }ачашу албанске националне свести и
шеног усмераваша према независности. У том смислу, веБ je пре-
дузео неке важне кораке: покушава да врши директну контролу
над клером ко}и од шега прима дотаци}е, као и над школама о
ко}има се поменути клер стара. Тако1)е, спровео je неке персоналке
285 HHStA, РА XIV, К. 7, Liasse V/2, Telegramm, Geheim, Nr. 785, Wien, den 16. Juni
1897. An Passetti, Roma.
288
промене у сводим конзулатима, како би могао да ступи у контакт
са на)истакнути)им личностима ме!)у Албанцима и да преко ових
контаката обезбеди пролаз аустроугарским функционерима уну-
тар албанског народа.
У )едном приватном спису упуЬеном конзулу Ипену 19. )уна286,
Фон Цвидинек га информише да je, као што скораппьа саопштегьа
доушника наводе, монсин>ор Доки у контакту са лидерима итали-
)‘анско-албанског покрета. Чак делу)е истинито и да je прелат у кон-
такту са итали)анском владом и колонка л ним одсеком итали)ан-
ског Министарства спол>них послова. За Беч je врло важно да зна
колико су блиски односи монсин>ора Доки) а са итали)анско-албан-
ском пропагандом и итали)анском владом, као и у ком се облику у
пракси испол>ава)у у Албании. Због тога га je, наставл>а Цвидинек,
министар задужио да испита активности прелата по том питан>у,
као и н>егове односе са конзулима итали)анске крал>евине у Алба-
нии и присталицама итали)анских тежн>и за ширен>е на jyrosana-
ду Цдрана. Уколико je могуЬе, Ипен треба да ух изблиза надзире и
информише од cnynaja до cnynaja о CBojnM опсерваци)ама.
У том тренутку Беч бира полазну поставку да монсин>ор Доки
од итали)'анске владе не очеку)'е ништа друго него подстицан>е на-
ционалног питаша без интереса и да не жели да као противуслугу
подржава политичке тежн>е Итали)е у Албании, те стога сматра
да тренутно не треба да уводи било какве промене у однос са овим
прелатом (онакав каквим га je Министарство предвидело).
Истовремено, и поред сумн>е да ли се и дал>е у пракси може
спровести план о конфедерации свих племена са севера, из центра
и са jyra Албанке, на начин на Kojn je монсшьор Доки287 указао,
Министарство предузима кораке да проучи могуЬност испун>ен>а
Доки)еве истра)не препоруке, Kojy je потврдио и конзул Ипен. Она
подразумева да се во!)а Мирдита, Пренк Биб Дода, ко)’и веБ годи-
нама живи у егзилу, врати у Скадар. Због тога конзул од свог ам-
басадора у Цариграду тражи информаци)е о томе до Koje мере по-
менути Албанац, о чи)’ем понашан>у током тог дугог прогонства
нeдocтajy вести, заиста поседу^е подобие личне карактеристике
286 HHStA, РА XIV, К 7, Liasse V/2, Wien, am 19. Juni 1897, Konzept, Vertraulich,
(Концепт, повертьиво).
287 HHStA, PA XIV, K. 7, Erlass Nr. 791, Vertraulich. Wien, den 22. Juni 1897. An
Baron Calice, Constantinopel. Fol. 38. (Повертьиви едикт за барона Каличеа у
Цариграду, Беч, 22. )ун 1897, бр. 791, Fol. 38)
289
захвал>у)уБи корима би, за^едно са намесником Скадра, успешно
бранно интересе католичких племена са албанских гора. Задужи-
ли су веБ генералног конзула Хикела да на свом путован>а у Цари-
град обави истрагу о томе и обавести Каличеа о н>еним резултати-
ма. У вези с тим, тако^е моле амбасадора да им пружи сазнаша о
информаци^ама до Kojnx je дошао, као и да достави CBoje мишлене
о прикладности повратка Пренка Биб Доде и, тако!)е, о томе да ли
би се коначно могло остварити да га Висока порта имену)е за муа-
вина Скадарског вилайета.
Почетном jyna монситьор Доки nocehyje аустроугарски конзулат
како би преузео новац Kojn му je политичко-црквени одсек одо-
брио за плаБаше неких CBojnx дугова288 и показухе негодоване због
чин>енице да join увек Hnje стигла изричита одлука Министарства
да му за шегово делован>е исплате 80.000 франака годиппье, у тро-
месечним ратама од по 20.000 франака. Тада конзул покушава да га
увери да je веома природно што Цвидинек жели да утврди подоб-
ност веЬ направлении трошкова, Kojn тек треба да се образложе
кроз резултате деловатьа и постигнуте успехе монсигьора Доки}а.
Према извешта)у конзула Ипена, Доки одговара како je негова
акщца нешто немерл>иво и непроцегьиво и да сходно томе нема мо-
гуЬности да се резултати утврде и квантифику}у. Према речима са-
мог прелата, негова акц^а се cacrojn из стварагьа амб^ента, Kojn
се често испол>ава и уочава само на унутраппьем плану. Због свега
тога, негова Mncnja je поверл>ива тема и треба му пружити повереше
да он сам може да процени да ли je иегова акци}а подобна или Hnje.
Ипен ни}е сигуран шта je узрок толиком Доки}евом инсисти-
раи>у. С jeднe стране, могло би бити да он жели да за кратко време,
без контроле, стекне велике суме новца, а с друге стране, конзул се
join увек не ycyljyje да посумгьа да опат спекулише на „непоштен
начин". Тако1)е, не одбацу)е у потпуности ни могуБност да него-
вим понашанем у пр а в ле) у убе^еша и иегов патриотизам.
Како не би распиривао конфликт и како би се на}зад крочило
на терен активних мера, Ипен му предлаже да се уздрже од далэих
дискуема и npeljy на дело, док не стигне новац. Законе, дозво/ьава
себи да подсети опата да фондови из Kojnx се одобрава}у средства
288 HHStA, РА XIV, К. 7, Li V/2, Scutari, den 9. Juli 1897. Uber die Verwendung
des Mgre Docchi fur eine Aktion unter den Albanesen, Ippen an Goluchowski, (O
сарадкьи монситьора Доки) а у албанско) акци)и).
290
нису непресушни. Али, он нема сумке да монсинор Доки воли
раскошно да живи.
Ме^утим, оно што je заиста алармантно за конзула Ипена, jec-
Te да je током негових разговора са Докуем постао свестан да се
акци}а Koja му je временем поверена, према плановима албанског
прелата, може претворити у }едну албанску „Ethniki Etaria"
Ситуаци}а je тренутно join увек под контролом, пошто монси-
нор Доки noTBpijyje уплашеном конзулу да Hnje могао да развое
никакву активност, с обзиром на то да Hnje примио средства Koja
су му обеЬана. И noTBpijyje да цело то кашн>ен>е паралише акц^у и
изазива ненадокнадиве губитке.
Свестан да нема пуно избора, Беч наставл>а са предви^еним ис-
платама за монсикора Доки^а. TajHOM поштом, послатом Ипену из
Беча 8. }ула исте те 1897. године289, noTBptjyje се слан>е 5.000 франака
као исплате за прво TpoMecenje, додатних 5.000 таксфе за иегов лич-
ни фонд и 1.000 за политичке цил>еве, по одлуци конзула Ипена.
Другим писмом, од 6. августа исте године, Ипен noTBpljyje да je
примио свих 11.000 франака и прилаже писмо од монсикора До-
Knja, датирано 12. jyna 1897, Koje сведочи да je преузео за нега пред-
ви^ене дотаци}е.
Конзул Ипен 15. септембра исте године тражи од Беча да поша-
л>е 5.000 франака исплате другог rpoMecenja за Доки}а и обавешта-
ва их да je албански прелат веБ потрошио послатих 10.000 франа-
ка, те затражио да му хитно пошалу додатних 6.000.
Ипен 29. октобра noTBptjyje Бечу да je примио 5.000 франака за
Док^а, а 6. децембра 1897. године га из Беча o6aBeiiiTaBajy да му ша-
лу 5.000 као последну тромесечну уплату у износу од 20.000 и пос-
ледних 5.000 од 15.000 предви^ених да се сваке године шалу за До-
KnjeBO деловане у корист Аустроугарске. Ипен 25. jaHyapa следеБе,
1898. године, noTBpljyje да je примио обе суме од по 5.000 франака.
Ме^утим, Министарство захтева join информац^а о активнос-
тима монсикора Доки}а и тражи од конзула Ипена, задуженог за
одржаване везе с ним и пребациване фондова, да га извести о до-
би}еним резултатима за подстицане бечких политичких цил>ева.
И дал>е nocToje сумке о томе да ли Беч треба да настави са др-
жавном помоЬи за албанског прелата. Како би одагнао сумке, Koje
нису нимало за потцениване, конзул тражи од самог Док^’а да
289 HHStA, РА XIV, К. 7, Liasse V/2.
291
састави )едан извешта) о сво)им активностима, ко)и конзул прила-
же као додатак сопственом писму290.
Конзул прво истине како би волео да рачуна на монсин>ора До-
ки) а као помоБника, све док мора да ради на ово) функции. Metjy-
тим, Ипен пише како процена питаша да ли Доки)ева помок запе-
та вреди трошка ко)и прави - превазилази н>егове надлежности.
Ипен призна)е да му примедбе о Доки)евим активностима нису
прецизне. Ни)е могао да посети делокруг опатове акци)е и стога
ни)е био у прилици да контролише наводе ко)е je Доки изнео о сво-
joj активности преко контакта са посредницима из н>еговог окру-
жен>а. Због тога ни)е могао изнедрити аутентичне утиске са лица
места нити спознати неопходан локални тон како би се оформио
на)тачни)и могуБи критери)ум о тако деликатно) теми.
Ипен пише да )едино може )асни)е да сагледа видл>иве постигну-
те резултате Доки)евих активности до тог тренутка и обавештава
како до тада ништа ни)е постигао из оквира сво)е миси)е да помири
Малисори)е са Мирдитима, те да се пл>ачке Мирдита наставл>а)у,
мада у нешто ман>о) мери. Што се промене у начину размишл>ан>а
муслимана из Скадра тиче, ко)у Доки себи npnnncyje, мишл>ен>е
конзула о ово) теми се разлику)е.
Ме^утим, он тражи да се пошал>е 5.000 франака ко)и одговара)у
треЬо) тромесечно) рати Доки)еве надокнаде, као и 5.000 франака
од последгье рате укупне уплате за целу акци)у.
Доки на пролеЬе 1898. одлази у Беч да директно у Министар-
ству сполших послова по)асни сво) рад. Веома je добро примл>ен
и представлено му )е да су н>егов патриотизам и при) агентство ка
Аустроугарске) веома цен>ени291.
Ме^утим, упознавши боле ситуаци)у на терену деловаша, Беч
Доки)у препоручу)е да дозира сво) ентузи)азам и буде обазриви)и
кад код Албанаца наступа у корист усва)ан>а националне иде)е.
Беч покушава да неким променама и прилаго!)аван>ем так-
тике оствари поволне резултате. Нэегов амбасадор у Цариграду
290 HHStA, РА XIV, К. 7, Liasse V/2, Bericht Nr. 66, Vertraulich. Scutari, den 14.
Dezember 1897. Auszugsweise Ubersetzung einer Eingabe Mgr. Primo Docchi’s fiber
Seine bisherige Thatigkeit, Ippen an Goluchowsky. (Извешта) бр. 66, повертьив,
делимичан превод )едне молбе монешьора Прима Доки^а у вези тьегових
активности до тог тренутка).
291 HHStA,PAXIV,K7,Albainen,Liasse V/2, Wien, Geheim, Erlass Nr. 1032, den 19.
April 1898, an Consul Ippen en Scutari.
292
покушава да убеди султана да му je у личном интересу, уколико
жели да одржи контролу над Албанцима, да више пажн>е посве-
ти молбама за административна побол>шаша, у погледу албанских
националних интереса, реформи наставе, итд.
Са CBoje стране, да би био убед/ьив, амбасадор султану мора
пружити доказе о оданости шегових албанских поданика, да они
ни на Kojn начин не траже независност, што je противречно агита-
ции у корист националне идeje. Из тог разлога, у roj новонаста-
лoj ситуации, Беч привремено покушава да заустави инициативе
опата Мирдита, онакве каквим их je o6jacHno у свом меморандуму
из 1897. и привремено зауставуъа шегове исплате.
Ме^утим, током гьегове посете Бечу, обеБава)у да Бе му новча-
на помоБ бити обновлена уколико у блиско) будуБности успе да
оствари виднее резултате у корист увеБаша престижа MoHapxnje
ме!)у Албанцима.
Истовремено, конзулу Ипену да) у упутства да настави да му ис-
nnabyje новац предвиден за н>ега као индивидуални фонд - 15.000
за ову годину, односно 5.000 по тромесеч)у, али да те исплате врше
у складу са опатовим понашашем и тако дефинитивну одлуку о
шему одлажу за касн^е.
Вицеконзул овог пута }едним писмом из Скадра, од 18. jyHa
1898. године, noTBptjyje да je уручио последгьи део предви^ене су-
ме за годишну дотаци)у: 5.000 франака и прилаже писану потврду
Доки} а.
Конзул Ипен 19. октобра информише министра да je Доки изне-
на!)ен одлуком Беча да привремено обустави н>егове дотаци)е и по-
TBpljyje да Hnje тако схватио резултате сво}их разговора у ayci pnjcKoj
престоници. Ипен дода)е како су се прелату омакле неке разлике
у ни)ансама и да он (конзул) у потпуности одобрава одлуку Беча.
Почетком наредног месеца, ме^утим, Ипен je приморан да обавес-
ти Беч како монсишор Доки тражи обнавжаше CBojnx дотаци)а од
8.000 гулдена или 20.000 франака годишше, о чему се преговарало
у }уну претходне године и, тако^е, тражи да му се пошалу у злату.
Не зна)уБи како тачно да дела, а не желеБи да изгуби опата, Беч
се привремено определив за наставак дотаци)а. Доносе одлуку да
Бе он до jyna 1899. године примити join 20.000 франака исплаБених
у наредна три месеца, }еднократно 292.
292 HHStA, РА XIV, К. 7, Wien, Erlass Nr. 1247, Geheim, den 7. November 1898,
(та)ни декрет бр. 1247).
293
Конзул прима инструкци)е да обавести Прима Доки)а о ово) од-
луци Беча и да му уручи 10.000 франака, што je износ предвиден за
тромесеч)е ко)е обухвата период од 1. )ула 1898. до Kpaja септембра
1898, као и износ за друго тромесеч)е, од 1. октобра до кра)а децем-
бра исте године, при чему тражи писану признаницу католичког
опата да )е примио новац.
У исто време, Ипен треба да га подсети да Беч очеку)е да испу-
ни сво)а обеБан>а и успостави ме!)у католичким племенима из пла-
нина мир, широку распростратьеност националне иде)е, ло)ално
понашаше према шиховом при)ател>у - Аустроугарске), као и да не
дозволи да друге силе утичу на н>их. Сажето: Беч тражи више по-
датака о шеговом деловашу.
Писмом од 24. новембра 1898. године, Ипен потвр])у)е да )е при-
мио 10.000 франака по указу Беча од 7. новембра и прилаже писану
потврду Прима Доки)а о при)ему дотаци)е.
Доки, ме^утим, покушава да изврши притисак на Беч. Он заду-
жу)е за ову миси)у другог албанског католичког свештеника из
Скадра, човека од личног повереььа. Та) свештеник путу)е у Беч да
тамо разговара са Цвидинеком. Сво)е утиске о разговору са при)а-
те;ьем монсигьора Доки)а Цвидинек опису)е у )едном писму од 23.
новембра 1898, упуЬеном конзулу Ипену.
Свештеник саопштава Цвидинеку како )е Доки веома забринут
због промене у ставу Беча према н>ему и како се плаши да неЬе мо-
Би да рачуна на помоБ ко)у )е дотад доби)ао. Цвидинек не разуме
због чега опат Мирдита има овакав утисак и зато му свештеник
говори да )е реч о дотаци)ама ко)е му се више не да)у. Опат му )е са-
општио да су оне намешене у)един>ен>у католичких племена, затим
и у)един>ен>у са Албанцима муслиманске вере, а без поменутих до-
таци)а не може се постиБи такво у)един>ен>е.
Цвидинек )е приморан да каже како нема никаквих промена -
како у ставу према н>ему, тако ни у делу ко)и се односи на новчану
помоБ. Он по)ашн>ава сво)у верзи)у разговора са Доки)ем у Бечу: да
Бе опат помоЬу свог престижа радити на установл>ен>у мира ме!)у
католичким племенима; да Бе тако!)е радити и на разводу шихових
културних интереса, како албанско становништво не би изгубило
на снази. Беч види сво) интерес у j ед но) )ако) Албании, а склапагье
мира ме!)у католичким племенима пружиБе добар пример свим
Албанцима.
294
Ипак, Цвидинек у том тренутку не види ни)едан од очекиваних
резултата. Докипев при)ател> му одговара да су се, иако нема мира,
односи много поправили, али je дефинитивно за установл>еше
мира неопходно да се Пренк Биб Дода врати, на шта Цвидинек од-
говара да Докипев престиж, уз дотаци^е Koje Беч да]е, мора да буде
довотьан за постизаше мира. Тражи од свештеника да пренесе До-
кину како Беч Hnje променио сво; став према шему.
Тада му свештеник каже како итали^анска школа у Скадру при-
ма обилие дотаци^е од итали)анске владе и оне оставл>а)у импре-
сиван утисак, па не би било изнена^уЬе уколико те субвенци)е
наведу Албанце уопште, а не само оне из Скадра, да забораве на
аустри)ске школе.
У ме^увремену, Ипен предузима путоваша по унутраипьости
Албаните у цигьу успоставл>ан>а контаката са истакнутим личнос-
тима ме^у Албанцима муслиманске вероисповести ко; и могу фор-
мирати мишшеше народа. Резултати не личе на оно што je очеки-
вано и коментарисани су у претходном поглавшу.
Шест месеци касн^е, ни резултати Koje je католички опат пости-
гао не остав/bajy пуно простора за оптимизам, прилично се удалив-
ши од онога што je монсишор обеЬао293. Посредством конзула Ипе-
на, Доки je обавештен да му Беч уместо тражених 40.000 форинти
за одржаваше шегове куБе-палате дaje 20.000 и додатних 15.000 Koje
Бе му се исплаЬивати сваког TpoMece4ja, четири пута годишше,
како би католички опат ступио у контакт с а различитим албанским
племенима и ме!)у шима оформио трупе CBojnx сарадника, као и за
уво!}С1ье мира ме1)у Албанцима и за осниваше }едне лиге.
Ме^утим, ДокгДеве активности не дajy резултата. Опат за то кри-
ви шкртост Беча и неповолше Ипенове инициативе, како на ше-
говим путован>има Koja су пробудила сумше централних власти,
тако и у великодушности и разговорима са неким Албанцима Kojn
су на ших, према Док^евим речима, оставили утисак да конзул
шири aycrpnjcKy пропаганду.
Сам Ипен je врло збушен због хапшеша истакнутих Албанаца
са корима je ступио у контакт и због страха Kojn из тога происти-
че и шири се ме!)у становништвом, па одуста^е од ceojnx планова
да успостави 6pojna при}ател>ства и да неке од ших позива у CBojy
куБу. Одлучу|е да умаши CBoje поле деловаша.
293 HHStA, РА XIV, К. 7, Liasse V/2, Konsul Ippen, Bericht vom 7. Dezember 1898.
295
Доки инсистира на тврдши да шегова акциза има ефекта, али да
они нису тако видл>иви на први поглед и наставл>а да прима дота-
ции е од Беча.
Из овога се родила и )една иде)а, за Kojy he се испоставити да je
врло негодна, за везана je за промовисаше националне свести пре-
ко seh nocTojehnx албанских новина, Koje се саставл>а]у и об)авл>у)у
у иностранству, а не преко осниваша нових. Цил> je да те новине
придоб^у Албанце за аустри}ску пропаганду.
У jaHyapy 1899. године Беч показухе забринутост због недовол>-
них информац^а Koje доби}а о Докгцевом деловашу294. По први
пут изражава сумгье у шегову nojanHOCT, али привремено прихва-
та Ипенову верзи}у да je, пре него о недостатку ло}алности, реч о
неспоразумима због nocTojehnx културолошких разлика измену
албанског католичког опата и аустр^ских дипломата. Ме^утим,
из Министарства инсистира}у да се Док^у, кад следеБи пут прими
новчану помоЬ, jacHO каже да, уколико се Беч не меша у начин Kojn
он одабира за решаваше ствари, онако како он сматра да je Haj6on>e,
Министарство тако!)е не може да се одрекне права да редовно до-
6nja информац^е о шеговом раду и контролише га.
Уследила су шдашшеша опата Мирдита и помало неверодосто}-
не приче о шеговом раду295, Koje Беч не може проверити. У том ис-
том писму, ме^утим, очигледна су неслагаша измену онога што je
постигнуто и описа проблема са KojnMa се он eyepehe (чинеБи по-
менуте резултате неостваривим) и тешко je не посумшати у исти-
нитост изнетих речи.
Монсишор инсистира на тврдшама да je у неколико прилика,
како би бол>е испунио CBoje обавезе, тражио од конзула Ипена да
му прецизира жел»е Беча у вези са шеговим радом, као и да га je
он разумео као деловаше усмерено на престанак непри}ател>става
у региону, yTH4aj да се свештеници Kojn су симпатизери Итал^е
врате патриотском размишл>ашу и обавештава конзулат у Скадру
о pa3Bojy националног покрета Албанаца.
Доки упорно уверава да шегово деловаше има ефекта у свим
обеБаним правцима. Он инсистира на томе да je оно било толико
294 HHStA, РА XIV, Albainen, Liasse V/2, К. 7, Wien, den 18. Janner 1899, an Konsul
Ippen, Scutari, Fol. 102-104.
295 HHStA, PA XIV, K. 7, Albanien, Liasse V/2, Docchi an den Ministern des Aeussern,
den 1. Juli 1899 (Доки)ево писмо за министра спотьних послова Аустроугарске, од
l.jyna).
296
важно, да у тьегово) области веЬ ни)е остао ни)едан албански ка-
толички свештеник ко)и би rajno симпати)е према Италией и да
га на)важни)е духовне во!)е Албанаца под)’еднако често nocehyjy и
дозвол>ава)у да их он у свему усмерава.
Декретом бр. 532 од 5. новембра 1899. године Беч одговара да je
спреман да финансира особе Koje je Доки препоручио. Опат веЬ
има три предви^ене особе, све три врло важне ме!)у Албанцима и
за сваког од вьих жели 200 златних наполеона. Конзул не зна шта
да чини и тражи од Беча да му изда прецизн^а упутства, зато што
je Доки нестргоьив да nyje одговор.
Писмом од 28. септембра 1899. године из Беча обавештава)у
конзулат у Скадру да се, nonrryjyhn наредбу бр. 368 од 19. jyna исте
године, шал>е 5.000 франака за Док^а. Писмом од 3. августа вице-
конзул Ранци noTBptjyje npnjeM 5.000 франака за личне трошкове
Прима floKnja за прво TpoMecenje периода од 1899/1900. Из конзула-
та у Скадру се 9. новембра шал>е join jeflHo писмо у Беч KojnM се по-
TBpljyje npnjeM join 5.000 франака, што je друга тромесечна исплата
за сопствене трошкове Прима Доки} а, а тако^е се прилаже и писа-
на потврда овог последтьег.
Одговор Беча стиже уз повертьиву пошту 8. jaHyapa 1900. године.
Прво Mopajy да одлуче Koja he бити количина Kojy могу предвидети
за политичко ори}ентисавье Албанке у целини и тек he након тога
бити у ставьу да одлуче Koja сума je на располагай^ особа од пове-
ревьа у скадарском конзулату. У принципу, Беч не би некоме од}ед-
ном у целости исплатио знача}ну суму, jep више воли да одржава
продужени контакт са овом врстом особа како с вьима могао да
ради, тако да мисли да према тим особама наступа преко редовних
и вишеструких знакова пажвье.
Ме^утим, што се тиче.тачне суме Koja би се могла понудити, иа-
ко доделена за неколико различитих прилика, Беч Hnje у ставьу да
одговори, па пребацу)е одговорност натраг конзулу да прецизни}е
одреди количину. Да}е му }едан критери}ум: степей утица}а ко}и
Доки заиста има и до Koje мере се на вьега може рачунати у поли-
тичком смислу. Поново се nojaBibyje мотив ло}алности католичког
опата у односу на Беч, Kojn he бити стална тема и то без решевьа,
све до завршетка дугог односа с вьим.
Упркос свему томе, новац за монсивьора Доки}а се и дал>е читаве
1900. године редовно шал>е. Уз наредбу бр. 368 из Беча му, 7. jaHyapa
297
1900. године, преко скадарског конзулата шалу 5.000 франака, као
треБу тромесечну исплату. Доки 31. jaHyapa писаним путем по-
TBpljyje примем новца. Уз та)ну наредбу 12. априла шалу 5.000 фра-
нака, као четврту тромесечну исплату. Ипен 31. Maja шал>е из Ска-
дра писану потврду Прима Доки)а о приему новца. Доки 10. )уна
шал>е писмо у Беч у коме тражи да се обнови дотаци)а од 20.000
франака. Уз наредбу бр. 221 из Беча се 25. )ула шал>е одговор: одо-
брава се Доки]ева молба. Ипен 18. августа шал>е потврду о прие-
му 5.000 франака за Доки)а према наредби бр. 221 од 24. ]ула 1900.
године. Из Беча 28. септембра шалу другу тромесечну исплату од
5.000 за Доки)а. Конзул Ранци 1. новембра 1900. године потвр!)у)е
примем тих 5.000 франака.
У погледу новчане помоБи за монсишора Доки)а током 1901. го-
дине, на основу преписке измену Министарства у Бечу и конзулата
у Скадру296 )асно je да 4. jaHyapa 1901. Беч шал>е треБу тромесеч-
ну исплату од 5.000 франака, а 2. априла се из конзулата у Скадру
шал>е потврда Kojy je написало особтье конзулата, као и писана по-
тврда самог Доки}а о приему те суме. Из Беча се 10. априла шал>е
5.000 франака, што je четврта тромесечна исплата за Док^а. Кон-
зулат 25. априла noTBpljyje у писаном облику npnjeM новца, а 21.
Maja то исто ради и монсишор Доки.
У ncToj (KapTOHCKoj) Kyrnjn налази се преписка о редовним дота-
ци}ама са слан>ем одобрених износа и писаним потврдама особтьа
конзулата и опата све до 1911. кад Беч дефинитивно доноси од луку
да га више не дотира297.
296 HHStA, РА XIV, Liasse V/2, К. 7.
297 Како време пролази, у Бечу се погоршава мишл>ен>е о монситьору Докину.
Значащие je вред нов ат ье ]едног од тьегових на]акгивни]их агената у албанско)
акциям, Крала, Koje он себи дозвол>ава да направи у вези са понашатьем монситьора
по питан>у алфабета. Налази се у документу HHStA, РА XIV, К. 24, Liasse Albainen
XIV, Bericht Nr. 30 Streng vertraulich, Scutari, den 23. Marz 1906, Consul Kral an
Goluchowski (Досине Албанита XIV, Извешта] бр. 30, од HajBehe поверл>ивости,
Скадар, 23. март 1906. године, конзул Крал Голуховском): „...главке црте Koje
му дефинишу карактер су cyjera и амбици]а. Ме^утим, не истиче се ]едино тим
квалитетима, веЬ и што je поред тога научно, као врсни познавалац л>удске душе,
како да се за CBoje цил>еве послужи охолошЬу и похлепом, Koje у шему, као и у
веЬини луди спава]у“.
298
HHStA, PA XIV, Li V/1, K. 7.
299
HHStA, PA XIV, Li V/1, K. 7.
300
HHStA, PA XIV, Li V/2, K. 7.
301
HHStA, PA XIV, Li V/1, K. 7.
302
HHStA, PA XIV, Li V/1, K. 7.
303
hi
HHStA, РА XIV, Li V/1, К. 7.
304
305
11
9
1
ПОГЛАВЛ>Е VIII:
JE3IIK: ВЕЛИКИ РАД НА СИНТЕЗИ
Бечу je пре свега нужно да реши проблем албанског алфабета
како би могао да почне да развита албанску кшижевност и писме-
ност, што je, по шеговом политичком програму, ктъучни моменат
за ширеше иде)е о наци}и ме^у Албанцима. У то време nocrojano
je више различитих транскрипция говорних ди}алеката, што je
чишеница Koja наноси штету CBaKoj иниц^ативи националистич-
ке пропаганде.
Министарству je у овим околностима цил> да наметне j единствен
алфабет. То се може постиБи наметашем }едног веБ nocrojeber или,
}едноставно, тражешем компромиса, об}едишаван>ем разноврсних
транскрипщца у оквиру }едног }единственог графичког система.
Уколико то не успе, могло би се покушати са стварашем новог ал-
фабета и шеговим наметашем као стандардног. Истакнути албано-
лози aycrpnjcKor порекла у том правду capaljyjy са Министарством
и заправо су шихови радови често мотивисани конкретним мол-
бама Министарства298.
Ме1)утим, како би изабрало }едну од три опщце за деловаше, Ми-
нистарству су прво потребне актуелне и o6jeKTHBHe информаци}е о
различитим транскрипци}ама и распрострашености сваке од ших.
Барон Цвидинек, активни та)ни саветник цара, задужу^е аустро-
угарског вицеконзула из Призрена (Османско царство), Рапапор-
та, током шеговог последшег боравка у aycrpnjcKoj престоници, да
припреми поменуте информац^е.
Рапапорт299 31. jaHyapa 1898. године са свог места у Призрену
шал>е резултате истражйваша у виду j ед ног детажног извешта) а и
анекса о питашу албанског алфабета, а поменути списи садрже три
табеле Koje je он ревидирао300.
298 Нека писма из целокупне преписке, на пример - измену професора Mejepa
са Универзитета у Грацу и Министарства - могу се наЬи у HHSta, РА I, К. 473.
299 HHStA, РА I, К 473, Geheime Akten XXXI В. Joni )една копира истог извешта^а
са сличном садржином, али нешто другачтце саставльеног, тако^е се налази у
HHStA, РА XIV, К 4, Liasse II.
300 КоментарисаЬемо само прву табелу, пошто она садржи попис различитих
облика писан>а ко)и су актуелни у овом тренутку. Друга je проширен>е прве: са-
307
ПочеБемо од анекса, а прецизни]е, од табеле 6poj I, зато што она
представтъа суштину читавог извешта]а, као и стварну слику ал-
банске ]езичке ситуаци]е. Анекс се cacrojn од листе у Kojoj je на-
6pojaHO 17 различитих облика писаша албанског ]езика и н>егов га
аутор сматра некомплетним, пошто у ствари nocrojn на]ман>е 20
метода транскрипци]е, али он нема редослед свих релевантних.
Ha6pojaheMO их укратко, док на Kpajy поглавтъа нудимо копиру
свих н>их.
Први je стари алфабет из Елбасана, чи]е je порекло аустроугар-
CKoj дипломатии непознато и знаци му не личе на графеме било
ког модерног ]езика. Други je стари геги]ски, а увео га je отприлике
KpajeM XVII века бискуп Богдан. Од тада je коришБен у верским
кшигама Koje су об]авл>ивали католичка Пропаганда и ]езуити из
Скадра. ТреБи je реформисани и по]едноставл>ени генсеки ал-
фабет. Четврти je OHaj Kojn користи часопис Албанца из Брисела.
Пети je OHaj Kojn користи албанолог професор Mejep са Универ-
зитета у Грацу. Шести je OHaj Kojn предлаже аустроугарски конзул
Писко у свом делу Nordalbanesische Grammatik. Седми je rernjcKH
алфабет Kojn je у Цариграду 1872. саставио Кристофориди и Kojn je
об]авило друштво Bible Society. Осми je итали]анско-албански ал-
фабет из дела Caratteri е Gramdtica della Lengua Albanese (Коритьи] a-
ho Калабро, 1848). Девети je алфабет Kojn je Дозан увео за ди]алекат
тоска: Manuel de la langue chkipe vu albanaise, Париз, 1879. Десети
je алфабет за ди] а лекат тоска Kojn je саставио Васа-паша [Пашко
Васа] у: Grammaire albanaise (Лондон, 1887). [еданаести je од Jy6a-
Hnja: Raccolta di lanti populari ecc. (Трет, 1871). Дванаести представлю
транскрипци]у са грчким словима из старих верзи]а Библисе и н>име
се, измену осталих, служи Ксиландер: Die Sprache der Albanesen oder
Schkipetaren (Франкфурт на Ма]ни, 1835.), као и Хан: Albanesischen
Studien Цена 1854). Тринаести je транскрипци]а грчким словима
последших верзи]а ]еван!)елю, четрнаести je аналоган тринаестом,
али уз неке вари]аци)е и користе га многи Албанци из Итали]е,
ме!)у ко]има je на пример, Камарда. Петнаести алфабет тоска ди-
]алекта je из Дитури]е (Diturijd), а творац je Сами-бег Фрашери]а
држи 12 nocTojehnx алфабета и кроз графички приказ представльа како изгледа^у
знаци за различите фонеме из албанског)езика. Tpeha садржи транскрипци^у не-
ких народних песама са севера Албанке у 3 облика писагьа Koja су на)познати]а
ме!)у Албанцима.
308
из Букурешта; шеснаести je примена претходног за ди)алекат гега,
што je покушао Бенуси, тако^е у Букурешту 1890. Године; седамнае-
сти подразумева транскрипц^у турско-арапским словима.
Према Рапапорту, чишеница да nocrojn толико албанских алфа-
бета и да се тренутно ме!)у шихове ауторе и кориснике y6pajajy
Hajno3HaTnjn албанолози као што су Ксиландер, Хан, Камарда, До-
зан, Mejep, показу]е да би вероватно Haj6on>e било да се не увреде
ови врло еминентни професори насилним саставтьашем и уво!)е-
шем новог алфабета по налогу Беча.
Вицеконзул je миппьеша да жел>а за непрекидном израдом но-
вих алфабета jeflHHO служи да повеБа збрку Koja веБ влада, а не за
побол>шан>е онога што веБ nocrojn, тако да то не треба подржати.
Ме^утим, уколико треба одабрати неки од nocrojebnx алфабета,
он сматра да се суд о шима може изнети са веома различитих тача-
ка гледишта, али да су два нajвaжниja критер^ума OHaj научни и
OHaj, како га он зове, „техничко-национални“.
Наука каже да у jeflHOM алфабету свака фонема je3HKa о коме je
реч мора да одговара jeflHHCTBeHOM и }едноставном симболу. OBaj
услов испушава пре свега транскрипц^а професора Mejepa (алфа-
бет бр. 5) и, у машем степену, нека од преосталих вар^аната писма,
као што су оне под 6pojeBHMa 7, 13,15, 16. Али, албански }език има
више фонема него што има чистих латиничних симбола.
Упркос томе, добро je познато да се скоро н^едан од модерних
}езика европских култура, као што су енглески, француски, немач-
ки, руски итд. не пише по овом принципу и да je у време pa3Boja
одговара}уБих кшижевности, правописна недоследност била знат-
но изражени)'а него данас: издаша Чосера, Раблеа, Лутерова Библи-
ja итд. Из тог разлога, вицеконзул мисли да током ствараша албан-
ског писма шегову прецизност и логичност не треба узимати као
услов sine qua non.
За шега je важнее имати на уму национални критер^ум и зах-
тевати од албанског алфабета да не обухвата стране елементе. Ме-
1)утим, како не би склизнуо у смешни шовинизам, Рапапорт упозо-
рава да join на почетку ваша напоменути да латиничне и арапске
симболе не треба сматрати странима за Албанку, будуЬи да чине
ме^у народ но за^едничко добро хришБанског и муслиманског света.
Али, чак и уз ово o6jaiiiH>eibe, вицеконзул je свестан да се не мо-
же применити национални принцип, пошто алфабети почев од
309
6poja 2 до 6poja 16, уктьучу)уЬи и та два, веБином или делимично
садрже симболе или комбинаци)е ортографи)а словенских народа,
те грчког и итали)анског, Kojn нема)у превише наклоности или су
чак напри]атетъски настро)ени према албанско] национално) иде)и.
Онда би, према Рапапортовим речима, преостао само алфабет
6poj 1, Kojn због чудних характера сам себе дисквалифику)е, а сем
тога тек треба утврдити кьегово порекло и аутентичност. Стога,
преоста)е )едино арапска транскрипци)'а, али ocraje искльучиво
намевьена Албанцима муслиманске вероисповести. Ме^утим, има
Албанаца муслиманске вере Kojn je тако^е одбацу^у, зато што je то
алфабет турског ocBajana. ЕЬима Рапапорт увек одговара да не при-
пада турском ocBajany, веБ исламским народима као што су Арапи,
Перс^анци, Авганистанци, Инди}ци и Малез^ци.
Кад je о школама реч, по Рапапорту, HajnoroflHnje би било увести
jeflaH }единствени алфабет, Kojn би истовремено задовольио два ус-
лова: да не буде превише нелогичан, нити претежак. Taj дво}ни ус-
лов испувьава алфабет jeaynra, 6poj 2 из анекса, пре свега у CBojoj
реформисано} вар^анти, под 6pojeM 3 у анексу. Према мишльен>у
вицеконзула, Беч без довольних разлога одбгца да користи OBaj ал-
фабет. KacHnje Бемо видети да Беч има CBoje разлоге, али н>егов
конзуларни представник у датом тренутку Hnje упознат са н>има.
Рапапорт сматра да би било веома тешко, ако не и немогуБе, да
се ма Kojn од поменутих алфабета уведе као }единствени алфабет
у земл>и, макар од стране османли}ских власти. Ме^утим, уколико
неко то покуша дауради сполна, ризику}е да пробуди албански дух
отпора, Kojn само тражи изговор за покрет. Из свих тих разлога, он
мисли да je на}болье не оптереЬивати учителье, иначе компетентне
и одговорне, уво1)е1ьем новог алфабета по сваку цену.
nocrojn join разлога због Kojnx, по вицеконзулу, не треба жури-
ти с овом иниц^ативом, a pa3Boj догата Бе показати да je био у
праву. Прилично je дуг пут Kojn води од школе до pa3Boja кн>ижев-
ности и, у на}больем caynajy (xojn се ипак никад Hnje догодио у
пракси), Рапапорт рачуна да мора norpajarn HajMaibe годину и по
дана. Али, чак и raj тако фантастично кратак период заправо je
дужи од оног Kojn Беч себи зада}е за национално }ачан>е албанских
Арнаута.
Због тога вицеконзул сматра да je логично размишльати како je
болье априори створити кн>ижевност, а Бременом се тема алфабета
310
у унутрашвьости земл>е може разрешити сама од себе, као што се и
са другим )езицима догодило.
Он предлаже да се, зарад настанка )едне квьижевности ове врсте,
сваком аутору пружи на)‘веЬа могуЬа слобода по питавьу ортогра-
фи)е. За репродуковавье и об)авл>иван>е сво)их дела, сваки аутор би,
по Рапапорту, морао да првенствено користи облик Kojn обезбе^у-
je опште разумевавье, без бриге о различитим тенденцииама.
Овим нас Рапапорт води до теме о томе ко у овом тренутку у Ал-
бании зна да чита и Koje су врсте писма заиста досад употребгьаване.
КоментаришуБи резултате упитника Kojn je о ово] теми спроведен
у аустроугарским конзуларним канцелара ама, он пише, у форми
сижеа, да треба оставити по страни сваки оптимизам, jep je резул-
тат прилично депримира}уБи и Албанци се н>име не могу поносити.
По обавльеним истраживавьима Koje je сам вицеконзул спровео
у конзуларним окрузима Скадар и Призрен, позната су само два
типа алфабета, односно 6poj 2 и 6poj 17.
Такозваним jeaynrcKHM писмом или писмом Пропаганде nwrajy
и пишу jeflHHO католички свештеници у унутрашвьости земл>е, на
планинама и у градовима, као и мавьи део католичког становништ-
ва у неким веЬим местима.
По информац^ама вицеконзула, }едипи град у коме живе като-
лички лаици Kojn no3Hajy писмо у 6pojy Kojn je вредан помена, jecre
Скадар, мада, додаче Рапапорт, не треба заборавити да чак и та-
мо само неколицина н>их yMejy течно да 4HTajy и пишу, тако да би
било тешко прилагодити се новом алфабету Kojn би се макар и ма-
ло удатъио од онога Kojn се обично користио.
Турско-арапским писмом у албанским селима влада}у }едино
хоце (муслиманске религ^ске во!)е), а у градовима join понеки му-
слиман, Kojn се пре свега бави трговином.
Без икакве сумвье, муслимани из Призрена су релативно Haj-
образован^и у ceBepHoj Албании, а они из Скадра су Hajcna6nje
nosHajy писмо и на}мавье брину о вьему.
Тачно je да се турско-албански алфабет до тог тренутка приме-
вьивао пре свега на турски je3HK и само веома ретко на албански.
Me бутим, експеримент са новинама Ittifak, об}авл>иваним у Софи-
jn на том алфабету, имао je добар npnjeM ме!)у многим албанским
читаоцима, тако да се не може одбацити употреба турско-албанс-
ког алфабета.
311
Узима)уЬи у обзир ове чишенице и жетьени цил> - да барем )едне
албанске новине или брошура буду разумл>иве свим Албанцима са
севера ко)и тренутно уме)у да читаку и пишу - Рапапорт предлаже
следеБе: да се новине или брошура истовремено o6jaBn>yjy на два
писма ко) а смо раните помишали: 6poj 2 и 6poj 17, како би могле
да га читаку и Тоске. Поред тога, он сматра да je пожельно додати
и )едну он на)уврежени)их транскрипци)а из )ужне Албаните, на
пример, 6poj 15.
За разумеваше кшижевних дела, алфабет je битной од вере и
д^алеката, пошто приближаваше ових последних зависи од об-
}авл>иваша редом, наизменично,. дела на диалекту Гега, Тоски,
хришБана и муслимана, на три писма.
Тиме би и муслимани и хришЬани, Тоске и Геге, имали од тог
трена могуБност да размешу}у CBoje иде}е, као и да се ме^усобно
yno3Hajy и приближе }едни другима.
Како би се смашили додатни трошкови Kojn проистичу из ове ве-
лике разноликости писама, Рапапорт предлаже да се уместо штам-
пе користи други посту пак, на пример, литографу а, циклостил и
слично. НеБе бити неопходно штампаше великог 6poja примерака,
HMajyhn у виду тренутни културни ниво Албанаца.
Оно што би пак, по вицеконзулу, било корисно за Беч - jecre
noKyniaj да веБина муслимана превази^е CBoje предрасуде према
алфабетима Kojn се пишу с лева на десно, с обзиром на то да у шима
виде неко безвер}е. Наде и забринутости муслимана и албанских
патриота су у 6pojHHM случа}евима сличне, тако да Hnje неопходно
да Албанци муслиманске вероисповести буду тако неумол>иви и
сумшичави према алфабету. Ме^утим, у колони са симболима Kojn
су транскрибовани арапским знаковима видели би, у сваком слу-
najy, доказ поштоваша шихове релипце и омаж шиховом престижу
и утица^у, што би годило шихово} су}ети и повело их до национал-
ист у)‘едишеша, а да они тога нису ни свесни.
Беч ycBaja предлоге свог вицеконзула и ради по препоруци. Ме-
1)утим, пошто се проблем са алфабетима не cpetjyje сам од себе, та-
ко1)е улаже и напоре да наметне }едан }единствени алфабет, тражеБи
оптималну варианту, Koja, уколико и не буде задовотьила у исто вре-
ме толико хетерогене елементе, макар би их знатно маше натьутила.
У архивима проналазимо преписку измену Министарства
и неких албанолога, као на пример, аустргцског професора са
312
Универзитета у Грацу, Mejepa, или дворског саветника, др Талоци-
ja301. Из je/jHor од последних писама, од 9. августа 1898. године, jac-
но je да je на задатку израде jeflHor новог алфабета тако^е задужен
и конзул Ипен, као и неки представници католичког клера. Експе-
риментише се са више вар^аната.
Према овим извешта}има, Беч je припремио }едно издание Биб-
nnje на албанском, употребл>ава}уБи нови алфабет, Kojn je управо
конзул Ипен саставио са неким католичким клерицима, пратеБи
модел уцбеника за први разред у ochobhoJ школи у Босни. Metjy-
тим, пре предузимаша неопходних мера за штампаше ове кььиге у
1.000 примерака, испоставжа се да je потребно join jeflHOM прегле-
дати правопис редакц^е ове кн>иге, пошто je искрсао проблем Kojn
Hnje био унапред предвиден, због огромних разлика у менталитету
измену оних KojM осмишл^ава^у политичко деловаше и оних ко}има
je то упуБено. Овог пута, проблем лежи у томе што су они Kojn чи-
rajy из редова католичког становништва навикнути на итал^ан-
ски правопис. Верске кн>иге су написане на том }езику и тако!)е се
на том }езику штампа оно мало дотад об}авл>ених кн>ига албанске
кшижевности. Католички клерици, као и сви очеви из католичких
фамил^а 4nja би деца требало да 4HTajy поменуту Библ^у, воле
raj }език и ни) ед ан други.
Захвал>у)уБи иниц^ативама Беча, поред овог новог алфабета,
подавили су се и други планови за реформу правописа, али сви,
како информишу из Министарства, HMajy исту ману. Они не чине
интензиван културни покрет Kojn полази из унутраппьости, веБ
представл>а}у маше или више практичне cyrecrnje, 4nje ширеше je
тешко из два разлога: први се проналази у околности да су се у
албанско} штампи тог тренутка употребтьавали други алфабети и
наметаше било ког другач^ег би шокирало н>ене читаоце; друга
препрека je непр^атетьски став- клерика и писменог становниш-
тва из унутраппьости, при чему су и }едни и други непри}ател>ски
настро}ени према било KaKBoj врсти реформе и успротивили би се
уво!)ен>у новог алфабета.
Клерици ynosopaBajy Министарство како стечена искуства по-
казуху да jeflHa }едина кн>ига не може решити питаше правописа,
веБ je за то потребан низ популарних кн>ига и константан pa3Boj
301 HHStA, РА I, К. 473.
313
квьижевности; у супротном случа}у, та кшига би }едино допринела
увеЬавашу хаоса.
Из тог разлога, пошто добро позна)е клер, конзул Ипен, }едан од
аутора новог алфабета, бира да сачува стари правопис, али у исти
мах жели да се кшига што je пре могуЬе састави, како би била уве-
дена у наставу у зимском семестру Отуда се показухе да je HajnpaK-
THHHnja опци}а одштампати кшигу старим правописом.
Ова конфузна ситуаци}а се одржава упркос изузетним напо-
рима Koje je Беч уложио како би je исправио, за}едно са CBojnM
сарадницима из унутраппьости землье као и са лингвистима из
иностранства, преговара}уБи са свима, да}уБи доказе о беспрекор-
ном такту, добро} вол>и, стрпльешу па чак и велико} великодуш-
ности, изражено} у готовини.
У неким од албанских школа Koje дотира Царска и крашевска
влада, професори, упркос томе што нема довольно додатних мате-
риала за наставу на албанском }езику, одби}а}у да користе кшиге
написане према новом алфабету и об}авльене уз помоЬ Беча302.
Доки, користеЬи неколико метода, покушава да постигне да сви
католички свештеници прихвате нови алфабет, али безуспешно303.
Тако, он 23. априла 1901. године одлази у Делбенисти, у посету над-
бискупу, монсишору BjaHKnjy, }едном од главних противника но-
вог алфабета и прво му льубазно, али касни}е претеЬи - напомише
како Беч неБе одобрити шегов отпор, покушава}уЬи да постигне
да Б}анки прихвати нови алфабет. Одговор надбискупа BjaHKnja
je дефинитиван: неБе прихватити Taj алфабет без сазиваша сабора
на ком би учествовали сви свештеници ко}и су истовремено и учи-
телей у католичким школама.
Тада Доки одлучу}е да ради на сазивашу поменуте скупштине,
али насто}и да постигне да на H>oj учеству}е и друштво Bashkimi,
покретач алфабета, као и да скупштина буде под шеговим утица-
jeM304. Скупштина }едном за свагда мора одлучити о питашу албан-
ског алфабета.
302 HHStA, Adm. Reg., Fach 27, К. 35, Bericht Nr. 615/2, Scutari, am 29. November,
1901, Viceconsul Dr. C. Ranzi an Goluchowski.
303 HHStA, Adm. Reg., Fach 27, K. 35, Bericht Nr. 87/2, Durazzo, am 10. Mai, 1901,
Viceconsul Dr. von Kwiatkowski an Goluchowski.
304 Друштво Bashkimi je )едно юьижевно удружсшс Koje je основао Доки на
cyrecTnjy Беча и Koje je под шеговим yrnijajeM. Има образовне цитьеве.
314
Беч делу^е у том смеру и oxpa6pyje опата да буде посвеЬени]и
опозици)и и потражи начин помирен>а са оба надбискупа, како би
се окончала ]една веБ неиздржива ситуаци^а за аустри)ску дипло-
матку305.
Истовремено, чланови друштва Bashkimi npnnpeMajy )едан ме-
морандум у коме у писано) форми излажу да je н>ихов цил> o6je-
дин>аван>е албанског )езика и да je израда новог алфабета само
}едно средство постизаша те намере. Пишу како су спремни да по-
вуку алфабет ко)'и су саставили, у случа)у да nocrojn бол>и предлог.
Предлажу осниваьье институц^е сличне академии наука за се-
верну Албанку, у nnjeM раду би учествовале управе свих надбис-
Kynnja. Та академ^а би требало да на научни начин дефинитивно
одлучи о питашу албанског алфабета.
Ме^утим, меморандум садржи )'едну тачку према Kojoj, у слу-
najy да донета одлука не буде компетентна, друштво Bashkimi за-
држава право да je не послуша. Беч не одобрава ову тачку, због
чега nocraje неопходно да Доки припреми други меморандум исте
садржине, али ко)‘и би, без ове тачке раздора, био знатно блажи и
предусретл>иви)‘и.
Надбискуп Гверини, во!)а католичке Mncnje у Албании, тако^е се
слаже да capatjyje на сазивашу скупштине. На молбу Беча, он шал>е
бискупима BjaHKnjy у Драч и TpoKcnjy у Скопжу (главним проти-
вницима Доки)’евог алфабета) само други меморандум друштва
Bashkimi, уз }едан CBoj приложен текст за сваког од прималаца.
Вицеконзул Ранци налази да je ььегов текст врло повотъан - тон
му je тъубазан, написан je с пуно такта, уз велики 6poj комплимена-
та упуБених обо}ици бискупа, уз молбу да се потражи могуБност
договора и да се привремено прихвати нови алфабет, док се OBaj
проблем дефинитивно не реши. Моли их да за почетак прихвате
помисао да организу|у }едну скупштину и намерно избегава дава-
н>е конкретних предлога о остваривашу тог npojeKTa, anenyje на
н>их да покажу повереше и подсеЬа их какву би неповол>ну слику
305 HHStA, Adm. Reg., Е 27, К. 35, Bericht Nr. 615/2, Scutari, am 29. November 1901,
Viceconsul Dr. Ranzi an Goluchowski.
Текст надбискупа, монсшьора Квсришца, познат нам je из извешта)а 6poj 621/2
вицеконзула др Фон Ранци)а, упуЬеног Голуховском и послатог из Скадра 7.
децембра 1901, као анекс на итали)анском, а тако^е и из декрета 6poj 80212/6,
ко)и je из Беча послао Кв^атковском, те у коме се, у облику резимеа, налази
гьегова садржина. Оба документа се чувашу у HHStA, Adm. Reg., Fach 27, К. 35.
315
изазвала чишеница да скуп албанских бискупа ни)е могао да по-
стигне договор о ]едном тако важном питану као што je алфабет.
Размену писама са бискупима и надбискупима Ранци да]е на
располаган>е Бечу, као што je урадио и Доки са два pannje поме-
нута меморандума. Са CBoje стране, Беч покушава да утиче на обе
стране како би постигле неки договор. Пружа упутства CBojnM
конзуларним представништвима да препоруче обо}ици бискупа
да прихвате шегов позив и присуству}у скупштини306. Покушава
и да утиче на ших како би прихватили предлог друштва Bashkimi
Koje, са CBoje стране, мора да буде спремно да покаже предусретжи-
вост према мишл>ешима дво}ице бискупа.
Беч од CBojnx конзула тражи да се noHaniajy неутрално, jep не ми-
сли да би отворено залагаше за je/jHy или другу страну допринело
решавашу проблема. Ме^утим, да)е им инструкц^е да се усменим
путем или како им се веБ учини погодно, приближе монсишору
BjaHKnjy, nnjn се долазак ишчеку)’е у Драчу, као и да му Д ajy до знаша
да би предусретаьиво понашаше оставило бол>и утисак и да би оно
било од велике користи за земл>у, а пре свега за интересе католика.
Монсишору Доки}у тако!)е да]у упутства да треба да буде преду-
сретжив и има разумеваша.
Ме1)утим, испоставжа се да су обе стране маше подложне аус-
TpnjcKHM cyrecrnjaMa него што се очекивало, а та чишеница код
Беча изазива несигурност. Из aycrpnjcKe престонице наставл^у да
шалу упутства сво}им конзулима, у покупку да среде ствари. Де-
кретом 6poj 81326/6 од 30. децембра 1901. траже од конзула Паре у
Скошьу и управника Мутсама у Призрену да учине све што могу
како би пронашли неки прилику да охрабре надбискупе с намером
да пошалу на скупштину CBoje представнике.
Из Беча пишу307 конзулу Ипену да их се расправа о два алфабета
не тиче директно, али дajy упутства CBojnM представницима у Дра-
чу, Призрену и Скошьу да колико могу ураде, како би утицали на
бискупе BjaHKnja и TpocKnja у корист скупштине.
У исти мах, траже од конзула Ипена да извести Док^а како га
Беч тако^е енергично подржава у OBoj фази, Koja се бави питашем
алфабета.
306 HHStA, Adm. Reg., F. 27, К. 35, Wien, Erlass Nr. 80212/6, den 18. Dezember 1901,
an Kwiatkowski.
307 HHStA, Adm. Reg., F. 27, K. 35, Wien, Erlass Nr. 81330/6, den 4. Janner 1902, an
Ippen.
316
Беч сматра да je погодно да бискупи Сулати и Алесио, Kojn се у
том тренутку не помину и нису на списку позваних на скупштину
зато што у шиховим парохи)'ама нема школа, буду уврштени како
би се на та) начин остварило доношеше одлуке Kojy деле сви ал-
бански бискупи. Беч се у вези са овом иници)ативом консулту)е
са представницима o6ejy страна: Докинем и надбискупом Скадра.
Недвосмислено исказавши сво)‘у забринутост и предлоге, Беч им
пружа CBojy велику, искрену подршку због проблема са албанским
алфабетом, као и сво)у тактичност и способност да поведу згодну
инициативу за шегово решаваше.
Трокси 17. jaHyapa 1902. nocehyje управника Мутсама308 и flaje
му да прочита писмо Koje му je послао Гверини, као и CBoj одговор
Гверин^у. У шему пише да je веома задовол>ан што Бе се скупшти-
на одржати и да he joj он лично присуствовати. Као место Koje Haj-
више npncraje за скупштину предлаже Скадар, а што се тиче да-
тума шеног почетка, пише како треба да буде одмах после Ускрса.
Ме^утим, на Гверини)*ев предлог да се у школама привремено
прихвати нови алфабет, док се дефинитивно не одлучи о решешу,
Троски одговара да би то прихватио jeflHHO по одобрешу скупшти-
не. Ово je одговор Kojn не предви^а добра времена - ни Бечу, ни
jeflHHCTBeHOM алфабету.
Са CBoje стране, Клфггковски разговара са Б)’анки)’ем309. Бискуп,
као што то чини Трокси са Мутсамом, извештава аустроугарског
представника о писму Koje je примио од надбискупа Гверин^а и о
шеговом одговору, Kojn je идентичан TpoKcnjeBOM одговору: сазва-
ти што пре скупштину. Мада каже да тежи договору, за шега je од
суштинске важности да ни привремено не може да прихвати нови
алфабет.
KBjaTKOBCKH, Kojn се веБ добро сналази у локалним играма бис-
купа, ocraje забринут због BjaHKnjeBor одговора, а тако!)е и шего-
вим избором делегата Kojn Бе га представл>ати на скупштини, а
Kojn je нескривени непр^ател, монсишора Доки}а. /едино што
KBjaTKOBCKH у OBoj ситуации може да учини, a Hnje могуБе много,
jecre да покуша да утиче на BjaHKnja по питашу упутстава Koja Бе
дати своме делегату. * *
308 HHStA, Adm. Reg., Е 27, К. 35, Prizren, Bericht Nr. 3, den 19. Janner 1902.
309 HHStA, Adm. Reg., E 27, K. 35, Durazzo, Bericht Nr. 14/2, den 20. Janner 1902,
Kwiatkowski an Goluchowski.
317
У ме^увремену, Ипен обавештава надбискупа Гверини)а о садр-
жини бечког декрета од 4. jaHyapa, то jeer, о томе да Беч сматра
пожетьним да се позову и бискупи из Ilynarnja и ГЬеша. Гверини
их позива. Први му одговара да he иБи уколико сви остали буду
ишли, што je тешко тумачити као израз великог одушевл>ен>а. Дру-
ги му одговара да je за мишл>ен>е питао Пропаганду у Риму и join
увек чека шихову дозволу. Сам Гверини очеку)е одговор Пропа-
ганде како би могао да об}ави дан за одржаван>е скупштине. Када
доб^е дозволу из Рима, Гверини скупштину седам представника
д^ецеза у Албании сазива за 27. април исте године и тражи од
Царске и крал>евске владе да спонзорише н>ене трошкове, Kojn су
процешени на 400 франака. Ипен доставлю cBojy молбу Министар-
ству310 311 312 уз коментар да Беч не може добити никакве гаранц^е да
he се скупштина окончати добрим резултатом и да неЬе пропасти
због нимало при}атних борби око ситница.
Беч, ме^утим, ycBaja Гверйн^еву молбуЗП и ;jaje му преко Мар-
шала и Ипена жел>ену суму на располагаше. Тако^е, да)е дозволу
Маршалу да искористи до 2500 франака из фонда за Албанку у
enynajy да пристигне join мол би за дотирагье скупштине.
И заиста, Троски тако^е тражи финанс^ску помоБ од конзула
Паре, под изговором да се задужио како би отпутовао до Скадра,
где he се одржати скупштина. Конзул одмах обавештава Беч о мол-
би католичког бискупа,312 али дода]е да он nyryje са CBojnM ин-
тимним пр^ател>ем, што свуд оставлю негативан утисак. Одлука
Беча je да му не одговори на молбу.
Скупштина се одржава не од 27. него од 30. априла до 7. Maja. Ис-
ход je негативан. Учесници не постижу никакав споразум по пи-
татьу flBajy алфабета. Ме^утим, npnnpeMajy jeflHO писмо за Мини-
старство спол>них послова, Koje ypynyjy конзулу Ипену како би
га послао у Министарство, као и jeflHy Konnjy истог тог писма за
шега313.
310 HHStA, Adm. Reg., F. 27, К. 35, Scutari, Bericht Nr. 123/2, den 13. Marz 1902,
Ippen an Goluchowski.
311 HHStA, Adm. Reg., F. 27, K. 35, Wien, Erlass Nr. 18008/6 vom 26. Marz 1902.
312 HHStA, Adm. Reg., F. T7, K. 35, Uskiib, Bericht n 64 vom 11. April 1902, Konsul
Para an Goluchowski.
313 HHStA, Adm. Reg., F. 27, K. 35, Scutari, den 13. Mai 1902, Konsul Ippen an Go-
luchowski.
318
Спис о коме je реч (Homagialschreiben) потписали су Пасквале
Гверини, надбискуп из Скадра, Пасквале Трокси, надбискуп из
Скогоьа, Примо Бланки, надбискуп из Драча, Никола Маркони,
бискуп из Пулати^а, Лазаро MjeTnja, бискуп из Сапе, Примо Доки,
опат Мирдита.
Осим тога, Гверини се обавезу)е да за Беч припреми детал>ан
извешта| о скупштини, али he му више времена требати за шегову
израду.
Почетком )уна, Ипен располаже са више података о томе што се
догодило на скупштини314. Насупрот ономе што je обеБао Kejar-
ковском, Б}анки се понаша као на}тврдоглави}и од свих учесника.
Претпостав/ьа се да je за шегово понашаше заслужан терор свеште-
ника Николе Кацона, nnjer се yrnijaja бискуп не може ослободити.
У сваком cnynajy, бискупи пружа] у довол>но доказа да нису спо-
собни да превази^у нетрпел>ивости и личне амбиц^е и сложе се
о употреби jeflHor од ова два алфабета у албанским католичким
школама.
Управницима д^ецеза из Призрена, Драча, Ilynarnja, Лэеша и
Сапе више се допада М}един алфабет. Гверини дели н>ихово миш-
л>ен>е, али се не ycyljyje да их отворено подржи, будуйи да je веБи
део свештенства из шегове ди}ецезе за Док^ев алфабет.
Увидевши да се проблем алфабета не може одлучити из Алба-
Hnje, Гверини предлаже да страни албанолози уз помоБ Беча ода-
беру }едан од два алфабета. )едино тражи да се одржи принцип да
се албански прегласи, за Koje у латиничном писму не nocToje одго-
Bapajyha слова, oбeлeжaвajy д^акритичким знацима.
Ипен и тьегове колеге из бечког Министарства слажу се у томе
да се ова иде}а не може применити у пракси. На првом месту, ал-
бански бискупи нису спремни да прихвате одлуку поменутих
стручн>ака. На другом месту, Беч je веБ имао noKymaja у том смеру,
али резултати нису имали практичну вредност. Успех je ограничен
на то да je Фаик-бег Коница o6jaBno у часопису Албанца резултате
анкете и ништа више од тога315.
314 HHStA,Adm. Reg., F. 27, К. 35, Scutari, Bericht Nr. 306/2, den 2. Juni 1902, Konsul
Ippen an Goluchowski.
315 Према Ипеновом извешта]у Kojn цитирамо, ови резултати су об]авгьени у часопису
Albania из 1898. године, на странама 97, 98, 115-117,162-163.
319
Беч ни из политичких разлога не може прихватити ову иде|у316.
Чланови скупа албанских бискупа, мада су под заштитом Аустро-
угарске, не npecrajy да буду поданици Османли|а. Скренуло би из-
узетну пажшу ако би аустроугарска влада представляла поданике
Османли|а пред другим странцима - нису сви албанолози аустро-
угарски поданици. Османска власт не жели разво) албанског )’ези-
ка, што Аустроугарску приморава да на званичном и ме^ународ-
ном полу задржи CBoj резервисан став о овом проблему, пошто би
joj отворена подршка албанским тежняма за ствараше сопственог
писма, уместо да помогне raj цил>, нанела штету.
Упркос свему, Беч и шегови представници у земл>и покланя}у
много пажше HacrojaHy да не повреде cyjery албанских бискупа,
Koja je, како je веБ постало очигледно, веома деликатна и осетшива.
Стога Беч жури да им до}ави како, уколико то желе, могу да кон-
raKTnpajy албанологе у иностранству, али без непосредног уплита-
ня Министарства. Уверава их да he с великим интересовашем
пратити pa3Boj ове теме, и обавезу}е их да и новчано и морално
помогну албанско писмо чим се оствари договор.
Док се жел>ени договор не постигне, Беч he, будуЬи да у raj дого-
вор све маше Bepyje, paflnje задржати пасивно него активно пона-
шаше, лишено наклоности ка било ком од два алфабета.
Са CBoje стране, Ипен, како би задовол>ио албански високи като-
лички клер, Министарству предлаже слаше оба алфабета одре!)е-
ним албанолозима, уз приложена o6jannbeH>a аутора о томе зашто
су одабрали неке знаке, а не неке друге. У cnynajy да ова инициати-
ва доб^е неку практичну вредност, резултат се може доставити
учесницима скупштине.
Истовремено сматра да не би било погрешно услишити молбу
бискупа из Призрена, Драча, /Беша, Сапе и Пулат^а да се у тим
д^ецезама уцбеници oбjaвл>yjy на алфабету Mjefle. Сматра да he
бити лако преписати текстове об}авл>ене писмом Bashkimi на пис-
мо М)еда и поново их об}авити. Ови текстови тако^е o6yxBarajy и
приручнике - букваре (када деца уче да 4nrajy), као и оне Kojn се
користе за учеше 6pojaH>a, за катехезу и приче.
316 HHStA, Adm. Reg., Е 27, К. 35, Wien, Erlass Nr. 39837/6 vom 12. Juli 1902 an 1)
Baron Bornemisza, Scutari, 2) Konsul Para, Uskiib, 3) Vizekonsul von Kwiatkowski,
Durazzo, 4) Gerente Muthsam, Prizren.
320
Због чега конзул Ипен ово предлаже? Зато што и Доки и Mje-
да раде на шеговом разво}у, мада се у овом тренутку одви^а бор-
ба измену две|у тенденци)’а у албанском писму. Уколико Беч жели
да делу|е само са становишта разво|а албанског писма, мора бити
об)ективан и на исти начин подржати обе тежн>е.
Ме1)утим, Министарство нема толико времена и себи не може
дозволити чекан>е да види ко)‘и би од два алфабета победио у прак-
си и имао више могуБности да га сви католички Албанци прихва-
те, и то из веома битног разлога: ни|едан од н>их Hnje самодоволен,
нити се сопственим средствима може представити албанско} пуб-
лици, будуБи да су оба потпуно зависна од финанси}ске помоБи из
иностранства317.
По Ипену, уколико одлуче да чекану, било би исто као одреБи
подршку, а то би пак значило окончаваше тежтьи за разво) албан-
ског писма. Он пореди два алфабета са експериментима Koje )едан
проналазач изводи када конструише неки нов апарат; шему je та-
ко!)е потребан новац како би потврдио cBoj модел, а уколико му се
не дозволи да изводи експерименте, неБе се сазнати какве квали-
тете н>егов изум поседу)е.
Наравне, према Ипеновим речима, тужно je што се у овом слу-
4ajy експерименти спроводе на штету албанских ученика, али на
Kpajy KpajeBa, то je унутраппьи проблем Албанаца, Kojn Бе они мо-
рати да разреше са cboJhm католичким духовним во^ама. Нажа-
лост, они нису пронашли други начин делован>а, него су морали да
на пробу ставе омладину, о Kojoj би требало да брину уместо да с
шом експериментишу.
Ипен предви^а да Бе борба измену два}у алфабета rpajarn неку
годину и довешЬе до поделе ме!)у Албанцима католичке вере. Али,
то га не плаши, зато што мисли да je то }едини пут Kojn води ка об-
}един>аван>у. Заиста, у самом том тренутку, подела веБ nocrojn: по-
дел>ени су на три трупе - }едни пружа}у подршку старом писму,
други Доки}евом, а треБи оном Mjeдинoм. Након расправе и поделе,
Аустри}анац опекуне да схвате Kojn je од н>их на)бол>и да и Албанци
католичке вере прихвате алфабет Тоски, тиме окончавши поделе.
Ме^утим, он греши у сво}им предви!)ан>има и надашима. Биску-
пи, с }едне стране присталице монсишора М}еде, с друге пристали-
це монситьора Доки}а, ме^усобно се на на}жешБи начин напада}у и *
317 HHStA, Adm. Reg., F. 27, К. 35, Ippen, Bericht Nr. 306/2, веБ цитирано.
321
cboJmm сукобом повлаче за собом и цео клер318. Свака crpyja тежи
стицану присталица. Пошто се не може очекивати да Царска и
крал>евска влада одлучи да предузме промену алфабета у школама
без уважаваша мишл>ен>а албанских бискупа, започин.е права оф-
анзива, чи|и je цил> осва)ан>е нове веБине ме!)у бискупима.
Став удружен.а Башкими доживл>ава знача|но |ачан>е након
што je монсишор 1>акомо Серели, н>егов тренутни председник,
именован за бискупа Сапе, што уноси немир у М^едину onijnjy, та-
ко да од тог тренутка, увек када треба покрити неку упражшену
бискупску катедру, више се у тренутку доношен.а одлуке не узима
у обзир ко je на}идеални}и кандидат, веБ тьегова припадност jeднoj
или друго) фракции.
}едан од на)тежих удараца Koje господин опат мисли да нанесе
писму Агими, a KojnM, по мишл>ен>у новог представника у Скадру,
Крала, у исти мах наноси и озбил>ну штету аустр^ским интереси-
ма - jecre формализаци}а jeflHor договора измену н>ега и итал^ан-
ског генералног конзула 1905. године. Према овом договору, итали-
}ански конзул npncraje да се у итал^анским школама у Албании
користе албански уцбеници штампани у Италии, на алфабету
Башкими, чиме nocrajy директна конкуренц^а онима Koje Беч до-
тира и o6jaB?byje.
Од тог тренутка, расцеп измену два система у Скадру nocraje
join веБи и не изнена!)у|е то што се, мада je то у основи погрешно,
jeflaH квалифику^е као итал^ански, а други као аустроугарски.
Свака по}единачна аустроугарска акц^а или покрет из Скадра
на}пажл>ив^е се npencnnryje како би се утврдило да ли заправо у
HeKoj мери заступа интерес jeflHe од flBajy страна.
У оваквим околностима практично je немогуБе да Беч крене
крупним кораком, не flO3Bon>aBajyhn да га збуне гласине и држеБи
се само оног на)бол>ег, будуБи да се тьеговим мотивац^ама увек
npnnncyje други смисао. Тада, аутоматски, jeflHa или друга трупа
у односу на шега заузима позици}у, без обзира на конкретну тему
о Kojoj je реч.
У расправе око алфабета Memajy се Haj6ecMncneHnje ствари. Тако
се, ма колико то парадоксално звучало, према Краловом извешта^у,
318 Погледа)те HHStA, Adm. Reg., Fach 27, К 35, Scutari, Bericht Nr. 122, Geheim,
den 9. November 1908, Kral an Alois Freiherr von Aehrenthal, (у то време министар
спотьних послова).
322
у ову тему Memajy расправе о замени ита л иранских братстава аус-
три)'ским, о дотирашу клера, о питашу католичке музичке капеле, о
изборима комиси|е католичке за)еднице, о поставл>ашу учител>а итд.
Аустроугарска школска политика у Албанией осушена je да се и
дал>е сама по себи разви|а. Беч у основи не располаже ничим сем
примитивних уцбеника на албанском, због чега je дошао у компро-
MHTyjyhy ситуац^у у односу на итал^ански школски систем, Kojn
много обеБава и одлучно улаже како би себи отворио путеве, осла-
ша)уБи се притом на }едан (език културе, Kojn располаже обилием
разноврсних средстава и дидактичких материала.
Насупрот томе, у аустроугарским школама, Koje HMajy албански
je3HK као главни, немогуБе je направити видном напредак пошто
не nocTojn довошан 6poj уцбеника на албанском за гимнази}ску на-
ставу и усавршаваше. Ме^утим, шихову израду OMeTajy расправе
око питаша алфабета, што одвраБа многе ауторе од штампаша не-
ког новог дела, али и, с друге стране, додатно приморава Беч да не-
редовно штампа нове текстове, будуБи да луди никад нису сигур-
ни да ли Бе данаппьи алфабет бити актуелан и сутра.
Од две поменуте фракщце, представници Башким^а су у пози-
ции да pa3Bnjajajy живше активности, пошто, захвал>у|уБи подрш-
ци Kojy flo6nja монсишор Доки, располажу веБим финанс^ским
средствима него присталице алфабета Агими, Kojn се, не рачуна^у-
Би ни на ког сем сопствених снага, не баве ничим осим школских
текстова Koje je приредио Беч. Заузврат, са исто толико неповереша
npnMajy сваку пажшу усмерену на Док^еву фракц^у, чиме Беч
буквално не ради ништа друго него увеБава неслагаше у сопстве-
ним редовима.
Из овог лавиринта неспоразума и компромиса Kojn коче аустро-
угарску акц^у, само се могу извуБи неким широким споразумом,
Kojn би по питашу алфабета успео да помири све napTnje.
С овим задатком у Скадар 1905. године стиже Август Ритер фон
Крал, особа Koja на^више доприноси усаглашавашу албанског ал-
фабета. Ово достигнуБе не долази случайно, веБ je условлено го-
динама искуства стеченог током карьере на Балкану и дубоким
познавашем Албанаца и шихових д^алеката. С обзиром на то да
je ово jeflaH од на]‘знача)ни}их резултата целокупне аустроугарске
акци}е, те да наджившава и саму MoHapxnjy, сматрамо да je пожел>-
но укратко представити професионални пут овог чувеног бечког
323
функционера, коме треба одати нечаст не само за установл>ен>е,
вей и за опстанак |единственог албанског писма. Информаци)е
ко)'има располажемо потичу из извешта]а kojh je о н>ему саставило
само Министарство и ко)и се чува у Царским и крагьевским архи-
вама319. Овде га готово дословно преносимо.
Август Ритер фон Крал je ро^ен 20. jyHa 1869. Hajnpe ради као
аташе, а касни}е као вицеконзул у генералним аустроугарским
конзулатима у Цариграду320, Скадру321 и Bejpyry, у периоду од
1894. до 1897. Директор je конзулата у Битол>у322 од 1898. до 1904.
Од 1904. до 1905. ради као конзул у Министарству спогьних посло-
ва у Бечу, где се бави пословима везаним за Албанку, а од 1905. до
1909. године у Скадру. Од 1910. до 1913. године je генерални конзул
друге класе у Измиру и Солуну.
Током свог боравка у Витолу улаже велике напоре у посредо-
ван>е измену ме^усобно сукоб/ьених страна у побунама Бугара323,
стичуйи дубоко познаван>е услова у roj зони и фокусира}уйи се у
основи на културни и ктьижевни аспект, са Албанцима, а пре свега
са покретом Албанаца православие и муслиманске вере из цен-
тралне и jyжнe Албанке, 4njn на}важн^и делови чине део тьеговог
округа. Током тог периода врло добро je научио албански.
Након земгьотреса у Скадру 1905. године, он организу^е дуго-
рочну делатност за помой угроженима, не правейи разлике ме!)у
вероисповестима. Истовремено неуморно ради на бу1)ен>у соли-
дарности и подстицану разумеван>а за}едничких националних
интереса код присталица све три конфес^е у Албании, Koje се од
319 HHStA, Archivbefehl XIX/84, NL Kral, К. 5.
320 To je онданпьа престоница Османског цасртва. Данае се зове Истамбул и
HHje више главни град Турске.
321 Град у Османском царству, данас у Албании.
322 Град у Османском царству, данас у Републици Македонии.
323 Реч je о устанцима на Koje je позвао део бугарског становништва из ове ре-
пце, првим Kojn су се догодили по jaBHOM o6jaBH>HBaH>y одлука са Берлинског
конгреса 1878. године, када се OBaj регион врайа Османском царству, а мусли-
мани, понижени поразом у последнем руско-турском рату спроводе низ по-
кол>а и малтретиран>а ондашн>ег бугарског становништва. Друга побуна je из
1902. године, с цил>ем ослобо!)ен>а од османске владавине и cnajaaa са CBojnM
земл>ацима у ByrapcKoj. Обе буне сурово je угушила редовна турска BojcKa и фа-
натизоване муслиманске масе, ме!)у корима и албанске. Убгцене су стотине хи-
лада Бутара, спалене стотине села, а преживели емигрира^у у Бугарску, чиме се
етничка слика тог региона мен,а на штету paunjer вейинског присуства Бутара.
324
давнина боре }едне против других, притом подржава}уБи нужно
постизагье ^единства.
Нэегова активност у Сорди пружа му неочекивану могуБност да
дубтье упозна Taj регион и Албанце, тако^е проучава)уЬи и ситуа-
ци}у Албанаца католичке и муслиманске вероисповести са севера
и шихове односе са другим члановима племена. На Taj начин доби}а
прилику да 1908. године у велико} мери утиче на организаци}у кон-
греса у Монастиру за об}един>аванэе албанског алфабета, на ком се
путем компромиса постижу позитивни споразуми у том правцу
Он 1904. године ради у рангу генералног конзула прве класе као
аустроугарски комесар у Комиси}и за ме^ународну контролу за
Албани}у, што je посао Kojn обавгьа у блиско} сарадн>и са муфти-
joM-бегом Либоховом и са бегом Фрашери}ем, усмереним на утвр-
1)и ваше независности Албани}е.
Након привремене службе на функции директора у одсеку Ми-
нистарства спо/ьних послова у Бечу 1915. године, он почетком 1916.
и четврти пут nyryje у Албани}у, овога пута у сво}ству аустроугар-
ског опуномоЬеника Министарства спо/ьних послова, у склопу Haj-
више цивилне и во}не администраци}е. По н>егово} молби, CTBapajy
се три генерална надлештва, налик на министарства - за финанси-
je, образование и правду, са високим албанским функционерима на
челу, а тако^е се поставлю и особа од на}вишег независног мусли-
манског духовног ауторитета, високи муфти}а. Тако^е, оснива се
Албанска кгьижевна комиси}а и }една управа за статистику, Koja
поред других задатака врши први демографски попис, доделу пре-
зимена итд.
На}природни}е се CTBapajy и нужни одсеци, подре^ени или у
различитим окрузима земл>е придодати централним одсецима, са
одговара}уБим особтьем иск/ьучиво албанске националности.
Фон Крал постиже да албански буде проглашен за исклучиви и
}единствени званични }език у окупираном делу Албани}е, ствара-
jyhn тако изванредан подстрек за учен>е албанског }езика писаног
монастирским алфабетом, у цилу ствараша }едиснтвеног писаног
албанског }езика. Албанска кшижевна комиси}а има задатак да
проучи и контролише све званичне албанске цивилне правилнике
и све стране во}не правилнике, као и сва званична издаша, уцбени-
ке за школе, пре шиховог об}авл>иван>а у тачно} и }единствено} фор-
ми албанског израза.
325
Настава на албанском )езику тад достиже неслуКени успон: у
свим кра|евима се OTBapajy албанске школе, за Koje треба тражити
маше или више одговара)уКе професоре.
ПосвеКеном сарадшом албанских функционера, Kojn показуху
ентузи^азам и разумеваше, отпочише жива законодавна и кон-
структивна активност на свим потьима албанске цивилне админи-
стращце, Koje у другим кралевима )едва да je било током ратних
сукоба. Та je активност у Албании дала богате плодове. Албански
функционери одабрани у то доба показуху CBojy вредност и задр-
жава)у je и под наредним владама. Многи од ших током година
напреду)у до на)виших лествица националне функционерске xnje-
papxnje. Административни систем Kojn je тад оформтьен oncraje и
све до ме^уратног периода чини основу и кичму албанске нацио-
налне независне администраци)е, при чему се Крал сматра шего-
вим оснивачем. Почетком 1917. године Крал je именован за члана
аустри}ског наследног Витешког реда.
Кад je шегова административна активност у Албании након
рата (1918) окончана, у Републици Aycrpnjn прво заузима место
шиховог генералног конзула у Хамбургу (од 1919. до 1920), затим
место специ)алног аустри)ског изасланика за Исток и као минис-
тар са високим овлашКешима ради у Бугарско) (од 1921. до 1923), у
TypcKoj од 1924. до 1932. и истовремено у Персии од 1928. до 1932.
године.
Као последица овог шеговог последшег задужеша, Крал по пен-
зионисашу o6jaB/byje )едну cepnjy кшига о ново) Турско), као и
кшигу Земтьа Кемала Ашашурка, сшваран>е модерне Турске из 1935.
године, чи)е се друго, ревидирано и врло допушено издаше поново
об)авл>у)е.
ВраКамо се уназад у 1905. годину, када Крал стиже у Скадар и
покушавамо да испричамо шта je поводом албанског алфабета по-
стигао. Током различитих путоваша, вишегодишшег продужава-
ша боравака и истраживаша у Албании осамдесетих година де-
ветнаестог века, он je веК био уверен да национално у}едишеше
и напредак у разво)у албанског националног осеКаша не би били
могуНи без об)едишаваша алфабета и креираша за)едничког кши-
жевног )езика324. Три године касни)е он, у форми широког резимеа
сво)их активности, упуЬеног Министарству, noTBpljyje да je по-
324 HHStA, АВ XIX/84, NL Kral (Herencia Kral), К. 4.
326
следших година сав сво} труд у Монастиру усмерио на сазреван>е и
промовисан>е )едног решета за питан>е албанског алфабета325.
Стигавши у Скадар, join }едном инсистира на тврдн>и да je након
разматракьа по}единости албанског националног покрета и након
посматратьа свог блиског односа са представницима различитих
фракци}а, уверен да je разноликост алфабета Kojn се користе у Ал-
бании }едан од главних узрока недостатка }единства и настанка
ме^усобно супротставтьених трупа, као и да се расправе о алфабе-
ту у велико} мери криве како за заостатак, тако и за успорен pa3Boj
албанског }езика и ктьижевности.
С тугом и чу^ен>ем,326 он констату}е да je огромна жртва Kojy je
Аустроугарска поднела за промовисатье албанских националних
цил>ева у католичком северном делу земл>е, прецизни}е у Скадру,
остала потпуно непозната у остатку Албанке, услед недостатка
средстава за уза}амно споразумеватье. Сходно томе, аустроугарска
акци}а je скоро у потпуности претрпела неуспех.
Он примеЬу}е да кншжевни npojeKTH на северу и они на jyry ни
HajMaibe нису повезани и свака штампана кн>ига, било да je штам-
пана о трошку аустри}ских донаци}а, било захвал>у}уЬи другим
прилозима, доноси корист само малом кругу заинтересованих,
док код осталих пролази непримеЬено.
Исто се догата и када je реч о ограничено} публици Koja прати
различите новине, чи}е штампан>е врло често Аустроугарска доти-
ра. Оне се у веЬем 6pojy случа}ева по}авл>у}у као ништа више од
страначког органа, Kojn делу}е у служби по}единачних интереса
или конкретних по}единаца, губ ch и, ме^утим, же/ьени утица} на
jaBHO мн>ен>е уопште.
Према Краловом мишл>ен>у, потпуно je }едноставно разумети
зашто се процепи на квьижевном плану тако^е преносе и у облает
политике и зашто, као последица тога, албански ктьижевни по-
крет за}едно са албанском штампом више доприносе ширетьу ових
фракци}а него шиховом приближавашу и превазилажешу ме^усоб-
них антагонизама.
Само nocTojaibe различитих ди}алеката, посебно Гега и Тоски,
чини елемент раздва}ан>а, па je потпуно немогуЬе поставити било
325 HHStA, Adm. Reg., Fach 27, К. 35, Scutari, Bericht Nr. 122, den 9. November 1908,
Kral an Alois Freiherr von Aehrenthal, тадашн>ем министру спотьних послова.
326 HHStA, Ibid.
327
какве за|едничке кн>ижевне или политичке тежн>е, уколико се при-
падници различитих грана албанског становништва не би могли
споразумети чак ни о за)едничким графичким знацима.
Тако дакле Крал наилази на стан>е у ком национални покрет са
jyra и она) са севера сваки иду сво)им путем, практично )едан за-
себно од другога.
У оваквим околностима се, пре свега са бечке тачке гледишта,
назире да je тешко пронаЬи начин на Kojn би се могло ефикасно
утицати на целину )‘авног мн>ен>а у Албании, са ци/ьем да се из-
недри неопходна корист по aycrpnjcKO политичко деловаше.
Крал je уверен да се jeflaH од основних стубова за постизан>е
националног разумевавьа - равнотежа верских супротстав/ъаша,
не би могао постиЬи све док су iiocrojehn алфабети сви до }едног
ставтьени у службу неке од ревене вероисповести, rj. док се на пи-
семеност гледа као на верско питан>е.
С обзиром на такво стан>е ствари, обавештава Крал, сваки поку-
maj подстицан>а кшижевне делатности носи терет као Каинов жиг,
погоршава)‘уКи неслогу, зато што обично утиче jeflHHO на }ачан>е
неке конкретне стране, па га она сама експлоатише и искоришЬа-
ва, а за}едница притом нема превише користи од н>ега.
По Краловим речима, нико Hnje због ових незгода више штете
претрпео од аустроугарске акц^е у Албании, Kojy подржава огро-
мна ко личина средстава и Koja се, упркос томе што има неке пот-
пуно другачгце цил>еве, веома често представл>а, како у Албании,
тако и у иностранству, као чисто пристрасна или верска политика.
Тако нису HeflocTajann ни они Kojn су Бечу приписивали маки}аве-
листичке намере, односно жел>у да оживи неслогу и делу)е у скла-
ду са мотом divide et impera (завади, йа влада/).
Сем тога, различитост писама, по Кралу, има и крупан недоста-
так jep страним групама омогуЬава борбу за стицаше утица}а у Ал-
бании, уплиташе у национална питан>а, привлачеКи представни-
ка овог или оног алфабета за}едно са издавачким органима, што je
оптеретило аустри)'ску политику, изузетно joj отежава}уЬи посао.
Из свих ових разлога, Крал тврди да je лично уверен да je, не
само у наводном интересу албанског }единства, веБ, конкретно, у
интересу бечке политике унутар земтье, обавезно и хитно допри-
нети свим снагама разрешавашу ове деликатне ситуац^е.
328
Оставльа)уБи по страны кругове Тоски, kojm одре!)у)у норму и
веБински прихвата)у алфабет Фрашери, чини му се да je Скадар
jeflHO од места у корима би Беч морао да интервенише свим дос-
тупним средствима, jep се тамо од давнина писало и штампало на
албанском и неколико писама Koja се и дан данас користе управо
у том граду угледало светлост дана. Тамо би, по конзуловом миш-
л>ену Hajj ед поставите било постиЬи споразум Kojn би, онакав
каквим га он замипиьа, требало да почне да олакшава контакте
представника са севера и jyra, Kojn HMajy моЬ одлучиван>а.
Када у пролеЬе 1905. године доби)е прилику да изложи CBoje
гледиште властима у Министарству, Крал flo6nja одобрение и
пуна овлашЬен>а да у та}ности, са свог новог намештен>а у Скадру,
предузме активности у назначеном смеру, не доводеЬи притом у
сумну, како он тврди, принцип неутралности, Koje je Министар-
ство до тог тренутка бранило, нити OHaj о неуплитану у албанска
питаша, као што je питан>е алфабета.
У главним цртама, суштина питаша албанског алфабета 1905.
године je следеЬа327:
Албанска писма Koja се користе у региону аустроугарског дело-
ван>а су:
1. Писмо Фрашери, тако^е познато и као народно или цари-
градско
2. Грчко писмо
3. Старо писмо из Скадра или писмо }езуита
4. Писмо Башкими Koje заступа страна монсишора Прима До-
Knja
5. Писмо Агими или Mjefla
По Краловим подацима, знатно обимн^им од информац^а
KojnMa je 1897. године могао располагати конзул Рапапорт (први
представник Беча задужен за прикушьаше информац^а о стану
албанског алфабета), писмо Фрашери je на}важни}е и Hajpacnpocra-
HjeHnje, те доминира целокупним jyroM и централном Албан^ом,
а стога се на северу често назива тоск^ским. У западно) половини
Албанке потье н>егове употребе се простире до санцака Драч, где
има CBoj прави бастион у Тирани; на истоку, датье од Скошьа, пен>е
се до ПеБког санцака.
327 Информащре су преузете од Крала или, прецизш-ije, из н>еговог раните
поменутог извешта] а од 9. новембра 1908. године.
329
Створила га je 1880. године ]една скупштина познатих албан-
ских патриота, ме!)у ко)има се, измену осталих посебно истину
браЬа Абдул, Наим и Сами-бег Фрашери, а затим Васа-паша и Jo-
ван Вретуа Пани Врето). Наденули су му име „народни" како би се
разликовао од алфабета грчког порекла ко|и се до тада исюьучиво
користио у )ужно) Албании.
За н>егову одрживост je у велико} мери заслужна чин>еница да
je веЬ пре много година удружен>е English and Foreign Bible Society
напустило грчка слова за н>ихове албанске текстове на Тоска диа-
лекту, Kojn се до тада исктьучиво тако штампао и CBoje кн>иге пре-
ведене на албански прештампало- користеЬи нови алфабет, тиме
веома 3Ha4ajaHO доприносеЬи н>еговом ширену.
Заснивао се на фонетском принципу да сваки посебан глас
представлю }едно конкретно слово и Taj цил> тежи да постигне ко-
ристеЬи по могуЬству латинични алфабет, а фонетске знаке Kojn
му недостачу надокнадио прибегава}уЬи за грчким словима и дру-
гим словима cKopnjer настанка.
Нема сумн>е да се ово писмо ослан>а на веома тачне и модер-
не научне принципе, ме^утим, има огроман недостатак што му je
неколико слова, конкретно великих слова, прилично китшасто и
тешко за писан>е и не могу се пронаЬи ни у }едном другом пис-
му, па зато не nocrojn ни }една jедина европска штампари}а Koja их
има, тако да се Mopajy специ}ално излити.
Упркос томе, нема сметн>е да се он укорени у Албании, подсти-
чуЬи nojaBy националне кшижевности, Koja je имала апсолутно
трансцеденталан утица} на разво} албанског }езика.
По Краловим сазнан>има, албанско удружен>е Diturija из Буку-
решта има заслуге зато што je било н>егов на}племенити}и заштит-
ник и промотер, како у разним врстама кн>ижевних сведочанста-
ва, тако и у школама.
Упркос потешкоЬа Koje представлю набавка слова, nojaB/byje се
све више новина Koje се служе овим системом, а тим поводом треба
пре свега поменути новине Дриша (Dr it а), об}авл>иване до скоро у
Софи}и, Koje су, са свим сво}им ограничешима, постале на}бол»е од
свих албанских новина.
Управо зато што су га Албанци сматрали }единим „правим", „не-
зависним", алфабет Фрашери je пустио дубоке корене у Албании,
а како су н>еговом стварану кумовали познати и славни родолуби,
330
у многим круговима се на Kpajy сматра националном баштином.
Бити му неверан сматрало би се ничим другим до издарм.
У садашшости се призна)е да су му главни заштитници били
бегови из Корче (посебно Орхан-бег), затим Шахин-бег Коло-
нка, Кристо П. ЛЬуараси, Георг Кири)'ас [George Kyrias, алб. Gjergj
Qiriazi], брат првог албанског проповедника и оснивача школе у
Корчи, Герасима Кири)аса [Gerasimos Kyrias, алб. Gjerasim Qiriazi],
затим Наум Наци, чланови Албанске уни)е из Букурешта, али из-
над свих и на првом месту je Мидхат-бег Фрашери, са кшижевним
псеудонимом ГЬумо Скендо [ориг: Lumo Skendo], син Абдул-бега
Фрашери)а, из Албанске лиге, веома познатог у ово) земл»и.
Грчки алфабет има знача)а у оним кра)евима Албани)е ко)‘и се
граниче са Грчком, мада je у другим Бременима доминирао на тим
територ^ама и то не само ме!)у Албанцима грчке православие ве-
ре, веБ и онима Kojn живе у }ужним деловима ]ашинског вила}ета,
Tj. ме!)у муслиманима под грчким културним утица)'ем. Osaj алфа-
бет ме!)у првима je пронашао природан пут продора, преко школа
и грчких цркава; ме^утим, последних двадесет пет година, посма-
трано у односу на период о коме говоримо, снажно се повукао
пред алфабетом Фрашери. Како се национална странка успишала,
он je губио тло под ногама и постао )’една од омитьених мета на Kojy
су бивали упуЬени напади родотьуба.
Влада из Атине je, уз велике уложене напоре, свим средствима
покушала да одржи CBoje потье деловаша, као jeflHO од на)'важни}их
и на)‘ефикасни}их оруж)‘а грчке пропаганде и у Toj намери подсти-
цала чак и nojasy скромне грчко-албанске кшижевности. Дотира-
ла je албанска новинска предузеЬа створена у Tp4Koj и гарантовала
об}авл>иван>е албанских кшига, без обзира на порекло, али уз jeflaH
услов - да користе грчка слова у шима. У том смислу, остварила je
1903. велики успех доб^ашем и касни)’им об}авл>иван>ем Албанс-
ког речника Константина Кристофорид^а из Елбасана, доказавши
овим маневром Албанцима са jyra nocTojaibe симпат^а грчке вла-
де за албанско питаше.
Грчки алфабет у том тренутку тако!;е користе и многе право-
славие Тоске у KojnMa се национално осеЬаше свакако веБ пробу-
дило, али Kojn се, упркос свему, не ycnesajy сасвим ослободити
yrnijaja грчког образоваша.
331
Поборници ове тежьье налазе се у орбити Корче, у /ашинском
вилайету и унутар колонке православних Албанаца из Египта.
Сматра се да je н>ихов во!)а доктор из Корче, др Адамидис, ко;и
живи у Каиру.
Meljy на}стари)им албанским писмима налази се и оно Koje упо-
требл>ава)у )езуити у штампи „Безгрешног зачеБа“ и Koje je разви)е-
но на основу старих графта албанског свештеника Бланкуса.
Реч je о мешавини латиничних, грчких и страних слова, ком-
бинованих без неког принципа Kojn би им дао }единство и Koja je,
упркос тешком учешу, до пре само неколико година представляла
систем писма Kojn су прихватали не само католици, веБ и доста
муслимана из северне Албанке. /езуити су се н>име служили у
складу са ци/ьевима CBojnx дела и верских публикац^а, ме!)у ко)и-
ма треба истаБи Hajno3Harnjy од свих: католички семинар Elcija е
zemers Jesu Krisctit („Гласник срца Исусовог“). Због свега тога, може
се сматрати католичким алфабетом пар екселанс.
Стварашем два модерна алфабета - Башкими и Агими - Kojn
су се по)авили у Скадру, jesynTCKO писмо, KojnM се у почетку Беч
у недостатку неког больег служио како би покренуо CBojy акц^у
у албанским школама, лагано je губило разлог свог iiocrojaiba, па
чак ни гьегови представници не одбацу)у nflejy да му je сужено да
нестане из актуелне употребе.
У ме^увремену, средином деведесетих година, након дуге деба-
те, почин>е се на северу и на jyry наметати мишл>ен>е да у стварашу
албанског алфабета треба прибеБи латиничним словима, као што
и сугерише индоевропски карактер je3HKa и потреба прикльучеша
Албанке области западне културе.
По Кра ловим речима, против ове иде)е су се у почетку бори л и
неки чланови албанске колонке из Букурешта (као што je Н. Начо,
измену осталих), a KacHnje и Фаик-бег Коница у свом часопису Ал-
SaHuja, Kojn се об}авл>ивао у Бриселу, као и монсишор Примо Доки,
опат Мирдита, Kojn je био на челу лингвистичког друштва Башки-
ми (,,У)един>ен>е“), основаног у Скадру. Алфабет Kojn je он створио
заснива се на употреби комбинованих слова за извесне гласове
Kojnx нема у латиничном систему.
HajncTaKHyrnja предност овог писма, KojnM се у то време и Беч
веБ неколико година служи, jecre да се могло без проблема било
где штампати и користити за транскрибовагье телеграма.
332
Након мало оклеван>а, Фаик-бег je cboj алфабет прилагодио
Башкими)у, чиме се н>егова партита домогла вредног издавачког
органа Kojn му je омогуЬавао пропагандно деловаше.
Како je начин комбинован>а слова у систему Башкими функцио-
нисао на сличан начин као у енглеском }езику, по Краловим опсер-
ваци}ама, неоспоран je Доки}ев и Файков утица}, пошто су они би-
ли }едини учени Албанци тога доба Kojn су владали овим }езиком.
Ослан>а}уЬи се на }едноставност шегове употребе, од тог тренут-
ка се овим алфабетом служе бро}ни албански публицисти у раз-
личитим зем/ьама Европе, као што je Анселмо Лорекио у Nazione
albanese, Сотир Петси у Kombi, Никола Ивана} у Shpnesa е shcype-
niis, Гаспар /акова, Г. Широ, Н. Асдрени, П. Tjepl) Фишта, Д. Ндоц
Ника} итд.
За разлику од Скадра, где су присталице монсишора Доки} а и,
неко време, саме школе Koje je Аустроугарска дотирала - доприно-
силе ширешу алфабета Башкими, у остатку Албани}е се ни}е могла
извести иста ова операци}а Koja би ограничила употребу укорен>е-
ног писма Фрашери на минимум.
Управо оно што се по општеприхваЬеном правилу сматрало
шеговим на}веБим дометом, фонетска комбинаци}а, н>егови су
противници сматрали за главни дефект, истичуЬи да je у сукобу са
суштином }езика и да на часовима збун>у}е ученике.
Став Kojn су н>егови критичари бранили доживео je знача}но ja-
чан>е, чак je пронашао и неку врсту оправдаша у мишл>ен>у линг-
виста и албанолога, ко}и су из}авили да je фонетски принцип, исти
она} на ко}и се ослаша систем Фрашери, био на}исправни}и за ре-
продуковаше албанских гласов а.
У Скадру je седам година рани}е дошло до поделе ме!)у чланови-
ма друштва Башкими, Koja je била подстакнута пре свега разлика-
ма у стручном мишл>ен>у. Ово друштво je поставило сво} ствараоца,
пароха др Ндреа М}еду, на чело jeflHe трупе Koja je стала у одбрану
новог алфабета, названог „Агими“ (,,3ора“). Taj алфабет више се
ослашао на латиницу него сам Фрашери, тако што je изражавао
гласове ко}и су недоста}али уз помоБ ди}акритичких знакова изнад
одре^ених слова.
Управу новим лингвистичким друштвом je убрзо након тога
преузео брат др Ндреа, бискуп Сапе, монсишор Лазаро М}еда,
коме су се одмах придружили и сви остали католички бискупи
333
ди)ецеза, тако да Беч поста)е приморан да join )едном прихвати
ова) нови алфабет за об)авл>иван>е кшига за CBoje албанске школе,
)'едногласно против монсшьора Доки} а.
До тог тренутка, албански издавали )'едва да су обраЬали пажну
на М)един систем, за шта je заслужна чишеница да се неколико н>е-
гових слова не nojaB/byje у другим алфабетима, тако да се Hajnpe
Mopajy за сваку по}единачну штампари}у изливати, што ствара
знача}не трошкове. Реч je укупно о три слова.
Писмо Агими тако!)е Hnje имало на располаган>у ни сопствене
новине, све док годину дана пре овог Краловог извешта}а Hnje ос-
нован Дашамири (Dashamiri) из Трста. што je истог тренутка до-
принело подизашу н>егове репутаци}е. И у овом случа}у, као и када
je посреди алфабет Башкими - популарност новог алфабета расте
само у Скадру, док je остатак Албанке, насупрот томе, остао при-
лично удатьен од расправа око писма Koje су се тамо одигравале.
Практично je немогуБе сврстати у албанска писма (с обзиром
да нису у употреби у земтьи) различите научне алфабете, као што
je Густав MejepoB, алфабет JoxaHa /арника, Георга Пекмези}а итд.,
као и турско-арапско писмо, Koje су у последнее време подржавали
пре свега реакционарни муслимани, као и албанско-муслимански
кругови из Скадра и Призрена и Младотурски комитет.
Уво1)ен.е турског алфабета за транскрибоваше текстова на албан-
ском, попут онога што се догадало у случа}у грчког алфабета, Hnje
подрежено лингвистичким разматран>има, веБ чисто политичким
и представлю последняя покуша)' турске владе да издво}и Албанце
муслиманске вере Kojn су интегрисани у лингвистичко-национал-
ни покрет за еманципаци}у CBojnx хришЬанских землюка.
Из разлога политичке природе, решение проблема алфабета
Кралу се од самог почетна чинило нужним, а након }едног кратког
боравка у Скадру учвршБу}е се у свом уверену и уви])а да je то ап-
солутно неопходно кад се разматра живи интерес Kojn Беч има да
одржи протекторат над римокатолицима у Албании.
Крал Разуме да главни узроци свих тешкоЬа с KojnMa се на поли-
тичко-културном полу суочава}у - очигледно леже у расправама
Koje се тичу алфабета и HMajy посебно раз)едину}уБе де}ство на ка-
толичке кругове. Неке од тих потешкоЬа су раз}един>еност клера,
ослабтьеност католичке парти}е, растуЬи итали}ански утица} на
верска питаню, засто} аустроугарске акци)'е ствараню народних
334
школа. По шеговим речима, директан споразум измену Mjefle и До-
Knja, Kojn одлучно cToje на сво}им позици}ама, не спада у домен мо-
ryher, те сво)у пажшу превасходно усмерава на убе^иваше те две
личности и шихових присталица да je неопходно усаглашаваше са
Тоскама како би се, путем одре^иваша алфабета ко)и би важио у це-
ло) Албании, на ширем плану постигао престанак свих расправа.
За постизаше тра)ног помиреша потребно je да нема ни побе^е-
них ни победника, нити у срцима уплетених сме остати кивности.
Зато Крал брани иде}у о прихваташу компромисног алфабета Kojn
би био саставтьен на основу три велика nocTojeha система.
CBojy акци)’у, према шеговом извешта)у, покреЬе у строго повер-
тьивом и спотьа практично неприметном облику, кроз разговоре са
представницима писма Фрашери Koje позна)’е, као и са утица}ним
Албанцима Kojn одре!)у}у правила у Скадру.
Од велике помоЬи у остварешу Кралових цитьева jecTe чишени-
ца да je он веЕ paHnje, како би обавио посредоваше измену разли-
читих личности и HMajyhn све време у виду питаше алфабета,
засновао односе са на}битни}им представницима издавачког света
и албанске пропаганде у Монастиру, Koje и датье из Скадра одржа-
ва на на}интензивни}и могуЕи начин.
Крал je проценио да je од капиталног знача}а стеЕи повереше во-
1)е система Фрашери, пошто вицеконзул, упркос свим негодоваши-
ма Koja су се поводом алфабета потпуно неоправдано могла чути
у Скадру, ни у jeflHOM тренутку не rajn сумше да решеше овог про-
блема никад неЕе доЕи од стране Лингвистичког савеза из Скадра,
веЕ пре од стране представника алфабета Фрашери.
Ме1)у овим последшима треба рачунати на Шахин-бега Коло-
нку, Kojn je путем новина Дриша и издавачке куЕе Koja o6jaB/byje
албанске кшиге у Софи}и задобио приличан део jaBHor мшеша,
а уживао je и престиж ме!)у албанским родотьубима. Он je успут
придобио и шефове албанске колонке у Румуни}и, упркос томе
што je н>ихов кшижевни утица)’ последших година остао у другом
плану у односу на утица} Шахина и шегових колега.
Крал тако^е пише како je успоставио контакте са Албанцима из
Египта и како одржава сталне односе са круговима моЕи из Мо-
настирског вила)’ета.
У првим годинама делу)е готово немогуЕе све ших, жестоке бра-
ниоце алфабета Фрашери, за Koje je OBaj систем }едини исправан,
335
убедити да он представтьа анахронизам и да га ни у ком cnynajy не
би прихватиле остале фракци)е. Ме1)утим, указу^уЬи им на озбить-
не потешкоЬе Koje проистичу из непосто)ан>а неког )единственог
система, на)зад успева да ме!)у шима промовише прво размиш-
л>аше, а затим, постелено, и отпочишаше дебата и постизаше до-
говора, ко)има и он доприноси личним састанцима са шима. Како
би се j ед ном за)едничком утица)у подредила целина или макар
практично све албанске новине, Крал je предложио министру да
се одобре финанси)ске помоЬи албанским новинама Koje су осно-
ване након Дрийле, поставл>а)уЬи на та) начин теметье на ко)има he
се остварити ближе повезиваше са директором Албанце у Брисе-
лу, директором новина Шйнеза (Shpnesd) у Трсту и са власником
новина Комби (КотЫ) у Бостону.
Што се тиче Фаик-бега, уредника Албанце у Лондону, ко)и je у
том периоду веБ неколико година близак Бечу и Kojer Крал лично
no3Haje, не штеди се на уложеном труду, мада конзул пише како
ради}е неЬе rajnTH илуз^е због шеговог непомирл>ивог карактера.
Потребно му je неописиво много труда како би учинио да осни-
вачи flBajy алфабета из Скадра стекну свест о томе да ни }едан ни
други HeMajy могуБност да се наметну и да би, како би се то питаше
окончало, требало рачунати на представнике других фракц^а,
Kojn би тако^е пуно тога имали да кажу.
Док се шеговог труд са Тоскама пре свега фокусира на покупке
да их убеди да прихвате исктьучиво латиничну графту, Крал та-
ко!)е покушава да убеди следбенике писама Агими и Башкими да
je потребно чинити уступке алфабету Фрашери.
]едино ocTaje отворена потреба да се започну непосредни кон-
такта измену представника сваког од система, у тренутку кад су
им се позици)'е донекле приближиле, тако да би се лични прего-
вори могли разви)'ати с неком перспективом за постизаше успеха.
Нэихови наступи нису само у супротности са више него озбил»-
ним об}ективним потешкоЬама, веБ и са )‘едним великим непове-
решем и неспоразумима сваке врсте. Никоме не промиче да би
решеше овог конфликта оставило различите фракц^е без инстру-
мента за нападаше и поражаваше осталих.
Током две и по године, по Краловим речима, }едина особа с KojoM
je потпуно немогуЬе остварити однос jecre монсишор Примо До-
ки, Kojn конзулове напоре на об}едишаван>у алфабета доживтьава
336
као лично непр^атешство, усмерено против шега и шеговогугледа
ме!)у Албанцима.
По Краловим речима, Доки приступа „решешу“ Koje се обично
при мешу) е у Албанией у оваквим случа)евима - найме, он )авно или
прикривено, зависно од тренутка и места - води ]едну праву кам-
пашу против конзула, од Koje, у сагладу са монсишором Сере1)и)ем,
не одступа чак ни пред генералним конзулатом, поставл>а)уДи му
разне врсте препрека како би осу)етио шегово деловаше и онемо-
гуДио му дипломатски рад. Он полази од претпоставке да би, уко-
лико успе да га удатьи, могао да рачуна на прву прилику да одведе
сво)у naprnjy до победе.
Ме^утим, монсишор Доки греши; Кралов уложени труд само
што unje дао CBoje плодове: под утица) ем штампе и из)ава npnja-
телэских гласова, )авно мшеше у Албанией почише да у целини од-
лучно нагише у корист j ед ног решеша за све расправе Koje су на-
стале око об)един>аван>а алфабета. Непрекидно се nojaBjbyjy нови
чланци ко)и подвлаче ову неопходност, )едном реч)у, проблем се
претворио у )едну од на)важни]их тачака у програмима албанских
патриота.
Господин опат je, на више места, наметнуо мипиьеше да шегов
алфабет не само да je прокрчио себи пут у албанско} штампи, веД
тако^е и у муслиманским деловима Албанке, као што су Тирана,
Елбасан и други слични, али pa3Boj догата, према Краловим ре-
чима, до казу) е неоснованост ове тврдше.
Монсишор М)еда, на кога Беч може да рачуна како би постигао
споразум са Тоскама у релативно кратком временском року, пока-
зухе се као много флексибилн^и него Доки. Ту флексибилност
омогуДава идентитет основних принципа Kojn влада)у над оба ал-
фабета - над шеговим и над писмом Фрашери (изузев комбинац^а
слова).
ВеД од претходне године je постало могуДе направити неко спа-
jaibe ова два система. Ме^утим, Крал то намерно спречава, блоки-
pajyhn одлучу)уДи корак icojn шихови представници у журби желе
да направе, пошто не напушта иде}у да би писмо будуДности мо-
рало да проистекне из }едног компромиса или макар из споразума
измену свих окушьених фракци}а, због чега би исюьучиваше пис-
ма Башкими, чак и када би било добровольно, требало свим сред-
ствима избеДи.
337
Прецизни)е, Крал ocraje чврсто при овом ставу зато што, у скла-
ду са шеговим планом, нови алфабет не би требало да проистекне
из писаних, поверл>ивих договора, измену овлашБених представ-
ника, веБ би они требало да послуже само као начин припреме,
како би касни)е био одобрен на генерално) скупштини и прокла-
мован као независно национално дело.
БудуБи да се у то доба не може ни размишл>ати о поседовашу
релативне слободе за сличне цил>еве унутар Османског царства,
чини му се да би на]препоручл>иви)е место за одржаваше таквих
састанака био Букурешт.
Ставови присталица компромиса (Фрашери, Агими) доживтьа-
Bajy велики подстрек кад се у пролеБе 1908. године )езуити отворе-
но приктьучу)у овом току и из)авл>у)у да су спремни на сарадшу ка-
ко би се створио jeflaH алфабет ко)и би важио у цело) Албании и да
he, уколико то буде случа), прихватити писмо Koje подржи веБина.
Од почетна 1908. године приближаваше ставова страна склоних
правл>ешу компромиса довело je до такве промене да Крал више
не види никакву препреку за започишаше директних преговора
измену ших.
Размена мишшеша из перспективе сваке од ших и одмераваше
могуБихуступака Koje треба учинити разви)а)у се join мирнице када
Шахин-бег Колонка, на Кралове молбе, прави важан обрт из|а-
вом да je против начела Koje je до тог тренутка у име CBoje странке
бранио. Он из}авшу)е како je чак спреман да дозволи да }едно или
друго сложено слово npotje, уколико Башкими тако^е ynecTByje у
компромису.
У безизлазно} ситуации, монсишор Доки бива изолован под
притиском CBojnx другова, Kojn су се исто тако претворили у прис-
талице иде}е о компромису. Брига да не остане сам и изгуби веБи
део CBojnx следбеника jecre оно што га покреБе да у лето 1908. го-
дине jaBHO об}ави да се и шегова странна подрезе алфабету ве-
Бине, мада форма л но не одбацу^е оне битне тачке CBoje позищце
нити изричито прихвата активно учешБе у изради компромиса.
Ову одлуку, Koja HajaBnyje престанак до тада nocrojehnx расправа,
у Скадру радосно npnMajy.
Претходни радови на у^едишавашу алфабета дoживJьaвajy огро-
ман напредак, Kojn je до тог тренутка практично био незамис-
лив, уво^ешем уставних гаранци}а у Османском царству, Koje
338
OMoryhasajy размену мишшетьа о свим темама, а посебно сазива-
н>ем генералне скупштине у j ед ном граду у Албанией.
Док претходне одлуке join увек од}еку)у, веЬ веома распрос-
траььене, албански родолуби из Битошског вилайета, ко}и су у ме!)у-
времену конституисали )едну званично признату уни}у, користе
прилику да сазову скупштину на)важни)их луди од поверегьа из
албанских кругова, како из земше, тако и из иностранства, у цилу
договора о )едном алфабету ко)и би важио у цело) Албанией.
Брзина и енергичност ко)ом се одмах користе прве недел>е тек
проглашене слободе за отвараше питатьа о алфабету, доказу)у ко-
лико je у свест луди продрла потреба за проналажегьем неког ре-
тива и какав се велики знача} на}зад npnnncyje овом аспекту у
односу на касни}и разво} албанског покрета у целини, како у линг-
вистичком, тако и у политичком погледу.
Иде}а о конгресу наилази на снажну подршку и у Скадру Неза-
висно од тога какав he бити н>егов расплет - слан»е делегата из свих
фракци}а, како би се одржала скупштина помирегьа, треба сматра-
ти великим успехом.
Као представници писма Башкими за Битол> су кренули П. Т?ерЬ
Фишта (Gjergj Fishta) и Луи!) ГуракуБи (Luigj Gurakuqi), а за писмо
Агими др Ндре М)еда и Матео Логореци.
Ме1)утим, интересовагье Koje je у ширим масама становништва
почело да се no6yl)yje за ова} догата}, цени се join више кад се зна
да je истовремено католичка за}едница из Скадра одлучила дати
пуна овлашЬетьа Луи!)у ГуракуБи}у и Матеу Логореци}у да je пред-
cTaBibajy као посланици, nnahajyhn трошкове тьиховог путоваььа.
Крал тако^е потвр!)у}е да има j ед ног поел аника у Битолу, са спе-
цифичном миси}ом да на стриктан и исклучиво повершив начин уб-
лажава неусаглашености Koje би могле настати измену различитих
особа, не по}авшу)уБи се пак због тога на скуповима нити у }авности.
Изгледа да конгрес сазван због алфабета може да рачуна на све
важне захтеве како би постигао успех.
С друге стране, не треба занемарити опасност Koja му прети од
прикривено непри}атешског става турских кругова Kojn су, уви-
девши напоре уложене у постизатье }единства, изазвали страшну
узнемиреност, ослан>а)уБи се притом на турску штампу као и на
широке кругове муслиманских фанатика не би ли подстакли ус-
Bajaibe турско-арапског алфабета.
339
Крал сматра да би било погубно да се Мидхат-бег Фрашери,
члан Младотурске партите у Солунском комитету, i<ojn утиче на
мшеше путем издаваша листа Lirija у Солуну, подави на конгре-
су и искаже CBoje неслагаше са компромисом. Од шега и шегових
присталица очеку)е се да уложе сав могуЬи труд да се у Битошу не
постигне договор, с цил>ем очуваша подво^ености Koja влада ме!)у
Албанцима.
Ме^утим, ценеБи по чврсто) одлучности осталих албанских па-
триота, nocToje основана надаша да Бе бити постигнут задовотьа-
Bajybn договор о ово) теми Koja je толико знача)на за будуЬност
земтье и Koja je децени}ама мешала расположена народа успора-
ва)уБи шегов напредак и разво} као наци}е.-
Позивнице за oBaj конгрес, Kojn Бе се одржати у Монастиру,
послали су на Кралову инициативу и под шеговим утица}ем неки
албански родолуби са KojnMa се веБ спри}атешио. Они су оформили
Комитет за позиваше на конгрес, како учесници не би посумшали
у уплиташе Крала, као }едног странца, у питаше албанског писма.
HajBeby потешкоБу представша убе^иваше на}ратоборни}их
страна из Скадра, Koje су ме!)у собом HajBHine непри}атешски на-
crpojeHe, да присуству|у конгресу. Коначно, Крал се намеЬе вр-
шеЬи директан притисак на неке од личности Koje се противе oBoj
иде}и. На)веБи отпор пружа човек Kojn je у том тренутку католич-
ки бискуп Скадра, монсишор Лакомо Jepeljn.
Конгрес се одржава уз учешЬе представника свих идеолопца,
али због личних cyjera не протиче у очекиваном }единству, како je
обеЬавао.
Премда сви HMajy представнике, веЬину на конгресу чине прис-
талице две}у великих трупа, односно присталице алфабета Фраше-
ри и другог комбинованог латиничног писма328. ВеЬина je за други
алфабет, ме^утим, испоставша се да je знача} одре^ених истакну-
тих представника из управе алфабета Фрашери толико велик да се
не може сломити шихов отпор. Особа Koja се на}више бори за ова}
алфабет jecre Мидхат-бег Фрашери, а шегово понашаше предста-
влю мистери}у Koja се, ме^утим, у потпуности jacHO открива током
наредних догата: он се претходно приближио Младотурском по-
крету и стога успева да спречи постизаше }единства.
328 HHStA, Adm. Reg., Fach 27, К. 35, Scutari, den 20. September 1909, Kral an Ae-
renthal.
340
Неки чланови конгреса, као што су Нузхет-бег Вриони и други,
подржава)у ову инициативу, у уверену да они ко)и желе места у
владино) служби, дела]у из чистог личног интереса.
Догами из jyna месеца и све новине повезане с н>има Koje су
се одиграле у Турско) значащие су уматьили смисао овог конгреса,
ко)и je био предвиден као потпуно независан сусрет и ни)е требало
да зависи од ставова неких од представника Младотурске партите,
Kojoj су се многи приклонили. То je штетно за Беч, будуБи да се,
због проглашеног 6ojKOTa свега aycTpnjcKor, 6pojHH следбеници по-
литичке лин^е Хабзбуршке MoHapxnje, Kojn су били представни-
ци на конгресу, не ycyljyjy да отворено изразе CBoje мипиьевье. Они
су то чинили из страха да не буду оптужени да их je Беч купио, по-
што су се веБ догодили неки инциденти у том смислу. Ово на по-
средан начин доприноси janaiby редова аустр^ских противника.
Интересантно je поменути да турски алфабет, Kojn убрзо након
проглашегьа Устава рачуна на подршку младотурака и предмет je
интензивне пропаганде Kojy они свим средствима воде у цело} Ал-
бании, а тако^е и у Скадру - на конгресу нема ни }едног }единог
поборника.
Ме^утим, Младотурска naprnja успева да зада изнена!)у)уБи
ударац, пре свега због раширене сумн>е да Бе н>ена управа, Koja
у том тренутку обилази Албанку са ци/ьем вршетьа пропаганде
у корист младотурског алфабета, доЬи и на конгрес. Ове гласине
утичу на одлуку да се разматратьа y6p3ajy што je више могуБе. Ма-
да се касн^е непоставка да су ови страхови били неоправдани,
они доприносе да се брзо достигне решение као }едини излаз из
насталих потешкоЬа, односно, проглашеше два алфабета. Према
Краловом миштьешу, било je могуБе избеБи ову чишеницу да су се
разговори продужили.
Аустроугарски конзул, наравно, не npecTaje да сакупл>а инфор-
маци}е о том догату, као и мипиьетьа н»егових учесника. Према
гьеговим изворима, став веБине учесника на конгресу jecTe да би
латинични алфабет, да je он био одабран, за само неколико година
постао надмоБан у односу на Фрашери. Конзул мисли да je тьегово
делован>е могло изнедрити бол>е резултате - да je могао да ступи
у личне односе са утица}ним Албанцима Kojn panynajy не само на
моралну подршку младотурака, веб и на матери}алну, те да je тре-
бало да оствари контакт са онима Kojn помажу иза кулиса - нпр. са
341
представницима недетьника Lirija, i<ojn се претвара у моБно сред-
ство пропаганде алфабета Фрашери, услед недостатка других из-
даша на албанском )езику.
Крал, ме^утим, сматра да je било од велике важности установи-
ти )едан латинични, об}едишен алфабет за север Албаните, Kojn je
католички, а посебно за Скадар. То би резултирало прекидашем
старих расправа измену бро}них локалних страна Koje бране оба
алфабета и елиминисао би се }едан од нajвaжниjиx разлога за нетр-
пешивости ме!)у клером, бискупима и конзулатом.
Након више од годину дана - што пружа могуБност да му миш-
л>еше постане join об}ективни}е - Крал je сматрао да je, упркос не-
убедлшвим резултатима, конгрес ипак положио темеш за }едан
вредан национални процес. Такав je био и непосредан утисак луди
Kojn се баве овим питашем у шеговом округу.
Он тако^е обавештава о интересантшд метаморфози монсишо-
ра Прима Доки}а и шеговог става. Кад стигну прве вести са кон-
греса, caomuTaBajyhn да се поред алфабета Фрашери тамо тако^е
прихватио и латинични алфабет утемел>ен на принципу приста-
лица писма Башкими, Доки показухе радост и хвали рад конгреса,
Kojn карактерише као величанствен, не по достигнутом решешу,
веБ зато што осеБа да je победник у односу на М^едину странку.
Ме^утим, кад касн^е сазна да je на Kpajy мали део компромиса
остао, меша CBoje иде}е и супротставл>а се одлукама донетим у Би-
толу, до те тачке да оповргава CBoje сопствене делегате, не желеБи
да призна латинични алфабет. Покушава да убеди не само CBoje
истомиппьенике, веБ и самог Крала и монсишора М^еду. Ова] по-
следши му, ме^утим, веома среБан што je коначно прона^ено ре-
шеше, одлучно одговара да je тема о алфабету за шега коначно за-
вршена и да се сада Hajsafl са више труда могу бавити знача}н^им
темама.
Монсишор надбискуп ocraje „одсечен“ због CBoje бескомпро-
мисности, зато што му чак и шегови на}ближи следбеници jacHO
o6jannbaBajy како би непоштоваше договора са конгреса, Koje су
потписали шегови делегати, било }еднако губитку шегове нацио-
налне части. Тек тада монсишор Доки одступа од свог протившеша
и пошто тема о алфабету веБ више не захтева шегову eHeprnjy, ок-
реБе се свом силином наставгьашу CBojnx разноврсних економских
npojexara, Kojn од тада заокупл^’у сав шегов труд и време.
342
Ме^утим, вебина одобрава алфабет заснован на компромису,
ко)и je Крал непосредно сугерисао. То представлю огроман успех,
пошто je прихваЬен од стране Haj6nTHnjnx албанских издавачких
куБа и коначно примешен у пракси. Током следеЬих година намеБе
се као }едини алфабет, упркос недостацима Koje садржи и Kojn се
не могу избеБи. Питатье писма, Koje je током година правило раз-
дор и недостатак сагласности албанске интелигенци}е довело до
саме ивице понора, на Taj се начин cpetjyje и исправлю. У независ-
Hoj Албании, пре свега у званичним центрима као што су школе,
од тог тренутка се више не користи ни}едан други алфабет.
Али, вратимо се уназад да укратко испричамо шта се то дога-
1)а након конгреса у Битолу, а пре аустри}ске окупаци}е. Година je
1909. а младотурци су на власти, што je политичка промена Koja
албанским националистима омогуБава слободу акци}е, ради ост-
вареню CBojnx напора, какву pannje нису имали329. Сконцентри-
саБемо се пре свега на Скадарски округ, одакле аустроугарски
функционери flo6njajy на}бол>е информаци}е.
Делегати са конгреса Bpabajy се куБама са вестима о успостав-
люн>у два;у алфабета за писаше албанског }езика, што je постигнуто
на конгресу. Ово решенье не буди у потпуности задоволэство кру-
гова у Скадру, веома заинтересованих за ову тему. Ме1)утим, оно
се коначно са задовотьством прихвата, будуБи да служи за разре-
шенье }едне расправе Koja се превише година одужила. Сматра се
да je за потешкоБе Koje су се по}авиле током расправа крив утица}
младотурака.
Они ко}и са више нестргоьеню очеку)у одлуку конгреса у Мо-
настиру како би joj се моментално прилагодили, jecy }езуити из
Скадра. Они CBoj верски недетьник Elcija, Kojn изда}у веБ годинама,
одмах об}авл>у}у на новом писму, покопава^уБи тако за сва времена
стари BjaHKnjeB алфабет, Kojn се. веБ вековима користи.
Скуп бискупа и клер одлучу)у да старе кн>иге штампане писмом
Агими преиначе у ново писмо, мада нико овакав труд не жели да
ризику}е, док не доби}е специ}ално задужеше и надокнаду, тако да
се годину дана касни}е join увек не предузима одлучу|уБа мера у
том погледу. Из тог разлога ни}е могуБе да Беч уведе у CBoje школе
нови латинични алфабет, а стари уцбеници штампани М(единим
329 HHStA, Adm. Reg., F T7, К 35, Scutari, den 20. September 1909, Generalkonsul
Kral an Aerenthal.
343
системом и даше важе, чак и након годину дана. Крал предви^а да
he таква ситуаци}а потра}ати на}маше join годину дана.
Убрзо по завршетку конгреса, монсишор М}еда покушава да из
сво)их одлука извуче заюьучке, HacTojehn да формира }единстве-
но и велико лингвистичко друштво, Koje би чинили како клерици,
присталице писма Агими, тако и они из Скадра, Kojn подржава}у
Башкими, а тако!)е му се могу прикл>учити и лаици. Друштво има
за цил> да об}авл>у}е новине и уцбенике на албанском }езику, нарав-
не, штампане новим алфабетом. Предвидено je да ово удружеше
задужи неку штампари}у у иностранству, при чему je монсишор
М}еда гарантовао да he се он побринути за веЬи део трошкова.
Према шеговом мишл>ешу, ово удружеше има као цил> да постане
нека врста интелектуалног центра католичке северне Албанке, на
Kojy би аустри}ско Министарство спол>них послова имало нарочит
утица}.
Ме^утим, монсишор М}еда мора да се пресели из Скадра у
Скошье и из здравствених разлога, што значи уочл>иви}и ефекат
ове акци}е, пошто га Беч сматра }единим прелатом у Скадру ко}и
показу}е аутентично интересоваше за еволуци}у наставе албанског
}езика и кшижевности, а тако^е je и пред саставляшем нових нас-
тавних текстова. Увидевши да он одлази, Крал упозорава Беч да,
уколико не жели да настава албанског }езика опет доживи озбитьан
засто}, нема другог решеша него да се они сами на енергичан начин
побрину за саставшаше уцбеника на албанском.
Крал тако^е извештава о понашашу монсишора Доки}а, чи}и
егоизам и пристрасан став изазива}у коначну пропаст овог npojeK-
та Kojn, као што се може очекивати, ужива све симпати}е Беча. Гос-
подин опат нипошто не жели да одобри осниваше }едног таквог
удружеша, пошто, по шеговим речима, у Скадру nocrojn кшижев-
но друштво Башкими и не треба дозволити шеговим члановима да
се приюьуче другом удружешу сличних тенденци}а. Он не говори
отворено да je против осниваша }едног удружеша Koje би било из-
разито верског карактера и Koje би се }едино посветило об}авл>ива-
шу побожних списа, веЬ суптилно, другим факторима показу} е
ни}е за спа}аше удружеша Башкими са новим удружешем.
Током различитих састанака ко}и се одржава}у како би се рас-
правляло о овим питашима и током ко}их се, како сви приме-
hyjy, монсишор М}еда према монсишору Доки}у опходи врло
344
добронамерно, предлажуДи га чак и за председава}уДег овог кул-
турног удружеша, огромна веДина присутних изражава мишуьетье
да je )едино потребна подршка силе заштитнице. На велико запре-
пашДеше присутних, ово мишл>ен>е наилази на агресиван отпор
монсишора Док и j а, ко)и износи аргументе да се може обратити
итали)анско) влади, Koja за албанско питаше тако^е показухе вели-
ко занимание у свим тьеговим аспектима. Отпочитье заиста жучна
расправа о ово} тачки, а састанак je окончан не постигавши ни-
какав резултат, због става опата, Kojn након само неколико дана
успева да уништи читав про}екат.
Крал супротставл>ан>е монситьора Доки) а проценте помало
неоправданим, jep je желео да себи обезбеди одлучу}уДи утица} у
овом новом креирану удружеша, а тако!)е има}уДи у виду и да уд-
ружен>е Башкими (Koje веД одавно Hnje об}авило ни}едно ктьижев-
но дело на албанском) nocrojn само на папиру.
Након што je OBaj noKymaj монсишора М}еде у Скадру пропао,
нема других покупка за постизаше неког напретка у лингвистич-
Koj и кшижевно} области и годину дана касни}е ту влада потпуна
неактивност.
Join увек ocraje да се реши питан>е за}едничког правописа и за-
}едничког ученог }езика, што бива Кралов наредни задатак. Он Де
га остварити, али у прилично различитим условима, када Осман-
ско царство веД не буде представляло препреку, будуДи да je Аус-
троугарска окупирала }едан део Албани}е.
Током во}не управе Aycrpnje у Албании, Крал je цивилни коме-
сар земуье, а ова позици}а му пружа добре прилике да интервенише
и у питашима правописа и ученог }езика са реформама и креаци-
}ама. Тако он пише:
„Пошту}уДи веома изражен национални понос Албанаца, Kojn,
како ми je добро познато, не толерише уплитатье странца у сопстве-
на питан>а и сумня у сваку страну политичку интервенци}у, иако из
на}очити}их при}ател>ских мотива, много сам се намучио, и поред
утица) a Kojn ми Moja позици}а организатора албанске цивилне уп-
раве пружа, како бих подстакао и на полу }езика и правописа увео
ништа друго сем онога што je одговарало сопственим убе^етьима
и намерама на}одлучни}их албанских учених луди. С тим цигьем,
сазвао сам Албанску кшижевну комиацу, у Kojy су као чланови
спадали на}еминентни}и луди из области албанске филологи}е.
345
ЬЬима je додетьен задатак да усаврше )език у складу са савременим
потребама, створе нове речи, донесу одлуке у вези са за^едничким
правописом, а постепено и да раде на стварану )едног об)един>еног
писаног )езика, kojh би се пре свега могао користити у школама
- за об)авл>иван>е нових уцбеника, а осим тога и у делатностима
званичних власти. Након дебата, спорова, непри^атетьстава и 6poj-
них борби Koje су тра^але много месеци, Комиси)а, kojom су увек с
разумевашем и на неприметан начин управляли при^атетьски на-
стро^ени луди, одлучила je да створи за}еднички правопис, Kojn би
чинио основу нових уцбеника, закона и правилника.“
О питану 3ajeflHH4Kor ученог }езика, осим у Кн-ижевно] комиси-
jn, а према информац^ама Koje Крал резимира, отвара се дебата и
у Конгресу делегата, Kojn je сазван уз одобреше во}не управе и Kojn
у много тачака достиже приближаваше измену удал>ених стано-
вишта, припрема^уБи тако на веома ефикасан начин будуБу ynnjy.
Изгледа исправно завршити проценом самога Крала о ономе
што je Беч постигао у области албанског }езика:
„Напредак постигнут на полу }езика током Царске и кратьевске
во}не управе у Албании, може се сматрати }едним од на}важни}их
достигнуБа, Koja заувек ocrajy као наслеге овог ратног времена ве-
ликих политичких агитац^а, али изванредно знача) ног и плодо-
носног за интелектуални живот и државно утемел>ен>е.“
346
еЛчн.
HHStA, РА I, К. 473.
347
HHStA, PA I, K. 473.
348
HHStA, PA I, K. 473.
349
*2rt»b с»<л V» * J»1* >1 X к 5 ¥ s ъ а 'll 43 4i •it 1?
Л/ V a a CL Cb O^J CV л « Ou «. T
i г / £ X, Jt, л t L t L в I
-i/ A -V Л/ L ь 4/ L 6-’,
o’ 0 0 0 0 0 (У 0 С 0 0 о •H
Ow b •М/ 4Л, Л4- -И- ЛД/ ИЛ/ V V •U- -4. 0 “• ’ \ \
<4 r aa -и- — ОТ 4 ’ > 3 - ’
.< я*к<£ > — — e £ 4- £ t t JL- c —
4) г 4 •а 4 -4 Л * (Г <r 6 4 </
z V7 £ 1 X X Jt г 3 3 z X )
& I XX VL e c 1>> ф, Т<Г zc- c A
At 7 г % at Jut cU хЛ dr dr z- —
-vkIa z —— — wt — — — tiff vdr w> их
e тГ ТУ aT 4Г ,тГ лК / v- V" J
и <1 Л / . /К 1 xL I t £* 2 2’ . 4 Л 3/ Д X л X 'J J
л cAv .^k _ X A r 4 "A X* > 4 г^ ifPW I I у 1, -Ь» f Л <5.
> 5*| g Y< — •— аь I L — 1 — ЯЯЦ
/ТЛ> f ЛЛ/ AJV Л& n> <€ АЛ p p /
t o 4 У t / / f r 1- c>
r r1 kb r к t> dX J1 сГ г Г 3
*H*U d <*♦ ' T -мФ <»»v -WV ФИ/ r- *ь m. •<
j j • г • • <5
r i i т i' i' /
h ft И' r r г t r } t
К "Г — aaffk’ it 7/ ’t &
ТГ b & & i , г 9Г ri r <^"
”ТГ 5 Wjv ’T аа^л, — w rr nF W- eT
r^ V — • r — — r *•
r* Э - — -
4 Obpdt € 4 4 A 4 4 4 j( 'I X JL
xr* Л — — - X — X л - * b
e®v aX£e«h4m Э — — — X’ — — — —1 * L
Л П X i 2 i t ii- t £> Z5
JL Л JL J, J, d/ Я eL Л j
»«L Vt' *W>tz 4wl — *tt *<l nd. a^L ji
% WO i ?f й X & a !i₽ &
Л л Л Л Г A Л 4 4 4 !/ I CJ
-» fc ТИ& <M*lr <*»A aa& — •нА Л8, r8 ^g2>
г и 4»- r 4* 'T 1» JT . JT Г' V
AAf V *V Ф* фф 4Ф *>v V ft a
1 CAf tv f м 0 r? 1
‘ . . . J
S' r (_яХ) oU е1л k* J J Б
aaJf ’ s’ -— — — — *• —*- * -
*
HHStA, PA I} K. 473.
350
TS£
Ut 'Я ‘I Vd ‘V1SHH
'-мгХ r'~** i»'muylM7 c+Tj*J^r* '”fc*T ”T
т ‘*r i'4* ” 1 **'»* '** ' >' <* j' h‘ t*» ’» ***?“*h* *Jt £
• M • • - - - •• - Т rnru-»|4 ♦
c - • w - 7 7 z 7 7 т —*
- § - - * — лГ — я я — * А*
- m V - * - — Mr <lv — •г zyp. V — <Ж>
* - — У Л» — 'У V vr — •
3 - - - i * — 7 V г V
o> w w * - T $ T 4С> V — ^T£OU«y«<l -U
- w * - — — . p — эо *К> —• ^*Н^» Я
-Ja - - — - — - - *— ф »»v4 ₽»
- - w — — — — — - — •д 7»
£ A A 4л Г-» Mr 1 1 •и4 мЯ) и ^-4. л
- * * — - 3 . z —< -jL.
* - - L - — — - • тг
i C 4» b 0*/ i ' JOT v*« Я* 4> «< A X 'v r* X Ч' « т* Эе S а т- У 4 v4*^- Т
. - - - — — — — i — S Vй
- - w — — — — — \_. —- < /р»
2 1 £\ •£P Л w Г}з=Э.. Л - а4 — ГТ^ г- -
41 41 Q rrr о 4 л гг^ /уо У r^HTf /
p -Tp~ Л pfi i &л Mr 'И*- Mr Mr Mr л AV
A <*d JC* 'r JC 4 4 - 4 4 <4 и 4
z* Г1 T* — 7" г* Г •г* 9
r~> 7 /; 7 7 ? t 7 7 W 7
r> zfi 0 T •7 Г т 11 W9
V qru. 77И >* T* r~ •r Т1*' /^Мг zW /Jnv
<• 7» 7> V V r ? . ? г г т V r
r> 9 7 X a r ? г п r
2 — — •> — — ,x — — — € £*^Т
2 - - - У X — X - — — У 'гтАУ
«f z r X • У 7 7 7 7 7 э
— — — _ - -5 — 1 — •— S
— *» — д — — 4 — —- А 'trlrA
Л? Ш — 4«. л^1*' 4** A^kV $
'd" / h '4 «4 Я M
я & & it h — м уЯ*
I 4 j } я я л ч
9 f / 4 > Я Л 4 4 4 л < г
> 144 -ш Jz w /VU* /V*v МЛг 4А* Ji 444* р мл»
e J J* J я Я т? 4 чч ^Л-J
p -t * я J, / / 9
/ a* d d d vr ? i •иг W J IV
/ V nr b ъ 7/ 7t г 1г 5 ф
- - - >• « — —* — - _ 8 Эе
о 1 u> 1 u .Tj -- Ma Л4/ 1U »-
3
ПОГЛАВЛ>Е IX:
ШКОЛЕ: ТЕЖАК ПОЧЕТАК
Стратешки ци/ь Беча, као што je веЬ раните поменуто, био je
да дугорочно и дефинитивно заустави сваку врсту словенског
ширеша на CBojoj (угозападно} граници. Дошло се до зак/ьучка да
управо Албанци Mopajy постати к/ьучни елемент Kojn he уобличи-
ти будуЬу албанску државуЗЗО. Према миш/ьешу аустроугарских
конзула Kojn су били задужени за политичко деловаше у Албании,
оствареше овога ци/ьа неизоставно захтева }едно помоЬно сред-
ство, Koje je одиграло врло важну улогу у процесима успостав/ьаша
свих нащца - то je ствараше школа. Нэихово увереше било je да
Аустроугарска никада неБе моЬи на одговара}уЬи начин да утиче
на Албанце уколико се енергично не позабави питашем школског
система, Koje je на}важнруа од свих тема.
Каква je ситуац^а на полу образоваша у актуелном тренутку?
Према информац^ама конзула из прековардарске Македонке
(река Вардар), KojoM се наизменично управл>а, Грци располажу са
350 школа, следе Бугари Kojn их HMajy 188, Срби са 101 школом, па
чак и малобро{ни и врло раштркани Власи располажу са 35 школа.
У северно) Албании, у Kojoj je веЬинско становништво католич-
ке, nocrojn укупно 7 школа за дечаке и две школе за дево^чице, Koje
финансира Аустроугарска, али се у свима шима настава одржава на
италгданском! Распоре^ене су на следеЬи начин: у Скадру има 2 шко-
ле за дечаке и )една за дево^чице, у Драчу 1 за дечаке и 1 за дево(чице
и у LUnpoKoj, Призрену и ПеЬи по 1 школа за дечаке. Конзули оба-
BemraBajy како се, упркос томе што ове школе дотира Аустроугар-
ска, од Албанца не може очекивати превелика захвалност. И уколи-
ко je ме!)у неким особама Koje су се образовале у овим школама био
изражен ocehaj захвалности, временем je ослабио. Остала су знаша и
у школи стечене иде)е, ме^утим, некадашши ученици све заслуге за
стечено образование npnnncyjy Италии. Премда je управо Аустро-
угарска зем;ьа Koja новчано помаже многе албанске школе, шихови
ученици говоре и пишу на итали}анском (езику; исто тако, учител>и
у тим образовним институцрдама }едино и nosHajy Италику и увек
330 HHStA, РА I, К.473, Bericht Nr. 27, Consul Ippen an Grafen Goluchowski, Scuta-
ri, am 9. Juli 1897.
353
им говоре само о то) зем/ьи и тьеним заслугама, док у свести ученика
Аустроугарска ocraje прилично далеко, са друге стране Трста.
Уколико се овоме дода да Албани|а због свог географског по-
лежала више гравитира према Италики него према Дунавско) мо-
нархини, резултат у образовном систему се, према Ипеновом миш-
лян>у, савршено може об)анити поемом радиши за нейрщаше/ъа.
Осим тога, чини се да je овим школама немогуЬе одузети дота-
ци]е или их „претворити у аустри]ске“, односно креирати у свести
тьихових ученика Аустроугарску као при]агеляку земл>у. Наилази
се на потешкоЬе и приликом покушала замене учителя итали)ан-
ског порекла другима ко)и потичу. из AycTpnje. 1едини начин да се
ово фраксфосифовско [ориг. franciscojosefiana - прим, прев.] статье
исправи, био би, по Ипеновом мишлян>у, отворити школе у ко] има
he се настава изводити на албанском.
Северна Албани]а располаже са око 100 napoxnja. Ипен проце-
нте да би било довольно почети са 10 школа, што би представляло
трошак од на]више 20.000 франака. Да би се стекао увид у то о ко-
ликом je новцу реч, напоменуБемо да само ]една итали]анска шко-
ла из Скадра прави итали}анско] влади трошак од 30.000 франака.
Одакле би дошло наставно особл>е? Конзул претпоставля да
неЬе бити тешко наЬи 10 или 12 кандидата, будуБи да ни захтеви
нису високи: од предавала се очеку]е да су прошли кроз основну
школу, чак и кроз неке часове у вишо] школи, односно да поседу^у
нека претходна знатьа и да се желе посветити наставничком за-
ниматьу. Ме^утим, истиче да би касни]е требало оформити и при-
премни институт за учителя, npeTBapajyhn их тако, у складу са
аустри{ским критери]умима, у учителя у основним школама. Аус-
тр^ски конзулме^утим, ни]е у статьу да осмисли други ниво обра-
зовала за поменуте будуБе учителя. За институте Kojn од товара] у
том цитьу предлажу се институти ко]има управля]у католичка на-
ставна удруженя, а пошто се они налазе у Салцбургу и кандидати
би могли да живе у самостанском интернату.
Други сличан предлог односи се на образованя албанских фра-
нявачких мисионара на рачун владе из Беча.
Трошкови Koje би Беч морао поднети како би изашао у сусрет
верским потребама Албани]е, по Ипеновом мишлятьу, били би
HajncnpaBHnje и на]одговорни]е допуняни, како би могли да задо-
воля образовне потребе.
354
KpajeM октобра 1897. године конзул прецизира CBoje предлоге о
сукцесивном отваратьу школа у наредним годинама, и то на сле-
деЬим локаци^ама331:
t Калмеши332 (Tbeui)
t Неншаши у Подримтьу (Сайа)
t Да]чи на шеришорщи Бсуане (Скадар)
t Киша Кола] у Малшренцишу (Скадар)
t Киша Шенкол у Брешагшди (Скадар)
t Eajca у дужном Kactupamujy (Скадар)
t Селце у Клемениаду (Скадар)
t Абаши у Шхали (Пулаши)
t Дшоани у Пулашщу (Пулаши)
t Бискуйски кварш у Никиту (Пулаши)
t Салца у Mepiuypujy (Пулаши)
t Ороши у Мирдиши (Мирдиша)
Конзул предви^а да би трошкови у овом првом трогодиштьем
периоду осниван>а природно били нешто веЬи и проценте их на
15.000 франака.
Како предви^а, током тих 20 година уобича^ен трошак би се
увеЬавао за отприлике 5.000 франака сваке године.
PesHMnpajyhn ситуаци)у након 23 године, конзул Ипен да)е сле-
деЬи пресек:
Осшварена инвесшицща 360.000 франака
Годиш1ьи буцеш 144.000 франака
Након поменутих улагаша и ангажоватьа, Беч би располагао са
отприлике 70 школа на приближно 100.000 становника.
Ме^утим, за отваратье ових школа, подсеЬа Ипен, прво je неоп-
ходно одобрение средстава за улагаше, као и дозвола функционера
турске владе.
Ипен je помало огорчен због неправде Koja се, како истиче, огле-
да у томе да су Срби, Бугари, Власи и Грци у Цариграду постигли
много од онога што су тражили, а н>ихови „локални штиЬеници"333
(Албанци) - нису.
331 HHStA, РА I, К. 473, Bericht Nr. 51, Scutari, den 29. October 1897, Consul Ippen
an Grafen Goluchowski.
332 Крет означава да je ово село седиште jeflne napoxnje.
333 Ово je израз самог конзула Ипена.
355
Конзул je изузетно лут и жели да исправи непово/ьну ситуаци)у
новцем из државних фондова. Он напада Нэегову екселенци)у грофа
Ревертеру, пишуЬи да протекторат не почива само на бро)кама, као
што гроф тврди, веБ и на неуморном инсистирану у Цариграду, у
Високо) порти и у ]илдизу. Како би придобио Беч, Ипен уверава да
само jeflaH царски декрет [ферман] доби^ен у Цариграду за изградну
)едне цркве или нове школе на терену - обезбе^е Бечу више репу-
таци^е и више при)ател>а него 10.000 франака новчане помоБи.
Генерал (езуитског реда onncyje ситуаци)у у Скадру из нешто
другачи^е перспективе. Он, на молбу спец и) ал ног амбасадора Аус-
троугарске при Свето] столици, грофа Ревертере, саставжа )едан
извешта), у коме je гроф изразио желу да спозна тьегово миш/ьетье
о намерама аустроугарске владе да потенцира jaBHo образование у
Албании повеЬавши 6poj школа. У шеговом допису crojn следеЬе334:
На основу информации Koje сам молбама усйео да Прикупим,
себи йре свет дозвотьавам да изложим како су неке особе Последних
юдина критиковало йонашате Царске и кра/ьевске владе Поводом
насшаве у Скадру. Посреди су особе Koje laje наклоносш Према Аус-
rnpuju и искрено желе на}бол>е oeoj земл>и, те немамо сазнагъа о
скривеним мошивима ових критика.
Заисша, шоком ових йоследтих юдина, Aycmpuja je изгубила дос-
ша Престижа у Албанци, Посебно због ишалцанских школа у Ска-
дру, у KojuMa се, на шшешу Аусшрце, истину заслуге Ишалце за
развод образовала у Албанци, а то не треба Пошцегъиваши.
Када су Прее ишалцанске школе отворено, сви су очекивали да he
Aycmpuja одмах Примениши сва морална средства Koja има на дох-
ват руке како би избегла да се оне укорене и paeeujajy. Притом се
Провидело да те школе UMajy анширелигцску основу и да he, баром
како време Пролази, Предсшавл>аши велику оПасносш за веру и По-
божносш становништва (а ова чигъеница се заисша и осшварила).
Стога су свешшеници из Удружегъа били iuu Koju су снажно желели
и нарочито очекивали да Aycmpuja Предузме ефикасне мере Прошив
чигъенице да се веЬини родителе насшавни систем и однос Предава-
чау тим школами чине изузетно Привлачним за родителе Koju ceojy
децу шалу у те школеНаиме, свешшеници су смашрали да би се и на
другим месшима могло ПронаЬи Предносши Koje Ишалцани деци нуде.
334 HHStA, РА I, К. 473, Rom, den 29. Juni 1897, Ludwig Martin, Jesuitengeneral, an
den Grafen Revertera-Salandra.
356
Покушайу да будем jacHuju. Главни мошив зашило су сшановници
Скадра paHuje слали и сад шатъу ceojy децу у ишалщанске школе,
jeciue машерщални иншерес. Родишеллл ше школе ни pauuje, као ни
сада, нису морали да йлаРа^у, eeh се све шшо je деци неойходно за
насшавни йроцес go6uja бесйлашно: кнзше, йайир, йера, а они Koju-
Maje Hajeutue йошребно, 5ygyhu да су машерщално угроженщи - до-
била се чак и ogeha.
У йочешку су свешшеници из Удруженза чинили све шшо je било
у H>uxoeoj Mohu како би избегли уйис деце у ове школе. Чак су с шим
цшьем занемарили и ойшше начело и, уз изричишу и изузешну доз-
волу главно! оца у свом Ко ленду му св. Франсиска Xaeujepa335 - осно-
вали нове основне школе. У н>их су йримали и сиромашну децу, Koja
су до шог шренушка била исклзучена из насшаве у овом Колейфуму.
MefyyiuuM, Hegoculajao им je доволзно велики йросшор како би могли
да йрихваше сву ону децу 4uju родишеллл ово желе. У недосшашку
неойходних средсшава за йроширегъе школа, били су, йрошив ceoje
вол>е, йриморани да шраже од йородица, макар од неких меР)у нхима
- магьи месечни износ, а од свих - uoepahaj новца за шрошкове ма-
ш ер фала за йисан>е. То je била нейоволзна чшьеница, йошшо су ови
шрошкови, иако сами йо себи веома ограничена, за неке особе били
знача]ни, због чега им je више одговарало да шалзу ceojy децу у иша-
лфанске школе, где je све било бесйлашно.
Ошац рекшор Колепдума Св. Франсиска разюварао je са йред-
сшавником аусшрфске владе у конзулашу у Скадру о шоме да ли je
умесно овом цензеном Минисшарсшву уйушиши молбу за дошацфе,
у сврху OMolyhaeatba йроширенза йросшорфа и ослоба^агьа роди-
шелза било каквог йлаЬагьа, UMajyhu сем шога у виду и да je шко-
ла йошребна йойравка йлафона, Koju йреши да йройадне. Господин
конзул je, мефушим, одговорио да у шом шренушку не смашра йри-
мереним да се Минисшарсшву уйуши молба шакве Природе.
Сада желим да йре^ем Hajeguy бишну шачку.
С цилзем да йошенцира paeeoj ceojux школа, Koje у йочешку нису
имале много !)ака, ишалфанска влада je оформила jeguo geuje обда-
нишше, у коме су дечаци и дево]чице чак и храну добфали бесйлаш-
но. Природно, свешшеници су хвалили ишалфанску владу због ове
мере у шренушку велике беде у граду. Исши ши свешшеници йрешво-
рили су се у следбенике ове шако милосрдне владе, а децау следбенике
335 El Collegia commerciale.
357
ceojux васйишача. Када би деца Hajsag найусшила азил, Hajupupog-
Huje je било да оду у ишалщанске школе, йошшо би смашрали зна-
ком незахвалносши ако су се годинама хранили иш албанским хле-
бом, а зашим сеуйисали у друге школе.
Због шога се одмах йомислило на йошребу ошварагьа gpyiol азила
и ошацрекшор Колепдума336 je LjapCKoj и кра/ьевско} влади ушу свр-
ху йреко конзула йроследио jegaH йредлог и jeguy молбу. Ме^ушим,
до овог шренушка, йо шом йишагъу нишша Huje уронено. Да je Аус-
uipuja oiueopwia jegHO обданишше йод уйравом милосрдних сесшара
или сшшмашинки одмах након онога шшо je Ишалща учинила са
лаичким уйравницима и уйравницама, град би сасвим сшурно ceojy
децу paguje йослао у аусшрцско верско йрихвашилишше, а не у све-
шовну ишали}анску усшанову.
Ово je jegHo миииьегье Koje се односи на чшьенице из йрошлосши.
Тиме не желим да критику} ем начин на Koju йосшуйа влада, Koja у
сваком случа}у има ceoje разлоге за шакво йонашагъе. Просшо изно-
сим чшьенице Koje сам усйео да ушврдим.
Уколико се у овом шренушку више но pauuje осейа йошреба да
се йаралише ушица} ишалщанских школа и шиме осшвари цить,
iiaj5ojbu и HajageKeaiUHuju начин за шо je oeaj на Koju сам горе ука-
зав. Треба неушралисаши бесйлашно ишалщанско обданишше jeg-
ним бесйлашним ayciapujcKUM, а бесйлашне ишалщанске школе
бесйлашним аусшрщским школама. Тиме се шако^е йружа йодрш-
ка црквеним власшима, Koje се, из верских и моралних разлога, вей
неко време боре йрошив образовних инсшишуци}а ишалщанске
владе у Скадру, йримен>у}уйи и црквене казне. На iuaj начин je вей
досша йосшшнушо йрошив ових школа, али гошово нишша йрошив
обданишша, Koje йе за сада насшавиши да буде расадник будуйих
ишалщанских ученика, односно, школа Koja je извор за школе [ми-
нистра] Крисшда. Према шоме, с цшъем да донесем неки конкре-
шан заклгучак у йогледу школа из града Скадра, найомшьем да je
Moje мшшъегье согласно миииъег-ьу свешшеника из у шог месша, а шо
je да би влада РЬеювог айосшолског величансшва шребало да йредуз-
ме следейе мере како би се исйравили до сада найравл>ени йройусши
и обновио йресшиж Koju je Ayctupuja из pauuje наведених разлога у
Скадру изгубила:
336 Не управник, него монситьор Гверини.
358
1. Требало би шшо je Molyhe йре усйосшавиши geuje обданишше,
исшовешно ишалщанском или, join ботъе, уколико je Molyhe - Пове-
риши 1а часним сесшрама.337
2. Требало би на ogloeapajyhu начин Подржаши школе високоува-
жених фрагьевачких редовника, као и сесшара сшшмашинки, Koje се
налазе у Правом Процвашу.
3. Требало би дошираши Школу ceeiuoi Франсиска Xaeujepa (Koja
eeh ионако йрима годшшьу субвенцщу од Aycuipuje), одобривши joj
jeguy изузешну субвенццу за хишне йойравке и Проширен>а.
4. Требало би ранце наведеном Колегцуму доделиши износ новца
довотьан за основне школе, с цшьем да се oMOiyhu бесПлашна насша-
ва, да се ученица ослободе ПлаЬаъьа; исшо шако, вал?ало би uociuuhu
да се сиромашни изузму од шрошкова за машерцал за Писание и сл.,
шако да они више не могу pehu да их нужда йриморава да оду у иша-
лцанске школе. Треба исшо шо uociuuhu и када je реч о Кратьевским
и шрювинским курсевима у Колегцуму, Koje смо ранце Помшьали,
а Прошив Kojux су Присшалице Ишалце eeh добиле ugejy да оформе
сличне бесПлашне курсеве.“
Ситуация у региону Скопша такоЩе не оставтьа превише места
за оптимизам338. За почетак, похаЩаше школа Koje дотира аустроу-
гарска влада нимало не задовол>ава, и то из след eh их разлога:
Прво, стране школе (итали)анске, грчке, бугарске, српске, ру-
мунске) у на)веЬим градовима, скоро без изузетка, iiMajy болу уп-
раву и знатно су бол>е дотиране од аустри)ских. На другом месту,
велико сиромаштво приморава католичке Албанце да CBojy децу,
уместо да их школу^у, у врло раном узрасту запосле како би за-
ращивала за живот (пастири, продавци на пи]аци) или обавл>ала
послове у домаЬинству. Tpehe, премали je 6poj aycrpnjcKnx школа
и велика je раздал>ина ИзмеЩу ших, због чега особе Koje живе у за-
баченим селима CBojy децу не могу слати у школу путевима Kojn
су у овим подруч}има месецима непроходни. На четвртом месту,
6poj ученика je недоволен због лошег одржаваша простора Kojn су
предвиЩени за школе.
Конкретнее, каква je ситуаци)а?
337 стигматинкама
338 HHStA, РА I, К. 473, Bericht Nr.163, Vertraulich, Uskub, den 12. August 1897,
Consul Pisko an Goluchowski.
359
У конзупарном округу Скоптьа у датом тренутку nocToje три
школе, од Kojnx су две са наставом на словенском )езику - у }а1ьеву
и Летници, док се у )едно), у Скогоьу - настава одржава на албанс-
ком и италиранском.
Ни у )'едно) од ових школа не одржава се редовна настава за де-
во)чице, упркос томе што се Аустри)анцима чини да je важнее да
подигну ниво образованна женског католичког становништва у
Албании, пошто je образованье, како дечака, тако и дево}чица, по
ньиховом мишл>ен>у, до десете године живота искл>учиво задатак
Kojn o6aB7bajy жене.
У /аньеву и Летници неке дево^чице noxaljajy школу, али су при-
сутне само на часовима веронауке, мада je католичко становништво
ових округа пред конзулом показало велику жел>у да им и Нерке
добгцу редовно образованье. Према обича)има i<ojn се у roj земши
Heryjy, наставу би морале да обашьа]у жене. По конзуловом миш-
шеньу, било би веома пожелаю да калу^ерски ред милосрдних сес-
тара, Kojn веЬ има CBoje седиште у Призрену, предузме мере за славье
д Bejy часних сестара у сва она места у KojnMa Аустроугарска поседу)е
католичке школе или у KojiiMa има намеру да их ocHyje. }една од те
две часне сестре нужно би морала говорити албански }език. Мада
тренутно OBaj ред join увек не располаже довошним 6pojeM часних
сестара Koje говоре албански, raj недостатак би се могао исправити
уколико се ме!)у ро^еним Албанкама одаберу оне Koje се желе пос-
ветити професи}и часне сестре и краткорочно припреме за пред-
cTojehc задужеше. Конзул потвр!)у)е како сигурно зна да у вилайету
има неколико таквих дево}ака. Природно, самостан у Призрену био
би raj Kojn би морао да обезбеди младе часне сестре у ове сврхе.
Клер и }едан лаички наставник организу}у наставу за децу у
JaibeBy и Скопшу. У Летници се jeflHHO клер бави наставом. Кон-
зул Писко o6janiH>aBa да свештеник из шегове napoxnje, кога сваки
час зову да посети неког болесника удал>еног и по неколико сати
вожнье, a Kojn притом треба да обави и много других послова -
може да надзире наставу и можда обради }едну до две наставне
}единице. Ме^утим, не треба му никако поверити искшучиви над-
зор над наставом, пошто му услед свих обавеза недоста}е потребно
време и за то неопходна смиреност. Доказ за то су, измену осталог,
лоши резултати у школи из Маковице, због чега су тамошши като-
лици изразили жел>у да доби}у световног учител>а.
360
Ова, по ньеговом мишльетьу, нужна потреба да се HMajy на распо-
лагатьу и секуларни учител>и за школе Koje Аустроугарска дотира,
наиЬи Би у почетку на велике потешкоБе, пошто Албанци нема)у
довольно педагошког образована, а професоре из Монархине у том
послу онемогуБава непознаваше jesnKa.
Требало би испитати могуБност да ли су неки млади аустри)ски
наставници из основних школа вольни за учекье албанског, те да ли
би се одазвали овом позиву.
Уколико итали)ански наставници из Анконе, Воловье и других
градова ycneeajy да науче албански )език за годину дана, конзул
Писко Bepyje да би аустри)ски учител>и исто тако морали бити у
стану да у истом временском року постигну овакав резултат.
Конзул je уверен да би именованье аустри|ских учител>а унело
нову атмосферу у албанске школе Koje дотира Аустроугарска. Зах-
вал>у)уЬи томе, оне би се могле такмичити са страном наставом,
Koja je заиста под cjajHOM управом, а немогуЬе je постиБи жел>ене
резултате под патронатом страних албанских наставника у пред-
ви^еном временском року.
У делу Kojn се односи на опште образование у школама Koje до-
тира Беч, оно би се темел>но морало регулисати у договору са цар-
ским и крашевским конзулатима, према yo6n4ajeHHM програмима
у основним школама у AycrpoyrapcKoj и, природно, HMajybn у виду
посебне услове Kojn влада] у у Албании.
По мишл>ен>у конзула, веома je битно да учител>и }едном за сва-
гда разби}у Mncrepnjy везану за порекло бенефици}а у ко}има ужи-
Bajy Албанци католичке вере.
Док током завршних испита у итал^анским школама конзул и
директори школа држе ватрене говоре о односима измену Итал^е
и Албанке и о потреби блиског савеза измену тих земал>а, албан-
ски свештеници Ofl6njajy чак и да помену име Царске и кральевске
владе у школама Koje дотира Аустроугарска.
Према Писковим речима, у те сврхе било би пожельно да се у
будуЬности у школама Koje Беч дотира на годиппьем нивоу одржа-
Bajy завршни испити са званичним дога^има, KojnMa би предсе-
давао царски и кральевски конзул из одговара}уБег места или кье-
гов представник. У склопу тих свечаности, дотични аустри}ски
функционер тако!)е би требало да подели разне вредне награде
(по могуБности ручне сатове, златне и сребрне медатье, поклоне
361
у готовини), пошто je из искуства познато да би то могло знатно
повеЬати 6poj полазника у школама на истоку.
Конзул извештава о ситуации у свако] од nocrojehnx школа,
прилажуЬи и CBoje препоруке за поботьшаваше вьихове ситуаци]е.
Заиста, nocroje само три школе.
Почитье оном из |ан>ева. Парох из }ан>ева, отац Франсиско Бр-
киЬ, тешко je болестан веБ неколико година, тако да н>егов сарад-
ник, господин Никола ГласновиБ, мора да обавша све napoxnjcKe
послове и не може редовно да води два виша курса за децу (око 30
ученика). Секуларни учитель мора да држи наставу за приближно
1501)ака, Kojn притом разлику)у по степену напретка у образован^,
што je практично немогуЬе за само ]едну особу.
ГЬегов предлог je да се имену]е и други учитель - лайк, односно,
Албанаца Kojn влада словенским ]езиком, како би се постелено у
школе уводио албански jesnK (oeaj предлог се теметьи на министар-
ском декрету бр. 29.690/6, од 23. jyna текуЬе године). Тако1)е, треба
именовати две часне сестре за наставу за дево]чице. Те две сестре
биле би смештене у куЬу ко)ом Католичка црква располаже за ту
сврху, али Koja би прво требало да се адаптира. На треЬем месту,
зграда у Kojoj je школа, a Koja je добила дотаци]у од 1.000 франака
(према декрету бр. 29.690/6, од 23. jyna текуБе године) - морала би
да се прошири како би се у н>у сместила )една школа за дево]чице.
На другом месту, Писко истражу)е стан>е школе у Летници. Па-
poxnja Црна Гора [у Скопско) Црно] Гори - прим, прев.], осим села
Летнице, обухвата join и неколико великих села, ме!)у ко]има и
нека чи]и становници говоре ]едино албански (као што je, на при-
мер, село Стубла) и Kojn из истог тог разлога не од лазе у словенску
школу у Летници.
ГЬегови предлози за поболлпаше ситуаци]е у roj области су
слични претходнима:
а) Треба именовати ]едног световног учительа, односно, ]едног
Албанца ко]и влада словенским ]езиком, како би се постепено у
школе уводио нови, албански ]език. Уколико се не прокате одгова-
pajyhn учитель, требало би у ову napoxnjy упутити неког младог
световног албанског свештеника, ко]и би искльучиво требало да се
посвети настави.
б) Треба именовати две часне сестре за во!)ен>е наставе за дево]-
чице. Ова] предлог тако!)е je изнео и некадаппьи парох Летнице,
362
монсиньор Фантегьа, сматра)уЬи неопходним и да се у летничко)
школи одво|е полови и запосли )’една учитегьица, што je изнео у
CBojoj молби. Према ономе што су конзулу Писку потврдили паро-
си из Летнице, лако би се могао пронаЬи смешта) за две часне сес-
тре, и то у додатним зградама Koje Католичка црква тамо поседу^е.
Нэихов би долазак у ово место био веома добро прихваЬен од стра-
не целокупног становништва, те се може очекивати да на те часове
до!)е знатно више дево^чица из суседних села.
Tpeha школа Kojy Писко има у виду jecre она у Скопшу. Католич-
ка црква у Скопшу, по конзуловом мишленьу, nocrojn само на па-
пиру. Простор je, ме^утим, у стварности толико запуштен да ка-
толици Kojn тамо живе током зиме CBojy децу не шалу у ту школу,
CMaTpajyhn да тамо нису заштиЬена од хладноЬе. Учитель je врло
млад момак, због чега ни jeflHa fleBoj4M4a не одлази у школу. Кон-
зулови предлози укл>учу)у именоватье j ед ног способног учителе
албанске националности, док би актуелни наставник могао да ра-
ди као помоЬни учитеш у /аньеву. Тако1)е, он и у овом случа^у пред-
лаже именованье две часне сестре за наставу за fleBoj4H4e и, поврх
свега, неопходне дотац^е.
Осим тога, у Скопшу би се морала организовати и средньа школа
за дечаке. С тим у вези, неопходно je, с jejune стране, обезбедити но-
ве албанске учитегье, а с друге стране - оспособи ученике Kojn су
веЬ завршили образованье у пет основних школа (/аньево, Летница,
Скопгье, ВерисовиЬ и Стубла), али у веЬини cnynajeea HMajy само
врло оскудна знан>а о читану, писану и рачуну, како би се бол>е
припремили за CBojy будуЬу профес^'у. Пошто ученици обично
6npajy профес^у из области трговине, у OBoj школи би требало ор-
ганизовати предмете неопходне за ову дисциплину - превасходно
француску, немачку и итал^анску трговинску кореспонденц^у,
управленье робом, рачуноводство и друге предмете из области тр-
говине. С тим знанэима би неки од ових ученика сигурно могли
наЬи посао у Монархии и на Taj начин би ова средньа школа, без
сумнье, привукла веНи 6poj Албанаца. Природно, ова школа би мо-
рала бити интернатска, пошто се н^едан Албанац католичке вере
из тог Bnnajera не би одлучио да своме сину пружи средне образо-
ванье, а да му притом плаЬа студне.
Као директора ове средне школе, Kojn би макар формално морао
бити под надзором пароха, како би се задржао принцип делованьа,
363
требало би именовати ]едног способног aycrpnjcKor учитетьа. I Нему
би притом био додетьен и )едан Албанац (за то место конзул препо-
pynyje )едног веома корисног учител>а из Призрена, Матеа Логоре-
ци)а). Тренутно би се за прву годину могло понудити 10 места, а у
следеВим годинама, 20 места. Курс би могао тра^ети 2 године.
Конзул напомивье да би се ради смештавьа ове „Трговачке и учи-
тел>ске школе", као и основних школа Koje je раните укратко прика-
за©, морала изградити )една веВа школска зграда, са издво)еним
делом намен>еним за смешта) две часне сестре Koje би биле тамо пос-
лате.
Kojn су трошкови )едног тако лепог npojeKTa? Конзул Писко их
дели на )еднократне трошкове (адаптаци^е зграда, куповина школ-
ских материала, трошкови за путовавьа учитетьа, итд.) и на трош-
кове Kojn се noHaBJbajy сваке годин. У те сврхе, припремио je jeflHy
приближну процену:
а) Уеднорочни трошкови (изражени у златним францима)
Наставак адаптащце школе у /авьеву 1.500
Усетьевье часних сестара из |ан>ева 1.500
Опремавье школе у JaibCBy 1.000
Усел>евье часних сестара из Летнице 1.000
Опремавье школе у Летници 500
Проширен>е napoxnjcKor дома из ВерисовиВа
и усел>евье часних сестара З.ООО339
Опремавье школе у ВерисовиВу 500
Изградвьа napoxnjcKe и школске зграде,
укл>учу)уВи и усел>евье часних сестара у Стубли 9.000340
Опремавье школе у Стубли 500341
Изградвьа веВе школске зграде и усетьсше
часних сестара у Скопл>у 18.000
Опремавье основне школе у Скоптьу 500
Опрематье Трговачке и учитегьске школе,
као и интерната у Скопл>у 8.000
339 Ова ставка he се уман>ити на 2.000 франака уколико о чеку} ем о именован»е
часних сестара.
340 Изградн>а ове школе можда би се могла занемарити.
341 Занемару)е се према белешки у дну стране бр. 2.
364
Трошкови путовавьа и дотаци)е за смешта)
часних сестара и неколико учитетьа 5.000342
Укупно 50.000343
б) Годиппьи трошкови (изражени у златним францима)
Надокнада за првог учител>а из /ан>ева 1.600
ПомоЬни учител, из /ан,ева 1.000
Две часне сестре из /ан>ева 1.600
/едан учител, из Летнице 1.000
Две часне сестре из Летнице 1.600
Учител, за основну школу из Скопша 1.200
Две часне сестре из Скопл>а 1.800
Наставл,а 9.800
Укупно и наставл>а 9.800
/едан учител, из ВерисовиЬа 1.000
Две часне сестре из ВерисовиВа 1.600
/едан учитель из Стубле 1.000344
Две часне сестре из Стубле 1.600
Директор Трговачке и учитетьске школе из Скоп/ьа 3.000
ПомоЬно место из ове школе у Скопльу 1.800345
Школски полици)ац из Скоптьа 720
Издржаваше 20 ученика у интернату у Скопльу 12.000346
Школски прибор за све школе (папир, пера, туш, итд.) 880
Школске награде 3.600
Укупно 37.000347
342 Сман>у)е се на 4.000 франака зато што се не мора;у уктьучивати трошкови за
часне сестре из ВерисовиЬа и Стубле.
343 Уколико би се прихватиле додатне молбе конзула Писка, Koje су придодате
у дну страна, укупан износ )еднократних трошкова умашио би се на 38.500 фра-
нака.
344 Ове три ставке су на Kpajy можда биле одбачене.
345 На место помоЬног учител>а у Скогоьу (1.800 франака) могао би бити по-
ставлен конзуларни службени тумач Мусани; он би држао неке предмете за на-
докнаду од 800 франака, што би представляло уштеду од 1.000 франака.
346 Уместо 20 1)ака (у интернату у Скогоьу), могло би прво да се покуша са 16,
односно, да се у прво) години рачуна на н»их 8.
347 То би значило да he се из годиппьих трошкова избацити следеЬи:
Часне сестре из ВерисовиЬа 1.600 франака
Стубла (укупно) 2.600 франака
365
Ова сума не укл>учу)е повеЬаша и личне дотаци)е Koje he се мо-
рати доделити осталим паросима. Тако1)е, нису урачуната ни по-
веЬавьа Koja би мора ла да им се одобре како би се компензовале
школске дотаци^е, без Kojnx he остати у случа^у да се имену)у секу-
ларни учитетьи. Та увеЬаша би укупно износила приближно 2.000
франака годиппье.
Вицеконзул Рапапорт тако!)е шал>е у Беч из Призрена CBoje мол-
бе Koje се тичу нове дотаци)е за католичке школе за 1898. годину348.
Оне се односе на четири школе, а то су следеЬе:
I. Кашоличка школа за дечаке у Призрену. Католички надбис-
куп из овог места, монсишор Пасквале Трокси, тражи одобренье та
нове дотаци}е, намешене трима католичким школама за дечаке у
Призрену, Даковици и ПеЬи, из округа ко)и je под контролом овог
царског и кратьевског конзулата. Што се тиче субвенци^а за прву од
школа Koje су наведене, Министарство je одредило следеЬе ставке:
Вицеконзул Рапапорт пише Вечу да je наставно особтье одано и у
сваком смислу коректно, као и да напори да се обезбеди nojanaibe у
виду албанских наставника и постелено уводи албански као }езика
на коме се изводи настава - задовол>ава]у високе намере Министар-
ства. Тако^е, он истине и приличну спремност учитетьа да прихвате
примедбе на Koje je указао током cbojhx поновтьених инспекци}а, по-
себно у односу на наставни метод ко}и je више ори}ентисан на прак-
тичан рад. Тако1)е je притом имао у виду и жел>е родителе у вези са
школским системом. На основу свега истине да он нема никаквих
примедби на поновну молбу да се исплате pannje наведени износи.
Томе треба само додати, како Рапапорт напомише „}едан мали
додатни трошак‘, Kojn изгледа да je био пожетьан у интересу школе
и, посебно, у односу на напоре да се национални }език уведе као
наставни }език. Допао нам се тако^е }едан занимтьив детать, на ос-
нову Kojer можемо сликовито представити непредвидиве тьудске
односе, а они нас могу изненадити на било ком „терену делован>а“
и зато га увршЬу)емо у OBaj текст. То je следеЬи деталь:
HMajyhn у виду захтеве локалних власти и потребе становниш-
та, Рапапорт напомише да у pannje наведено} школи од пре три
Помогши учитель из Скошьа 800 франака
4 ученика у интернату 2.400 франака
Укупно 7.400 франака
Све то би укупно донело уштеду од 30.000 франака.
348 HHStA, РА I, К. 375, Rappaport, Prizren, Bericht Nr. 147 vom 18. October 1897.
366
године као професор турског }езика ради муслимански ефенди}а
Тахир. Учител>и тако!)е, по препоручи локалне владе, преда)'у и у
свим хришБанским (како у српским тако и у влашким [румунс-
ким] православним) школама у Призрену.
Тиме турске власти реализу)у дво^аки цил, - држе наставу на
званичном )езику и посредно контролишу тенденци}е у хришБан-
ским школама. Ипак, овим последшима npenyniTajy да се побрину
за хонораре учител>а, што се испоставл>а изводл>ивим због чин>ени-
це да je посебно у Призрену познаваше турског потреба хришБан-
ских трговаца и занатли}а. Мада раните поменути ефенди)а Тахир
прима од господина надбискупа )едну знатно нижу суму (Koja не
досеже 300 франака годиппье) у односу на н>егове колеге из право-
славних средших школа, он je до тада, било због личног доживл>а}а
наставе, било из CBojnx симпати}а према албанским националним
тежшама, изоставио обавештеше турским властима о различитим
дога!)а}има у школи (о уво!)ен,у албанског као }език наставе, о дист-
рибуисану материала за подучаваше на том }езику, о набавл>ан>у
тог материала, одобреном од БЬегове милостиве светости). Зах-
вал,у)уЬи томе, избегнуте су озбшьне потешкоБе и непри}атности
- како за OBaj царски и крал>евски конзулат, тако и за управу шко-
ле. }едном приликом je због тога турски школски инспектор оштро
укорио ефенди}у Тахира, Kojn му je, како сам тврди, на критику
одговорио да он ради као професор }езика, али не и као nmnjyH.
БудуБи да овакав став турског учител>а заслужу)е извесно при-
знаке, и да je н>егова сталност веома пожел>на и у интересу будуБег
pa3Boja школе, вицеконзул се ycyljyje да достави Бечу преведену
молбу ефенди}е Тахира, Kojn понизно моли за одобреше да му се
плата повеБа измену 200 и 240 франака.
II. Католичка школа за дечакеу Т^аковици. Што се тиче католич-
ке школе за дечаке у Т^аковици, због ситуаци}е у том месту Hnje би-
ло могуБе обавити инспекци}у. Ме^утим, пошто понашаше учите-
л>а Пасквала Логореци}а,'у мери у Kojoj непотпуне информаци}е
сведоче о томе, изгледа у потпуности задовол>ава}уБе и има}уБи та-
ко1)е у виду да се у oBoj школи излази у сусрет албанским тежшама,
вицеконзул Bepyje да може опет да и за следеБу годину тражи одо-
брен,е дотаци}е из прошле године, Koja je износила 600 франака.
III. Католичка школа за дечаке у Ilehu. У OBoj школи je join
теже обавити инспекци}у него у претходно}. Она je под управом
367
фран>евачког калуфера - посматрача Kojn се образовав у Босни и
кога Рапапорт сматра поузданим. Има)уЬи то у виду, као и слан>е
треБег оца за ПеБ, што указу)е на то да je престало досад nocTojehe
противл>ен>е настави са верским освртом, вицеконзул сматра да
нема никаквих препрека да школа поново учеству)е у дотаци)ама
од 420 франака, Koje je доби}а до тог тренутка.
IV. Школе милосрдних сесшара за дево]чице у Призрену. До овог
датума, школа милосрдних сестара за дeвojчицe, Koja се налази у
Призрену, располаже само }едном учителшцом, nnje je издржа-
ван>е укл>учено у годишну дотац^у од 1.800 франака, одобрену
претходних година. Захвал>у)уБи повеБан>у наставног особл>а Koje
се догодило одре!)иван>ем сестре Цедилке Бришки прошле годи-
не, игуман^а, сестра Симеона Херман била je приморана да ми-
нистру пошатье молбу да почев од 1. jaHyapa 1898. године повеБа
претходну годишну дотац^у за 400 франака, те да она износи уку-
пно 2.200 франака. Поред тога, paHnje наведена сестра тражи да
се поврати износ од 140 франака за издржаваше четврте сестре од
Kpaja августа месеца до Kpaja децембра претходне године.
ИстичуБи да у сваком тренутку може да потврди поволшу
процену о часним сестрама и гьихово} школи, изнету у шеговим
скромним извешта}има бр. 77 од Tl. jyHa те године, као и да je нова
учителлща, Цецил^а Бришки, задовол>ила сва очекиван>а Koja су
на ну била усмерена, посебно у погледу онога што се односи на
ученье }езика ове земл>е, Рапапорт IberoBoj светости преноси за
разматран>е молбу игумани}е Симеоне Херман у целини.
У Царским и крал>евским архивама у Бечу сачувани су, у обли-
ку резимеа и као анекс бр. 3 Цвидинековом меморандуму Kojn
се односи на школе у Албании, Предлози генералног конзулаша у
Скадру, Вицеконзулаша из Драча, Конзулаша из Скойл?а и Вицекон-
зулаша из Призрена за одо6раван>е нових дошащда за школе, Koje
овде доносимо у целини349:
А) Генерални конзулат из Скадра
I Сталне субвенци}е
1) Оснивагье обданишта у Скадру 3.600 франака годиппье.
OBaj предлог су изнели и надбискуп Гверини и генерал jeaynra.
349 HHStA,PAI,К.473.
368
2) Осниван>е установе милосрдних сестара из Аграма у Кал-
метину за помоБ болеснима и за образование дево)’чица. Старци из
села су конзулу Ипену упутили )едну молбу у истом том смислу.
Саме KOMinwje би сара^ивале у изградн>и Kyhe и у смештану час-
них сестара. Конзул Ипен жустро препоручун’е да се ова молба уважи.
Почешно улашлье: Изградша куБе, на)више 6.000 франака.
Годшшье: Новчана помоБ од 400 франака за сваку од 2 до 4 сестре.
3. Осниван>е )едне занатске школе Koja би имала сарадну са ос-
новном школом из Скадра (конзул Ипен се не из)ашн>ава о трошко-
вима).
Фрашевци има^у )‘едну сличну школу у 1ерусалиму; тако!)е их и
енглеска миси^'а и израелски савез има)у на истом том месту. Ове
школе изузетно су привлачне локалном становништву.
4. Осниваше школа Koje би као )език наставе користиле албан-
ски у наредне 3 године у: 1. Калмети)у, 2. Ненши)ати, оба места у
Задрими, 3. Да)чи на Бо)ани, 4. Киша Konajy у Малт Ренциту, 5. Ки-
ша Сенколу у Брегмати)и, 6. Bajcn у ниским Кастратима, 7. Селцу
у Клементину, 8. Абати)у у Шали, 9. Дшоани]у у Пулатину, 10. Кир-
шенвиртелу у HnKajy, 11. Салци у Мертури]у, 12. Opomnjy у Мир-
дити. Са изузетком Киша Сенкола; у свим овим местима nocToje
католичке napoxnje.
Почешно улашеье:
12 стипенди]а за кандидате за наставничку функци)у
у Аустрией 12.000 франака.
12 школа Koje треба тек изградити
од 4.000 франака. 48.000 франака.
Укупно 60.000 франака
Након из1радн>е 12 йрвих школа, йошребни су юдишлье следёЬи шро-
шкови:
Плата за 12 наставника од 1200 до 1800 франака
измену 14.400 и 21.600 франака.
Одржаваше школа
(12 до 400 франака по свакор 4.800 франака.
Укупно измену 19.200 и 26.400 франака
5. Осниваше школа, и то у наредних двадесет година - по три
нове школе годиппье. Сходно томе, 3 стипендийе за наставнике и 3
зграде сваке године.
369
Почешно улайиье (1одишн>е):
3 стипендий за кандидате за наставне функци]е
у Аустрии 3.000 франака.
3 зграде за школе 12.000 франака
Укупно 15.000 франака
6. Буцет се сваке године увеБава за три наставничке плате, од
ко)их свака износи од 1200 до 1800 франака; затим, за трошкове
три школе - за сваку по 400 франака, односно, измену 4800 и 6600
франака, тако да би након 23 године достигав износ измену 115.200
и 158.400 франака.
Деталэи:
1. Годинпьи трошкови за првих 12 школа као у npBoj години
19.200-26.400 франака
2. Плате за 3 наставника и трошкови за 3 школе укупно 4.800-
6.600 франака, помножено са 20 96.000 =132.000 франака.
Укупно измену 115.200 и 158.400 франака
Укупан трошак за улагаша након 23 године достиже укупну су-
му од 360.000 франака. До тада бисмо имали 72 школе на отприли-
ке 100.000 становника.
У извсшта^у од 9. jyna 1897. године, бр. 5, конзул Ипен предложив
je да се за почетак отвори 10 школа. (Север Албаните има око 100
napoxnja). Годинпьи трошкови би износили на)више 20.000 франа-
ка. Само итали^анска школа из Скадра итали^анску владу кошта
30.000 франака годишше. За именоваше наставног кадра, Ипен
предлаже 10-12 кандидата из Скадра са основном школом, можда
и понеким часом гра^анске, а било би их лако наЬи за дидактич-
но образование наставника у Аустри)и. На)6ол>е би било када би се
образовали у неко] институции Kojy одржава католичке школско
удружеше и, уколико je могуБе, у неком семинару, у коме би били
корисници интерната. (Како Ипен сматра, не nocTojn таква инсти-
туци)а у Салцбургу, веБ у Борингу).
II. Изузетни трошкови
7. Проширен>е учионица основне школе реформисаних фран>е-
ваца у Скадру. (О трошковима, Kojn су сигурно знача)ни, Ипен не
жели да се из}ашн>ава док н>егова молба не буде у принципу прих-
ваБена).
Ово je тако!)е предложио и генерал }езуита.
370
Б. Вицеконзулат из Драча
Сталии трошак
8. За осниваше )едне католичке парохи^ске школе у Тирани,
престоници утица^них бегова, са албанским као )'езиком наставе
и )едним местом предви^еним за албанског наставника (Асци)у-
ку из Скадра би био адекватан). Утица)ни луди из Тиране би нам
били изузетно захвални за осниван>е школа у корима би албански
био уедини )‘език на коме се обавл>а настава. Нема сумн>е да би у
школу тако!)е долазили и дечаци муслиманске вере, што би допри-
нело поновном успоставл>ан>у веза измену католика и муслимана
Kojn чине веЬину у Драчком санцаку. Надбискуп из Драча се у пот-
пуности слаже са оснивашем ове школе, Koja би привремено могла
да се постави у парохи^ском дому: 900 франака годиппье, а касни)е
та) трошак може мало да порасте.
9. Током пробног периода од |едне године требало би утврдити
плату наставника у висини од 900 франака. Касни)е би je требало
давати уз уговор на неколико година и уз веЬе хонораре.
10. Реактивираше школе за дечаке из Драча. Beh су се предузе-
ле одговара^уБе мере и за наставника je одре^ен |озеф Фекец, Kojn
je то paHnje радио у Пашману, Зари и за шега се препоручу) е го-
диппьа плата 1200 франака.
Можда му се касн^е може повеЬати плата. ИсплаЬено му je 100
франака за трошкове пресел>ен>а.
Ц. Конзулат из Скопл>а
11. Школа из 1ан>ева: Потребни су:
1. Други лаички наставник (Албанац, Kojn влада словенским
jesnKOM)
2. Две часне сестре за држатье часова дево}чицама
3. Радови на згради школе.
Парох }ан>ева, Бркич, налази се на лечен>у. Сарадник Ник. Глас-
нович се брине о napoxnjn и држи часове за;едно са световним на-
ставником.
1. 1еднократни трошкови:
198. Намештен>е часних сестара 1.500 франака.
199. Радови на школи 1.000 франака.
200. Ствараше услова за рад у школи 1.500 франака.
Укупно 4.000 франака
371
2. Годиппьи трошкови:
а) Плата првог наставника 1.600
Ь) Плата другог наставника 1.000 франака
с) Плата две часне сестре 1.600 франака
Укупно 4.200 франака
11. Школа у Летници. Тренутно je словенска. Могао би се отво-
рити пут за уво!)ен>е албанског као jesnKa наставе тако што би се
запослио неки албански наставник Kojn влада словенским )езиком
(можда неки млади клерик). У околини Летнице има неких албан-
ских села чи)а би деца онда похавала ову школу. Потребни су: 1. Je-
дан наставник, 2. две часне сестре за држан>е наставе дево^чицама.
1. 1еднократни трошкови:
212. Намештеше часних сестара 1.000 франака.
213. Радови на школи 500 франака
Укупно 1.500 франака
2. Годиппьи трошкови:
220. Издржаваше часних сестара 1.600 франака
221. Плата наставника 1.000 франака
Укупно 2.600 франака
12. Школа из Скопл>а. Простори су потпуно трошни, наставник
je }едан младиД. Потребни су: 1. Запотшьаваше jefluor способног
наставника. Тренутни би могао да иде у 1ан>ево као други настав-
ник, 2. Дово1)ен>е другог предавала, 3. Две часне сестре за држан>е
наставе дево}чицама, 4. Изградша веДе зграде за школу.
1. 1еднократни трошкови:
а) Изградн>а школе и смешташе часних сестара 18.000 франака
б) Радови на ocHOBHoj школи 500 франака
Укупно 18.500 франака
2. Годиппьи трошкови:
а) Плата другог наставника 1.200 франака
6) Издржаваше две часне сестре 1.800 франака
Укупно 3.000 франака
13. Отвараше }едне више школе за дечаке у Скопл>у, с цил>ем да
се синовима албанских наставника пружи образована и да млади
Kojn су успешно завршили основну школу могу да наставе CBoje
образование.
Часови би углавном били посвеДени трговинским предметима
и }езицима (француски, немачки и итал^ански). Требало би да
372
школа истовремено буде интернат, а н>ен директор )едан способан
аустри)ски наставник. Драгоман Мусани као други наставник (не
делу)е нам препоруч/ьиво). TpajaH>e студила: 2 године. У прву годи-
ну би се уписало 8 ученика. Институци)а би могла да се смести у
зграду Koja je поменута под тачком 11.
Трошкови:
1. /еднократни трошкови:
1) Опреман>е школе и интерната 8.000 франака
Укупно 8.000 франака
2. Годиппьи трошкови:
а) Плата директора 3.000 франака
Ь) Плата другог наставника 800 франака
с) Плата помоВника 1.200 франака
d) Издржаваше 16 ученика 9.600 франака *)
Укупно 14.600 франака
*) У прво) години - половина од те суме, пошто je планирано
само 8 ученика
14. Осниваше }едне школе за дечаке и дево}чице у ВерисовиВу
Потребни су: 1. Запотшьаваше jeднoг албанског наставника или
}едног сарадника само за часове, 2. Током изградше нове napoxnje
могле би да се узму у обзир потребе школе (за прву ставку je веВ
одобрено 4.000 франака у Majy).
1. /еднократни трошкови:
а) За из г рад ну }едне веВе napoxnje Koja би поред тога
примила и школу 2.000 франака
Ь) Опремаше школе 500 франака
Укупно 2.500 франак
2. Годиппьи трошкови:
5) Плата наставног кадра 1.000 франака
За трошкове путован>а и CMeniTaja часних сестара и различитог
особтьа с цил>ем предложених реформи Почетно 4.000 франака
За школски прибор Годишше 880 франака
За школске награде Годиппье 3.600 франака
Укупни годиппьи трошкови 4.480 франака
Укупни годиппьи трошкови по молбама конзула Писка дости-
жу суму од 29.400 франака.* 1еднократни трошкови износе укупно
38.500 франака.
373
*) Поред тога, требало би рачунати на приближно додатних
2.000 франака дотаци)а за особл>е, као и за свештенство, корима се
одузима)у досадаппье школске субвенци)е, као последица ньиховог
занимала секуларног наставника.
Д. Вицеконзуларно представништво у Призрену
Стална субвенции а
16. Тахир ефенди)а, наставник турског у школи за дечаке у При-
зрену (3 године наставног рада) 200-240 франака
Поред часова, исто као и н>егове колеге из влашких и српских
школа у Призрену, задужили су га и за посредан надзор кретан>а у
школи. Добила 300 франака од монсин>ора Трокси)а, манье од дру-
гих турских наставника. Ме^утим, он се увек понашао како треба
и одустао je од жалбе Kojy je могао да уложи Турцима због приема
дидактичког материала и уво!)ен>а албанског jesnKa за потребе на-
ставе. Сада je затражио }едну дотац^у за себе лично.
17. Вицеконзулат тражи уступайте малих портрета цара и меда-
л>а (50 комада од сваког) за школске награде.
Модел медал>е се налази у извешта] у из Призрена Exh. 52022/1897.
Конзул Писко je изразио CBoje мишльеше о томе како he у бу-
дуЬности постати неопходно отваран-е школа у парохи}ама ПеД и
Зумби.
Конзули, носиоци npoaycTpnjcKor делов ан>а, свесни су да у овом
делу програма, школе и наставне кшиге на албанском, Hehe има-
ти тренутан успех350. Ме^утим, слажу се у тврдши да jeдинo шко-
ле могу осигурати успех политичких цил>ева и делован>а Монар-
xnje351. Можда и услед притиска Kojn ствара очекиван>е ььихових
надлежних, сви изражава}у сигурност да уложени новац и рад
Hehe npohn неопажено и да, иако чисто политички део увек садр-
жи ризик да се не постигну управо жельени резултати, културни
део деловаша Hehe разочарати.
Како би се нешто стварно у овом смислу постигло, Цвидинек
на основу свих примл>ених извешта}а noTBptjyje CBoj став да he Беч
морати да унапреди услове у nocrojehnM школама Koje Beh дота-
ци}е, поред тога што he основати и нове образовне институц^е.
350 ПогледаДе поменути Bericht Nr. 27 (извешта] бр. 27), Consul Ippen an Grafen
Goluchowski, Scutari, den 9. Juli 1897, HHStA, PA I, K. 473
351 HHStA, PA I, K. 473, Zwiedineck, Wien, am 1. Janner 1898.
374
На основу предлога конзула, Беч да;е инструкци;е свом амба-
садору, грофу Ревертери, да ступи у контакт са ;езуитским генера-
лом, оцем Лудвигом Мартином (у Majy 1897) како би разговарао о
албанско; папско; школи, поверено) шеговом калу^ерском реду и
намешено; образован^ клера, као и да би му саопштио новине из
Беча ко;е у Албани;и намерава)у да уведу. Са сво;е стране, помену-
ти генерал ;езуита предлаже да обе стране потпишу ;едан званич-
ни споразум352.
Почетком 1898. године Цвидинек мора да призна како се „у из-
вешта;има аустроугарских конзула о понашашу ;езуита у Албани;и
не каже ни ;една )едина реч ко;а би сведочила о било какво; ло;ал-
ности и захвалности с н>ихове стране према Монархи;и“. Ме^утим,
функционери Министарства - ко;и има;у неодоживу жел>у да се по-
наша;у као велика сила - проблеме ради)е представтьа;у као успехе,
и Цвидинек потвр5у;е да ни;е баш сигуран да су жалбе конзула
сасвим основане. Последица: влада доноси одлуку да ступи у пре-
говоре о предлогу генерала реда с цил>ем да постигне „разумну и
суптилну промену од стране ;езуита, онако како ;е предвидео ге-
нерал реда, ту промену чи;а се велика корист за интересе Аустро-
угарске назире
Koje би биле основе овог споразума? На првом месту, ко;е одлу-
ке за отпочин>ан>е преговора по иници;ативама самог оца Марти-
на има Балплац?
1. Да се привремено одрекне приса;един>ен>а Албани;е као дела
аустроугарске ;езуитске провинци;е, иако ;е оно веома пожетьно.
Ово због тога да се не би пробудила никаква сумшичавост ко;а би
могла донети опасне последице по аустри)ске политичке цил>еве.
2. Именовати jедног аустроугарског ;езуиту за ректора папске
школе.
3. Пружити матери;алну подршку реду за сва питаша ко;а се
тичу шегових школа.
352 HHStA, РА I, К. 473, Zwiedineck, Wien, am 1. Janner 1898. Паралелно са овом
иници^ативом Беч покушава да постигне да се фравьевачка миси;а у Албании уо-
бличи као аутономна провинци;а, што би према начину на ко;и он схвата ствари,
ослободило пут ;езуитима тако да би онда могли много слободни;е да разви;а-
jy активности и то у блиско| сарадвьи са аустроугарским конзулатима. Како би
наставио веома сложеним путем ко;и Беч као по правилу бира за себе, будуЬи да у
овом тренутку ме^у многим другим стварима, упркос папске) були од 4. октобра
1897. ко;а налаже у;едивьевье све три гране фравьеваца (Посматрачи, Реформи-
сани и Осамл>ени), подела и даше опста;е, погледаДе HHStA, Liasse Tiirkei XXX.
375
4. /езуити Mopajy редовно информисати Министарство спол>-
них послова у Бечу. Министарство се са CBoje стране обавезу}е да
информише оца, генерала реда, о свему што се односи на деловаша
Koja дипломатски агенти предузима)'у.
5. Пружити упутства вишим инстанцама реда у Албанией
како да информишу аустри)ске конзуларне функционере о било
ком питашу вредном разматраша, тако да се од стране Царских и
крашевских конзула ради на ус постав л>ашу двоструке контроле
надгледаша понашаша jeaynTa према сили заштитници и како би
на Taj начин добили право да из Албаните удаше било ког припад-
ника реда Kojn би био предмет протеста Монархине.
6. Са CBoje стране, и насупрот свему томе, Аустроугарска се
обавезу)е да сводим конзулима изда одговара)уЬе наредбе, како би
у границама могуБег подстицали активности )езуита, увек под ус-
ловом да се сваки свештеник )езуита, ако му у било ком cnynajy
затреба помоЬ, обрати искшучиво аустроугарским агентима.
У ономе што се односи на тачку 3, разматра се353 мишл>еше гро-
фа Ревертере да се сарадша с редом, у свему што се тиче школских
питаша, обавл>а тако што би управа нових образовних установа
била предата )езуитима, kojh he тако^е, према предви^ашима Беча,
бити задужени и за веБ nocTojehe школе.
Ме^утим, свакако не први пут, не добила се (упркос предви^ашу
Беча) одобреше реда по овом питашу, будуБи да су управа и надзор
државних школа на свим територи)ама Mncnje )едино и искшучиво
под контролом надбискупа ди)ецеза.
Спрам свега овога, )езуитски ред се нуди да ради за Аустроугар-
ску на следеБа три начина:
1. Ствараше )едног педагошког центра у Collegio comerziale - Тр-
loeaHKoj школи из Скадра, где Бе се образовати наставници када
стигну у Албаниту.
2. Саопштеше о свим примедбама Koje jcsy итски свештеници да-
jy о професорима и школама током cbojhx мисионарских путоваша.
3. Дискретна и ефикасна контрола понашаша иезуитских свеш-
теника.
Исто тако, Цвидинек noTBptjyje да je генерал реда веБ обавестио
грофа Ревертеру да }едино npeocTaje да Аустр^анци потврде CBoje
353 Према Цвидинековом меморандуму о школама, Kojn смо рани)е цитирали и
о коме Немо говорити и на наредним странама, HHStA, РА I, К. 473.
376
намере да спроведу те предлоге, што се у потпуности поклапа са
оним како je Бечу одлучено да се поступа.
Током преговора о споразуму, Аустргцанци се обавезу)у да на
jacaH и недвосмислен начин формулишу сваку од тачака предлога
како би се у будуЬности избегла произво/ьна тумачегьа. Metjy свим
овим тачкама споразума, за Беч je на}важни}а она Koja пружа пуне
гаранци}е да he задужеше управника албанске папске школе бити
поверено неком }езуити из AycTpnje, а не неком итали}анске на-
ционалности.
Договор Cultus Referaty принципу не предви^а могуЬност ствар-
не размене nsBeinraja, пошто се само с jeflHe политичке тачке гле-
дишта може донети одлука о томе да ли je ова директива корисна и
безазлена, или Hnje. Ме^утим, како Цвидинек тврди: „}едан спора-
зум оваквог типа - Kojn предви^а уступайте контроле аустри^ских
представника }езуитима на албанско} територи}и, као и немобил-
ност ових других - сигурно се може спровести у складу са нашим
веЬ израженим интересима. Чини нам се да je надзор над свештен-
ством, нама понурен, сумшиве вредности, уколико имамо у виду
традиционално супарништво измену jesynra и фрашеваца, а из тог
разлога се не може очекивати да од jesynra доби}емо неку веома не-
пристрасну процену фрашевачких свештеника".
Разматра се могуЬност ствараша }едног педагошког центра под
управом jesynra у Collegia commercials. Ме^утим, конзул Ипен, Kojn
на предлог jesynra одобрава школске реформе и оценке их као од-
roBapajyhe и благовремене, одлучно се противи овоме, на основу
изузетно лошег искуства Koje je MoHapxnja веЬ имала са папском
школом.
Како конзул Ипен, тако и OHaj из Скошьа, исказу)у CBoje слагайте
да се имену}у наставници лаици, али из другач^их разлога него
што су они Kojn покреЬу }езуите;-за ших je то на]бол>и начин за от-
клашаше сумши турских власти.
Ипен подржава образованье наставника лайка албанског поре-
кла под условом да се то одиграва у неком aycrpnjcKOM педагош-
ком центру.
У Бечу, ме^утим, cyMH>ajy да je OBaj предлог неспроводив у прак-
си, како се то наизглед чини. Ова стрепша се базира на чишеници
да he, кад се поменути професори врате у Албанку, бити тешко по-
стиЬи да их турске власти не cMarpajy aycrpnjcKHM агентима, због
377
чега неЬе примити никакву подршку за CBoje школске активнос-
ти. Балплац преузима на себе да подробно испита до Koje мере je
пожелшо бирати аустри|ске графане за та нова места школских
наставника, поготово што je реч о томе да се образование младих
Албанаца има обавл>ати у неком педагошком центру, по страни
3Ha4ajHHx Трошкова Koje то носи са собом. Додатна неповол>на
околност je да he у на}бол>ем случа^у само неколико година на рас-
полаган>у имати „материал" или особлье, осим тога, без искуства и
гаранци}а.
Сви конзуларни службеници cMarpajy да je уво!)ен>е албанског
као }езика на коме би се одв^’ала настава у новим школама било и
више него пожелшо, као и примена aycrpnjcKor наставног плана у
шима. За повеЬаваше 6poja ученика npenopynyjy да учионице буду
npnjaTHe и добро очуване, са оптималним нивоом одржаваша, по-
што становништво више пажн>е површно поклаша оном што je
спол>а, него наставном програму у правом смислу те речи.
Конзули тако1)е npenopynyjy свечано одржаваше завршних ис-
пита уз доделу награда, као што се то чини и у итал^анским шко-
лама, с цил>ем оставл>анэа утиска, како на родителе, тако и на 1)аке.
Предлаже се осниваше обданишта и стручних школа са сигур-
ношЬу да he они побудити општи ентуз^азам. Hpenopynyje се све-
чано отвараше }едног обданишта у Скадру.
Тако1)е се разматра и отвараше нових школа за дево}чице. Jesy-
итски генерал савету)е да се сачува обазривост и опрез у случа)у
школа за fleBoj4raje, мада су турске власти много маше сумшичаве
поводом наставе за fleBoj4H4e, него када je реч о настави за дечаке.
У том смислу, 3Hajy да могу рачунати на часне сестре из Аграма
(Загреба), с KojnMa су веЬ претходне године у Призрену имали jefl-
но веома позитивно искуство.
Сви аустроугарски конзули из Албанке слажу се у тврдшама да
he им предлози Kojn се односе на школску акци}у бити изводл>иви
уколико Царска и крал>евска влада буде спремна да упути неопхо-
дан новац и буде у могуЬности да од турске владе прибави све по-
требне дозволе. У Бечу нису потпуно сигурни Kojn je на)бол>и на-
чин поступаша с цил>ем доб^аша те дозволе од османских власти.
Join }едан, треЬи услов sine qua non - без кога се не може, jecre да
сами догами буду оно што he одре^ивати временске рокове неоп-
ходне ради оствариваша свих ових планова.
378
Аустроугарска дипломатка се нада да he cboJom стратегиям
стеЬи користи у року не краЬем од двадесет година. Како би )ед-
но питан>е као што je ово након двадесет три године активности
достигло CBojy зрелост и пружило очекиване резултате, треба се
уверити да неЬе бити никаквих препрека Koje би спречавале нор-
мални развод и пуну зрелост npojeKTa, биле оне TpajHe или само
привремене.
Планови и предви!)ан>а иду за)едно с анализом и примедбама о
неким конкретним школама. Католичка школа за децу реформи-
сане фран>евце, Koja nocrojn у Скадру, на пример, не постиже задо-
вол>ава]уЬе цильеве зато што, измену осталог, итали}анска и српска
православна школа Koje тамо веЬ nocroje HMajy бол>е учионице;
осим тога, итали}анска школа тако!)е располаже и вртиЬем.
Конзул Ипен инсистира на томе да треба пре свега обезбедити
добре учионице и да бар део Трошкова noKpnjy исте верске за}едни-
це из Беча. Очеку)е се побол>шан>е захвалу)уЬи уво!)ену aycrpnjc-
ког наставног плана. Уцбеници и остали школски материал треба
да буду исти они Kojn се yпoтpeбл^aвajy у аустр^ским школама.
Тренутно се не може добити потврда о званичном из}едначену
школе за дечаке из Скадра са аустр^ским школама за основно об-
разованье. TaKotje се, упркос предлогу конзула Ипена, Hnje постиг-
ло ни да инспекци}у католичких школа за дечаке може да обави
инспектор из 1ужног Тирола, Kojn je много бол>е квалификован.
Конзул Ипен молбом тражи од аустроугарске владе да школе
увек HMajy неког лojaлнoг директора kojh би могао обезбедити
болу контролу уво!)ен>а aycipnjcKor образовног програма.
Сам Ипен одлучно подржава молбу митрополита Гверин^а за
одобраванье }едне годиппье дотац^е од 3.600 франака, Koja би слу-
жила финансирану jeflHor обданишта у Скадру. Обо}ица су убе!)е-
ни у добит Kojy би стекли уз помоЬ овог обданишта, о коме би бри-
гу водиле часне сестре, Koje веБ располажу пространим куЬама и
великим двориштем. Ове би часне сестре, дакле, примале годишну
дотаци}у од 3.600 франака.
Делимичан успех постигнут je у школи за дево}чице, где се нас-
тава из неких предмета из наставног плана одржава на албанском.
Почетком децембра ове године, старци из села Калмети уручи-
ли су jeflHy молбу конзулу Ипену, KojoM се тражи да aycrpnjcKa
влада у том месту ocHyje }едан центар за леченье болесних, као и
379
за образование дево)чица под надзором часних сестара из Агра-
ма. Поменуто село се налази измену планинске зоне Мирдита и
равница подримл>а, прилично je напредно, у вьему je бискупска
резиденц^а и луди су тамо добри. Проценте се да би трошкови
изградн>е износили HajBHiue 6.000 франака; годишша плаЬан>а за
сестре he бити измену 200 и 400 франака за сваку од вьих. Терен
и матер^али за изградну иЬи he на трошак села. Виши генерал
калу^ерског реда je сагласан да тамо пошалье часне сестре под ус-
ловом да то не значи повеЬане Трошкове братства. Конзул Ипен се
веома повольно из^анпьава о овом npojeKTy. У H3BeinTajy се тако!)е
KOHcraryje могуЬност доношен,е одлуке до почетка марта, како би
одмах потом могла наставити изградн>а центра, Kojn би свечано
био отворен у пролеЬе 1899. године.
Вицеконзул Винтер тражи поновно отвараше католичке школе
за дечаке у Драчу и стваран>е }едне napoxnjcKe школе у Тирани.
За вицеконзула се испоставльа да je Драч веома погодно место
за осниваше jeflHe школе са aycrpiijcKHM наставним програмом и
он тражи од Беча именоваше jeflHor наставника Kojn би за ну био
задужен. Министарство образовала потом oprannsyje jaBHH кон-
курс и одабира jeflHora Kojn говори албански и Kojn he примати
1.200 франака годишле.
У Драчу од пре четири године nocrojn jeflHa грчка школа, али
ситуащца je далеко од тога да се назове добром, пошто су плате на-
ставника нередовне, а сем тога join и веома ниске. AycrpnjcKH ди-
пломати Bepyjy да се ова ситу а ци} а може искористити за привла-
челе тих грчких 1)ака. С друге стране, Власи из Драча Hacroje да уз
помоЬ румунске пропаганде из Битольа отворе }едну школу у Kojoj
би се настава одржавала на румунском jesnKy. Наведени npojeKar
изгледа оствариво, пошто je jeflaH од шегових пропагатора, имено-
ван за наставника центра, веб примио CBojy прву месечну плату.
Ме^утим, влашко становништво, уз то и прогрчких тенденци}а,
углавном je по том питану прилично незаинтересовано.
Што се тиче нове napoxnjcKe школе из Тиране, aycrpnjcKa ди-
пломатка сматра да je Haj6orbe именовати }едног албанског настав-
ника за центар, и веб HMajy }едног кандидата од поверетьа. Угледни
луди из Тиране се противе употреби итал^анског }езика у школа-
ма Koje Беч дотира и очеку)у отвараше нових образовних центара
где би се увео албански }език.
380
Из Балплаца се проучава могуБност да ученици веЬином буду
муслимани, што претпоставльа добру прилику да се успостави
контакт измену муслимана и католика тако да се сман>и jas ко)и
измену Нэих постони. Митрополит из Драча да)е CBoje потпуно одо-
браваше овом про)екту.
Из Беча се рачуна да Бе трошкови за професоре износити око
900 франака годиппье, а oBaj износ Бе се увеЬавати уколико се вре-
менем покаже гьегова ефикасност. Разматра се могуБност да се
школа привремено смести у исту зграду napoxnje.
Доби)ени резултати за период од 1896-1897. у католичке) школи
за дево^чице из Драча апсолутно нису задовол>ава)уЬи за Беч. На-
ставници су замевьени другима, ло)ални)има, и припрема се нови
план наставе према ком Бе се предметна настава три дана недельно
одржавати на албанском, а осталим данима на итали)анском. Bpoj
ученица je десет.
У том региону, Kojn обухвата Скошье, JaibeBo и Летницу354, по-
cToje три школе Koje дотира Аустроугарска. Од свих н>их, само у
jeflHoj, у OHoj из Скопльа, план наставе се спроводи на албанском
}езику; у остале две настава се изводи на словенском jesnKy. Hnjefl-
на од школа нема курсева за fleBoj4n4e; оне иду само на часове ве-
ронауке. Католичко становништво, ме^утим, жели да образование
обухвата и fleBoj4n4e. Из Балплаца се npenopynyje да се за ово пи-
тан>е задуже часне сестре.
У }ан>еву и Скопльу, наставници су како клерици, тако и лаи-
ци. У Летници има само оних првих. По процени конзула Писка,
настава не треба да се исклучиво препусти свештеним лицима у
руке, будуЬи да веБ HMajy довольно задужегьа везаних за бригу о
душама па не могу посветити довольно времена настави.
Сам конзул Писко npnjaTHO je изнена^ен школом у |ан>еву. Ну
noxatja неких 200 деце, 130 дечака од 6 до 14 година старости и 70
дево}чица од 8 до 13 година. Часови за }едне и друге се одржава^у
oflBojeHo. Конзул им да)е упутства да настава треба да буде на ал-
банском. Зграда школе обухвата само три мале сале. Дево}чице
седе на поду, Kojn чак Hnje ни поплочан. Због свега тога, конзул у
jyny 1897. године тражи осамдесет златних наполеона за ренови-
ран>е школе. Одобрава му се педесет наполеона, Koje су му послали
у jyлy месецу. Школа тад прима обиман наставни материал. Током
354 То je зона конзуларног округа Скошье.
381
CBoje последьье посете Бечу, конзул тражи да се 1898. године испла-
ти преосталих тридесет златних наполеона.
СкреЬе се пажн>а да, у случа^у отваран>а школе у Летници, може
доЬи до албанизаци)е многе католичке деце, пошто се у непосред-
hoj близини налази село Сасари, насел>ено словенским католици-
ма ко)’и би je похавали. Подстиче се иде)а да брига о томе препусти
часним сестрама.
Конзул Писко je са монсиььором Троски}ем обавио разговоре у
погледу реорганизаци}е и повеЬан>а 6poja школа Koje Аустроугар-
ска дотира. Митрополит сматра да наставом треба да се баве само
свештеници ко}има Taj позив лежи, и притом буду ослобо^ени па-
poxnjcKHx обавеза. Монсин>ор Троски, ме^утим, нема на распола-
ган>у свештенике квалификоване за raj посао и, осим тога, оскуде-
ва у клеру у cBojoj napoxnjn.
У конзуларном округу Призрен, аустроугарски агент не прила-
же никакву молбу за стваран>е нових образовних центара у том
месту. ЬЬегов предлог обухвата обнавл>ан>е претходних субвен-
4nja, као и одобраваьье jeflHe веома мале дотаци}е на годиипьем ни-
воу за Тахир Ефенди}а, турског наставника за дечаке из Призрена,
и, коначно, да се знатно yBehajy дотаци}е Koje npnMajy часне сестре
из Загреба, пошто им je порастао 6poj.
Беч показухе прилично задовольство доб^еним резултатима из
призренске школе за дечаке, мада yBepaeajy да би успех био join
веЬи, поготово има^уЬи у виду и уложени труд наставника, да уче-
ници у веБем 6pojy присутву^у часовима. Кривица за раширено
изоста}ан>е са часова лежи на родительима.
Вицеконзул Рапапорт и монсин>ор Троски су донели одлуку да
награде сваког бака Kojn ни са )едног часа Hnje изостао. Рапапорт
предлаже да у будуЬности на]марл>иви}а деца доб^у мале портрете
шеговог величанства или медал>е са царевом сликом. Препоручу}е
се у ту сврху не штедити средства, тако да вицеконзул има такве
портрете и медал>е, мада с друге стране ocrajy резервисани по пи-
тан>у коначног начина на Kojn he ове друге бити уприличене. До
ших je стигла информац^а да подруч}ем круже медал>е са ликом
руског цара док се у итал^анским школама деле друге са итал^ан-
ским владаром.
Школа за дечаке из Маковице не ствара проблеме пошто je
настаник врло ло}алан Аустроугарске}, и поред тога, npeflaje на
382
албанском. Ову школу noxatja 211)ак. Из Беча износе мишл>ен>е да
би му требало пружити више помоБи, пошто зграда Hnje у добром
стан>у. То се може без веЬих проблема учинити ако се искористи
веБ предвидена конструкци)а нове сеоске цркве.
1една тачка од посебног значаща je могуБе уво!)еше албанског за
)език наставе у надбискупи)и Скопл>е.
Монсишор Троски изражава Бечу CBojy намеру да веБ у toj
школе Koj години уведе албански као j едини )език од ржава ша на-
ставе за све католичке школе CBoje надбискупи^е. ПлашеЬи се да
Бе сличан указ извесним страним новинама послужити као изго-
вор да нападну Беч, вицеконзул Рапапорт савету)е да се албански
уводи као )език наставе постелено, уз изговор да се у обзир узму
потребе трговаца.
Као последица молбе аустроугарског конзула, у )улу 1897. из
Беча je послата машина циклостил (за умножаваше брошура на
албанском) намешена школама у Призрену. Наставници из школе
за дечаке, као и часне сестре, сами су направили различита учила,
као што су алфабети и таблице множеша, а потом су неке Konnje
послали у школе у Драчу, Т^аковици и ПеЬи.
Активности Koje су последших година у Призрену часне сестре
разв^але разлог су за велики оптимизам Беча. Врховни генерал
Др. Jararnh не само што je на }едан више него задовол>ава}уЬи начин
испунио CBoje обеЬаше да Бе обезбедити погодност часних сестара
Koje шал>е у Призрен, као и да све оне науче албански, веБ je тако!)е
и на такав начин утицао на понашаше сестара да су потенци)алне
жалбе против ших за noxyinaj ширеша хрватске пропаганде остале
потпуно без основа.
Часне сестре само ме1)у собом говоре хрватски. Као последица
шиховог опрезног и преобзирног става, нестала je резервисаност
становништва према шимаи монсишору Троском почишу да се
дoпaдajy. Има }една часна сестра, наставница, Koja, сем тога што je
савршено научила албански, саставл>а и величанствене читанке на
том je3HKy.
До августа 1897. године у Призрену су три часне сестре. Од 19.
августа веБ четири, а опатица сматра да je могуБе отворити и обда-
ниште Koje деца тако!)е могу поха^ати.
Предвидено увеЬаше Koje се односи на особше доноси и по-
веЬаше донаци}а са 729 на 891 златну форинту, што Беч одобрава.
383
До тог тренутка, часне сестре су предавале пре свега „приват -
но“ без обнавляня дозволе за држан>е наставе. У Призрену су на
захтев аустри]ских власти присутне средином 1892. године, како
би замениле француске милосрдне сестре. Царски и кральевски
амбасадор у Цариграду им je обезбедио дозволу боравка, али je
мишльеня да треба одложити молбу за школску лиценцу, будуЬи
да се у том тренутку измену Високе порте и француских и америч-
ких представништава воде преговори о школском систему, због
поражава]уЬих услова Koje je Порта поставляла за отвараня и уп-
равляня у страним школама.
У децембру 1892. барон Каличе.тако^е сматра да би било добро
не предузимати мере поводом тога, пошто мисли да се околности
наведене у pamije цитираном извешта)у нимало нису промениле, и
да прво те часне сестре треба да се смеете у Призрену и да придоби]у
сим пат и) е локалног становништва, што Беч у потпуности одобрава.
У Скопльу 1893. године конзул Шмукер rajn наду да he уз помоЬ
добре воля мутешерифа и намесника из Призрена добити лиценцу
за школу или макар лиценцу да дево]чице подучава ручном раду.
Ме^утим, noKasyje се да je шегово позитивно мишльеше о осман-
ским функционерима погрешно. Управо супротно томе, они су
обавестили Цариград како сад Аустри]анци желе да се населе у Ал-
бании. noKyinaj je више штетан него користан и no6yt)yje непове-
рен>е Високе порте.
KpajeM 1894. барон Каличе поново износи негативно мишльеше
о питашу школске лиценце. То у Министарству доводи до наредбе
да се та тема за сада остави по страни, HMajyhn поред тога у виду и
преселяня надбискупског седишта из Скопльа у Призрен, што би
изазвало да тема изградше зграде за часне сестре доби]е на знача]у.
Од тада je питаше школске лиценце обуставляно и чини се да
барон Каличе ни не жели да га износи, веЬ савету]е да се надбискуп
обрати општини како би за сестре добио дозволу за гра^евинске
радове. УпуЬиваше молбе за дозволу и за школу, од стране амба-
саде, закомпликовало би питаше изградше, поврх питаша непри-
хватльиве контроле школа, и имало би негативне ефекте по питашу
изградше и школе.
Све веЬе потребе за аустроугарским протекторатом у Албании
(1896. годишши трошкови износе 30.958 форинти и 49 златних
круна и 12.090 форинти и 90 златних круна Б. В, а сада [1897] 54.426
384
форинти и 04 златних круна и 11.776 форинти и 34 круне Б. В, што
ме^утим не обухвата и изузетно високе донаци)е, као што je 11.000
златних форинти за монсишора Прима Доки)а) OTBapajy питан>е
потребе проналажеша додатних фондова поред оних државних,
ради покриваша све веЬих предви!)ених Трошкова ори)енталних
протектората.
За оствареше тог цил>а nocrojn }едно средство Koje обеЬава успех,
и cacrojn се из прикупл>ан>а новца у црквама Царске и кральевске
MoHapxnje. Премьер je кардиналима Груши и Bacapnjy (Vaszary)
уручио молбу како би се могли одржати ови покровител>ски дани.
Оба кардинала he уопштено потврдно одговорити, али join увек
не flajyhn дефинитиван одговор. Кардинал Васари обезбе!)у)е да
се Царском и крал>евском Министарству спольних послова уручи
лична донащца од 1.000 форинти Б. В. за употребу у оквиру opnjeH-
талних протектората.
На другом месту, Министарство усмерава CBojy пажн>у на удру-
жен>е „Задужбина Леополдина за помоБ католичким мис^ама у
CeBepHoj Америци“, основано 1829. године и под управом одгова-
pajyher надбискупа из Беча, чи}и приходи се веЬ дуго времена не
могу слати на н>егово оригинално боравиште.
Министар je тако!)е замолио кардинала Грушу да обавезно Haj-
веЬи део прихода од овог удружеша посвети ор^енталним протек-
торатима.
OBaj корак je заслужив одобраваше надбискупа, 4nja се, ме!)у-
тим, коначна одлука по том питан>у и дал>е чека.
Друга лини} а деловаша: Важно je усмерити образование у школа-
ма Koje Аустроугарска дотира у жел>еном правду помоБу одгова-
pajyhe садржине школских уцбеника.
Metjy првим мерама окренутим ка томе jecre уво!)ен>е у те шко-
ле истог наставног плана по ком се у аустри}ским }авним школама
ради, уз додатне текстове националистичке садржине на албан-
ском je3HKy355. Пошто je исти OBaj план уз нужно прилаго^ававье
муслиманским ученицима с успехом веБ примешен у школама
Босне и Херцеговине, Министарство жели да, након постизаша
договора са бискупима, уведе Taj план у школе у католичким ди}е-
цезама у албанским вила}етима.
355 HHStA, РА XIV, К. 4, Liasse II, Wien, Vertraulich, den 12. Marz 1898, Goluckow-
ski an Kallay.
385
Како би ова) про)екат реализовало, Министарство спотьних
послова тражи да му министар финанси)а пошал>е план и задужи
неког фравьевца ко)и зна албански да преведе уцбенике за ниже
разреде. Уз то, од тьега траже и да се превод што пре заврши и да се,
чим буде готов, пошалье Министарству спол>них послова како би
се оданде рукописи предали бискупима ради тьиховог одобретьа.
Уколико ова инициатива донесе добре резултате, наставиЬе да
преводи уцбенике за више разреде.
Министар финанси)а да)е одговара)уЬе наредбе и обавезу)е се да
превод пошалье Министарству спожних послова, чим буде завршен356 357.
За прево^ен>е je задужен свештеник МичачевиЬ. Саветник дво-
ра, фон Талоши, обавл>а преглед преведеног текста и потвр!)у|е да
je OflroBapajyh за педагошке намере Беча357.
Ме^утим, ocraje отворено питан>е о томе Kojn алфабет треба ко-
ристити када до!)е време да се уцбеник штампа. Свештенство ко-
ристи итал^ански правопис, Kojn се до тада тако!)е употребл>авао
и за верске кн>иге. Али, бро}ни покушали реформисан>а створили
су хаотично статье будуЬи да, упркос добрим намерама, сви HMajy
}едан основни недостатак: нису резултат аутентичног културног
pa3Boja изнедреног из самог народа, веЬ су маше или више прак-
тични предлози спотьа, 4nje je ширетье отежано из два разлога.
Прво, jep je у употреби веЬ веЬи 6poj писама и друго, зато што клер
и писмени Албанци raje отворено непри}ател>ски став према толи-
ким променама, где сваки нови алфабет елиминише претходни.
Осим тога, из праксе се jacHo показало да jeflHa ктьига неЬе сама
решити проблем. За решеше je неопходно створити низ ктьига Koje
he сами Албанци написати. Тако1)е, мора посто}ати сталан pa3Boj
кшижевне продукц^е.
Саветник двора, фон Талоши, стога би желео да се састане
с конзулом Ипеном и да саслуша тьегово мишл>ен>е. Он, са CBoje
стране, више воли итали}анску ортограф^у, како не би изазвао не-
задовол>ство клера, и тьоме je транскрибовао превод свештеника
МичачевиЬа.
Наредног дана од дворске штампари}е и универзитета Холцха-
узер стиже понуда за штампатье 1000 примерака тог уцбеника358.
356 HHStА, РА XIV, К. 4, Liasse II, Wien, am 15. April 1898, Kallay an Goluchowski.
357 HHStA, PA XIV, K. 4, Liasse II, Wien, den 9. August 1898, Taloshy an Kallay.
358 HHStA, PA XIV, K. 4, Liasse II, Wien, am 10. August 1898.
386
Трошкови he се попети на 350 форинти и примерци he бити спрем-
ни за три, на|више четири недеше. Из по)единости, изгледа да he то
бити веома добро издаше.
Из Министарства 3. октобра конзулу Ипену шалу у Скадар
поменути превод са упутством да га добро прегледа и да изнесе
CBoje мипиьеше о томе да ли га треба увести у аустри)ске школе359.
Исто тако, мора у поверешу поразговарати са клерицима о оном
поменутом проблему, помишуЬи тако!)е и друге кшиге, како не
би привукао превише пажше. ГЬегов цил> мора бити придоби)аше
шиховог одобреша за Taj уцбеник, да касни^е не буде отпора шего-
вом коначном уво^ешу у наставу. КористиЬе се алфабет Kojn упо-
требшава католички клер. Уколико Ипен постигне да клер не да
никакве замерке, Беч he одмах на себе преузети штампаше 1000
примерака. Ме^утим, он би више волео да се штампа уради у ка-
толичке) штампари)и у Скадру, зато што измену осталог, тамо на
располагашу има)у сва слова тог алфабета.
Из строго повершивог извешта)а ко)и Фукс ynyhyje министру
финанси)а Калачу360, jacHO je да je надбискуп из Скадра, монсишор
Гверини одобрио уз мале измене превод, и Фукс тражи од мини-
стра да ова) изда налог бечко) куЬи Холцхаузен, чи)а понуда je веЬ
прегледана, за штампаше 1000 примерака.
Министар финанси)а, по белешци 1272 од 22. новембра, истог
тог месеца да)е налог да се одмах одштампа 1000 примерака уцбе-
ника преведеног на албански )език, уз додатне исправке361.
Од инструкци)а за налажеше преводиоца до штампаша првог
преведеног уцбеника за аустри)ске школе пролази само шест месеци.
Ме^утим, )едно изнена^еше сачекало je ова) тако добро во!)ен
подухват. Монсишор Доки je за)едно са члановима свог кшижевног
друштва започео рад на стварашу новог албанског алфабета не
обавестивши о томе аустроугарског конзула у том региону362. Кад
je први део уцбеника преведеног на албански изашао у итали)ан-
359 HHStA, РА XIV, К. 4, Liasse II, Wien, am 3. October 1898, an Ippen, Scutari.
360 HHStA, PA XIV, K. 4, Liasse II, Wien, den 22. November 1898, Streng vertraulich
(Строго повертьиви извешта)).
361 HHStA, PA XIV, К. 4, Liasse II, Bericht Nr. 30, Streng vertraulich, Wien, den 30.
November 1898, (строго повертьиви извешта) бр. 30 из Министарства финанси^а
за Министарство спотьних послова).
362 HHStA, РА XIV, К. 4, Liasse II, Wien, Erlass Nr. 278, den 24 Mai 1899, Fucks an
Viceconsul Ranzi, Scutari.
387
CKoj транскрипциям, а наставай у виду другог дела веЬ налазио у
поодмакло) фази припреме, Доки открива CBoj рад бечком пред-
ставнику. Ова) не сме да повреди понос CBojnx сарадника, али та-
Kotje не жели ни да нашути фран>евце и да им намеЬе нови алфабет,
чи)а практична вредност у том тренутку Hnje потвр^ена, чиме би
ризиковао )единство албанске католичке трупе. Беч сводим пред-
ставницима предлаже да приликом разматраша новонасталог слу-
naja nocTynajy с на|веЬим опрезом и тактом. Уколико би се утврди-
ло да je ово ново писмо витални)е и практичнее и, изнад свега, да
не би запретило поделом католичких алфабета, Беч би био спре-
ман да поново штампа први део квьиге, као и други.
Почетком )уна доби)а|у мишшеше уредника часописа „Албани-
ja“ о новом алфабету Доки)а и при|ател>а. Сматра да би прихватан>е
овог писма у скадарском региону довело до знача;ног кшижевног
разво|а, зато што би омогуЬило да Албанци из средиппьег дела и са
jyra много више 4HTajy363.
Суочен са овим компетентним мишл>ен>ем, Беч cBojnM представ-
ницима на лицу места npocnetjyje упутства да се састану са надбис-
купом Гранин^ем, ректором папске школе, као и са представни-
цима фран>евачке штампар^е, и том приликом обавесте колико
би штампаше 1000 примерака увеЬало трошкове.
Беч помало ужурбано сматра да je ово питан>е решено и почин>е
бавл>ен>е техничким дета/ьима везаним за штампу другог дела уц-
беника на новом писму. Ме^утим, одби}а да на новом алфабету по-
ново штампа први део, а то не жели да уради ни са другим кн>игама
веБ pannje o6jaB/beHHM у Бечу. Рад^е Бе сачекати да види на какав
Бе npnjeM наиЬи и увери се у успех новог писма, као и да избег-
не пребациваше пропаганде због алфабета Kojn je уредник издан>а
„Албанка" одабрао, односно због Док^евог алфабета364. Сматра да
се током уво^ен>а уцбеника на албанском мора бити опрезан услед
све изражени}е сумн>ичавости турских власти, усмерене на ак-
тивности у школама Koje дотира Аустроугарска, а како би избегао
да османл^ска власт наметне join строже мере у области образо-
363 HHStA., РА XIV, К. 4, Liasse II Wien, Erlass Nr. 496, den 7. Juni 1899, Fucks an
Ranzi, Scutari.
364 HHStA, PA XIV, K. 4, Liasse II, Wien, den 5. October 1899, an Consul Ippen,
Scutari; и тамо тако^е Фукс за Конзула Ипена, Streng vertraulich, Wien, am 6. De-
zember 1898.
388
ваша. Зато Беч доноси одлуку да за почетак уцбенике на албанском
)езику уведе само на часовима веронауке и кшижевности, а кад им
се употреба устали, албански уведе и на часовима граматике, ари-
тметике и географине. Join )една брига Беча била je убе^иваше мон-
сишора Доки)а на обазриви)е поступаше. Одлука о томе на ком he
се алфабету транскрибовати уцбеници из граматике, аритметике и
географи)е, одлаже се за касни;е.
Годину дана касни)е, Беч прихвата алфабет опата Мирдита за
штампаше другог дела раните поменутог уцбеника365. Тако^е, до-
носи одлуку да Доки|у и при)ател>има повери прево!)еше треЬег
дела уцбеника на албански, пославши конзулу Ипену и оригинале,
што су заправо уцбеници из аустри)ских школа у Босни и Херце-
говини, како би проверио веродосто|ност преводаЗбб.
У марту 1900. године, ме^утим, Бечу nocraje jacHO да cnajaH>e два
алфабета неЬе бити лако, нити he до шега доки скоро, а неЬе проЬи
ни без рата на албански начин367. Испоставша се да стршьеше,
такт и на)бол>е намере нема)у никаквог детства, услед недостатка
вотье албанског католичког клера да се одржи сагласност, а раз-
)един>еност присталица различитих алфабета заиста се испогьава
страсно и ревно. Тако монсишор Доки представлю четири нова
школска уцбеника Koje дотира Аустроугарска, пре но што je о свом
раду на томе уопште обавестио Беч368. Све што Беч може да учи-
ни jecTe да опет позове на обазривост, будуЬи да сумшичавост Ос-
манл^а у погледу активности у тим школама непрекидно расте, а
Бечу бива jacHO да he предузети како пасивне, тако и активне мере
да отежа}у све аустроугарске инициативе.
Ове потешкоЬе се могу испогьити било одби}ашем из да ваша доз-
вола школама, било пoнижaвajyhим надзором наставног програма.
Познаваоцима турског система начете же пада да избегну пони-
жена од стране локалних власти у погледу надзора наставног
програма. Турска влада je одувек одбацивала замисао о уво!)ешу * * * *
365 HHStA, РА XIV, К. 4, Liasse II, Wien, den 11. November 1899, an Consul Ippen,
Scutari
366 HHStA, PA XIV, K. 4, Liasse II, Wien, den 29. Dezember 1899, an Consul Ippen,
Scutari.
367 HHStA, PA XIV, K. 4, Liasse II, Wien, den 19. Marz 1900, Privatschreiben Zwie-
dineck’s an Consul Ippen, Scutari.
368 HHStA, PA XIV, K. 4, Liasse II,Wien, den 11. April 1900, an Konsul Ippen, Scutari.
389
албанског )езика у наставу, пошто у томе види средство за )ачан>е
иде)е о албанско] наци]и. Постони случае намесника из Цшине, ко)и
1889. године у Берату из)авл>у)е истакнутим Албанцима муслиман-
ске вере из тог места, да не може дозволити школску наставу на
албанском )езику. Чишеница да се и поред тога, у веБини школа
Koje Аустроугарска дотира, настава без икаквих проблема одржа-
ва на албанском, пре свега у нижим разредима, доказ je да се те
наредбе, како у TypcKoj то увек бива, често доносе, али при том не
npHMehyje и шихово строго поштоваше. Другачи)е не би ни могло,
с обзиром да деца тог узраста говоре )едино албански.
Због свега тога, потвр!)ен je зактьучак да he с }едне стране задатак
царских и крашевских конзулата бити да цетану у добрим односи-
ма са локалним властима, поготово са инспектором за образована,
пошто се на Taj начин могу избеБи многа понижеша. С друге стра-
не, Hnje превише тешко задржати дотад примешиван метод, према
ком се као званични je3HK наставе наводи итал^ански или неки
словенски }език, а учител>и са сво}им 1)ацима cnopasyMeeajy на ал-
банском, као што се на пример догата у Призрену.
Ме^утим, сами учителям - свештенство, више него Османил^е,
први су Kojn отежава^у политичко деловаше Беча у школама Koje
дотира. Они то чине сталним раздорима и тврдоглавим одбаци-
вашем уцбеника на албанском Koje им Аустроугарска нуди, због
прихваташа новог Док^евог писма.
Парадоксално, }едине албанске школе, jeflHa за дечаке и друга
за дево}чице, налазе се у Корчи и не припада}у области Koja je под
верским протекторатом Аустроугарске. Основане су деведесетих
година с подршком и новчаном помоБи оних Koje сами Албанци
Ha3HBajy „страним добронамерним пр^атешима‘.
Школа за дево}чице има две секц^е: прва, припремна, функ-
ционише као нека врста обданишта и обухвата пет разреда; друга,
са четири разреда, ради по важеБем програму369.
Поред предмета Kojn одговара)у сваком нивоу, ученице тако^е
уче и кро}ачки занат, вез и остале врсте ручног рада, због чега на
Kpajy четвртог разреда flo6njajy одговара)уБу диплому.
Центар тако^е располаже и }едним интернатом. Цена боравка
са комплетним пансионом годиппье досеже 8 Ltq (Stq), од чега се
прва половина мора уплатити почетком школске године, а друга у
369 HHStA, Liasse Albanien XVI/4, Monastir, den 14. Janner 1902.
390
четвртом месецу. Они Kojn оскудева)у у средствима могу поднети
молбу за уман>ен>е школарине.
Прихвата^у се дево)чице из свих делова Албаните. Родителе не
Mopajy бринути за здравгье CBojnx Ьерки jep je Корча лен и цивили-
зовани град, здраве Климе и добре воде.
Школа се отвара почетном месеца септембра и затвара се поло-
вином jyna, због чега родители Mopajy да брину о сво}им Ьеркама
током летн>ег распуста.
ТЬуди Kojn желе да им Керка или сестра ytjy у ту школу, могу да
пишу директно директории школе, госпо^ици Севасти Д. Knpnjac
у Корчу (током школског распуста у Бито/ь), Kojoj he бити задо-
волство да им пружи било какве додатне информац^е
Почетном школске 1900/01. године школа за дечаке има 65 1)ака
и следеЬе наставнике:
1. Наум Начи
(Образование: Грчка средн>а школа из Корче). Виши учител за
основно образование и директор школе
2. Г. Атанаси
(Образование: Грчка школа из Корче)
ПомоЬни учител за одржаван>е наставе на почетном нивоу и
за часове грчког )езика
3. Кристо Карагиози.
ПомоЬни учител за наставу о основним шдмовима
4. Али Ефенди
(Учител из турске школе Рушди) за одржаван>е часова турс-
ког )езика.
Од 1900. године Беч шале редовне и врло издашне дотаци)е за
обе ове школе370. Повремено се надметао у утица}у са Америчком
протестантском мистдом, али je чешЬе сара^ивао с н>ом. Metjy-
собно су се помагали у неповолним тренуцима, све до коначног
затваран>а обе школе од стране турске владе. Албанци прихвата)у
економску помоЬ с обе стране, али HMajy jane симпат^е према Аус-
TpoyrapcKoj. Да им не повреди понос и осетливост, и како не би
личио на друге пропаганде, конзул Крал изнад свега обожава да
370 HHStA, Liasse Albanien XVI/4, Wien, Erlass Nr. 52 vom 14. Februar 1900: envfo
de 1500 francos; Erlass Nr. 70 vom 5. Februar 1901: Беч шатье 1600 франака. На исти
начин 14. марта 1902, пошитька 2000 франака преко банке из Солуна; 3. априла
1903, пошил>ка 2000 франака; 8. Maja 1904, пошитька 2000 франака.
391
дели поклоне, пошто je, по шеговом увиду, локална култура скло-
нила и подложила оваквим гестовима при)ател>ства371.
Школа je осмиш/ьена и остварена као пропагандна институц^а
са краткорочним и дугорочним цитьевима. Ме1)у првима су под-
стицаше и распростран>иван>е албанског }езика, промоц^а jeднoг
oбjeдин>eнoг алфабета, pa3Boj албанског писма. Meljy споредним
су претвараше школау средишта ствараша албанског националног
осеЬан>а, припремаше будуЬихпристалица албанског националног
покрета, будуЬих професора и предавала за нове Албанце. Актив-
ности се у школама организу)у и спроводе на такав начин да буду
привлачне и величину понос домаБег становништва. Знаци пажн>е
Koje покровител> указу}е вишеструки су, упорни и недвосмислени.
Беч прати сваки детал> Kojn се тиче школе: од 6poja ученика, н>ихо-
вог порекла, расположена, па све до начина размипиъана нихових
родителе и свих гласина и утисака Kojn Hacrajy поводом школе. У
Беч стижу детал>ни извешта}и о свакоме од наставника, н>ихове би-
ографгце из времена пре доласка у Корчу, образоване и инспира-
ци}е свакога од них, при}ател>ства и потребе. Присуство аустроу-
гарских представника je веома опиптьиво, за разлику од релативне
анонимности Kojy у верским школама исказу}у, па се чак и фото-
графишу са ученицима и наставницима. То се са сваким даном,
све до коначног затварана обе школе, сматра доб^еном борбом за
подстицане албанских националних осеБана.
371 HHStA, РА I, К. 473, Monastrir, Bericht Nr. 19, den 6. April 1900.
392
393
HHStA, PA XIV, Li II, К 4.
394
HHStA, PA XIV, Li И, K. 4.
395
HHStA, PA XIV, Li II, K. 4.
396
HHStA, PA XIV, Li II, K. 4.
397
HHStA, PA XIV, Li II, K. 4.
398
ПОГЛ АВТЪЕ X:
ШТАМПА ИЛИ КАКО БЕЧ ПОЧИ1БЕ
ДА ПИШЕ НА АЛБАНСКОМ
Штампа представ/ьа тачку од посебног 3Ha4aja у оквиру програ-
ма за политичко деловагье Беча у Албании372. Она мора бити поуз-
дан, динамичан и ефикасан фактор за уобличаваше националних
осеБаша унутар разнородног албанског становништва. За пости-
заше овог цил>а, Министарство себи поставка задатак ствараша
издаша подложних аустроугарском утица)у, Koja би сводом садр-
жином (надгледаном из Беча) пробудила и оформила националну
свест Албанаца из различитих племена.
Иде)е и почетни план за оствариватье
аустри)ско-албанског издан>а
Почетна иде)а je основати )едно издание на албанском ]езику, Koje
би, попут часописа, излазило jeднoм месечно373. Оно je требало да
има следеБе карактеристике: виталност и oncrajaibe, чиме би се
разликовало од осталих nocrojetnix издатьа на албанском. Тако^е,
очекивано je да часопис за кратко време допре до широкох ело} св а
публике, како би могао утицати на join шире кругове374. Први 6poj
би морао да садржи резиме политичких дешаваша од претходног
месеца, а не политичке чланке. Први задатак би било информи-
саше, а затим и изношевье мишшшьа.
Свесни потешкоБа Koje собом носи такво издание, они Kojn су
OBaj npojexaT иницирали почишу да раде на изразито немачки на-
чин, детально и систематично. У плану им crojn да све конзулар-
не канцелари^’е у албанским областима, односно оне у Скадру,
372 Погледаре Die Memoire uber Albainen (Memorandum о Albaniji), Меморан-
дум о Албанией), Kojn смо коментарисали у поглавтьу II овог текста, HHStA, РА
I, К. 473.
373 Погледаре HHStA, РА XIV, К 18, Alb. XII / 2,1 Theil, Bericht Nr. 16, Vertraulich,
Scutari, den 18 Mai 1897, Consul Ippen.
374 Погледаре HHStA, PA XIV, К 18, Alb. XII / 2, 1 Theil, Erlass Nr. 781, Geheim,
Wien, den 12. Juni 1897, an Ippen (Тари едикт од 12. )уна, бр. 781 из 1897. године,
за Ипена).
399
Призрену, Драчу, Валони и, коначно, у Скопл>у и Монастиру,
perpyryjy сараднике; предвижу да he у почетку то пре свега бити
духовници, будуЬи Haj учении и Бечу на)ближи по образован^,
погледом на свет, итд. Ме^утим, Министарство сматра да je по-
жел>но за ова) посао апостериори придобити и секуларне лично-
сти, а посебно муслимане.
Да би изданье било читл>иво, теме чланака Mopajy да обухвате ис-
Topnjy различитих Kpajeea и породичну традици)‘у на)истакнути)их
породица. Поред тога, требало би да говори о етнографским, фол-
клорним, географским и национално-економским околностима, а
било би добро прикупити и об^авцти народне песме. У почетку je
нужно чланке об]ав;ьивати без назначеног.аутора; текстови he мо-
рати да буду „очишЬени" од било каквих напада на турску владу,
на ислам и муслимане, а неЬе смети ни да и Maj у верские претензи}е.
Што се места об}авл>иван>а тиче, pasMarpajy се две onrjnje. Прва,
Kojy су у почетку неки конзули бранили, према Kojoj би редакц^а
часописа морала да се обавл>а у Бечу, где би се обавл>ао и политич-
ки и кньижевни надзор. Редакц^е свих албанских новина, као и
свих изданьа на албанском jesnKy, морале би увек да обавесте ре-
дакщДу у Бечу о било каквом кньижевном покрету, као и да и има)’у
нова издатьа у свом поседу.
Ме^утим, овом про)’екту je у roj фази нужна веЬа подршка, због
чега je потребно придобити и функционере Министарства финан-
cnja. У том cnynajy, Министарство спол>них послова не посеже ис-
к/ьучиво за снагама унутар сопствене области yrrajaja, али то не
представлю никакву препреку, будуЬи да су функционери Минис-
тарства царских и крал>евских финанси}а претходно саветовали,
као што }едан од зачетника овог npojeKTa подвлачи, да се изради
албански програм и спремни су да capaljyjy са сво}им колегама из
сполэних послова375.
Друга опци)‘а, Koja и npeoBnaljyje, jecre она Kojy само Министар-
ство предлаже, истичуЬи да je бол>е не об}авл>ивати часопис у Бечу,
зато што би у том cnynajy од почетка дошли у опасности да приву-
ку паж ну на планирано aycrpnjcKO деловавье у Албании376.
375 Погледаре поглавтье II овог рада, Koje се бави разра!;ивагьем политичког
делован>а у Албани) и и у коме je приказана важна улога самог министра
финанси)а на та)ним конференц^ ама.
376 HHStA, РА XIV, К 18, ALb. XII / 2,1 Theil, Weisung num. 781, Geheim, Wien, den
12. Juni, 1897.
400
Са цил>ем да буду обазриви око осниваша новог издаша штам-
пе, како се не би скренула пажтьа на аустроугарско деловатье, у
Министарству у Бечу се определ>у)у да преузму )едно од веБ посто-
)еБих албанских издатъа са дотаци)*ама Koje му припада)у и преко
н>ега бране CBoje иде)е и об)авл>у)у чланке аустри)ских аутора377.
Док за CBoje политичке цил>еве траже на] погод Hnje издатье, из Бе-
ча шалу упутства конзулу Ипену да настави прикупл>ан>е пригод-
них материала за об)авл>иван>е. Конзул припрема )едну ктьигу о ис-
торики албанског народа. Исто тако,378 по шеговим речима, окупл>а
пет „интелигентних" младиБа - чланова албанског клера, ко)и чине
мали локални редакци)ски одбор, a Bepyje да му се у овом тренутку
могу придружити и лаици, можда и сарадници муслиманске веро-
исповести. И конзул Рапапорт nocBebyje CBoje време прикупл>ан>у и
припреми материала за касни)е аустри^ско-албанско изданье.
Koja друга издаша на албанском nocroje у том тренутку, односно,
средином 1897. године и каква je тьихова ситуаци)а кад Беч доноси
одлуку да интервенише )едним изданьем сачитьеним за сопствене
политичке цил>еве?
Сва издатьа су об)авл>ивана у ди)аспори379 и ни)едно ни)е успело
да опстане, односно да посто)ано излази током дужег временског
периода380.
У Италики су се догодила три покушала - об)авл>иван>ем новина
„Fiamuri Arbrit“ (Албанска застава), „Arbru i пГ (Млада Албанита)
и „Uli i Arbresvet" (Звезда Албанаца), али су све биле кратког даха.
У Букурешту су неколико година раните излазиле влашко-ал-
банске новине, ,,Skiperia“ (Албанка), Koje je об)авл>ивало удруженье
,,Dituria“.
Од тог тренутка поминьу се и )едне албанске новине Koje у Бри-
селу излазе на француском. Беч, ме^утим, не зна ко им je уредник,
377 Ibidem: Erlass Nr. 781, Wien, den 12. Juni 1897 an Ippen (Едикт од 12. jyna, 6p.
781 из 1897. године за Ипена).
378 HHStA, РА XIV, К 18, ALb. XIII 2,1 Theil, Bericht Nr. 24, Scutari, den 29. Juni
1897, Ippen an Goluchowski
379 Заиста nocTojn ]едно ]едино издан>е у Османском царству Koje штампа^у
)езуити, дакле ]едан калу^ерски ред подрежен страном правном лоретку, месечник,
врло скромно издан>е исклучиво верске природе, Koje се зове „Elcija i zemers L' Jezu
Kristit" („Гласник светог срца“), погледа)те наредну белешку у дну стране.
380 HHStA, РА XIV, К 18, ALb. XII / 2,1 Theil, Bericht Nr.24, Scutari, den 29. Juni 1897,
Consul Ippen an Goluchowski. Информащце о издавьима потичу из овог извешта^а,
а припремио их je конзул по задужену Koje je добио од Беча 12. jyna 1897.
401
зато се Ипен обраБа тамоппьем Конзулату. Доби|а одговор да се
наведени часопис, ко)и излази )едном месечно, не може наБи у
кшижарама, нити се може утврдити ко га штампа. Тако^е, по ин-
формаци)ама из Аустроугарског конзулата у Бриселу, Турска ам-
басада je безупешно покушала да то изданье доби]е мало пре него
што се за н>ега занимао конзул Ипен.
У том тренутку се као дедина могуБност инфилтрац^е у неку од
nocTojehnx албанских издавачких куЬа предлаже издание ,,Skiperia“
из Букурешта.
Мефутим, по прикупл>ан>у додатних обавештеша о Toj куЬи,
Министарство у Бечу одбацу)е ову могуБност, будуЬи да лист
представл>а гласило )едне прохеленске naprnje.
У сваком случа)у, на)битни]а питаша Koja би Беч требало да ре-
шава како би постигао CBoje пропагандне цил>еве jecy - Kojn круг
читалаца издакье „Албани)а“ треба да окупи око себе ме!)у самим
Албанцима из Османл^ског царства и до Koje мере се том листу
може повеЬати распрострашеност.
Први податак стиже из скадарске области, где Бечу на распола-
ган>у crojn )едан енергичан, активан конзуларни представник - та-
лентован и у исто време пун ентузи^азма и жел>е за напредовашем.
По шеговим проценама, у области Скадра Беч може рачунати да
Бе примарну публику представшати католички клер, раштрканим
широм ове покра)не, као и жител>и католичке вере из самог града.
Ме^утим, ме!)у шима се новине могу растурати )едино уколико им
се ycrynajy сасвим бесплатно381.
Исто тако, има|уБи притом на уму специфичност локалних оби-
4aja, садржина новина би се разгласила ако би се ме!)у Мирдити-
ма и Малисорима ширила од уста до уста. Изгледа да су Албанци,
као и сви балкански народи, доста склони занимавьу за политичке
новости. У датом тренутку вести им да] у аге и бегови, а ови су, ло-
гично, турског карактера, што значи да су често антиаустри^ске и,
са Ипенове тачке гледишта, искривл>ене.
Свештенство, са CBoje стране, будуБи да не добила никакве но-
вине, не може информисати ceoje парохи)ане. Очекивавьа конзула
су да се управо ови недостачи могу исправити уколико доби]а|у
неке новине са садржином Kojy je инспирисао Беч.
381 HHStA, РА XIV, К 18, ALb. XII / 2,1 Theil, Bericht Nr. 24, Scutari, den 29. Juni
1897, Ippen an Goluchowski.
402
Из поузданих извора, у селима из равнице и ме!)у горским пле-
менима, Koja лети силазе у равницу, има тек две-три особе Koje
yMejy да чита)у. Ме^утим, аустроугарски представник указу)е на
то да се у оквиру сеоског становништва аутентичан круг читалаца
може створити )едино ако се у селу успут саграде и школе.
На друге методе деловавьа, као што je лична активност на ства-
равьу амби)ента са CBoje позици^е за деловатье, гледа се као на слабо
препоручл>иве, пошто се проценте веома висок ризик од неуспеха.
Ситуаци)а заправо Hnje повол>на за мед^ску пропаганду. Па и
поред тога, Беч нема на располагану много времена за подстицатье
националних осеБаня. Мора се деловати методама Koje су се у то-
лико других случа)ева доказале као ефикасне. На raj начин, чак
и уколико новине не постигну друге цшьеве, сама чишеница по-
CTojaaa jeflHnx албанских новина вредеБе трошка, пошто би за Ал-
банце то представляло симбол тьихове виталности и националног
опстанка. То je веБ само по себи морални успех Беча, те стога не
треба дозволити да се он потцен>у)е, с обзиром да je намера да се
албанско питанье претвори у шихов цил>382.
Ни трошкови, према мишл>ен>у званичника Министарства,
нису толико високи, на пример, за покривакье региона Скадра, они
проценту да je потребно неких 3.000 форинти годиппье.
Ступан>е у контакт или почетак )едног
дугог при|ател>сгва измену Беча и
уредника часописа „Албанита"
Беч се прецизни}е обавештава о уреднику часописа „Албан^а“
Kojn излази у Бриселу и ступа с н>им у контакт преко грофа Кевен-
хилера, тамоппьег аустроугарског дипломатског представника.
Као последица тог првог успоставл>еног контакта, тьегов уред-
ник }едним писмом упуБеним 4. августа 1897. Министру сполших
послова Аустроугарске382 383, уз Koje тако^е прилаже и }едан 6poj ча-
сописа, тражи да му министар одобри разговор с тьим лично, зато
што je би желео да расправля о веома важном питаньу Koje се тиче
382 HHStA, РА XIV, К 18, Albanien XII / 2,1 Theil, Bericht Nr.24, Scutari, den 29. Juni
1897, Ippen an Goluchowski, Fol. 27b.
383 HHStA, PA XIV, K. 18, Albanien XII / 2, 1 Theil, Faik bey Konitza (Trank Spiro
Bey), Bruxelles, le 4 aout, 1897, Fol. 36-37.
403
односа Албанаца према Аустроугарско| империи. Пише како га
природа тог разговора приморава да ово учини усмено, ме^утим,
уколико мора да пише, никако не жели да ово писмо шал>е по-
штом. Изражава онда CBojy спремност да, уколико je потребно, оде
у Беч и тражи да му у сваком случа^у укажу на Kojn би начин било
на]бо;ье ступити у контакт са Министарством.
Одговор Беча од 17. августа 1897. године у приватном писму
послатом AycTpnjcKoj амбасади,384 како би га она проследила уред-
нику часописа „Албани|а“, jecre да се он обрати грофу Кевенхи-
леру, аустроугарском изасланику у Бриселу, обавештеном о вьего-
Boj посети и овлашБеног да прими било какве информац^е Koje би
му он хтео саопштити о албанским питатьима.
Исто писмо из Беча садржи и упутства за грофа Кевенхилера385.
Пишу му како je Транк Спиро-бег на}мла!)и представник албанске
пропаганде, nnje активности Беч карактерише као „енергичне“,
мада не и дово/ьне. Реч je о покрету Kojn je повезан са будуЬно-
шБу пограничник подручна уз Аустроугарску, Koja заслужу)у пуну
пажтьу, те je веома препоруч/ьиво да се, cnosHajoM намера Тран-
ка Спиро-бега и вьегове трупе, допуне информац^е KojnMa до тог
тренутка располажу о албанским питатьима. Упутства гласе да га
треба примити на разговор, саслушати све што има да каже и од-
мах подробно обавестити Беч о CBojnM утисцима о вьему као особи
и о садржини пренетих информац^а.
Транк Спиро-бег долази у посету грофу Кевенхилеру, 20. авгус-
та 1897386. Посета rpaje приближно два сата. nocraje jacHO да je пра-
во име Транка Спиро-бега заправо Фаик-бег Коница, те да je он,
по речима аустроугарског представника, „типичан Албанац", мус-
лиман, Kojn je, ме^утим, атипично, студирао на универзитетима у
Тулузу и Лиону. Идеал му je независност Албанке, али не Bepyje
да je она, услед различитих геополитичких фактора, могуЬа, те
из тог разлога тражи и подршку неке од великих европских сила.
CBojnM часописом жели да пропагира иде^у самосталне Албанке
384 HHStA, РА XIV, К. 18, Albanien XII / 2,1 Theil, Vienne, le 17 aout, 1897, Privat-
brief an Trank Spiro Bey, directeur de Г „Albania" a Bruselles, Fol. 38-38b.
385 HHStA, PA XIV, K. 18, Albanien XIII 2,1 Theil, Wien, 17-08-1897, Weisung Nr.
841 an Grafen Khevenhiiller in Brussel, Fol. 39-39b.
386 HHStA, PA XIV, К 18, Albanien XII / 2,1 Theil, Bericht Nr. 12, Vertraulich, Brus-
sel, den 20. August 1897, Khevenhueller an Goluchowski. И заиста, кореспонденщду
у име Беча води гроф Цвидинек у име Министра спотьних послова.
404
под протекторатом Аустроугарске. Тако^е, предлаже да се сазове
одбор ко)и би радио на томе да се текстовима писаним са истим
цил>ем, утиче на „браЬу из клана"387. Мишл>ен>а je да треба радити
против итали|анске пропаганде.
У оном што се гьегових новина тиче, обавестио га je да издание
кошта 300 франака по 6pojy, као и да га тренутно субвенционишу
луди Kojn деле гьегове nfleje, а пореклом су из Цариграда и Буку-
решта. Mel) ути м, уколико он промени профил новина, остао би
без те новчане помоБи и загребала би му подршка аустроугарске
владе. Спреман je да nyryje до Беча и да тамо у Министарству
представи CBoje nfleje.
Лични утисак грофа Кевенхилера je да Фаик-бег има фанатична
убе!)ен>а, али je довоуьно добро образован да разуме како je у том
тренутку потпуна независност Албанке незамислива, HMajyhn у
виду н>ен географски пoлoжaj и pasjeflnibeHocT албанских кланова.
По аустроугарском дипломати, Фаик-бег je лако дошао на iijiejy
да Бе политика Kojy Аустроугарска води у односу на Босну и Херце-
говину тражити CBoje проширеше ка jyry, те да je прави разлог заш-
то се обраБа AycrpoyrapcKoj - потреба да доб^е субвенц^е, пошто
се помало непромишл>ено упустио у авантуру об}авл>иван>а часо-
писа. Аустроугарски представник мисли да Бе га та потреба тако^е
натерати да измени CBoja уверевьа и да Бе га учинити подложним
саветима.
Пише како je током 20 година службовагьа на Балкану срео
6pojHe ш^единце Kojn су следили грандиозне планове са смешним
финанс^ским средствима и да по обича}у не Bepyje превише кли-
}ентима Kojn му долазе у канцелар^у388.
Ме^утим, Hnje у стану да предвиди до Koje мере Бе бити могуЬе
да Фаик-бег CBojoM пропагандом утичена локално становништво.
Не може ни да се nsjacnn о користи Koja би се могла извуБи из подр-
жаватьа сличних тежн>и. Заправо, он сматра да Турска има много
више изгледа за опстанак него што то мисли директор часописа
„Албанка". Али, уколико су итал^анске тежтье више од пуког
плода маште, он сматра да вреди жртвовати неких 1000 франака
како би се против вьих борило.
387 Ово je израз самог дипломате Кевенхилера, из истог тог извешта)а.
388 Позива се на Informations Bureau, посебан одсек Kojn je посвеЬен прикугиьану
повертьивих информац^а у иностранству.
405
Две неделе касни)е, упитан за CBoje мишлегье о путу ко)и треба
одабрати како би се остварио албански националистички медир
ски орган, ко)*и би био близак и послушан Бечу, Ипен шале cBoj од-
говор389. Како би се избегао ризик од пропасти, он савету)е Минис-
тарство да се уместо оснивавьа неког новог гласила - инфилтрира
у неко веЬ nocTojehe новинско издатье. Од nocTojehnx, нарогодни-
jhm сматра часопис „Албанита" из Брисела.
Ме^утим, уредник овог часописа, према Ипеновом мишлевьу,
мора да изврши неке промене Koje не треба потцетьивати. Морао
би да модифику)е cboj програм. ЕЬегов часопис Ипен назива орга-
ном аутономашко-револуционарне naprnje и Bepyje да би уредник
часописа „Албанита" требало да сё одрекне термина револуционар
и престане да критикуй турски суверенитет. Осим тога, у сваком
6pojy свог часописа мора оставити простора за чланке Koje су сас-
тавили функционери Министарства и штампа их правописом ко)и
Беч оцени прикладним.
Истовремено, пратеБи упутства из престонице, Ипен обавешта-
ва да je веБ прикупио доволно материала за будуБи националис-
тички часопис. Мали круг сарадника католичког клера, Kojn je он
организовао, веБ je нестрплив да ceoje прилоге види об)авлене.
Током друге половине октобра исте године он шале Министар-
ству све нагомилане материале, уз напомену да би аутори више
волели да им се имена не nojaee у издан>у390. Текстови су уметнути
унутар секци}а посвеЬених истории и праву, мада сумшиве нау-
чне вредности, упркос томе што je аутор веЬине тих чланака сам
Ипен, ког бисмо, не грешеБи много, од овог тренутка могли назва-
ти коуредником часописа. Тако^е се прилажу и песме и пословице.
Цвидинек у рукама има rpaljy за први aycTpnjcKo-албански 6poj,
а сарадници из унутрашвьости Tepiiropnje деловагьа веБ су нестр-
пливи. Ипен не зна како да их умири и пита зар не би било на
месту o6jacHHTH им да je читав подухват за оствареше jeflHor на-
ционалистичког издавьа тренутно одложен. IJpojeKar je веЬ напус-
тио канцелар^у у Kojoj се oдpжaвajy TajHe конференц^е, honneur
oblige и барон позива391 Фаик-бега у Беч.
389 HHStA, РА XIV, К. 18, Albanien XII/2, Bericht Nr. 41, Scutari, den 3. September 1897,
Consul Ippen, Politischer Gegenstand, Uber Herausgabe einer albanesische Zeitung.
390 HHStA, PA XIV, K. 18, Albainen XII/2, Ippen, Bericht Nr. 49, Scutari, den 19. Oc-
tober 1897.
391 HHStA, PA XIV, K. 18, Albainen XII/2, Erlass Nr. 966, Vertraulich (Orden numero
966, confidential), Wien, den 7. Dezember 1897, an Grafen Khevenhiiller, Bruselles.
406
У новембру месецу Фаик-бег се nojaBTbyje у Бечу, где учеству)е
у повертьивим разговорима у Министарству. Утисци Kojn оставтьа
- не само об)ашн>ен>ем цитьева CBoje публикаци)е, веБ и као особа
- чине да Министарство заузме став да вреди труда покушати да се
за стицаше утица)а у Албании искористи шегова публицистичка
активност, уз везе Koje у различитим кралевима земл>е има.
Цвидинек приста) е да му субвенционише часопис под следеБим
условима: на првом месту, издан>е никако не би служило за агито-
ван>е против турске владе; друго, активност уредника мора бити
пре свега усмерена на то да буди схваташе за^едничких национал-
них интереса, не правеБи разлику по вери ме!)у сво)им земл>ацима
ко) и припада)у различитим клановима; треБе, како би се и ме!)у Ге-
гама и ме!)у Тоскама читао, требало би да об]авл>у)е чланке на оба
ди)алекта; четврто, уредник се обавезу)е да об)автьу)е оне чланке и
вести чи)е разглашаваше преко часописа „ Албани)а“ Беч оцени као
пожелэно.
Тако1)е, flaje му се на знан>е да Беч жели да се држи подал>е од
било каквог вида политичке агитаци)е у Албании, чи)и инспира-
тор Hnje сам Беч. Министарство би подржало све напоре ко)и би
за цил» имали аутономни разво) Албанаца, уколико би ти напори
остали унутар граница утвр^еног реда и уколико не би преко ре-
волуционарних тенденци)а водили погрешним путем, будуБи да
Беч жели да се албански народ сопственим радом оснажи, како би
делотворно могао да брани CBojy националну индивидуалност у
односу на експанзионистичке тежн>е словенских суседа.
Фаик-бег CBoje задовотьство исказу)е ставом Kojn Беч заузима и
говори погрдно о активностима „псеудоалбанског"392 комитета на
jyry Итали)’е, што npnja шеговом саговорнику Цвидинеку. Тако1)е,
бег конкретнее об)ашн>ава да Taj комитет не тежи janaiby интереса
свога народа, веБ je посвеБен вршен>у пропаганде како би се Ал-
6aHnja припо)’ила Италии. Бег сматра да му патриотска дужност
налаже да ради против тих интрига, опасних по будуБност н>егове
земл>е393.
392 Ово je израз Фаик-бега.
393 Уписму послатом Кевенхилеру како би ова) био информисан о разговорима
за албанским уредником, Цвидинек на Kpajy дода)е да по свом повратку у Брисел,
Фаик-бег одлази у амбасаду и Кевенхилер да)е упутства да му преда 500 франака,
тражеНи писану потврду о при)ему; тако^е тражи да се потврди да ли часопис
одговара очекивашима Беча и Цвидинек дода)е како би, уколико би успео да
буде прихваБен у на)ширим круговима у Албанией, могао рачунати на подршку
Министарства у будуНности.
407
Кад je на)зад постигнут договор измену Министарства и уред-
ника часописа „Албанита", ова) други припрема написмено, у са-
жетом виду и по соственом схваташу, садржину поменутог спо-
разума394. Пошто ова) спис заправо представша програм часописа
за наредних 10 година, детатьно Бем о га коментарисати у наставку.
Бег полази од поставке да се питаше о коме he бити речи мора
проучавати из TpojaKe перспективе: цил> коме треба тежити, сред-
ства за шегово постизаше и коначно, препреке и како их савладати.
Из разговора са Цвидинеком, Фаик-бег noTBptjyje да разуме ци-
тьеве корима треба тежити, а то су: 1) разви^аше албанских нацио-
налних осеБаша и помагаше да Албанци постану свесни cbojhx
различитости у односу на Турке, т). да су посреди другачи^и на-
роди; 2) окупл>аше свих снага око )едног центра како би било мо-
ryhe за)едничко деловаше ма какво оно било; 3) деловаше на такав
начин да Албанци разуме]у CBojy посебност, ocrajyhn истовреме-
но унутар граница легалног понашаша; 4) истовремено, они тре-
ба да noinryjy утвр!)ене власти; према шима Mopajy да усмере CBoje
тежше, Koje су повезане са економским и интелектуалним интере-
сима, у случа]у да неочекивани догами убрза]у решаваше Источ-
ног питаша, односно, комадаше Отоманске импери^е и расподелу
шених европских територи]а ме!)у балканским народима и одгова-
pajyhnM великим силама.
Средства Koja треба користити, према Фаик-бегу су, на првом
месту, шегов часопис Kojn he, саставтьен на ди)алектима Тоска и
Гега, као и на француском, бити посвеЬен об)авл>ивашу народних
песама, истори^ских хроника, патриотских песама, привредних
питаша; тако!)е, биБе об)авл>иване и политичке напомене, Koje he
се представл>ати у облику различитих дога!)а)а како не би побуди-
ле сумшичавост отоманске владе због непри)ател>ских коментара
и како се похвалним коментарима не би утицало на повол>ан став
Албанаца према поменуто) влади; тако^е, треба да се успостави ко-
респонденци)а измену свих делова Албаните, како би се установи-
ле сталне редовне везе измену свих албанских градова. Писма из
Cp6nje, Бугарске, Грчке, Босне указиваБе на неопходне реформе;
у сваком 6pojy часописа об)авл>иваБе се )една повошна хроника
о свим верама Koje се исповеда)у у земл>и, како би се уништила
394 HHStA, РА XIV, К. 18, Albainen XII/2, Faik Beu i Konitzes, Vienne, le 26 no-
vembre 1897.
408
предрасуда Kojy веЬина Албанаца има о томе да им вера забрану}е
бавлэеше сводим народним }езиком.
На другом месту, што се медика тиче, треба истаНи мале бро-
шуре Koje he се об)авл>ивати два или три пута годиштье и штампаЬе
се у хил.адама примерака на оба ди}алекта, где he се у }едноставном
облику разврати национална ocehaiba кроз питан>а и одговоре, и
одакле he бити исключена директна политика.
На треЬем месту, од велике je користи осниваше }едног удру-
жена чи}е he статуте Цвидинек морати да одобри, а чи}и je општи
цил> од тог тренутка веЬ познат: усменим путем чинити оно што
часопис мора да постигне уз помоЬ писаног }езика.395
Четврто предвидено средство представл>а}у писма размешена са
свим Албанцима Kojn би могли извршити ма какав утица} у жетье-
ном смеру.
На петом месту, периодично слаше }едног способног дописникау
Cp6njy и свуда где има Албанаца, ради организованна представниш-
тва поменутог удружеша, да би Албанци учили да чита}у, делиле се
брошуре, и уколико je то потребно, организовале конференщце.
Шесто, тако^е врло важно, jecy школе. Оне Mopajy бити предмет
на}живтьег интереса, пошто их нема, а Албанци би желели да их
има}у, али им недоста}е инициатива Kojy такав подухват изиску}е,
као и професори. На свим местима где je нужно основати школу
треба сремити молбе и упутити их османско} влади. Поред курса
албанског, у молбама треба тражити и курс турског }езика, како би
се умириле сумн>е владе, као и курсеве француског и немачког, што
би код свих Албанаца побудило одушевл>ен>е. Управу тим школама
обезбедило би веЬ претходно поменуто удружеше, чи}и би задатак
био да их заштити од сваке врсте утица}а, ко}и се преко професора
може пренети на 1)аке, а преко н>их на шихове породице.
Седмо - требало би стеЬи добре везе са свим верским во!)ама,
а пре свега са бекташима, чи}и утица} може бити користан у том
тренутку и касни}е; при томе, треба дискретно подржавати н>ихо-
ва религи}ска стремл>ен>а Koja нагишу ка аутономи}и.
На}озбил>ни}ом од свих препрекако}е треба савладати, уред-
ник часописа „Албани}а“ сматра традиционално и Hapacrajyhe
395 На располагай^ су нам статута, али будучи да поменуто удружен>е не
заживлну)е, статута оста}у мртво слово на папиру и сматрамо да им не треба
придавати више пажн>е. Они су join }едан пример педантног квьижевног рада,
ко}и ocraje без ефеката у сфери деловавьа.
409
неповереше турске владе. Ме^утим, албански бег зна лек за то:
треба избегавати сваку критику усмерену против османске владе,
имати скоро при]’ателэски став и натерати je вештом политиком да
noBepyje да je реч о {едном пацифистичком покрету, чисто инте-
лектуалне природе и без политичких цил>ева.
Друга важна препрека je ме^усобна мржню самих Албанаца,
Kojy изазива{у верске разлике. Ме^утим, оптимистичан поглед
овог човека од речи jecTe да he се Албанци ме^усобно помирити,
уколико се постигне при{ател>ство тьихових религи{ских во!)а.
Tpehy препреку чине друге пропаганде. По Фаиковом миш-
л>ен>у, Нэихове ефекте je тако!)е лако елиминисати, {едино треба
при{авити иьихове интриге и показати куда желе да воде народ.
Четврту препреку представл>а{у саме албанске за{еднице у
иностранству, као нпр. у Италии или у Букурешту. Важно je мо-
рално дисквалификовати ове за{еднице, и то при{авл>у{уЬи их да
раде по захтевима различитих влада. На Taj начин би се тако!)е
стекла и наклоност отоманске владе.
Део истог проблема представлю и чинюница да je европска
штампа скоро навикнута да у тим за{едницама - правое л авно{
и католичке) - види {едине представнике Албанаца, док велика
веБина народа, Kojn су муслимани, нема{у CBoje представнике.
У виду закл>учка, подвлачи се да целокупним деловашем тре-
ба да доминира{у две иде{е: прво, не треба оснивати странку, него
окуплюти све Албанце око истог цил>а; друго, и часопис, и удру-
жеше, и пропаганда скупа Mopajy деловати као спонтани покрет,
тако да се из тога не може извести закл>учак о било nnjoj заштити,
симпати{ама или при{ател>ству.
На Kpajy свега, Фаик-бег понавлю оно што je претходно написао
у резимеу разговора са Цвидинеком, коме je и упуБено ово писмо,
потвр])у{уБи да je пажл>иво размислио о свим тачкама, те обеБава
да Бе поштом редовно обавештавати барона о свим будуБим ак-
тивностима.
Ктьижевна сарадтьа и новчана компензаци^а
Након тако ердачног и дубоког разумеваню, на ред стижу, као
што и треба очекивати, први хонорари, ко{и Бе албанског бега
претворити у {едну од на{бол>е плаБених новинарских звезда.
Фаик-бег 14. децембра одлази у аустроугарску амбасаду у Бриселу
410
где му гроф Кевенхилер, извршава)уЬи наредбу 6poj 966, уручу)е
500 франака396, а уредник му прави писану потврду, Koja се наред -
ног дана шал>е у Беч.
С друге стране, Министарство обавештава конзула Ипена у
Скадру397 да се уредник „Албаните" понудио да делу)е преко свог
часописа у оном смеру ко)и Аустроугарска жели зарад развода ал-
банског националног покрета. Због тога га join )едном питашу за
миштьеше о матери]алима Koje су веБ примили у Бечу, зато што
би они, у случа^у да их поново о добре, у janyapy били об)авл>ени у
часопису.
}едним шифрованим телеграмом од 23. децембра, Ипен398 потвр-
l)yje да одобрава да се текстови nojaee у следеБем 6pojy часописа,
ме^утим, тражи да се имена аутора не помину.
Беч 29. децембра поштом упуБеном грофу Кевенхилеру,
Фаик-бегу доставлю припремл>ене материале Koje je Ипен одо-
брио да се nojaBe у наредном 6pojy часописа „Ал6ан1ца“399. У лич-
ном писму Фаик-бегу, Koje, као и увек, иде уз оно наметьено грофу,
напомину му да би, уколико има неке примедбе на било Kojn од
текстова, требало то писаним путем да o6jacHH, како би се аутори
упознали са тьеговим коментарима.
Од тог тренутка из Беча почин>е редовно слан>е материала за
часопис. Тако1)е, и тьегов уредник шал>е Министарству буквалан и
комплетни превод на француски свих материала Kojn Бе у наред-
ним бро}евима бити об}авл>ени на албанском, као и двадесетак
примерака тек o6jaBB>eHor 6poja. Беч Бе KacHnje разделити и остале
примерке Kojn Бе бити илегално унети у Османско царство, за шта
je одговоран Фаик-бег.
Уредник часописа „Албашца“ нajбpижл>ивиje прати cyrecrnje
Беча и кад му случайно промакне неки детал> Kojn Бечу због нечега
396 HHStA, РА XIV, К. 18,Albainen XII/2, Brussel, am 15. Dezember 1897, Graf Khe-
venhiiller an Goluchowski.
397 HHStA, PA XIV, K. 18, Albainen XII/2, Wien, Vertraulich, den 16. Dezember 1897,
Ippen.
398 HHStA, PA XIV, K. 18, Albainen XII/2, Consul Ippen, Scutari, Chifre Telegramm
Nr. 2816.
399 HHStA, PA XIV, K.18, Albainen XII/2, Wien, am 29. Dezember, 1897, Privat-
schreiben Zwiedinecks an 1) Frank Spiro Bey, dir. de Г „Albania"; 2) Grafen Kheven-
hiiller, Brusselles; за потврду о просле^ивану поште Фаик-бегу, погледа)те: Bericht
Nr. 1, Brussel, am 4. Janner 1898, Khevenhiiller an Goluchowski.
411
Hnje по вол>и, он се извигьава, показухе ентузи)азам да исправи
грешку, моли да му опросте и показухе да je рад да прими додатне
савете, а такав став умногоме при) а властима у Бечу400.
Што се првог послатог чланака тиче, ме^утим, Файк-бег, увек
врло пажл>ив и задовол>ан матери)алима Koje прима, )едино доз-
вольава себи да предложи да, ради успеха читавог подухвата, члан-
ци буду краБи и концизни)и по садржини зато што часопис нема
доволэно простора за дуже, али пре свега, због специфичности н>е-
гових читалаца, Kojn су као одрасли научили да чита)у, па читаку
споро и наглас, брзо се замара)у, лако губе концентраци^у401. Нажа-
лост, аустроугарска страна, Kojy као сарадници држе припадници
католичког клера из те области, ко)и се образовао у Риму, навикнута
je да нимало )едноставне иде)е изражава реченицама Koje би могле
заузети и неколико страна. У том случа)у, читаоци се не би сеБали
ни онога што су прочитали на почетку, изгубили би се у чланку и
тако би се умашила н>егова корист и ефекат. Стога би, а тако!)е и
услед чекан>а до следеБег месеца (када се очеку)е об)авл>иван>е дру-
гих делова неких рани)е поменутих чланака), читав труд постао
бескористан, будуБи да би албански читалац веБ у потпуности за-
боравио о чему чланак говори. Због тога Фаик-бег сугерише да би
бол>е било да часопис об)авл>у)е чланке у виду кратких вести402.
Мада je разуман и у теории прихваБен, тешко je у пракси спро-
вести предлог уредника часописа због нимало занемарл>ивих кул-
турних разлика измену оних ко)и обав/bajy ова) издавачки подухват
и оних ко)и га прима)у. У потрази за разумним компромисом, пости-
же се оригинални хибрид, са не)еднаким деловима, пун тематских и
стилских контраста, али богат сад ржа) има и различитим формама.
Све у свему, гласило поста)е )една неприродна мешавина саставл-ена
од стране аустри)ских аутора, у Kojoj се cnajajy митологи)а и поли-
тикологи)а на фолклорном нивоу, албанске легенде, народне песме,
правне одредбе Koje нико не разуме, горске народне мудрости итд.
Уколико разлике у степену склоности ка читан>у измену оних
ко)и пишу и оних за Koje се очеку)е да Бе читати нису занемартьиве,
400 HHStA, РА XIV, К. 18, Albainen XII/2, Bruxelles, le 1 janvier, 1898, Фаик-бег
Коница Цвидинеку.
401 HHStA, РА XIV, К. 18, Albainen XII/2, Brusselles, le 3 janvier 1898, Фаик-бег
Коница Цвидинеку.
402 HHStA, PA XIV, К. 18, Albainen XII/2, Ibidem.
412
)едан join озбитьни)и проблем представляя само допремаше часопи-
са до читалаца. По свом повратку у Брисел, Фаик-бег одмах ступа
у контакт са )едним човеком од поверетьа из Цариграда, чи]е су му
иде)е блиске, nnrajyhn га како он вид и pa3Boj )едне меди)ске пропа-
ганде у цил>у брзог 6у1)ен>а националног осеБаша ме!)у Албанцима
и има ли Taj подухват изгледе за успех.
Нэегов контакт му шал>е списак важних и утица}них луди Kojn
би били одушевл>ени ако би редовно примяли часопис, ме^утим,
списак je кратак, а нада да се „Албанка" шал>е турском поштом,
по речима самог Фаиковог контакта, неоснована je, чак и када би
н>ена садржина од почетка до Kpaja била похвала султану. Према
овом Фаиковом пр^ателу, уколико примаоци не би били сувише
утица}ни, били би утамничени и остали би у затвору све док часо-
писи не буду послати у Цариград, преведени и док се не процени
да су безопасни, што би, nosHajyhn како функционише турски сис-
тем, значило шест месеци затвора. На Taj начин, покрет Kojn се по-
кушава изазвати, унапред би остао без корисних луди. Уколико би
примаоци били утица}ни и имали добру репутац^е, не би ишли у
затвор, али би часописе задржао намесник провинц^е.
Проблем Kojn уредник часописа „Албанка" мора признати пред
CBojnM новим савезницима, jecre да му je за организована уласка
часописа потребан jeflaH човек Kojn зна како тоск^ски, тако и ге-
ги}ски д^алекат, те Kojn je вешт, разуман и патриота, а такав му у
том тренутку Hnje познат.
Док се Taj проблем решава, наставл>а се об}авл>иван>е као резул-
тат уске сарадше измену Файка и Беча, а наравно, наставл>а се и ис-
плаБиваше субвенция. Цвидинек н 19. jaHyapa 1898. преко Аустро-
угарске амбасаде шал>е следеБих 500 франака у злату за уредника
часописа и jeflHO лично писмо за н>ега403.
Цвидинек noTBpljyje да je примио 25 примерака последшег 6poja
часописа „Албанка", Kojn je заправо осми 6poj часописа, уз пре-
вод на француски текста Kojn излази на албанском. Ово je „транзи-
циони“ 6poj, пошто се у н>ему oбjaвлyje и нови програм часописа
Kojn je изранен према препорукама Беча. Цвидинек je задовол>ан
начином на Kojn je Файк решио деликатну ситуац^у и наставио
дал>е, те сматра да би убудуБе било довольно да му н>егов npnja're/b
403 HHStA, РА XIV, К. 18, Albainen XII/2, Wien, am 19. Janner 1898, an 1) Graf Khe-
venhiiller, Brussel; 2) Trank Spiro, Direktor der „Albania", Brussel.
413
пошатье само резиме садржине текстова Kojn he изаБи на албанс-
ком, без шиховог дословног превода, што je задатак за Kojn he често
бити задужени конзули из унутрапньости земл>е.
Joni )една при)атна вест Kojy му преноси jecTe да му je послао
500 франака за трошкове и тражи нисану потврду од свог срдачног
пргуателэа бега да je поменути новац примио404.
Пошто Беч пуно пажше поклаша томе да се о шеговим везама са
часописом „Албанка" не сазна, те да се не доведе у опасност успех
код великог 6poja читалаца, Цвидинек инсистира да се за дистри-
буц^у часописа у TypcKoj побрине шегов уредник и jeflHHO тражи
редовну пошилжу десет примерака за потребе аустроугарских кон-
зула у TypcKoj. Ме^утим, суочен са лошим вестима Koje редовно до-
лазе од Фаик-бега, приморан je да се посавету)е са конзулима о томе
како би могле да се реше препреке Koje je шегов npnja're/b описао.
Конзулима шал>е и jeflaH посебан, строго поверлэив спис,405
KojnM их обавештава да, пошто уредник издаша „Албанка" Kojn
пише под псеудонимом Транк Спиро-бег, има политички коре-
ктан програм и пошто се не супротставл>а аустроугарским ставо-
вима по том питашу, Беч noKasyje велико интересоваше за то кн>и-
жевно издаше на албанском }езику.
Прилаже им jeflaH „транзициони" примерак часописа како би га
проучили и послали му CBoje коментаре или cyrecrnje, и то у вези
са обликом и садржином листа. Указу)е им да je важно да обрате
пажшу, тако!)е и за наредне пошилэке часописа, да ли лако стиже
у албанске кругове и у Kojoj мери друга слична албанска издаша
HMajy добар npnjeM ме!)у становништвом.
Док конзули HacToje да испуне упутства Министарства, Цви-
динек пажшу nocBehyje „компликовашу живота" свом npnjaTeny-
уреднику, предлажуБи му да чланке ohjaBZbyje на албанском, али
транскрибоване турским словима, како би се часопис читао на се-
веру и истоку „области деловаша".
404 Признаница Kojy noTBptjyje гроф Кевенхилер са: Bericht Nr.2, Brussel, den T7.
Janner 1898 (Извеш-raj 6poj 2 из Брисела, од Т7. jaHyapa 1898), уз Kojn прилаже
потврду уредника Албаните у HHStA, РА XIV, К. 18, Albainen ХП/2, 1.Theil, Mai
1897 bis Ende 1900.
405 HHStA, PA XIV, K. 18, Albainen XII/2, Wien, den 11. Februar 1898, Zwiedineck
an 1) Consul Ippen, Scutari; 2) Consul Pisko, Uskiib; 3) Consul Winter, Durazo; 4)
Consul Rappaport, Prizren; 5) Consul Petrovic, Valona.
414
Фаик-бегу ни)е лако да одби]’е такву cyrecTnjy, тако да покушава
да испуни жел>у проалбанског барона406. Ипак, он у виду жалбе на-
помин>е како неки албански сугласници и нема)у графичке екви-
валенте у алфабету Kojn турски )език користи, због чега he npahetbe
садржа^а невештим албанским читаоцима бити join теже. Тако1)е,
бегова примедба je и да би, можда, уместо са целим чланцима бол>е
било покушати са кратким реченицама.
Конзул Ипен, „коуредник“часописа„Албани)а“уСкадру, настав-
л>а да шал>е материале за часопис пореклом из унутраппьости
земгье, а овога пута аутор je син преводиоца из jeflHor генералног
конзулата407.
Цвидинек не Kpnje CBojy радост од при}ател>а Файка, пошто he
он, упркос извесним потешкоЬама, како их барон карактерише,
моЬи мало по мало да почне да об}авл>у)е неке чланке помоЬу тур-
ских слова408. Да себи олакша компликован задатак, шал>е му Рапа-
портов извешта), Kojn ми век позна}емо, о различитим албанским
словима, onncyjyhn га као студ^у о албанским алфабетима Kojy je
израдио }едан „истакнути познавалац албанског }езика“. Препору-
чу)^ му да CBojy пажшу усмери на систем транскрипц^е турским
словима, Kojn je веЬ у неколико случа}ева употребтьаван, уз наду да
he на Taj начин распршити недоумице уредника у погледу технич-
ког аспекта у шеговим списима.
За Цвидинеково инсистирагье заслужна je н>егова жел>а да за
читаоце часописа „Албани}а“ придоб^е муслимане са североисто-
ка, Kojn, према шеговим информац^ама, с интересовашем прихва-
Tajy штиво одштампано овим словима. Како би утврдио ефекте
ове инициативе, обавештава Рапапорта о чланцима Koje може да
опекуне у „Албании" и flaje му инструкц^е да га обавести о прак-
тичним резултатима ових проба.409
Шест дана KacHnje, он шал>е уреднику часописа „Албани}а“ уго-
ворен месечни хонорар од 500 франака - за фебруар месец 1898. и
406 HHStA, РА XIV, К. 18, Albainen XII/2, Bericht Nr. 3, Brussel, Graf Khevenhiiller
где je приложено и писмо Фаик-бега од 1. фебруара из Брисела за Цвидинека.
407 HHStA, РА XIV, К. 18, Albainen XII/2, Scutari, den 4. Februar 1898.
408 HHStA, PA XIV, K. 18, Albainen XII/2, Wien den 15. Februar 1898, Privatschrei-
ben Zwiedinecks an Trank Spiro Beg, Brussel (Приватан спис Цвидинека за Транка
Спиро-бега у Бриселу).
409 HHStA, РА XIV, К. 18, Albainen XII/2, Privatschreiben Zwiedineck's an
Viceconsul Rapp aport, Wien, aml5. Februar 1898.
415
тражи од грофа Кевенхилера да преда ту суму Файку, узме призна-
ницу и касни)е му je пошал.е410,
Паралелно томе, у складу са Фаиковим препорукама, он оба-
вештава конзула Ипена у Скадру411 да обрати пажшу на кратку и
концизну форму чланака о Албанией, пошто су му читаоци у по-
одмаклим годинама научили да читаку, лако се замараху и ни)е пре-
поручл>иво об)авл>ивати дугачке и компликоване чланке, има]уБи
у виду кшижевни ниво шегових читалаца. Стога му враЬа послате
материале, како би их исправио према препорукама Фаик-бега и
додаче да би убудуЬе било бол>е одабирати чланке Kojn има)у ди-
ректан 3Ha4aj за планирано деловаше и конкретне цил>еве Беча.
Коначно, од шега тражи да му, увек када се сам побрине да напише
неки чланак за издаше „ А лбани]е“, приликом слан>а пошал>е и кра-
так опис садржине како би у Министарству били у сташу да проце-
не тенденци^у тог чланка. Тако^е, дозвол>ава да аутори кшижевних
радова општи]е садржине директно ступе у контакт са редакци)ом
часописа „Албанита"412.
Примем аустри)ско-албанског издатьа
ме!)у Албанцима из Османског царства
или разочаран>е због културног шока
Упркос преданости и добром раду координатора Цвидинека и
шегових сарадника, како самог Фаик-бега тако и конзула Ипена
и католичког клера из шегове конзуларне области, примем издаша
ocTaje далеко од очекиваша и жел>а свих они ко)и раде на н>ему.
За почетак - нису испушена прилично наивна очекиваша да би,
услед промене политичких тенденщца часописа и уз стрпшеше, Ос-
манли^ска власт променила мишл>еше и дозволила Слободан ула-
зак часописа на CBojy територи^у. Уношеше часописа „Албанита"
у Османско царство, као што се и могло очекивати, ocTaje и дал>е
забрашено, што join у почетку 6poj читалаца CMaibyje на минимум.
410 HHSt А, РА XIV, К. 18, Albainen XII/2, Wien, den 21. Februar 1898, Vertraulich.
411 HHStA, PA XIV, K. 18, Albainen XII/2, Privatschreiben Seiner Excellenz baron
Zwiedinecks an Consul Ippen, Scutari, Wien, 22. Februar, 1898.
412 Упутства Koja се посебним списом Цвидинека за конзула Ипена подвлаче
са на; више инсистиравьа из Скадра од 5. марта 1898, уз ко;и прилаже примерке
часописа „Албани)а“ и додаче да му се од тог тренутка ово издан>е шал>е у
жел>еном 6pojy примерака, HHStA, РА XIV, К. 18, Albainen XII/2.
416
Они Kojn пак Meibajy CBoje мипиьеше jecy они малобро)ни чита-
оци издаша ко)и сматра|у да га je Аустроугарска купила, због нагле
промене шегове ори|ентаци|е: од j ед ног у потпуности антиаустро-
угарског и проитали)анског часописа, преко ноБи се трансформи-
ше и nocraje сушта супротност - директно проаустроугарски и
антиитали^ански часопис413.
Истовремено, друга промена Kojy су читаоци, овога пута из ре-
rnje Валоне, приметили, био je став изражене ло}алности према
TypcKoj влади, што je проузроковало задовол>ство Албанаца. Пре-
ма аустроугарском представнику на лицу места, Kojn изблиза пос-
матра реакци}е читалаца и у прилици je да са шима разговара, то je
став Kojn треба пратити како би се обезбедила будуБност у земл>и
и постигло да власт одобри уношеше часописа.
Тако1)е, ради постизаша овог последшег цил>а, Kojn je од великог
знача(а, аустроугарски конзули из унутраппьости земл>е препору-
4yjy да часопис престане толико да коментарише Аустроугарску,
првенствено да би се умирила турска влада, а потом и како би се
одагнало увереше створено ме!)у читаоцима, да га je Беч купио и
служи шеговим интересима. Уколико се ово не учини, CTpaxyjy да
je веома вероватно да Бе се часопису „Албанка" десити оно што и
издашу Koje je Итал^а субвенционисала, „Nazione albanese", Koje
je постало потпуно дискредитовано и нико га не схвата озбигьно.
Оно што би издаше, с друге стране, требало да ради - jecre да
стане у одбрану албанских интереса, супротставл>а}уБи их интере-
сима Грка, Бугара и Црногораца.
Не сме се себи допустити ни одлазаку другу KpajHOCT и претера-
но хвал>ен>е султана, пошто би, уколико би то чинио, изражавао
осеБаша Koja Албанци не деле.
Што се кшижевног дела тиче, препоруке из „албанских" конзу-
лата гласе да треба инсистирати- да сарадници буду Албанци из
унутрашшости земл>е, а не они Kojn живе у иностранству jep, по
свему судеБи, ови други не ужива}у ни престиж ни повереше до-
маБег становништва. Тако^е, текстовима из унутрашшости Бе се
ме!)у локалним становништвом повеЬавати и одржавати интере-
соваше за издаше, тако да Бе много луди осетити подршку и доби-
ти снагу за CBoja нова стремл>еша.
413 HHStA, РА XIV, К. 18, Albainen XII/2, Consul Petrovic, Valona, den 27. Februar,
1898.
417
Признаке се несумтьиви допринос Фаик-бега тиме што пише на
веома лепом албанском.
Од фебруара до )уна наставл>а се иста рутина. Цвидинек коор-
динира свако издание, практику^уБи притом илустровану цензуру;
Файк показухе колико je марл>ив и колико пажше обраБа на шегове
препоруке; Ипен je посвеБен и методичан, као што се и опекуне од
jeflHor аустроугарског функционера, а шегови сарадници су амби-
циозни и су)етни, као што je тако!)е лако предвидети за локални
клер, лишен оног протагонизма о коме се прича у Ватикану.
Како je и уобича}ено за било Koje изданье Koje себи крчи пут,
има мавьих промена414, као што je одлука да излази два пута месеч-
но уместо само }едном; тако^е, устал>у)е се об}авл>иван>е кратких
текстова на албанском, написаних арапским словима, а у погледу
садржине, истине се, као што се и може претпоставити с обзиром
да су Аустри)анци коаутори, врхунска пажша с KojoM се o6pat)yjy
кшижевни и фолклорни аспекти, Kojn сами по себи представл>а}у
право ренесансно дело.
Оно што oncTaje jecre висок ниво пажн>е усмерене на прихва-
тан>е издаша у „региону делован>а“, а у инструкц^ама за конзуле
непрекидно je присутно инсистиратье да обавештава(у о „свему
што се догата, какав je npnjeM часописа из Брисела код албанских
читалаца и да ли су новости Koje су н>име обухваБене добро при-
хваЬене или изазива}у неку врсту реакц^е."415
Ледени туш за Беч долази од конзула Рапапорта из Призрена
у извешта}у од 22. септембра 1898416, саставл>еном као одговор на
paHnje поменуту наредбу од 11. jyna, односно, ону према Kojoj де-
тал>но обавештава о приему часописа ме!)у Албанцима. Конзул
почише пишуБи како je часопис потпуно непознат у шеговом кон-
зуларном округу, а jедина особа Koja зна да он nocrojn, и то преко
конзула Писка, с KojnM je у npiijare/bCKOM односу, jecre наставник
школе у Призрену. Та особа je пре месец дана послала писмо у ре-
414 HHStA, РА XIV, К. 18, Albainen XII/2, Streng vertraulich, Wien, den 11. Juni
1898, Zwiedineck.
415 Ibidem.
416 HHStA, PA XIV, K. 18, Albainen XII/2, Prizren, den 22. September 1898, an Seiner
Excellenz den hochwolgebornen Herrn Julius Freiherrn Zwiedineck von Sudenhorst,
Seiner К. u. K. Ap. Maj. Wirk. Geh. Ratte, Grosskreuz, a.o. Gesandten u. bev. Minister
etc. etc. etc.
418
дакци)у и тражила да се претплати, али до тог тренутка Hnje при-
мяла ни jeдaн примерах, што je чишеница Kojy конзул o6janiH>aBa
као могуЬе задржаваше издаша од стране турских власти. Metjy-
тим, чланак ко)и je он послао je об}авл>ен, а сам Рапапорт за шега
набавл>а }едан примерах.
Заиста, не само „Албанка", веЬ и сва друга издаша на албанском,
непозната су у OBoj области, /едини изузетак су часописи на ита-
nnjaHCKOM са jacHHM антиаустроугарским тенденц^ама, „Nazione
Albanese" и „Nuova Albania", xojn стижу из Скадра тек с времена на
време, само када иза!)у чланци против Аустроугарске. Они се деле
католичком клеру из Призрена, xojn je по конзуловом мипиьешу у
вези са Итал^анско-албанским комитетом из Напул>а, xojy je ус-
поставио сам Трокси, осим тога, наводно и аутор неколико тен-
денциозных чланака.
Католици из ове области, xojn нису добро представл>ени, пока-
зуху мало наклоности за истинско неговаше албанске кшижевнос-
ти. Управо супротно, више воле да се у школама не држе курсеви
албанског jeanxa и CMaTpajy да je корисно и пожегьно учеше }едино
jesnxa трговине.
Са CBoje стране, ни муслимани не показуху жел>у за неговашем
или разв^ашем албанског jesnxa, суштински из три разлога, а то
су: шихов сопствени верски фанатизам, обазривост према народу,
понос компликоване турско-арапске формац^е, xojy су тешким
напорима постигли.
Штавише, у OBoj се области, по примедбама конзула, речи „Ар-
наут" или „Шиптар" не повезуху ни са каквом националном идejoм,
него се под овом penjy подразумева свахи наоружани муслиман
Kojn мрзи законски ред, порезе, BojHy службу и словенско-право-
славне суседе са обе стране границе.
Тек неколицина луди no3Haje кшижевно-национални покрет
или се занима за шега, а то су они ро!)ени или образованы ван зем-
л>е, ро^аци познате браЬе Фрашери или чланови секте бекташа,
xojn HMajy високе административне позиц^е, али се плаше локал-
ног становништва и не исказуху CBoje мишл>еше.
Ово сташе, непознаваше часописа и недостатак занимаша за
оно што он представл>а, конзулу онемогуЬава^у да упути примедбе
о шеговом приему или утисцима xoje оставл>а}у текстови писаны
арапским словима. Он Hnje могао да процени или разуме да ли Ье
419
успех пропагандных порука оправдати ризик kojh представка ди-
стрибуци)а часописа по отоманско) територи^и, jep ни)е могао да
предвидя шири круг читалаца од оног Kojn чине малобро^ни виши
функционери, ших тро^ица, или у на)6ол>ем случа^у петорица.
У сваком случа^у, Рапапорт сматра да je, ради pa3Boja }езика и
навике читаша, корисно (можда и у другим областима земл>е) за-
мените примитивни литографски поступак штампом, Kojn он веБ
сам по себи представл>а препреку за разумеваше текстова измену
два албанска алфабета.
После 15 месеци у Toj области, Рапапорт не може бити оптимис-
та и мисли да Беч, нажалост, може врло мало учинити против не-
заинтересованости Арнаута у погледу неговаша сопственог jesnKa.
Не nocrojn основа за ефикасну пропаганду преко новина, часопи-
са, итд. пошто не доста) е оно што je нужно, а то je круг читалаца.
ПовеБаше 6poja и усавршаваше католичких школа уз поставл>аше
основе у чеша албанског, не сви^а се чак ни самим католицима.
Штавише, конзул се плаши да би ова мера имала супротан ефекат
на муслимане и пробудила шихову сумшичавост и предрасуде ок-
ренуте против албанског (езика и кшижевног покрета у ко(има они
назиру нешто специфично хришБанско, односно, антимуслиман-
ско, и онда наравно кренути у шихов прогон.
Упркос ове суморне ситуац^е, конзул сматра да би било вео-
ма повогьно наставити с радом ради бу^еша националних осеБаша
ме!)у Арнаутима, пошто би им то у будуБности дало чвршБе и Tpaj-
Hnje темел>е како би стекли превласт, него што би то постигли нао-
ружавашем и сировом бруталношБу, Kojn су у овом тренутку сту-
бови шихове превласти. ВеБина Албанаца у овом Bnnajery, према
конзулу, биБе асимилована како време пролази, или од словенских
народа или од турског, уколико се не одрекну opyжja и не посвете
се трговинско} и културно} доминац^и Koje су одлучу}уБи факто-
ри за ме^уетничке односе у OBoj области.
Турска власт има лек за ово зло и могао би да делу)е уво^ешем
албанског у школе и повеБашем шиховог 6poja, како би ефикасно
отежала словенизац^у вила)ета.
Рапапорт тако^е од пре пет година ради на pa3Bojy албанске
културе и )езика, али у свом тренутном конзуларном округу наи-
лази на врло мало интересоваша за лингвистичко-кшижевне ас-
пекте. Он je претходно припремио }едну збирку кратких чланака
420
kojh би могли да служе као модел за часопис „Албани)а“, али их не
шал>е зато што сматра да би било бол>е да часопис o6jaiubyje чланке
послате из области где има читалаца, а не из оних где je непозната.
Почетком 1901. године часопис „Албани)а“ nocTojao je ско-
ро пуне четири године. У Toj прилици Цвидинек предлаже да се
ocHyje }едан други часопис, пре свега кшижевне природе, Kojn би
допунио веБ nocrojehy штампу, пре свега политичког карактера417.
Како су веБину чланака Kojn се o6jaB/byjy саставили сарадници из
Скадра, Цвидинек предлаже да се прошири круг аутора, тражеБи
их и по осталим албанским окрузима. Шал>е уговорених 1700 фра-
нака редовне субвенц^е за Файка и позива га да до!)е у Беч како би
дискутовали о детатьима овог npojeKTa.
Истовремено, конзул Ипен из Скадра обавештава418 како ме!)у
Албанцима Kojn веБ подржава}у националну иде}у почишу да се
yKopeibyjy ja4e предрасуде против часописа „Албан^а“ и шеговог
уредника Файка, у погледу тога да часопис доприноси итал^ан-
cKoj пропаганди. Овакав pa3Boj ситуац^е узнемирава Беч, те из
Министарства желе да сазна)у више детатьа о противницима ча-
сописа419.
Са CBoje стране, уредник часописа „Албанка" и дал>е ради на
ширешу утица}а часописа и покушава придобити дервише бек-
таше из северне Албанке да уведу албански у CBoje верске кшиге
исписане турским словима420.
Почетком априла, посредством аустроугарске амбасаде у Бри-
селу, Файк прима наредних 1700 франака помоБи за CBoje актив-
ности421, а указом 6poj 317 од 1. jyna доби}а join 1700 франака422.
417 HHStA, РА XIV, К. 19, Albanien, Liasse XII/2, Zwiedineck an Khevenhuller, Wien,
2. Janner, 1901.
418 HHStA, PA XIV, K. 19, Albanien, Liasse XII/2, Consul Ippen, Scutari, 12. Dezem-
ber, 1901.
419 HHStA, PA XIV, K. 19, Albanien, Liasse XII/2, Wien, an Graf Khevenhuller, 10.
April, 1901.
420 HHStA, PA XIV, K. 19, Albanien, Liasse XII/2, Faik Bey, Bruselas, an Zwiedineck,
24. Marz, 1901.
421 HHStA, PA XIV, K. 19, Albanien, Liasse XII/2, Wien, an Graf Khevenhuller, 10.
April, 1901.
422 HHStA, PA XIV, K. 19, Albanien, Liasse XII/2, Weisung 317, Geheim (Tajno), 1.
Juli, 1901, Wien an Graf Khevenhuller.
421
Средином )уна, узнемирени Фаик-бег обавештава Цвидинека
да je отоманска власт почела да врши експропри]аци)у шеговог
власништва у TypcKoj423.
Беч тако!)е куша CBojy cpehy покупаем да утиче на Албанце и
оснивашем )едног албанског културног удружеша у Борго Ери-
hey, те Файку npenopynyje да морално подржи CBoje земл>аке Kojn
спроводе ову инициативу424. Тако бег долази у посед строго повер-
л>иве информаци^е да je позици}а Задра стратешки важна за аус-
TpnjcKe интересе, будуЬи да he Албанци из Далмац^е такоДе до-
бити прилику да уче албански уколико се OBaj npojeKaT оствари.
Неду го затим, ме^утим425, Беч nocyaje забринут због тога што he та
иста школа, иако би шоме Албанци из Далмаци}е добили установу
где he им деца учити албански, омогуБити да ступе у контакт са
итал^анским револуционарним иде}ама и caBeryje Фаик-бега да
их упозори на ову опасност.
Суочен са тим препорукама, Файк одлучу)е да OTnyTyje у Борго
Epnhe и лично наступи пред Албанцима. Обавештава Министарство
о CBojnM намерама, али одговор Беча je одричан426, пошто мисли да
тренутак нимало не одговара томе. Наиме, ситуаци}а у TypcKoj je све
onacHnja, а расправе у иташцанском посланичком дому све узавре-
ли)е. Поново га позива]у да доДе у Беч, flajyhn му овога пута прецизне
датуме за шегову посету: измену 20. и 31. октобра те 1901. године.
Забринутост Беча због ситуац^е у TypcKoj noTBptjyje се масов-
ним хапшешима утица}них Албанаца, Koja само неколико дана
касн^е предузима цариградска власт427.
Беч у ме^увремену Файку шал>е join 2200 франака428, али je и
дал>е забринут због лошег угледа Kojn мефу Албанцима у TypcKoj
ужива часопис „АлбашДа“.
423 HHStA, РА XIV, К. 19, Albanien, Liasse XII12, Briisel, den 15. Juni 1901, Falk Bey
an Zwiedineck.
424 HHStA, PA XIV, K. 19, Albanien, Liasse XII/2, Vienne, le 8 mai, 1901, tres confi-
dentielle.
425 HHStA, PA XIV, K. 19, Albanien, Liasse XII/2, Vienne, le 1 juillet, 1901.
426 HHStA, PA XIV, K. 19, Albanien, Liasse XII/2, Vienne, le 25 juillet, 1901, Zwie-
dineck a Faik Bey.
427 HHStA, PA XIV, K. 19, Albanien, Liasse XII/2, Vienne, le 25 juillet, 1901 Bruxelles,
le 31 juillet, 1901, Faik Bey a Zwiedineck.
428 HHStA, PA XIV, K. 19, Albanien, Liasse XII/2, Bericht Nr. 25 vom 9. October
1901, Brussel, заправо je потврда да je Фаик-бег примио 2200 франака Kojn су му
послати из Беча уз jefliio приватно писмо од н>ега за Цвидинека.
422
Фаикова верзила узрока ове тако неповотьне ситуаци)е по шего-
ве aycTpnjcKe при_)ател>е je да су скоро сви они Албанци Kojn су пос-
веЬени раду на напретку часописа „Албанка", похлепни и во!)е-
ни интересима, нимало препоручл>иви л>уди429. Уредник часописа
каже да je увек у то сумнюо, повремено имао и доказе, али да пре
Hnje могао бити баш потпуно сигуран у то као у последше време.
Као да ове „похвале" нису биле довол>не, истиче да им се никад не
може веровати и спремни су на све. ВеБина луди Koja представлю
албански народ je добра, али тешко je до ших допрети. Они с Kojn-
ма je лако ступити у контакт заправо су HajKopyMnnpaHnjn од ших.
Ови други злуопотреблюва}у добар углед свог народа и почетно
стечено повереше, а како су од лоше лозе, у шима ни наклоност ни
рационалност не могу инспирисати позитивна осеБаню.
Мада ова тако деликатна, об}ективна и, пре свега, снажно уко-
решена об}аппьеша не умашу)у забринутост Беча. Ипак, редовно
слаше новца Файку Коници наставлюно je читаве 1902. године430,
у немогуБности да се ситуац^а поправи на други начин. Тако^е,
сталне су препоруке да треба бити веома обазрив са растурашем
часописа у TypcKoj, пошто су отоманске власти, због бугарске по-
буне у Македонии - окончане масакром стотина хилюда Бугара
и емиграц^ом многих других, знача^но подигле степей контроле
граница.
Овде треба додати да Фаик-бег, како би наставио да прима суб-
венц^е, прикуплю разне врсте информац^а Koje су веома мало
или нимало повезане са албанским темама, а цил> му je да убеди
Беч колико je он важан и неопходан извор за шега.
У том смислу, занимл>ива je прича о jeднoj оружано} побу-
ни у региону /ашине, Kojy су провоцирала специфично албанска
питаша као што je вендета (крвна освета, прим, прев.), a Koja за-
тим почише да се разв^'а у другом смеру као што се често збива
у OBoj области431. Изгледа нам да и ова епизода пуно говори о на-
429 HHStA, РА XIV, К. 19, Albanien, Liasse XII/2, Bruxelles, le 16 decembre, 1901,
Falk Bey Konitza a Zwiedinek.
430 HHStA, PA XIV, K. 19, Albanien, Liasse XII/2, Погледаце: Wien, 7. Janner, 1902,
Geheim, an Khavenhuller, реч je о поши/ьци са 1700 франака за Фаик-бега са
)’едним писмом за ibera од Цвидинека, и тако^е: Wien, den 30. October 1902, an
Khavenhuller, 2200 франака за Фаик-бега уз писмо за н>ега од Цвидинека.
431 HHStA, РА XIV, К. 19, Albanien, Liasse XII/2, Bruselas, 13 janvier, 1902, Tres
confidentiel, Faik Bey Konitza an Zwiedineck.
423
рави оних Kojn су ук/ьучени у „албански покрет" и о различитим
очекивавьима и мотиваци|ама неких од тьегових протагониста, а
на првом месту, Беча и н>егових штиЬеника.
Файк с пуним увереньем пише Цвидинеку да je албански бег
ко)и je умешан у нереде на локалном нивоу заправо био спреман
да окупи неколико хил>ада особа, и без крвопролиЬа и немира, то-
ком ноБи нападне и на препад ocBojn Цгьину, а Султану пошали
писмо са CBojnM условима: слобода образована и штампе на ал-
банском, као и на другим }езицима. По речима уредника часопи-
са „Албанка", поменути бег je био итекако спреман да на сигнал
Файка предузме све то, али му je недослала муниц^а и само зато
то се уздржао од акци)е.
Када види да вьегов npujarc/b бег не ocBaja Цгьину, Фаик-бег сту-
па у контакт са маркизом од Аладра, Kojn обеБава да Бе обезбедити
брод са муниц^ом Kojn Бе запловити на место на Koje бег из региона
Цшине укаже. Доносе одлуку да то буде Бриндизи. И тог тренутка,
ствари се комплику^у, неко оптужу)с маркиза за недостатак дискре-
ци)е и шегових амбиц^а због пропасти тако брил>антне onepaijnje:
„Под печатом на}веБе TajHoern пренео сам вест маркизу де
Аладру; он je у rajny упутио rpojnny или четворицу Албанаца Koje
сам му препоручив као досто}не интересовавьа, а не као досто(не
поверен>а, што je прилично различите. Поред тога, желео je ништа
магье него Малик да прогласи како Албанци желе маркиза де
Аладра за „принца"! Ja сам говорио само о озбил>ном плану KojnM
би се Султан приморао да дозволи одре^ене слободе...“
Ово писмо уредника часописа „Албанка" као што je и за очеки-
вати nocTaje ноБна мора барона Цвидинека Kojn му у журби од-
говара432 да ни на Kojn начин не може да одобри npojeKTe Kojn то-
лико нису у складу са саветима Koje му je он сам у CBoje време дао
у Бечу, и да су остали Албанци, пошто албански покрет рачуна
тек са скромним 6pojeM родол>уба, практично равнодушии на н>их.
Тако1)е коментарише како упркос CBojoj храбрости албански ро-
дол>уби нимало нису спремни да ризику|у животе само због неких
културних повластица.
Файк се тако^е бави и саставл>ан>ем, уре^ивавьем, издаван>ем
и расподелом текстова на албанском, а целом овом активношБу
432 HHStA, РА XIV, К. 19, Albanien, Liasse XII/2, Vienne, le 25 janvier, 1902, Zwie-
dineck a Faik Bey.
424
наравно управша Беч. Он у )едном писму упуБеном Голуховском,
али ко)им се заправо бави Цвидинек433, пише да je дело из историке
Албаните, конкретно Hcwopuja Скендербега завршен, те од Беча
моли да рукопис одобри како би се рукопису одредила цена и он
био штампан, уколико je Беч сагласан и нема примедбе.
Док Tpajy ове консултац^е, Беч надокна^е Файку шегову пос-
веБеност са нових 1700 франака434.
Цвидинек одговара435 да су дела из Hciuopuje Албаните за}едно
са Геспрафском каршом спремна за об}авл>иваше и да представл^у
част за албанско издавачко предузеБе из Брисела. Тражи да му се,
по об}авл>ивану, пошал>е 10 примерака кшиге HcTopnja, a KacHnje
Бе тражити и неколико примерака дела Carta geogrdfica (Георгаф-
ска карша).
Истим писмом му враБа join }едан рукопис, примл>ен paHnje,
под насловом „Histoire de la Turquie" (HcTopnja Турске), Kojn Файк
жели да об}ави. Цвидинек одобрава шегову садржину и прихвата
да сноси трошкове шеговог об)авл1иваша, о KojnMa Бе га Фаик-бег
морати обавестити по обавл>ану преговора с издавачем. Ме^утим,
он npenopynyje да у штампи слова буду веБа од оних у Hciuopuju
Албанце како би Албанци Kojn слабо чита}у могли то да чине са
маше потешкоБа и напора.
Намера Беча je да поред часописа припреми jeднy малу библи-
отеку дела на албанском }езику. Стога му тако!)е шалу и }едно дело
jeflHor грчког аутора, написано грчким словима, с цишем o6jaBn>n-
ваша на албанском и отежаваша грчког утица)а ме!)у Албанцима.
Из Министарства 28. jyna 1902. године шалу 2120 франака за
Файка уз }едно писмо у коме Цвидинек noTBptjyje да je примио 10
примерака Hciuopuje Албанце Koje je претходно тражио, те тражи
join три, као и 10 примерака Геснрафске карше436.
Тако^е, скреБе му пажшу чишеница да у последше време чита-
оци часописа „Албани}а“ стичу утисак да се он исклучиво бави
433 HHStA, РА XIV, К. 19, Albanien, Liasse XII/2, Bruxelles, le 18 mars, 1902, Фаик-
бег Голуховском.
434 HHStA, PA XIV, K. 19, Albanien, Liasse XII/2, Wien, Erlass Nr. 247 vom 10. April,
1902.
435 HHStA, PA XIV, K. 19, Albanien, Liasse XII/2, Wien, 30. April, 1902, Zwiedinek
an Faik
436 HHStA, PA XIV, K. 19, Albanien, Liasse XII/2, Wien, den 30. April, 1902, Bericht
Nr. 477; Wien, den 28. Juni, 1902.
425
проблемима Албанаца католичке вере и предлаже му да под)една-
ку пажшу посвети представницима свих вероисповести, пошто за
Албанце верски фактор има велики знача). Овакав разво) часописа
je нормалан, пошто веБину чланака ко)и се об)авл>у)у припрема)у
католички клерици, при]ател>и Беча, Kojn живе у Скадру.
Током 1902. године одви)а се знача)ан догата) за будуБе односе
измену Беча и главног уредника часописа „Албани)а“: он се сели у
Лондон, по сопственим речима, jep у Бриселу осеБа несигурност и
опасност од турских интрига437. Знамо да се измену 28. jyna и 25.
августа Фаик-бег досел>ава у енглески главни град и да у том пе-
риоду часопис „Албанка" први пут излази у Лондону438.
Файк наставл>а CBoj посао уредника, а у ме^увремену je тако^е
об}авио и претходно поменуту кшигу под називом Histoire de Tur-
qule, а Беч тражи да му пошал>е 50 примерака тог издаша439.
Беч да}е упутства грофу Менсдорфу о томе како се треба опхо-
дити према тек пристиглом Файку, пошто Бе се контакт с шиме
одржавати преко аустроугарске амбасаде у Лондону, а не више
преко оне у Бриселу440. У наредби пише да Фаик-бег има важну
улогу у албанском покрету, да je он муслиман са добрим везама,
Kojn no3Haje све yTH4ajHe Албанце муслиманске вере из Цариграда
наклошених независности, а да му je часопис nojanaH према Сул-
тану и TypcKoj влади.
Обавештава га да je Беч дао 6800 франака у виду годиппье суб-
венц^е за o6jaBn>HBaH>e Фаиковог часописа и да Бе од тог тренут-
ка аустроугарска амбасада морати да му обезбеди продужетак
субвенц^а. Из тог разлога би Менсдорф требало да уручи Файку
1700 франака Kojn представл>а}у део paHnje поменуте субвенци)'е за
месец октобар. На исти начин Бе у на)строжо} та)ности кренути и
дописиваше измену Беча и уредника часописа „Албанка", преко
амбасаде, због чега би Haj6on>e било да се ших дво}ица лично дого-
воре о детал>има.
437 Moryhe je да то Hnje )едини разлог за шегово пресел>ен>е. Беч, ме!)утим, не
може ништа да учини и прикурен je да ствара слику како Bepyje у шегову верзилу
и настави с новчаном помоБи и задужешима.
438 HHStA, РА XIV, К. 19, Albanien, Liasse XII/2, Wien, den 25. August, 1902.
439 HHStA, PA XIV, K. 19, Albanien, Liasse XII/2, Vienne, le let octobre, 1902, a Faik
Bey, Londres.
440 HHStA, PA XIV, K. 19, Albanien, Liasse XII/2, Erlass Nr. 679, Wien am 20. Okto-
ber 1902, an Grafen Mensdorff in London.
426
Гроф Менсдорф обавльа разговор са Фаик-бегом Коницом и
У РУ чу) е му новац441. Уредник часописа „Албани)а“ наставльа са оп-
равдавашем свог пресельеша: забринутост Kojy му турски ninnjy-
ни изазива)у и то што je у Британском музе)у открио занимльиве
документе Koje би желео да истражи. Договара се с грофом да Бе
Файк сваки пут долазити у амбасаду да лично преузима писма и
новац од субвенци^е.
Писмом од 27. августа исте године уредник часописа „ Албани)а“
детально и прилично неуверльиво об^аппьава какве je документе у
Британском Mysejy пронашао. Ефекат шеговог об}аппьеша зашто
се преселио из Брисела у Лондон Hnje превазилазио причу о турс-
ким шп^унима442.
Писмом од 24. децембра из Беча се са наредбом 6poj 923 преко
грофа Де}ма из аустроугарске амбасаде Фаик-бегу Коници у Лон-
дон шалье 1900 франака (1700 yo6n4ajeHnx франака и 200 за шегов
допринос o6jaBrbMBaH>y неке поезде), као и Цвидинеково писмо за
албанског редактора443.
У том писму Цвидинек честита редактору на шеговом раду, по-
што часопис улази у седму годину o6jaBrbHBaH>a и веЬ nocrojn круг
льуди Kojn су навикли да га nnrajy, и могу себе сматрати читаоцима
часописа „Албан^а“.
Ме^утим, часопис и далье нема дописнике нити npnj ателье ме!)у
муслиманима из jyжнoг и централног дела землье. БудуБи да су уп-
раво ово региони Kojn HMajy на)више yn^aja на остатак землье, Цви-
динек предлаже Файку да покуша да и те просторе noKpnje. Сарад-
ници часописа „Албании а“ веЬином npnnaflajy католичком клеру са
севера землье, и мада су добри писци, нису у стальу да часопису да)у
карактер jeflHor издаша Koje би с шедеднаким непристрасним инте-
ресовашем укльучивало све регионе и све вероисповести из землье.
Забринути због шеговог новог места боравка из Беча користе
прилику да му сугеришу да га промени. Цвидинек истиче како
су се paHnje поменути проблеми часописа можда подавили услед
удальености шеговог новог места становаша, Koje онемогуБава
441 HHStA, РА XIV, К. 19, Albainen, Liasse XII/2, Bericht Nr. 33, Geheim, London,
den 10. Oktober, 1902, Graf Mensdorff.
442 HHStA, PA XIV, K. 19, Albanien, Liasse XII12, Faik Bey, Londres, le 27 aout 1902.
443 HHStA, PA XIV, K. 19, Albanien, Liasse XII12, Erlass Nr. 923, Geheim, Wien, am
24. Dezember 1902, an Deym, Londres.
427
|едноставне и непрекинуте односе са земл>ом или албанским цен-
трима у иностранству, тако неопходне, с друге стране, за )едан ча-
сопис попут шеговог.
Поводом навршаваша шесте године излажеша часописа „Алба-
нка", Фаик-бег Коница шагье Цвидинеку рекапитулац^у свог ра-
да на месту главног редактора часописа444. Почише оним што му je
тих година био радни задатак:
„Програм Kojn сам пред себе поставио као цил>, био je у две речи
следеЬи: требало je од албанског }езика, nnja култура je дотад сма-
трана бескорисном и обичном разбибригом Koja je npnjana само
неколицини чудних л>уди, створити jeflaH истински делатан орга-
низам, Kojn би заузео jeflHO место и извршио известан утица) на
свакодневни живот албанског народа".
Цвидинеков одговор445 jecTe да je Фаик-бег пружио велику услу-
гу свом народу ycaBpinaBajyhn албански je3HK до те тачке да шим
више н^е тешко изразити плодне и узвишене nfleje Koje се прона-
лазе у кшижевностима разв^ен^их народа.
Обавештава)у га да за сада треба да се задовогьи послом припре-
ме свог народа, информисашем и образованием, на досто)но заузи-
маше места ме!)у оставим балканским народима; да je могуЬе да,
након македонског питаша, и албанско питаше постане актуелно.
У том случа)у, било би неопходно убрзати албански национални
покрет, а Фаик-бегов часопис би томе снажно могао допринети.
Турска влада 1903. године предузима строже мере против Албана-
ца уклучених у национални покрет. 3arBapajy школу у Корчи а нас-
тавнике одводе у затвор. (Лондон, 12. март 1903, Файк за Цвидинека.)
Наредбом 6poj 339 из Беча преко грофа Дejмa шалу Фаик-бегу
1700 франака, KojnM уз та) ни извешта) 6poj 18 од 9. априла из Лон-
дона noTBptjyje да je примио и дао редактору часописа „Албанка"
1700 франака и прилаже писану потврду од примаоца.
Ме^утим, KpajeM тог месеца Беч веБ директно изражава CBoje
незадовол>ство због садржине последшег 6poja издаша и подсеБа
уредника да je )едини услов за примаше субвенци)е Kojy доби)а
праБеше програма Kojn je он сам у писаном облику сажео у склопу
444 HHStA, РА XIV, К. 19, Albanien, Liasse XIII 2, Konitza a Zwiedinek, Londres, le
17 janvier 1903.
445 HHStA, PA XIV, K. 19, Albanien, Liasse XII / 2,Vienne, 5 fevrier 1902, Zwiedineck
a Faik bey Konitza.
428
писма од 26. новембра 1897. Овим започише отворена криза односа
измену Беча и уредника Файка, не предви!)а)уБи баш добру будуБ-
ност аустри)ско-албанске штампе.
Фаик-бег не показухе страх, веБ би ради)е прекинуо сво)е од-
носе да Бечом, него што би устукнуо и променио CBojy тачку гле-
дишта446.
БудуЬи да не постиже жел>ени ефекат, него управо супротно,
Министарство ублажава cboj претеЬи тон, прецизни)е o6jainn>a-
ва CBoje намере, потвр!)у)е CBojy жел>у да ради на томе да позици)а
албанског народа остане нетакнута и да он може да ради на осна-
живашу свог националног посто)ан>а, те позива бега у Беч447, али
уредник из приватних разлога Koje не по)аппьава, пише како не
сме да одсуству|е из Лондона448.
Беч, као и у толиким рани)им ситуаци)ама, не жели да врши при-
тисак, не зна како да поступи и тренутно ради)е одлучу)е да настави
са субвен ци] ама, како не би у потпуности изгубио контакт, тако да
18. |уна преко грофа Де)ма шал>е 1700 франака за побушеног уредни-
ка449 ко)и он, на обострано задовол>ство, прихвата без проблема450.
Исто се понавл>а када му из Беча шалу субвенци)у од 1700 фра-
нака451, Kojy он преузима у аустроугарске) амбасади у Лондону по-
четком октобра452 и у децембру453, ме^утим, уредник ова) пут касни
са преузимашем субвенци)е454, што je само по себи довольно алар-
446 HHStA, РА XIV, К. 19, Albanien, Liasse XII/2, Londres, Faik bey Konitza a Zwie-
dineck, le 3 mai 1903.
447 HHStA, PA XIV, K. 19, Albanien, Liasse XII/2, Wien, am 15. Mai, 1903, Zwiedinek
an Faik Bey Konitza.
448 HHStA, PA XTV, K.19, Albanien, Liasse XII/2, Londres, Faik bey Konitza a Zwie-
dinek, le 21 mai, 1903.
449 HHStA, PA XIV, K.19,Albanien, Liasse XII/2,Wien, Erlass Nr. 646, am 18. Juni, 1903.
450 HHStA, PA XIV, K. 19, Albanien, Liasse XII/2, Bericht Nr. 39, Geheim, den 17. Juli
1903, London: noTBptjyje се да je Фаик-бег примио новац и истим писмом се шал>е
писмо у Koje je написао уредник у складу са оним што je примио.
451 HHStA, РА XIV, K.19, Albanien, Liasse XII/2, Wien, Erlass Nr. 868, am 29. Sep-
tember, 1903.
452 HHStA, PA XIV, K.19, Albanien, Liasse XII/2, Bericht Nr. 61, Geheim, London, 9.
October 1903; писмо садржи и признаницу од Фаик-бега од 7. октобра исте године.
453 HHStA, РА XIV, К. 19, Albanien, Liasse XII/2, Erlass Nr. 1087, Wien, Geheim, an
Grafen Mensdorff, London.
454 HHStA, PA XIV, K. 19, Albanien, Liasse XII/2, London, den 12. Janner 1904; Lon-
don, Bericht Nr. 2, Geheim, den 15. Janner 1904.
429
мантан сигнал за Беч. Ипак, бечка власт се прави да Hnje примети-
ла OBaj гест и са субвенци^ама наставл>а као и у прошлости455, док
се не установи промена стратегов према уреднику456.
Рекапитулаци|а свега постигнутог уз помоБ
часописа „Албани)а“ или тренутак истине457
Суочен са критикама Беча, Koje су сваки пут све ман>е благе,
као и сталним препорукама, Koje су саме по себи критика, Фаик-
бег инсистира на томе да je сво}им делован>ем испунио два велика
цил>а тог издагьа, договорена у Бечу 1897. То су: 1) pa3Boj албанске
националне свести преко je3HKa и 2) утвр^иваае убе^еаа да из-
мену Беча и Албанаца nocToje 3ajeflHH4KH интереси, а самим тим и
6yt)eibe осеЬагьа захвалности према Дунавско} монархии.
Ме^утим, aycTpnjcKa дипломатка Koja има прилику да изблиза
прати утица) часописа ocraje резрвисана и различит© га вредну)'е.
Упитник, Kojn je веБ 1905. године послат у све конзулате у Албани-
jn - да) с негативан одговор, noTBpijyjyhn да часопис има мали 6poj
при)ател>а и да je успео да досегне само заиста ограничен тираж.
По мишл>ен>у бечких представника са лица места, вьегов домет
се ограничио само на лингвистичку облает: pa3Boj je3HKa у погледу
вокабулара и изражаватьа сложен^их тема.
455 За субвенци)е током остатка 1904. године погледа)те у HHStA, РА XIV, К. 19,
Albanien, Liasse XII/2 следеЬе наредбе уз сваку од Kojnx му се шатье 1700 франака
и H3BeniTajn ко)и потвр!)у)у да je функционер амбасаде ко)и je задужен да му
га уручи примио новац, тако да су за истог примаоца: Wien, Erlass Nr. 315, den
26. Marz 1904, an Grafen Mensdorff in London: flajy му упутство да Файку преда
1700 франака. Bericht Nr. 23, Geheim, London, am 8. April 1904: потврда о приему;
Wien, Erlass Nr. 683 vom 11. Juli 1904 an Grafen Mensdorff in London: упутство да
се Файку да 1700 уз признаницу. Bericht Nr. 41, London, am 29. Juli 1904: потврда
да je Фаик-бег примио субвенци)у. Wien, Erlass vom 21. September 1904, Потврда о
приему са Bericht Nr. 53, Geheim (извешта) 6poj 53, та)ни), London, den 5 October
1904. Wien, Erlass Nr. 1221, den 21. Diezember 1904, потвр!)ен npnjeM 1700 франака
ca Bericht Nr. 2, Geheim, London, am 13. Janner 1905 где je приложена потврда
уредника од 11. истог месеца.
456 Субвенции е из Беча и дал>е су током читаве 1905. године редовне и утврдили
смо да се продужава)у до 1908. а могуЬе и након тога, али нисмо консултовали
документа након 1908. године. Наредбе о npeflajn новчане субвенци)е преко
амбасаде и извешта)е са потврдама примаоца могу се погледати у HHStA, РА
XIV, К. 19, Albanien, Liasse XII/2
457 HHStA, PA XIV, К. 19, Albanien, Liasse XII/2, HHStA, PA XIV, K.19, Albanien,
Liasse XII/2, Scutari, Janner 1906, Consul Kral.
430
Ме^утим, Hnje успео утицати на национална ocehaiba, jep Hnje
могао задржати непрекидан тон усил>ене аргументаци)е KojoM je
нападао сваког ко не дели шегово мипиьеше. Бавио се разним те-
мама, од оних везаних за алфабет до }езичких питаша, са инди-
ректним личним приступом уместо o6jeKTHBHor и конкретног.
Личност бега je толико наглашена да му je немогуЬе непристрасно
изражава1ье, чак и о темама Koje га превише не голица^у. Када нака
друга особа има различите мишльеше од Файка, а он Bepyje да она
Hnje у праву, напада je подруггьиво и с npOHnjoM, макар само на-
правила правописну грешку.
БЬегови напади на Hrannjy cnyniTajy се на ниво гротеске и не
ycneBajy постиБи де}ство об}ективне и смирене критике, будуЬи
да je он неспособан да разматра тачку гледишта свог противника.
БЬегова неприступачност не карактерише га само као писца, веБ и
као личност и стога не постели н^’една особа Koja je могла дуго да
му остане при}ател>. Сви учени Албанци у иностранству били су
му пр^ател>и и сви су, без изузетка, окончали CBoje односе с шим.
Нэегови 6ecKpajHH вербални OKpniajn са бившим при(ател>има
удатьили су га од писаша интересантних чланака из савременог
живота и везаних за актуелне политичке теме. Читаоци су изгу-
били сваку CHMnaTnjy према шему и према издашу Koje je предста-
вл>ао, док су му последнее, апсолутно беспризорне расправе иецр-
пеле и на(трпл>ив^е читаоце.
Конзул Крал сматра да je то и те како разумтьиво, пошто }едан
публициста таквих квалитета Hnje био адекватан за стицаше при-
jaTezba свог програма и CBojnx иде}а и то je можда разлог због ког je
био од тако ограничене политичке користи.
БудуЬи да га шегови земгьаци nocMaTpajy с огорчешем и непове-
решем, он убрзо ocTaje изолован. У }едном тренутку лошег располо-
жена, током те изопштености, он доноси одлуку да се пресели у
Лондон, где има join маше прилика да одржава односе са CBojnM
земгьацима.
Као последица свих ових околности, издаше „Албанка" Hnje ус-
пело да оствари темегьан утица} на jaBHO мшеше у земгьи, нити je
придобило неопходне сим пати) е за CBojy нову политичку ори}ента-
4njy.
Ме^утим, упркос свему томе, Фаик-бег Бе и даше током наред-
них година примати новчану помоЬ од Беча.
431
HHStA, PA XIV, Li XII/2, K. 19.
432
I
HHStA, PA XIV, Li XII/2, K. 19.
433
I
I
HHStA, РА XIV, Li XII/2, К. 19.
434
Albanien. ХЛ / 2
И: _
' 'i
Л.ч — 1 “ -
sr*.—C
HHStA, РА XIV, Li XII/2, К. 19.
435
л aAL$A/\Jl/^‘
fT/O, Ztf f&AiuM
Resume (d txl ct-itT A-ti oL'tiicLe.s ot^^-n>rct£s
HHStA, PA XIV, Li XII/2, K. 19.
436
HHStA, PA XIV, Li XII/2, K. 19.
437
<< Д L/3A /v7 A
^'т-гге по "XI
-»га-ы i 2/.
Кл’ЛИуггС £
е* itcrt
Т 1) aj п сял. i
’ 189
f
HHStA, РА XIV, Li ХП/2, К. 19.
438
HHStA, PA XIV, Li XII/2, K. 19.
439
CC SoCl/fc -С' CU-l/tl
СС
Zyieelssoct)cc allwnettse
tVfnbnl
meets £ -1'г£-
S attune Uoc-S
uyi ЪЭДЗД
U, JeTzLUW-rtwi.
louncu/t
Ы/ПС
,C L<
lut
5 U4
o-'T'l С"ЧЛ 4 y<yv\
f ^AAxt^T.^^
't^Vr->v
od.lrtX.li<£tl$C/ t£Z<'X
П'П£>>У1,
1Ж
PU
^«сгсе'псе. л
PX
Leteoc г
sox •yn’Cm'i^es -
I I
u.emee o^u.. оелсс^п-и.^
m-tTTi. cy^e,^ плз'И'иеи! сД$
'xw.'m Q-u 5 ~g •£
HHStA, PA XIV, Li XII/2, K. 19
440
ЗАКЛэУЧЦИ
У складу са архивским изворима Koje смо проучавали, можемо
изнети тврдну да KpajeM XIX и почетком XX века албанско ста-
новништво join увек не чини нацику. У насе/ьеним |езгрима оно
живи изоловано, луди се )едва позна)у, осим кад ратушу ме!)у собом,
могуЬности комуникаци^е и зближаваша су практично никакве, а
смрт због освете je нешто учестало, чак и ме!)у лудима из истог
клана.
IIocToje два главна диалекта, али се толико разлику)у да се го-
ворници jeflHor и другог ме^усобно тешко могу споразумети.
Не nocrojn }едан }единствен писани }език, веЬ више од двадесет
транскрипци}а ди}алеката, Kojnx се ме!)у собом разлику)у. Проце-
нат писмених Албанаца у овом периоду не достиже ни 2%.
Припадници су различитих вероисповести: ислама, православ-
на и католичке вере.
Meljy Албанцима не nocrojn никакво национално осеЬан>е, не
yenljajy nocTojaH>e за}едничких интереса, нису }едни са другима
солидарни, нити cTBapajy неку унутраппьу динамику Koja би могла
подстаЬи поменуто национално осеЬаше.
Стога, албанска нац^а почетком XX века не nocrojn, а тако-
звани „албански национални покрет", 4nja je активност сасвим
безнача}на, Hnje ништа друго до }една групица Koja делу)е без „на-
ционалног контекста" и углавном то чини из иностранства или у
CBojcTBy сарадника других европских сила.
Документарни материал Kojn смо проучавали навео нас je на
заклучак да je ствараше албанске нац^е био }едан сложен процес
Kojn je зависио од различитих фактора, па чак и више од начина на
Kojn су се они комбиновали. Пружала се, стога, могуЬност да поме-
нути процес националног утемел>аван>а не достигне CBoj врхунац.
Осим поволэних фактора, била je неопходна и погодна комбинаци-
ja истих.
Према нашем суду, Taj врхунац се Hnje исклучиво и неопходно
заснивао на самом оснивану нащце, веЬ на чишеници да je дос-
тигнута тачка неопозивости, након Koje je било теже вратити се
уназад него, и поред препрека, наставити у смеру окончаша овог
процеса.
441
BepyjeMO да je Аустроугарска имала веома важну улогу у про-
цесу ствараша албанске нацике и да je шена интервенци}а била
одлучу)уЬа за приближаваше веБ noMeHyroj тачки неопозивости
процеса, након 1908. године, у контексту повотьних чинилаца Koje
je тако^е умела да створи.
С друге стране, призна}емо да Аустроугарска без истовременог
поклапаша тих услова никада не би могла развити активност Kojy
je спроводила у вези кулминаци}е тог процеса, а чини нам се да je
веома битно то питаше узети у обзир.
Треба се тако^е сетити и да су посто}али други, непово/ьни
фактори за националну изградну Албанке, пре свега подстицани
од супарника Аустроугарске, али Kojn су се у перемену са пово/ь-
ним чиниоцима показали веома слабим, неделотворним и неод-
jiynyjyhnM.
Kojn су ти неповотьни фактори?
Можемо их, према H>nxoBoj природи, класификовати на стварне
- оне Kojn су се веБ одиграли и потенци}алне - оне Kojn су могли да
се догоде, мада шихова интервенци}а против пронационалистич-
ких активности никада Hnje спроведена у дело.
Прве треба сместити у реалне оквире, Koje представ/bajy отоман-
ска влада - с }едне стране и утица} две}у великих религи}а - ислама
и православ/ьа - с друге стране. Османли}ска власт делу)е путем
сопствене администраци}е, али зависи од европских сила, тако да
Hnje у стану да спречи делатност страних конзула, због чега шено
делован>е на Kpajy бива слабо, неефикасно и ocraje без успеха.
Други неповолян фактор по стваран>е албанске нащце пронала-
зимо у посто}ану две}у веБинских религи}а унутар албанског ста-
новништва: ислама и православног хришБанства, те у шиховом ме-
Дусобном односу, као и односу према национално} иде}и. Обе делу)у
у супротном смеру од ствараша албанске наци}е, са свим оним што
то представля у погледу шихове мреже утица}а. Такво деловаше ог-
леда се у свему што се тиче практиковаша вере, менталних услов/ьа-
ваня, културног амби}ента, традици}а и правила живота, итд.
Потенци}алне чиниоце Kojn се нису формирали, упркос томе што
су представляли претну за процес националне изградше Албани}е,
проналазимо пре свега у суседним државама са Балкана и шихово]
442
намери да себи npnnoje територи)е Османске царевине насе/ьене
сводим зем/ьацима, ко)и пак живе кра) албанских племена и с н>има
деле земтьу. Поменуто становништво дели намере тих балканских
држава, али с обе стране границе недоста)у неопходна средстава за
спрово!)ен>е ових националних инициатива. Не би требало забо-
равити чишеницу да je реч о европско) колони)ално) зони.
Pycnja je могла постати одлучу|уЬи фактор против процеса на-
ционалне изградше Албанке да под претшама Hnje остала изоло-
вана и, стога, неутрализована од стране других сила, односно, без
могуЬности да током поменутог процеса интервенише.
Повотьни фактори
На простору Албанке nocTojao je }едан сплет услова Kojn je по-
годовао стварашу албанске наци}е, ojanaH присуством знача}них
финанси}ских средстава и структурних фондова. Ови чиниоци су
се ме^усобно подупирали и }едни другима давали неопходно вре-
ме, noBehaBajyhn вероватноЬу да he деловаше у смеру реализац^е
цитьа имати повогьан Kpaj.
Први од ових фактора чини Аустроугарска, са CBojnM амбасада-
ма и конзулатима и мрежом различитих органа Kojn на ефикасан
начин OMoryhaeajy ствараше и распростран>иван>е текстова на-
ционалне природе написаних на албанском }езику. С друге стране
CTojn Hrannja, Koja на располаган>у има сличне структуре. Овоме
треба додати могуЬност да обе земгье могу на албанско католичке
становништво утицати преко права на верски протекторат. Под
окрилэе ове заштите уюьучена je и школа и покушав да се достигне
}едан }единствени }език за све Албанце, што je мукотрпан задатак
Kojn се ипак спроводи у дело.
Не треба заборавити ни да, упркос томе што су ме^усобно биле
супарнице, како аустри}ска тако и итал^анска пропаганда раде у
истом смеру, а то je бу!)ен>е националних осеЬаша ме!)у Албанцима,
због чега повлаче сличне инициативе, а поврх тога и паралелне. То
ривалство }едино има негативно де}ство у погледу засебних кам-
паша на националном нивоу, Koje су доводиле до ме^усобног по-
ништеша. Али, акци}е Koje обе ове земл>е предузима}у ради промо-
висан>а национализма ме!)у Албанцима ocrajy нетакнуте, и убрзо
he дати CBoje резултате.
443
Енглеска задржава при)ател>ску неутралност и с одобраваььем
гледа на ове активности; у случа)у да се по;аве непремостиве
препреке, ова земл>а нуди CBojy конзуларну инфраструктуру као
подршку започетом процесу, с цигьем да он настави сводим путем.
Исто раде и америчке протестантске миси)е.
Немачка се не ук/ьучу^е у то) мери, али je тако^е добронамерна у
односу на ове активности.
Садетством свих ових сила постиже се да Руси; а остане у изолаци-
jn и без могуЬности да делу)е против албанских националних oceha-
н>а Koja се тек буде или да ради у корист суседних балканских зематьа.
Ова ме^ународна „покривеност“ обезбе!)у)е сигурност и време
за Аустроугарску, тако да може разврати сопствене активности
Koje he резултирати успехом.
Наизглед, nocToje и друге трупе Koje доприносе овом национал-
ном бутену То су пре свега Младотурски покрет (у проучаваном
периоду), затим веЬина дервиша бекташа, ко)и представ/bajy ]едан
значащая део Албанаца муслиманске вере, као и знатан део като-
личког клера.
По нашем суду, join }едан од одлучу^уЬих чинилаца Kojn су дове-
ли до тога да албанско становништво почне да се уобличава у }едну
целину, jecTe неодо/ьива привлачност Kojy буди сама и/ieja наци;е.
За почетак, велике силе су те Koje шире иде}у идуЬи у сусрет
самим Албанцима, тражеЬи их по забаченим планинским селима,
куда практично нико Hnje одлазио, учеЬи локалне диалекте и на
н>има разговара)уЬи са становништвом; ул ива)у им и де}у о вредно-
сти Kojy HMajy као народ и да)у им предлоге KojnMa je тешко одо-
лети. Албанци HMajy пои маше друштвених односа Koje веома оду-
дара од онога ко)им се аустр^ски конзули диче, тако да на Kpajy
6neajy заведени и почину да Bepyjy у ших.
Али, каква je, све у свему, порука Kojy аустроугарски конзули
преносе овим искусним ратницима са планина? У основи, порука
Kojy шалу jecTe да припадност je/jHoj нац^и - што, веру/емо, важи
за сваку националистичку пропаганду - ш^единцу да)е додатну и
готово фантастичну вредност; особа квалитативно ступа на неки
виши степей у односу на оно што je била paHnje, зато што од тог
тренутка чини део jeflHe целине Koja nocTojn мимо ограниченна
луцске природе. Сем тога, стиче ову вредност веома брзо, скоро
тренутно. Довольно je веровати у то.
444
Ha Taj начин, иде}а о наци}и почин>е да стиче предност у борби
са великим верован>има Koja влада}у на овим просторима, однос-
но, са православном и муслиманском вером. Са друштвене и пси-
холошке тачке гледишта, ове религи^е по}единцу нуде могуЬност
припадан>а ме^ународно) за}едници унутар Koje се свако oceha
посебно, али увек скромно доприноси у оквиру }едне велике фа-
мили^е; задржава CBoje личне одговорности, па чак може бити и
предмет критике, што и де} а нацике елиминише458.
У склопу онога што ширен>е иде}е о наци}и претпостав/ьа у ок-
рил>у албанске за}еднице, треба, по нашем суду, подвуЬи jom }едан
психолошки фактор од великог значаща, као што je обеБаше да he
све н>ихове бриге бити уклошене и да he бити решени сви н>ихо-
ви нерешени проблеми 4nja се решен>а не назиру; другим речима,
обеЬаше да he бити заштиЬени.
Оно што на}више брине Албанце - а то je нешто чиме се Беч
намерно поиграва - jecre могуБност распада Отоманске имперце,
као и анекси}а н>ихове земл>е од стране суседних наци}а. Последи-
ца тога, од Koje CTpaxyjy, jecre да he се наБи у позиции у Kojoj су
неспособни да се сами суоче са будуЬношБу, неизвесном и пуном
претн>и. У том случа}у, обеБаше Koje прати концепт наци}е наводи
на решение свих ових проблема, као и чпшеница да себи могу обез-
бедити заштитника од поверегьа, Kojn, наравне, Hnje нико други
него Аустроугарска. Овоме треба додати и наду да he доБи до ад-
министративног напретка, па, наравне, и до економског, будуБи да
Отоманска имперца Hnje ништа друго до колонка великих сила, а
привреда joj се налази у стану aroHnje.
Треба, поред тога, имати у виду и да се у тим тренуцима свеуку-
пно Балканско полуострво налази под де}ством истоветне нацио-
налистичке грознице, као и да н>егови народи пролазе кроз исто
такво искуство, што чини плодно тле на коме се иде}а наци}е може
снажно укоренити ме!)у Албанцима.
Ову иде}у не шире само конзули у тим скоро та}ним сусрети-
ма, веБ допиру и преко }едног дела католичког клера и н>ихових
школа, као и преко незваничних албанских новина, Koje се штам-
najy у иностранству и 4nja je дистрибуци}а у Отоманско} империи
458 Овде узимамо у разматран>е начин на ко_)и члан )едне нацике интимно
проживл>ава CBoje национално искуство, а не како се оно доживл>ава спол>а.
У супротном, и он би био предмет критике, али не због за^едничких квалитета
нацике Kojoj припада, веБ због себе лично.
445
забрашена; тако^е, помажу и велике силе, као и инициативе Koje
се у иностр анству спроводе у дело с намером да усхите албански
народ, да митологизу;у н>егово порекло, истакну н>егово xepojcTBo,
развиву )език и да упозоре на опасност у коме се налази.
Уместо закльучка, можемо да тврдимо да je аустроугарске делова-
н>е веома компликовано, али и потпуно и успешно, мада je истовре-
мено, а можда и изнад свега -посреди }едно парадоксално деловаше.
Изазовна je, на првом месту, чишеница да Аустроугараска поку-
шава да постигне у}един>ен>е раштрканих албанских племена, ме!)у
KojnMa не постели комуникац^е, и то упркос неприступачном ге-
ографском рельефу, тешким климатским условима и HenocTojehoj
инфраструктури. Штавише, то су племена у ме^усобном сукобу,
Koja често спроводе крвну освету. Нэихово у;един>ен>е се мора по-
стиЬи у условима завере, под претшом оштрих мера Koje званичне
власти намеЬу. И поврх тога, реч je о првом успоставльашу кон-
такта током Kojnx треба истовремено стеЬи потпуно повереше и
успети у манипулац^и забринутошБу и надашима локалних всфа,
побужу) yh и их где не nocToje, држеБи их под контролом, повеЬа-
Bajyhn или ослабльу)уЬи их, зависно од онога што се сматра пожель-
ним, али пре свега, усмерава^уБи их и управльа}уЬи шима.
Аустроугарске деловаше je комплексно зато што обухвата мно-
ге аспекте: друштвене, верске, психолошке, политичке и, веома
важне, економске. Због политичких цильева ко}има се тежи, Беч
разви}а импресивну кшижевну, новинску, образовну и издавачку
активност, „ствара]уБи“ тако истинску ренесансу, Kojy „извози“ на
ceojy }угозападну православно-муслиманску границу. Комплекс-
но je и због тога што у}един>аван>е значи надвладаваше мржн>и,
верских предрасуда, страха од званичних власти, као и личних
интереса Koje треба заменити другим, другачи}им и глобални}им.
Не BepyjeM да би било погрешно закльучити да je поменуто дело-
ван>е било успешно упркос вишеструким потешкоЬама. Постиже
се nocrojaH>e jeflHHCTBeHor писаног je3HKa, буде се нова заниманьа,
мен>а се виз^а и перспектива Албанаца, Kojn ипак ocrajy различи-
те ме!)у собом. Догата се важан преокрет шиховог менталитета.
Беч nocTaje „истори}ски одговоран“ за албанско бу!)ен>е. Можда би
се друге европске силе, мада je то тешко због удатьености, посвети-
ле постизашу истих резултата, иако cnopnje и на другач^и начин.
У том контексту и упркос успеху читавог деловаша, скреЬе пажн>у
446
ентузи)азам и enepruja с корм Аустроугарска хрли да следи по-
ставлено цитьеве, премда je они отворено компромиту^у. Наравно,
Монархра има свест о томе да je у oBaKBoj врсти деловаша пожеть-
но бити дискретан, утолико пре што дискрецра Hnje некомпати-
билна са ефикасношЬу.
Парадоксално je тако^е што jeflHa истовремено вишенационал-
на и наднационална имперра, Koja од национализама живи док
га се истовремено плаши, промовише jeflaH нови национализам
на caMoj cBojoj граници, не показу)уЬи никакав страх, не бринуЬи
ни о чишеници да су шегови главни представници муслиманске
вероисповести. Штавише, по свему суд eh и, Аустроугарска je била
склонна nojaBH }едне нове, претежно муслиманске националне
државе, него ширешу познатих, малих, слабих, спутаних и мани-
пулисаних словенских хришБанских држава. Тако1)е, може дело-
вати изнена!)у)уБе што због jeflHe будуБе, веБински муслиманске
државе, Беч с толико ентузразма и енергре ризику)е односе са
CBojoM савезницом, PycnjoM.
Тешко je не запитати се: зашто? BepyjeM да nocroje два основна
разлога Koje треба истаЬи. Први je об}ективна ситуац^а имперце
Koja пролази кроз продужени период кризе. Други се тиче начина
понашаша имперце у тим условима, Kojn представл>а лични избор
шеног Hajeniner званичника, Фраше }осифа.
С jeflHe стране, Хабзбуршка монархи}а друге половине XIX и
почетном XX века има „ме^ународни статус" велике силе, призна-
та je као jeflHa од HajMohHnjnx сила на свету. По CBojoj географско)
позиции, територ^и, 6pojy становника и Bojc4H, Аустроугарска
имперца испушава све услове да буде велика сила459, у сташу je да
делотворно утиче на судбину CBojnx суседа и има важну улогу у
савезима HajMohHnjnx држава.
Истовремено, ме^утим, шена улога велике силе измиче joj из ру-
ку због карактеристика шене eKOHOMnje, инфраструктуре, светског
cTH4aja околности и парадоксално, због саме шене географске по-
зици}е. Хабзбуршка држава je богата у традиционалним извори-
ма eneprnje, као што су вода и дрво, али не успева да се усмери
ка новим изворима, зато што на располагашу нема ни унутрашшу
инфраструктуру, нити доби}а потражшу из унутрашшости Koja би
459 Погледауге Dioszegi, Istvan: Die Aussenpolitik der Osterreichisch-Ungarischen
Monarchic 1871-1877, Wien, 1985.
447
je стимулисала, нити има капацитет за реформу460. ТЬено je учешЬе
у cBeTCKoj трговини, што представтьа jeflaH од основних извора бо-
гатства у то доба - недовольно велико. Далеко je од светских трго-
вачких путева, до ших не може допрети, нити их на ма Kojn начин
контролисати: нема колонке нити изгледе за шихово стицаше. То
je имперца дугорочно осушена да препусти CBoje место праве вели-
ке силе, мада савременицима join увек oflaje утисак да она то jecre.
Не би било погрешно тврдити да Аустроугарска oncTaje у тре-
нутном сагладу Европе не ради CBojnx заслуга, него што остале
силе то flO3Bo?baBajy, посебно због вьеног савеза са PycnjoM и одо-
браваша Енглеске. Ни дан данас не nocTojn консензус о томе Kojn
су узроци, измену више могуЬих - унутраппьих и спотьашших
- били oдлyчyjyhи да проузроку)у нестанак имперце. Ипак по-
cTojn сагласност да je Аустроугарска oncrajana као велика сила
захвал>у)уДи cBojoj дипломатии и, конкретнее, свом савезу са Ру-
сином и CBojnM добрим односима са Енглеском461. Без ове две силе,
имперца би остала ослаб/ьена и у Kpajiboj опасности.
Без Светог римског царства462, изузетог из немачког питаша (die
Deutsche Frage) на радикалан и крвав начин, Хабзбуршко царство
суочава се са насилним прекидом }едне од CBojnx лин^а деловаша,
Koje су временем на)дуже опстале и Koje су тако!)е на}традицио-
нални}е и на}важн^е у односу на начин на Kojn она nojMn CBojy
ncTopnjcKy MHcnjy. Kao да то Hnje довотьно, у то доба долази и до
коначног губитка итал^анских TepnTopnja, услед чега MoHapxnja
мора да напусти }адранску зону, }едну од CBojnx нajтpaдициoнaл-
Hnjnx лин^а деловаша. Прекид je бруталан, болан и са негатив-
ним ефектима по самопоштоваше и Bnsnjy о себи, односно о CBojoj
ncTopnjcKoj и цивилизаторе^ Mncnjn, што je било од неизмерне
важности за имперцу Хабзбурговаца.
С друге стране, царство и да/ье живи као велика сила, свесна
свог слабтьеша и же/ьна да pearyje. Са доласком ^уле Андраши}а на
460 Погледауге Gross, Nachum Th.: „Die Stellung der Habsburgermonarchie in
der Weltwirtschaft" kao i: Matis, Herbert у Bachinger Kart: „Osterreichs industrielle
Entwicklung" u: Die Habsburgermonarchie 1848-1918, Band I, Wien, 1997.
461 Погледауге ER. Bridge, „The Foreign Ploicy of the Monarchy 1908-1918", en
CORNWALL, Mark (Ed.): The Last Years of Austria-Hungary, Essays in Political and
Military History 1908-1918, University of Exeter Press, 1990.
462 Према чувеним речима )едног историчара англосаксонске традищце
Свето римско царство Hnje било ни свето, ни царство, а пона^матье римско, а са
политичке мапе Hecraje када га Наполеон укида.
448
место министра спотьних послова, преовладаЬе антируско усмере-
н>е у спол>но) политици463. Упркос тьегово) незнатно) популарности
меЖ)у на)вишим сло)евима аристократа и официра, ко)има припада
и сам надво)вода Франц Фердинанд464, и упркос погрешно) перцеп-
ции да he Pycnja напасти CBojy савезницу465, Фран>о 1осиф, не обез-
бедивши савез са Енглеском, ни)е способан да се одупре говорнич-
ким вештинама свог новог министра спо/ьних послова и од лучу) е
се да сигурно савезништво са Руси) ом обесмисли. У исто време,
компромиту)е Руси)‘у тамо где je она на)осетл>иви)а и где не може да
pearyje, веру)уЬи да je тьена ncropnjcKa Mncnja на Балкану одбрана
потлачених народа Kojn су често жртве геноцидних i юкол. а.
Пошто су Xa636ypniKoj империи потребне колонке, што je у
складу са модом те епохе, те пошто joj je потребан излаз на 1адран-
ско море, како би била део медитеранске трговине - nocTojaae
нове албанске државе, мада слабе и зависне - било joj je од велике
користи. Али, Kojy je цену требало да плати да то оствари? Много je
важнее било задржати пр^атетьство и подршку CBojnx савезника,
изнад свега Pycnje и Енглеске, без Kojnx joj ништа не би вределе
неке потенц^алне колонке нити излазак на Медитеран.
У таквим околностима o6jeKTHBHe декаденц^е, знатних губи-
така у jeflHoj cлoжeнoj международно) ситуации, велика вештина
Фратье Жосифа састо)ала би се у томе што je задржао мирноЬу и -
упркос сво)’им симпати}ама и личним предрасудама - признао ко
су били прави савезници. Било би му бо/ье да je спознао бриге тих
савезника уместо што je брзоплето наступио и деловао деловаша
ради, проузроку)уЬи ратне сукобе без обезбе^ене подршке Ен-
глеске. Али, учинио je управо супротно: упустивши се у ори}ентал-
ну авантуру, Фран>а 1осиф je поступао више во!)ен сво)'им предра-
судама него сопственим интересима, што je jeflHy софистицирану
модерну државну машинер^у Koja je nocTojana у Европи KpajeM XIX
и почетком XX века - убрзано повело ка катастрофы. Цар Hnje умео
адекватно да je брани и почео je да делу)е у смеру н>ене пропасти.
463 Lutz, Heinrich, „Politik und militarische Planung in Osterreich-Ungarn zu Beginn
der Ara Andrassy.Das Protokoll der Wiener Geheimkonferenzen vom 17. bis 19.Februar
1872“ en: Geschichte und Gesellschaft, Festschrift fur Karl R. Stadtler,W\e.n, 1974.
464 Jerabek, Rudolf: „The Eastern Front 1914-1918“ en : The Last Years of Austria-
Hungary, ed. Mark Cornwall, University of Exeter Press, 1990
465 Taylor, AJ.P.: The Struggle for Master in Europe 1848-1918, Oxford University
Press, 1954.
449
Анекс I:
Ипенов меморандум, април 1897. године466
С цитьем да подстакне ^единство и избегне распад, и како би
материализовала политичко деловаше у Албанией, веЬ одобрено
и признато од стране Царске и кратьевске владе као нужно, водеЬу
улогу добила Генерални конзулат из Скадра. Од мене се, као од
предви!)еног управника овог конзулата, захтева )една из)ава када
видим onepaijnje припрем/ьене за спрово!)еше у контексту овог де-
ловаша. Тим поводом морам да изнесем CBoje резерве, пошто се
од пре десет година налазим далеко од Албаните и Moja би знаша
о сташу у ово) зем/ьи могла бити застарела; зато би било разумно
да се уздржим од доношеша одре!)ених судова. Ме^утим, будуЬи
да je статье на Ори)енту тако непроменльиво, операци)е се одви)а)у
пре свега у удатьеним местима и Албани)а у дугим временским пе-
риодима дожив/ьава тек незнатне промене, веома je вероватно да
Moje поимаше, стечено пре десет година на терену, Hnje изгубило
CBojy логичку заснованост услед еволуираша претходне ситуац^е.
Па чак и тако, с обзиром на актуелну ситуаци^у, задржавам право
да направим oflroBapajyhe модификац^е у свему ономе што у овом
тренутку себи дозвотьавам да искажем.
Очигледно се, Moj став j едино може односити на floratjaje Kojn се
тичу плана onepaijnja путем ког се намерава достизаше описаног
цитьа деловаша, као и на неке конкретне тачке шегових елемената.
Програм, Kojn стреми томе да постигне интелектуални pa3Boj и
материал но благосташе Албанаца, труди се да они стекну свест о
националним осеЬашима, с цитьем ствараша jeflHe државне yHnje.
OBaj програм je врло компликован, веома дуг и неизвесних резулта-
та. Уколико je тачно да су различите нац^е достигле CBojy симболич-
ку ренесансу, а затим и националну, као и CBoje оживтьаваше, увек je
у питашу био процес Kojn je Tpajao jeflHy до две генераци)е, и порекло
му je било у средишшем делу зем/ье а никад на шено)’ периферии.
Случа) ко) и нас сада nirrepecyje тако!)е се заснива на овом програму
националног оживтьаваша Албанаца; свакако се нуде добре услуге
у цил>у испушеша зацртаног цитьа, ме^утим, oncTaje сумша о томе
да ли he iipojeKTOBaHH догами оставити довольно времена за jeflHy
миси}у оваквог типа, да ли he бити довотьно сарадника и да ли he се
наЬи национални елементи осет/ьиви на ову Albania Rissorta.
466 HHStA, РА I, К. 473, Memoire Ippens, April 1897.
450
Неточно становништво, а посебно оно са )угоисточног полуостр-
ва Европе, углавном je осетл>иви)е на политику, шене тежтье и про-
паганду, него на иде)е Koje носе умни напредак човека, )езика, кши-
жевности и националности. 1едан политички мото тог типа чини
„Албанска лига, Taj албански национални ентитет" Koja je nocToja-
ла измену 1878. и 1882. и o6jeflnibyje све неускла^ене елементе те
врете. Сходно томе, програм политичког деловаша у Албании, веЬ
одобрен и признат од стране Царске и кратьевске владе као нужан,
cacTojn се из тога да се поново конституише стара Албанска лига,
против сполэних неприятелю, односно, против Грка и Словена, и
против онихунутрашших, што подразумева заштиту палате и вла-
де из Цариграда и шихово држаше на сигурном. OBaj кратак про-
грам je истоветно компликован и неизвесном будуЬношЬу, што je
веЕ paHnje наведено; ме^утим, у кратком временском року моЬи he
да се зна да ли се спроводи с успехом или пропада. Програм старе
лиге je бранио територ^ални интегритет Албанке у TypcKoj про-
тив свих шених неприятелю, бранио je старе слободе и aHapxnjy, а
борио се за националну ayronoMujy спрам соманске владе.
Мада би у Цариграду желели да, везано за прву тачку програма,
подрже организац^у лиге, на Kpajy би се одбацио због опаснос-
ти Kojy представтьа друга тачка по интегритет крашевине. nocTojn
страх да би након Албанаца и Арапи из Cnpnje, а затим и Курди,
показали федералистичке и сепаратистичке тенденц^е. Тада би
власт османске династ^е била сведена на Анадолску висораван,
само до Коше и Анкаре.
Да би се поново саставила лига потребно je, осим напора на те-
рену, jeflHo снажно дипломатско деловаше у Цариграду. Требало je
оформити кругове луди при Порти, спосбних да схвате да лига не
представлю опасност за територ^алну целовитост Турске, те да би
евентуална аутоном^а Албан^еучинила janoM позиц^у Турске у
односу на словенске и грчке територ^алне аспирац^е.
1едан вредан савезник ових претензия je словенска пропаганда.
За шу je заслужив jeflHa личност - Апостол Маргарит, Kojn непрес-
тано крстари измену Цариграда, Солуна, Бито/ьа и Цшине. Очиг-
ледно je да он cTojn у тесно} вези са владом из Букурешта мада je, с
друге стране, тако^е разумео да треба исказати привидну ло}алност
Цариграду. Апостол Маргарит би био добар бранитеть аутоном-
них албанских стремтьеша, jep би могао постиЕи то да их турски
451
политичари одобре. БудуБи да словенска пропаганда поседу]е мно-
ге контакте на jyry и у централном делу Албаните - н>еним орга-
нима припада удружен, е „Дрита“ (Drita) из Букурешта - тако!)е би
могла да подржи и подстакне политичко деловаше у Албании.
У Цариграду су се вероватно водиле дискуси^е о захтевима
Маргарита и „Дрите“ - Koja вероватно припада румунско] влади
- у Букурешту и, коначно, са делегатима словенске пропаганде у
Албании.
Проистекли програм, са филхеленским ни]ансама, одговара
првом делу рада Kojn je с истом намером саставио опат Мирди-
та, монсишор Примо Доки; управо због тога критику]ем други део
шеговог рада.
OBaj угледни прелат проповеда велико поштоваше за Мирдите
и за православл>е; стога je он супарник муслимана и могао би се
претворити у политичког непри]ател>а. Планира ]едну католичку
кнежевину на северу Албанке и ]едну православну кнежевину на
jyry Албанке; „троми (незналице) и леши суседни Турци не би се
могли одупрети утица] у тих интелигентних и енергичних елеме-
ната са севера и са jyra“. Противим се искушешу да спроводим по-
литику против овог рецепта како бих створио ]едну ]единствену
Албанку, ме^утим, сви су изазвани да je спроводе.
Монсишор Доки износи аргументе са следеБим лажним пре-
мисама: за CBojy католичку кнежевину на северу Албанке - оно
што данас одговара Санцаку - полази од становништва Koje
чини 160.000 католика и 50.000 муслимана. Званичан попис за то
обавл>ен, а поуздан^и, становништво проценте на 84.000 мусли-
мана и 81.000 католика.
Сем тога, монсишор Доки претендуйе на то да све католичке фа-
мили]е буду подре^ене Мирдитима, и асимилу]у се с шима; па чак
и да муслимани буду подре^ени кнежевима Мирдита. Уместо да
размиштьа на логичан начин, 6ojnM се да je жел>а Доки]а да настави
CBoj сан из младости, Kojn га je, уместо да га претвори у мазаре-
на [mazarin, Tj. у сиву еминенци]у, по истоименом кардиналу Kojn
je био регент Француске док je будуЬи Ilyj XIV био малеолетан -
прим, прев.] кнежевине Пренк са севера Албани]е, одвео у изгнан-
ство чак у апостолску викари]у у Бомба]у (Мумба]у).
Из мог искуства, свака албанска мирдитска лоза исто сматра за
себе, ocebajy се супериорни; поред тога, муслимански бегови не
452
заборав/bajy да су севером Албаните до пре 60 година доминирали
Бушати [Бушатли^е] Kojn су поникли у центру.
Овде желим да укажем на Либанце; сваком региону je додетьен
по ;едан маронитски емир, затим ;едан Друз, касни)е je покуша-
но с jeflHHM маронитским ка]маканом и са ]едним Друзом, Kojn су
за]ед но функционисали; oBaj експеримент je довео до масакра из
1860/1861. године измену маронита и Друза. Након тога je био ]едан
страни намесник, Kojn Hnje био из Либана; био je функционер, а не
емир. Ова организаци]а се одржала током 36 година.
Монсишор Доки предлаже да се HMeHyje протеран Мирдита, ка-
петан Пренк-паша, као муавин (помоЬник) вали]е [muawin/adlatus
- прим, прев.] у Скадру, што би била етапа за формиран»е католич-
ке кнежевине на северу Албани]е.
Могу се као дрзник гласом огрешити против ]едне институ-
ци]е, Kojy многе компетентне личности веома цене и чини главну
тачку свих про]еката реформа турске администраци]е, говорим о
хришЬанским помоБницима генералног намесника у покра]инама;
ме^утим, увидео сам да сви Kojn су турске п окра; не упознали ду-
гим боравком у шима, HMajy исто миш/ьеше. Чак и уз претпоставку
да би се за помоЬнике именовале присто]ни]е хришЬанске особе,
свака активност би била паралисана од стране самог намесника
или шегове клике.
Ме^утим, уобича]ено je да je хришЬански помоЬник само ма-
рионета, задоволюн што je добио неку робу, или je неки саучес-
ник намесника у тлачешу хришЬанског становништва; али исто се
трпи и без помоЬника, пошто се свако изражаваше незадово/ьства
супротставша извешта]има помоЬника: жалбе нису оправдане и
само су изрази ]едног побушеничког става. Све у свему, позици]а
хришЬанских помоЬника не представлю никакво решеше за опус-
тошену администраци]у.
Уз размишлюню против вредног об]ективног дела Mncnje, Kojy
предви^а монсишор Доки за Пренк-Пашу, nocToje многе недоуми-
це у погледу об]ективне квалификаци]е овог кандидата за престо.
Сам монсишор Доки тврди да Hnje видео капетана Пренка од
када je имао осамнаест година; са CBoje стране, ja не позна]ем Прен-
ка, али по ономе што сам о шему чуо, не чини се много интели-
гентан, енергичан и поуздан човек. Изгледа да je на шега утицало
15 година боравка у центру у коме je био затворен у Кастамболу
453
(главни град вилайета Кастамони, на 16 сати ка унутраппьости
Инебола на Црном мору). Поред тога, чишеница je да Мирдити ос-
Tajy верни и одани своме традиционалном капетану.
Кад je Пренк-паша у Албании, jедино ствара узнемиреност -
плашим се - што Hnje предност; одсутни Пренк-паша je тако!)е уз-
рок узнемирености, пошто спречава устоличеше легитимног и од
свих признатог капетана Мирдите из куЬе Марка Т^они.
Ако се базирамо на програму лиге, уочавамо федералну орга-
низац^у, са различитим племенима, провинци}ама и градовима
као члановима на Koje je Албанка подетьена. ТЬихови представни-
ци чине управну скупштину Koja, природно, на врх поставка мес-
ног представника, генерала или неку личност сличног зваша. Не
игноришем вишеструке предности и опасности са KojnMa се }една
слободна организаци}а овог типа суочава; али то je jeflnno што се
може спровести без уво^еша насиша и уклапа се у карактер наро-
да, ncropnjy и тренутне обича(е.
nocToje питаша о сплету околности у политици на Koja je тешко
одговорити као нпр. да ли би се могла дозволити чврста и цен-
трална организац^а на cBaKoj територ^и или да ли he Албанци
научити да живе под владавином jeflHor страног кнеза, Kojn Hnje ту
изабран гласашем веЬ наследним правом.
Да зактьучимо, желим да укажем на join }едну опасност Koja je
врло очигледна, а током планираног деловаша би требало покуша-
ти да се она избегне. Приликом процене тежине албанског пробле-
ма прецешу)е се оно католичке, а потцешу)е муслиманске. Супар-
ници наше MoHapxnje и шене политике са jyroncTonHor полуострва
успели су да исто неповереше у масама побуде кад су упутства са
католичким или итал^анским тенденц^ама у питашу. Било би
пожел>но да Албанка врати у Hapynje Свете цркве; ме^утим, от-
криваше оваквог размиштьаша спречило би заувек шегово оства-
реше. Наше деловаше Hnje потребно, зато je прерано покретати ка-
толичке питаше, нити треба прижешкивати исктьучиво ослашаше
на шега, веБ наЬи начина за интеграцщ’у у nocTojehe елементе.
Треба да подсетим на дискреци^у Kojy уме и треба да задржи
влада из Босне и она из Херцеговине у односу на католике тамо, у
односу на припаднике других вероисповести.
Не желим да/ье да улазим у детал>е, пошто he се веБ указати на
ших када деловаше буде ступило на снагу.
454
455
Анекс 11:
Меморандум о албанском националном
покрету, Брисел, janyap 1899.467
(Fol. 359) [арх. ознаке у тексту су оставтьене према оригиналу -
прим, прев.]
Меморандум сам поделио на пет делова. Први се односи на пе-
риод до 1877, други од 1877. до 1884, треЬи од 1885. до 1895, четврти
од 1895. до 1899. Пети и последши представтьа списак, састав/ьен
по азбучном реду, на ко)ем су сви Албанци ко)и су, директно или
индиректно, било за или против шега, учествовали у покрету, уз
неколико речи о сваком од ших.
Први део (до 1877.)
I
До 1877, веома мали 6poj Албанаца био je свестан чишенице да
шихов )език може и треба да се пише. Истина, на северу Албаните,
посебно у Скадру, неколицина трговаца ме!)усобно je комуници-
рала писаним путем на албанском ]езику; (F.359b) и римска je про-
паганда об]авила неколико кшига верског сад ржа] а на албанском.
Ипак, те су кшиге стигле до малобро]них и нису дотицале иде]у на-
ци]е. На jyry Албани]е, сличая про]екат имао je знатно ]ачи од]ек.
Године 1827. на Крфу су об]авл>ена „Четири ]еван!)ел>а“ на албанс-
ком ]езику и грчким словима и та кшига неко време нашла у свим
хришЬанским домовима. Прво издаше штампано je у више хитьада
примерака, а 1858. у Атини об]авл>ено je и друго издаше.
II
Отприлике у исто време, Албанац Наум Векилхарци, пореклом из
Бутуки]а, недалеко од Корче (Fol. 360) об]авио je у Букурешту кшигу
албанског писма; по повратку у Албани]у, одлучио се да je примени
и у пракси - отворио je неколико школа и пропагирао национал-
не иде]е у области ]езика. Ме^утим, када му се за ове активности у
црквеним круговима дознало, отрован je по наре!)ешу цариградског
патриарха, тврди веЬина Албанаца ко] и су живели у том периоду.
467 HHStA, РА XIV, К. 18, Albanien XII/2, Меморандум о албанском националном
покрету, Брисел, ]ануар 1899, Фаик-бег Коница, Fol. 358. Меморандум се, као што
je jacHO од првог пасуса, cacrojn из пет делова. Ме^утим, овде представл>амо
прва четири а пети прескачемо, jep сматрамо да информаци]е Koje он садржи не
представл>а]у знача]ан допринос истраживатьу ко]им се бавимо.
456
Ill
У корист албанског )езика ишла je join }една околност. Среди-
ном века, aycrpnjcKH конзул у 1ан>ини, господин Де Хан, у жел>и да
научи албански }език, ангажовао je за то дво}ицу професора, првог
по имену Апостоли, по заниматьу лекара, и другог по имену Хрис-
тофориди. Пошао je потом у обилазак земл>е и сакупл>ао народне
песме (Fol.360b) и приче. Толико заниматье }едног странца за н>и-
хов }език навело je неке Албанце да почну да раде на очувагьу и
pa3Bojy националног {езика.
IV
Поред тога, Ханов професор Христофориди почео je да при-
кугоьа албанске речи како би припремио велики речник. Године
1871, ангажовало га je }едно лондонско библи}ско друштво, за Koje
je наредне године об}авио албански алфабет, граматику и скраЬено
издатье Сакралне ncTopnje, итд.
Цариградска narpnjapinnja тражила je праву прилику да заувек
одво}и православие Албанце од албанског jeanKa: у томе je и успела.
Сваке недел>е у свим црквама на недел>ним службама слала се порука
да (Fol.361) je албански }език протестаната, католика, франк-масона
и атеиста (jep су за православце ти термини били }еднаки), и да се
зато треба клонити ктьига на албанском }езику. Из тог периода да-
тира мржгьа према православним Албанцима (Kojn су свакако Haj-
фанатични}а, на)тврдоглави}а и на}ман>е интелигентна фракци}а у
Албании) и вероваше да они раде против националног }езика.
У том су погледу Христофориди}еве ктьиге причини ле ште-
ту. Али, с друге стране, многи албански муслимани су са задо-
вол>ством куповали те ктьиге, и видео сам их у многим домовима у
}ужном делу Албанке.
Иако се показало да то Hnje била права прилика, naTpnjapmnja
je (Fol. 361b) тражила и пронашла. други начин.
Утица} сличан Хановом имао je француски конзул А. Дозон;
Албанце са ко)има je био у контакту више je од свега чудило по-
CTojaibe странца Kojn пише тьиховим }езиком.
VI
Уопштено гледано, до 1877, покрет за очуватье албанског }ези-
ка био je тек у noeojy и пре свега ме!)у угледним л>удима. Наиме, и
457
поред устанака и побуна, а посебно оне из 1830. против Танзимата
и оних из 1854. и 1863. против обавезног во)ног рока, Koje су за цил>
имале известан степей аутономи)е, питатье националист )езика ни}е
поставлено на озбилан начин. На то се морало сачекати до 1880.
Други део (од 1877. до 1884.)
I
У то време je живео Албанац из }ан>ине по имену Тахсин. Био
je изузетно учен човек, Kojn je дуто живео у Паризу и дружио са
научницима и ктьижевницима; на глави je увек носио турбан. Го-
дине 1877, налазио се у |ан>ини, где je турским словима одштампао
албанско писмо и растурио га свуд по Албании. Неко време су
му те активности биле допуштене; потом je ухапшен и одведен у
Цариград.
II
Тахсинов noKyinaj био je знача)ан и у складу са ocehajeM немира
Kojn се ширио ме!)у Албанцима (Fol.362b). Говорило се о уступагьу
)ужне Албани)е Грчко), и Taj непрекидан притисак подсеЬао je та-
даппьу албанску интелигенци{у да поседу)е )език и националне
интересе Koje мора штитити.
У Цариграду je одржан скуп угледних Албанаца на ком je одлуче -
но да се у Албанку пошале неколико изасланика Kojn he припреми-
ти народ за евентуалну побуну. )едан од тих изасланика, Абдул-бег,
био je свестан читьенице да he добити подршку велике веЬине Алба-
наца са jyra, ако придоби)е „очеве бекташе“, чи)а je секта влада)уЬа у
EycKepnjn. Важно je знати да су ти очеви, Koje je у прошлости суро-
во прогони ла турска влада и Kojn и дал>е HMajy ограничену слобо-
ду (Fol. 636), одувек чекали прилику да прошире простор свог ути-
ца) а. Абдул-бег je зато посетио све тьихове храмове и (захвалу)уЬи
подршци великог оца Алуша де Фрашери)а, неке врсте надбискупа
те верске за)еднице) лако их je убедио да изврше притисак на све
утица)не луде да подрже покрет за стицавье аутономи}е.
III
Ме^утим, ствари су се брзо разви)але. Албанци су се окуплали
и одржавали су скупове у Цариграду. Султан, Kojn je у прво вре-
ме био неповерлив, подржавао je Албанце, све док се ово лоше не
одрази на Турску. Тако je Абдул-бег поново отпутовао у Албани)у,
458
овога пута у име султана, како би подржао (а тиме и, како неки
сведоче, надзирао) Лигу у поводу, чи)е су во!)е били Пренк Биб Дода
и Ходо-бег. (Fol.363b)
IV
Мислим да нема потребе говорити о тим дога!)а)има, пошто су
познати и обра^ени су у многим юьигама. Ипак, реБи Бу Kojy реч
Koja се односе на две или три непознате и важне чишенице:
1/Лига )’ужне Албаните ко}ом су председавали Абдул-бег и
Мехмед Али-бег Вриони (као што су на северу во!)е били Биб Дода
и Ходо-бег), упутила je свим во^ама на jyry наредбу да буду при
оруж}у са CBojnM лудима и на шихов знак спремни за покрет; ако
одби}у, куЬе Бе им бити спал>ене, имовина одузета, а они и сви чла-
нови породица биЬе погубл>ени; поручено им je и да Бе, ако наред-
бу не буду чували у CTporoj та}ности, лига за то сазнати од CBojnx
луди распоре^ених по читаво} земши. - Ова чишеница je жива
истина. (Fol.364). Наиме, сеЬам се да je Moj отац, у то време join
жив, окупио велики 6poj Албанаца са разних страна и спремао се
за полазак, Kojn би уследио кад, одре^еног дана, спроведе у дело
доби}ену наредбу и гласила je да ухапси турског вице-гувернера,
заузме и утврди град Коницу, претресе све куЬе у KojnMa живе
симпатизери Грчке (Грекомани) и ако прона^е opyжje да га одуз-
ме, прогласи нову владу; након тога, crojn у наредби, требало je да
остави довол-но лудства за собом за функционисаше нове власти,
а да сам са CBojnM лудима оде на локаци}у Koja му je додел>ена -
придружи се осталим беговима, Kojn су исту наредбу извршили
у сводим местима. - Ипак, по}единци без званичног мандата нису
могли да лудима Hapetjyjy сасвим без последица (Fol. 364b) Kojn у
веЬини нису разумели или нису делили шихове ставове. Зато je Taj
начин деловаша лиге наишао на незадовол>ство веЬине Албанаца.
2/ Владавина Абдул-бега je из дана у дан nocrajana све аутори-
TapHnja. Од Малик паше затражио je 100.000 турских лира за Лигу,
али, пошто му je Малик-паша обеЬао само 10.000, запретно му je и
отишао претеЬи му да Бе се, када револуци}а почне, вратити, убити
га и одузети шегово} породици имовину. Зато су се Албанци, Kojn
су на}неповерл>иви}и народ на свету, питали да ли Абдул-бег пла-
нира да постане крал>. Та комична сумша за ших je ускоро постала
извесност: „Да, жели да постане крал>!“ Незадовол>ство се ширило.
459
„И ко he поста(Го1.365)ти наш крал>? Бег, и то „6ег-голаЬ‘468, Абдул
Думе-Керози!“ Поред тога, албанске во!)е сложно су осу)еЬивале
све планове Абдул-бега, а тиме пропадали и сви планови Лиге. -
Треба додати да се касни)е, по свему судеЬи, показало да су сумше
у Абдул-бега биле оправдане. Наиме, у ме^увремену се по;авио
нови претендент на имагинарни престо, Мурад-бег Топтани. Како
би (по тврдшама) избегао конкуренци^у, удао je CBojy неЬаку за
Мурада. Тако je измену све супарничке кубе склопл>ено npnMnpje.
(Fol.365b)
V
Док су догами у Албании ишли CBojnM током, Албанци из
Цариграда су, како би CBojnM скуповима дали на знача)у и дуго-
вечности, 1879. године основали удружеше Koje су назвали „Дрита“
(Светлост). О 6j а вил и су од мах CBoj статут организаци)е, у брошу-
ри Koja je обилато детьена, као и кшигу на писму Koje су усво)или.
Сва издаша одобрила je турска влада. Hacnyhyjyhn Kpaj Лиге Ал-
банке, удружеше „Дрита“ имало je за цшь да постане шен наслед-
ник.
VI
Истовремено кад и удружеше „Дрита“ у Цариграду, у Атини je
Кулуриоти основао друго удружеше, (Fol.366) „Глас Албани)е“. Ку-
луриоти заузима )едно од на)важни)их места у албанском покрету.
Ро1)ен у Грчко), сироче од малих ногу, послат je од стране грчке
протестантске Mncnje у Америку, где je био одличан студент; по-
том je почео да се бави трговином и за неколико година стекао сил-
но богатство. По повратку у Грчку, основао je Hajnpe одбор, а потом
и албанско-грчки лист „Глас Албани)е“ (1879-80), непри)ател>ски
настро)ен према Грчко). Онда су га прогонили - у ресторанима,
кафанама, продавнице нису желеле да му прода)у робу нити да га
услуже, био je мета физичких напада, посебно каменица кад иза!)е
на улицу. Године 1882, Taj албански патриота отпутовао je у Алба-
Hnjy како би разделио неколико кшига са националном тематиком
Koje je одштампао; (Fol.366b) али je грчки конзул наредио да га у
Т)ирокастри ухапсе, одакле je као затвореник од веден у Атину. И
468 Извин where на овом изразу, али се он често користи у Албании, посебно на
jyry. Назив »beys-odzak“ (или куЬни бег) односи се на оне ко)и су пре Танзимата
поседовали тимаре (феуде) или села; С друге стране, „beys-pa-breke“ (бегови-
голаЬи) били су они ко)и су постали бегови по сопственом нахо!)ен>у.
460
поред тога je join неку годину наставио пропагандне активности,
након чега je умро. Bepyje се да je био отрован.
Кулуриоти)ев утица) био je огроман. Поред тога што je понудио
иде)е водшье и пробудио свест, донео je и први лист на албанском
)езику.
VII
На среДу, и други су се повели за шеговим примером. Године
1884, „Дрита“ из Цариграда доби)а од султана дозволу да изда)е
лист на албанском под истим именем, „Дрита“, Kojn je убрзо угле-
дао светлост дана и излазио до 1885 (12 бро)ева). Тада je турска вла-
да, поставши свесна да je лист изузетно читан, променила став и
(Fol. 367) почела je да омета рад на н>еговом издавашу.
Потом je планирано да се уредништво листа и само удружеше
преместе у иностранство. Одабран je Букурешт, где je испред цари-
градских Албанаца послат изасланик Врето.
VIII
)една околност допринела je среДно) судбини тог удружетьа. У
Египту je 30 година живео албански трговац ко}и се веома обога-
тио: то je био Никола Начо. Начо je имао 15-годишн>ег неДака, ког
je током кратког одсуства оставио на чуваше у резиденции свог
при)ател>а, грчког конзула у Александрии по имену Крокидас. Taj
Грк се према дечаку, по свему судеДи, Hnje понашао у складу са
моралом, па га je Начов неДак убио (Fol. 368) хицима из пишто/ьа.
Умешан у случа) као саучесник, Нача су са неДаком послали у
Грчку на су!)ен>е, jep je у Египту живео као натурализовани Грк.
Потребно je знати Taj детал> како би се разумели догами Kojn су
уследили. Начо je у Атини упознао Кулуриоти)а, Kojn га je укл>у-
чио у рад на бутену албанске националне свести. Када je на суду
ослобо!)ен, Начо je отпутовао за Букурешт, пролазе Ди кроз Алба-
ни}у, где je оставио пропагандни траг.
IX
У Букурешту, Начо удружегье „Дрита“ затиче у стану распада.
Тада су унутар удружегьа веД посто)але фракци)е. )едан или два
аутора послала су рукописе кн>ига (Fol. 368) на об)авл>иван>е: Ал-
банци из Букурешта су, упркос правилима удружегьа, то одбили;
говорили су да рукописе треба послати у Немачку, где има албано-
лога Kojn могу проценити да ли су вредни об)авл>иван>а. Уопштено
461
гледано, расположена je било следеЬе: потребно je претварати се
да се ради на очувашу удружеша, пошто би у супротном родошуби
од шега направили нешто озбил>но; да православци, чак и они Kojn
говоре албанским )езиком, никада неЬе искрено предузети ништа
супротно интересима Грчке и Pycnje; да су Албанци муслиманске
вере лажна 6paha Koja наводно национално )единство желе само
зато да све православце врате у ропски пoлoжaj; (Fol.368b) и да,
при из)ашшаван>у, Албанци увек треба да раде у корист вере, а
против националног покрета. Све je то у више наврата изговорено
на приватним и )авним скуповима. И било je у складу са општим
расположешем, па je )едногласно одлучено да се на аукци)ску про-
да)у понуди издавачки и штампарски материал Kojn je удружеше
купило ради штампаша различитих кшига.
X
Потом je уследило мноштво свакодневних floratjaja Kojn су само
доказали (Fol. 369) непри)ател>ство Koje су ти православци осеЬали
према CBojoj националности. У такво) атмосфери je 1885. одржа-
на генерална скупштина Kojy су сазвали Начови саветници. На Toj
скупштини je посланик Константин Ефтими, богат и угледан Ал-
банац и председник удружеша, одржао ватрен говор усмерен про-
тив националног покрета и у корист Pycnje, на шта je Начо на шега
пуцао из пиштол>а.
ТреЬи део (од 1885. до 1895.)
I
До сада нисмо видели ни)едан озбил>ан покуша) (Fol. 369b) у
правцу ширеша националних иде)а у Албании; jедино што смо
видели били су изоловани покуша)и кратког даха и без последица;
на)зад, видели смо )едан важан догата) - осниваше широког удру-
жеша чи)е се чланство умножавало, об)авл>ивало кшиге, делило их,
а тиме будило и национални дух. Ипак, Taj покрет у noeojy урушен
je чим се по)авио!
Начо, ког je румунска патриотска порота непри)ател>ски на-
стро)ена према Pycnjn ослободила кривице, наставио je рад. Meljy-
тим, наилазио je само на противнике, уз мали 6poj присталица
CBojnx иде) а.
У то време (Fol. 370) основана je, реформисана и консолидована
парти)а словенског определ>еша. Botja те странке био je Албанац
462
Херкул Дуро, веома богат и утица)ан ме!)у н>има. Meljy главним
парти)ама била je и грчка, под руководством другог богатог Ал-
банца Гаврила Пеме. Ипак, треба приметити, што he се видети и
касни)е, да je ту реч само о фракци)ама и да се све странке слажу
када je реч о суштинском питан>у: да Албанка треба да буде под
православном влашЬу, било да je реч о велико} или мало) држави,
и да сва пропаганда треба да се заснива на томе.
Уследили су бро)ни састанци (Fol. 370b). Странци грчко-сло-
венског определ>ен>а сметала je Начова окренутост Typcxoj. На
султанов ро^ендан, Начо je са 200 Албанаца организовао митинг
подршке испред посланства Турске.
II
Удружеше „Дрита“, на челу са Начом, почело je да штампа кн>и-
ге на албанском )езику и да их растура. Основана je и пропаганд-
на школа у Kojoj су млади ко)и су долазили из Албани)е добрали
упутства и потом се враЬали у Албани)у.
)една чин>еница je наносила штету Начоу, а ишла у корист грч-
ко-словенске парти)е: Начо je, найме, био веома (Fol. 371) интели-
гентан, искусан, знао je шест }езика, али je све у животу научио из
искуства, не завршивши ни основну школу, знао je да, ман>е-више
исправно чита и пише. Противници су му, иначе, )еднако образова-
ни као он, користили сваку прилику да истакну ту чин>еницу, а ниш-
та више Албанце не може одбити од прилике да их неук човек води.
Ипак, та чин>еница ни}е спречила Начоа да об)ави лист да албанском
}езику ,,Shqipetari“, Kojn je излазио дуже од годину дана и Kojn je, на
Kpajy Kpajeea, био тек opylje за напад на Грке и словенске земл>е.
Грчко-словенска парти)а je, на (Fol. 371b) затворено) сед^ици,
одлучила да руском Амбасадору у Букурешту пошал>е проглас, у
ком се поред осталог истине да се Албанци (односно православци)
не солидаришу са Начоом, ко)и je по н>има незналица и пропалица;
да ocehajy велико поштован>е према Руси)и, од Koje очеку)у спас; да
моле Амбасадора да гьихов израз верности пренесе CBojoj влади и
употреби га по сопственом нахо^ешу. Ту деклараци)у потписало je
тридесетак угледних Албанаца.
III
Отприлике у исто време, 1887, Сами-бег Фрашери, (Fol. 372), брат
Абдул-бега и у то време члан државног савета, добио je дозволу да
463
отвори албанску школу у Корчи Koja je радила уз подршку удру-
жеша „Дрита“. Отвараше школе дочекано je са великим ентузи}аз-
мом. Више од 150 ученика почело je да je noxatja, како хришЬана,
тако и Албанаца муслиманске вере. Али та школа Hnje била дугог
века. С }едне стране, уз подршку турског гувернера, неколицина
Албанаца почела je да агиту)е против ше, тврдшом да муслимани
не треба да шалу ceojy децу у безбожничку школу; с друге стране,
грчки архиепископ je запретио изопштешем из цркве свим роди-
тел>има Kojn децу пошал>у у ту школу.
Из истих разлога, неколико других школа националног типа
Koje су отворене нешто касн^е, у Поградецу, Старови и (Fol. 372b)
Jbyapacy (Luaras), затворено je веЬ после неколико месеци. Ипак,
школа у Корчи добро се држала, веЬином захва/ьу)уЬи напорима
Орхан-бега; имала je у том тренутку око 80 1)ака, мада веЬином из
хришЬанских и сиромашних породица.
IV
Албанци у Корчи су, тако^е основали удружеше. Пошто су
власти планирала да му забране рад, за председника je изабран
Ало-бег, па су од забране одустали. Занимл>иво je да je, годину или
две, jeflHO албанско удружевье радило и заседало у TypcKoj.
Године 1892, протестантски активисти отворили су у Корчи
школу за дево}чице. Ова установа je била веома успешна. Сви уг-
ледни грабани, посебно Албанци муслиманске вере, слали су у н>у
CBoje Ьерке. У августу 1898. завршним испитима присуствовали су
гувернер, високи функционери, бегови и многи други. За младе
муслиманке организован je испит KojeM су присуствовале и многе
муслиманке припаднице високог друштва. У плану je било отва-
раше нових сличних школа. Цил> те пропаганда свакако Hnje само
верски; мислим да je, без икакве сумше, био усмерен против ши-
реша словенства.
VI
Што се Албанаца у Букурешту тиче, они су наставили ме^усоб-
не несугласице и пропаганду, без озбил>не организаци}е, али уз ве-
лике напоре.
Године 1890. у Букурешт je из Санкт Петербурга стигао Алба-
нац из Корче по имену Кочоф (Kocof) (Fol. 373b). Цил> му je био да
464
организме словенски блок ме!)у Албанцима. Албанцима je пред-
лагав: 1. Да им руска влада да)е годиппье за CBoje пропагиратье; 2.
Да албански )език пишу руским словима; 3. Речи Kojnx нема у ал-
банском )езику и оне Koje су испале из употребе не треба узимати
из латинског нити стварати нове, веЬ би их све требало узети из
руског )езика; 4. Да ктьиге штампа)у узима)уЬи у обзир све прет-
ходно наведено, /едном penjy, предлагао je да се албански }език
претвори у полу-словенски ди}алекат.
ЬЬегове nfleje су наишле на топао дочек, али се нису оствариле.
Оно што никада не треба губити из вида кад се говори о албанским
парти}ама jecTe читьеница да оне HeMajy никакво устро)ство, чла-
нови су им неуки (Fol. 374b) трговци, Kojn су по дуЬанима радили
као продавци од 15. до 25. или 30. године, а потом и сами отворили
CBoje продавнице и обогатили се, као и да им се политика углав-
ном cacTojn од састанчетьа на KojnMa о сверим жел>ама говоре као
о стварности. Поред тога, н>има je веома тешко об}аснити неопход-
ност пропаганде. Аргумент им je да Pycnjn и Грчксу Hnje потребна
пропаганда, као и да he, када за то до!)е време, без препрека учи-
нити оно што желе. Такво расположена било je Hajinnpe распрос-
транено. Па су и представници руске владе у Букурешту према тим
неискусним активистима били веома резервисани. И сам Кочоф
je осмислио иде}е, Koje му нису донеле никакво остварене цилева.
Задовол»ио се тиме да дели примерке албанског револуционарног
прогласа Koje je (Fol. 374b) штампао у Pycnjn и напустио Букурешт.
VII
Ипак, иако je свим парти}ама недоста}ала истинска организа-
ци}а, то Hnje био случа) са пропагандом и комуникаци}ом. Радило
се углавном на следеЬи начин:
Сваке седмице било je албанских трговаца, мазгара и других
Kojn се Bpahajy у Албанку. 1Ьих су проналазили грчко-словенски
активисти: „Идете, среЬан вам пут! У вашем селу су ти и ти углед-
ни луди: прона^ите их и кажите им да се успротиве планираном
отварану албанске школе. Pehn here им да je то нови инструмент
penpeenje Албанаца муслиманске вере против нас. Православл>е
je у опасности. А ви, ви Ьете иЬи у (375) други град. СреЬан пут!
Pehn here том и том угледном човеку да смо сазнали да се из)аснио
у корист албанских школа. Каже да Hnje у току? Не зна да су се сви
465
православци повукли из таквих ствари, jep су схватили да се ради
о замци. А ви остали, кад видите тог и тог, реците му да се више
не дружи са тим муслиманима, Kojn се npeTBapajy да су родол>уби,
jep he завршити у затвору Сви „турски" Албанци су такви: кажу
да су родолуби како би вас навели на причу с шима, а потом све то
пренесу властима, и ви завршите у затвору".
Из више стотина примера сазнао сам за такву примитивну, али
перфидну пропаганду ових лажних родолуба Koje новине славе
као ватрене националисте.
Године 1888, албански мултимилионер Аврамиди Леакше
послао je сународницима из Корче одломак свог тестамента (Fol.
375b), KojnM je албанским школама оставио више стотина хил>ада
франака, близу пола милиона. Извршиоци тестамента били су je-
дан муслиман, Орхан-бег и неколико хришЬана. }едан од изврши-
лаца, доктор Манци, на Kojer je била насловл>ена Konnja тестамента,
позвао je друге извршител>е хришЬане и рекао им: „Аврамиди нам
оставл>а 20.000 турских лира за школе, ако прихватимо ислам. Jep
нас noncTOBehyje са Орхан-бегом. Сада вас питам: ХоЬете ли да вс-
танете хришЬани, а сиромашни, или да промените веру и учините
CBoj град богат^им? НеЬемо да постанемо Албанци муслиманске
вере!", одговорили су сви и тестамент je враЬен Аврамид^у, уз по-
руку (Fol. 376) да се понуда од би} а.
Такво грубо тумачеше тестамента Koje се нимало Hnje односило
на религи}у, карактеристично je за то доба. Она сведочи о располо-
жену ме!)у православним Албанцима и flOKaayje колико je од ших
тешко ишта очекивати. Изузетно су тврдоглави и било je потребно
уложити велике напоре и методична средства како би им се нешто
утувило у главу, пре свега национална Hfleja.
Четврти део (од 1895. до 1899.)
I
Године 1895, за боравка у Паризу, први пут сам сазнао за по-
сто)аше албанске пропаганде и штампаше албанских кшига у
Букурешту. Сам сам од 1890. радио на очувану овог )езика и са-
купио (Fol. 376b) малу библиотеку у Kojoj су биле све кшиге Koje
су штампали Албанци у иностранству! Почео сам да за )едан па-
риски лист пишем кшиге о албанско) народности. То je доказ да
je албанска пропаганда никаква. Jep, био сам }едан од ретких Kojn
466
су се, самоиници)ативно, бавили тим питашем, и у више наврата
сам провес два или три месеца одмора у Албанией и говорио о на-
ционалним питашима. /едни су то дочекали хладно, други нису
разумели и, упркос мом интересовану за то питан>е, ни ja ни ико
ког позна)ем ни)е знао за посто)ан>е албанског покрета. Ствар je у
томе што (то сам одавно приметио и за то nocrojn хитьаду доказа),
за Албанце из Букурешта, па и за оне из Цариграда, национално
питаше не nocrojn, ту je само }едно локално питаше: за ших je цил>
свих патриотских напора само национални цил> града Корче.
II
У писму удружену „Дрита“ затражио сам кн>иге и, чим сам их
добио, почео сам да се допису)ем са Начоом. Размешивали смо гле-
дишта о будуЬности земл>е. Неколико месеци icacHnje, одлучили смо
да ocHyjeMo албански дневни лист и договорили се да ja отпуту)ем за
Букурешт. Али, пошто нисмо прикупили средства (Fol. 377b) (било
jep je румунска влада сматрала да су трошкови превелики, jep joj je
Начо чини ми се упутио званичан захтев, или због изградше вели-
ког пута на Kojoj je Начо радио и од Koje je очекивао велики приход),
оствареше npojeKTa дневног листа одложили смо за KacHnje.
Ипак, одлучио сам да у ме^увремену сам почнем да об}авлу;ем
часопис Kojn би излазио периодично и у KojeM би, према Mojoj зами-
сли, требало да се налазе само приче, песме и ncropnjcKa докумен-
та. У септембру 1896, одштампао сам програм-позив Kojn сам свима
разделио. Оставио je снажан утисак и (Fol. 378) о н>ему сам разгова-
рао са стотинама луди. Ипак, веЬ сам имао разлога да sepyjeM да су
Албанци из градова више склони речима него делима. Зато нисам
желео да започнем такав подухват несигуран да може довести до
очекиваног исхода. )авно сам испол>авао сумну у успех.
Ме1)утим, убрзо сам примио писмо од председника „Дрите“
Пандели)а Евангели)а, Kojn je на себе преузео обавезу да обезбеди
400 претплатника у Букурешту и join 300 из остатка PyMyHnje; они
из Цариграда обеЬали су ми 200 претплатника; а они из Монасти-
ра новчану помоЬ од 20 турских лира месечно. Имао сам сва та
писма. Ако све што у шима пише буде остварено, ускоро Ьу моЬи
да часопис об}авим као неделэник, и то илустрован. А како немати
вере (Fol. 387b), када je реч о озбилэним лудима, веЬином руково-
диоцима и родолубима спремним да себе компромиту^у подрш-
ком таквом подухвату.
467
Али, видеБемо да je то било одушевл>еше без основа. Опро-
стиБете ми ако више говорим о ncTopnjary осниваша „Албани)е“,
пошто Бу на raj начин примерима приказати сташе духа и распо-
ложена Албанаца.
III
Године 1895. добио сам писмо од трупе Албанаца из Букурешта
у KojeM су изражавали задовоуьство због тога што се бавим албан-
ским националним питашем и поручили ми да, иако и дал>е седим
у Паризу, не би требало да се компромиту^ем сарадшом са Начоом,
„том неуком скитницом“; да би требало да станем уз ших, Kojn пла-
Hnpajy осниваше (Fol. 379) новог удружеша „Dituria469. То удру-
жеше je, заправо, било огранак грчко-словенске naprnje. Пандели
Евангели, на}способни}и и HajaKTHBHnjn човек у странци, изабран
je за председника удружеша. Управо je он нешто касни}е, како сам
веБ поменуо, на себе преузео 700 претплатника у Румун^и.
IV
Непосредно по oбjaвлэивaшy првог 6poja часописа, во!)е грч-
ко-словенске naprnje окупили су се на састанку. Били су веома не-
задоволэни због анти-грчког заокрета у листу. Потом су одржали
седницу на Kojoj су поручили: 1. Да je raj часопис noKyniaj тиранке
и penpecnje, пошто je уредник муслиман; 2. Да je потребно стати на
пут тврдшама да je (380г) пропаганда последица инициативе „тур-
ских" Албанаца; 3. Да, у тренутку кад турско-грчки рат тек што
Hnje избио, )едан такав лист може да буде само супротан грчким
интересима; 4. У листу се напада)у Грци и Словени. Ти напади се
ничим не могу оправдати.
Било je оних Kojn су подржавали чишеницу да султан новчано
помаже лист Kojn напада Грке. Други су сматрали да то Hnje албан-
ски лист, веБ лист турске омладине, пошто се у шему напада сул-
тан. Исте те ватрене присталице султана су ми неколико месеци
KacHnje замериле што не говорим лоше о шему. На Kpajy састанка,
одлучено je:
1. Да се не нрихвата^у претплатници из „Албанке"; 2. Да се
ocHyje албански лист у Букурешту, макар само ради (Fol. 381)
469 ,,Drita<£ (Светлост), био je назив Начовог удружеша. Некада je на штампаним
ктьигама писала реч „dituria", упутство. Зато на неким кгьигама штампаним пре
1895. пише „Dituria". Али, право удружетье ,,Dituria“ основано je тек 1895.
468
исказиван>а ставова супротних молима и показиван>а свету да и
православци нешто раде за себе. Последица свега била je да сам,
уместо обеЬаних 700, у Румуни)и нашао само 34 претплатника, а
обезбедили су их чланови партите icojn нису хтели да )авно испоже
непри^ателэство. Извешта) са тог састанка об)авл>ен je у грчком
листу ,,Patris“ Kojn je излазио у Букурешту.
Албанци из Цариграда су, како смо то на почетку меморандума
видели, ревносни родожуби. Они су доста учинили, а чине и даже,
у пропагандном раду у Албании. Ипак, та пропаганда ограничена
je на уску Kareropnjy луди: албански функционери са тоски}ског
говорног noflpynja. Изван тог круга, н>ихова пропаганда Hnje по-
стегала.
Албанци из Цариграда (Fol. 318b) нису се бавили политиком. У
том смислу потпуно су равнодушии. Све им се своди на питан>е
писма: они су 1879. ускорили неко чи}и су творци Сами и Наим-бег,
(непрактично, пошто се због неких посебних слова не може штампа-
ти); а сами творци писма били су веома задовожни сами собом; сма-
трали су добрим све што je штампано на вьиховом писму, а лошим
све што je штампано на другим - како би сами добили на знача)у.
Тако су са великим ентуз^азмом дочекали и nojaBy „Албанке",
пошто сам на}авио да he KacHnje, кад се сакупи довожно новца
за урезиваше нових слова у штампарску машину (Fol. 381b) бити
на шиховом писму штампана. Наим-бег, први човек турске аген-
ци)е за цензуру и Комитета Албанаца у Цариграду, придружио се
мо)им сарадницима и управо je он аутор стихова об}авжених под
иниц^алима Н.Ф. и Н.Х.Ф.
Ме^утим, кад су схватили да се часопис и даже штампа на истом
писму, променили су став и, без исказиван>а отвореног Henpnja-
тежства, затражили од партиje да повуче подршку листу.
Године 1897. у Цариграду je живео промуЬуран студент по име-
ну Мехди-бег, Kojn je обавио много пропагандног рада за часопис
nnjn je постао растурач. (1905. Ка}макам у Охриду). У том сво)ству
се састао са Исмаилом-бег Блюром и другим званичницима Ос-
манлгцског царства Kojn су се налазили у Цариграду, и говорио им
je о том новом средству албанске националне пропаганде. При-
чао je да je примерке часописа делио жудима Kojn су паробродима
469
путовали у Албаниту. Али, када je именован за дипломатског ата-
шеа, напустио je Цариград. Пропагандом се бавио и син Абдул-бег
Opamepnja, Мидхат. /едног дана (у jyny 1897), по изласку из аус-
rpnjcKe поште, одакле je износио пакет са великим 6pojeM приме-
рака „Албани}е“, ухапсили су га raj ни агенти службе безбедности.
Након три дана проведених иза решетака у министарству поли-
цае, ослобо!)ен je захвал^уЬи упорним захтевима н>еговог стрица
CaMnja, плана Државног савета. Неколико дана касн^е, именован
je за аташеа при Порти. Од тада се врло мало бавио албанском про-
пагандом. (Fol. 383)
Ове две чин>енице наводим како бих указао на najcna6nje тачке
те пропаганде: то je пропаганда препуштена случа)у. Данас у не-
ком граду jaKa, сутра he у истом бити слаба или никаква, кад из
н>ега оду (едан или flBojnija родол>уба. С друге стране, словенски
активисти су л>уди nnje je }едино заниман>е управо пропаганда.
Данас je албанска пропаганда у Цариграду у рукама неколицине
студената и тро}ице-четворице Албанца са територ^е Koja je 1879.
прижжена Црно) Гори, неколико н>их из Скадра и flBojH4e-TpojH4e
ман>е знача) них функционера.
VI
Тако сам се, након преваре Букурешта и разочарен>а Цариграда,
окренуо Лэудима из Битол>а. (Fol. 383b) Они су држали реч. Основа-
ли су неку врсту удружен>а зарад прикупл>ан>а новчаних средста-
ва за пропаганду. Састанци су се одржавали у куЬи потпуковника
Халид-бега, во)ног апотекара и великог родол>уба. Дотурили су ми
у више наврата новац Kojn je то удружен>е сакупило. Примерке ча-
сописа смо слали енглеском конзулу, Kojn их je делио заинтересо-
ванима. Слао сам их без скриван>а, поштом, и стизали су на цил>.
Конзул Kojn се тренутно налази у Ангори разуме албански }език
и са заниман>ем je читао лист. На жалост, због изби}ан>а насил>а
над Турцима у то време, престао je да прима и дели часопис. Зато
часопис неко време Hnje стизао у Битол>. С друге стране, неколи-
цина родолэуба je напустила Битол>, а ме^у жима }едан професор
у школи Идади по имену Шеркет, именован за директора сличне
школе у Скоплэу (Uskub). Ипак, после извесног времена, библ^ско
друштво из Битолэа преузело je расподелу неколико бро)ева часо-
писа на себе.
470
VII
Били су то почеци прожекта. Шта се са н>им касни}е догодило и
какво je тренутно стан>е албанске пропаганде?
У почетку сам био врло непри)ате/ьски настрочен према листу
,,SBqiperia“ ко)и je у Букурешту основан као супарник „Албании".
Ипак, после промене на месту директора (а после догата о корима
сам писао у деветом 6pojy „Албанке", А. 159), лист je остао у рукама
В. Додан и) а, поштеног човека и патриоте icojw Hnje продужена рука
словенских, грчких и итали}анских naprnja, иако упада у н>ихове
замке. Често o6jaB?byje чланке Koje му flajy и nwjn смисао не разуме.
VIII
Ипак, радо се одазвао TajHOM састанку KojeM je присуствовало
десетак угледних луди и конзул Cp6nje у Букурешту. Састанак je
одржан у Majy 1898. Српски конзул предложио je буцет од 40.000
франака за прву фазу пропаганде за почетак побуне у Албании
4njn би цилэ било стваран>е самосталне владе Koja би била поли-
тички у}един>ена са Cp6njoM. Ме1)утим, }едан од учесника састанка
Гаврил Пема, ватрени присталица грчке oinjnje, изнео je примедбу
да je, ако je реч само о новцу, логичнее да се он затражи од Грчке,
и наредног дана обзнанио je детал>е о том састанку.
IX
Поред листа „Shqiperia", у Букурешту се недавно nojaBno и лист
„У1Г i Shkjiperise“ (Звезда Албанке). Био сам присталица nojase тог
листа и веровао сам да Бе иБи добрим путем. Особа Koja je била на
челу тог подухвата деловала ми je као родол>убив интелектуалац.
Нажалост, у посао су се умешале друге особе, пре свега извесни Ге-
оргос Мексис (о коме сам говорио у Албании, А, 159), и Taj лист je
нагло преузео прословенско определ>ен>е. Из писма Koje сам недав-
но примио из Букурешта, сазнао сам да су му уредници повезани
са руским посланством.
Напади листа „У1Г (Fol. 385b) на лист ,,Skqiperia“ улива)у наду
да Бе се они бар до извесне мере ме^усобно неутрализовати. Поред
тога, лист „Skqiperia", icojw je са нама веБ у прилично добрим одно-
сима, додатно Бе нам се приближити због тих напада; бар тако могу
заклэучити из писма Koje ми je упутио директор тог листа В. Додани.
471
XI
Упркос свему, пропаганда грчко-словенске партите против Аус-
Tpnje Hehe у скорее време престати. Зато je занимтьиво обратити
пажну на начин на ко)и се та пропаганда спроводи. Албанци из
Букурешта, свесни слабости CBojnx православних сународника,
усвоении су као тактику ширен»е гласине да je цил> (Fol. 386) Аус-
Tpnje да све преобрати у католичанство. Та смешна тврдн>а je н>и-
хово )едино, али снажно оруж)е довол>но да убеди неуке луде. С
друге стране, Албанцима муслиманске вере nopynyjy; „Ми, ми смо
хришБани; ми бисмо зато имали интерес да будемо уз Aycrpnjy,
Koja je хришБанска сила. Али, ви, Kojn сте муслимани, ви Бете под
влашБу те хришБанске силе постати робови. Зато ми сопствене
интересе оставл>амо по страни, пратимо опште, и поручу)емо вам:
будите опрезни, будимо опрезни!“
Таква je била та перфидна и непрекидна пропаганда, премда
не и константна. Треба напоменути да je, ме!)у муслиманима, она
остварила занемартьив ефекат, jep су чланови покрета ионако били
позитивно HacrpojeHH према Aycrpnjn. Али je изузетно велики
утисак оставила на православце. (Fol. 386b)
XII
О исто) теми сам донео неке заклучке приликом последшег
боравка у Букурешту. Уприличили су нам свечани дочек Kojn je
обиловао одушевленьем, као да смо спасиоци домовине. Сигуран
сам да би Taj догата) попримио join веЬе размере да их нисам „ох-
ладио‘, а мало и раздражио тиме што сам са железничке станице
у Бечу послао обавештетье о нашем доласку, али не грчко-словенс-
ком комитету, веБ Начово) „Дрити“.
Кад сам стигао у Букурешт и осетио велико одушевленье, рекао
сам себи: „То ме чуди и изнена!)у)е од тих равнодушних тргова-
ца. Мора да ту има нечег ...“ И нисам се преварио. Неколико дана
касни)е, предложили су ми да наставим рад на „Албании" у Бу-
курешту; лист ,,Shqiperia“ престаБе да излази и сви he се читаоци
усредсредити на Moj часопис, а издавачки одбор je обеБао годишнеи
буцет од 10.000 франака. Предложено ми je и да рад на листу на-
ставим под окрилэем православие парти)е. Замка je била очиглед-
на. Затражио сам неко време за размишл>ан>е и о томе више нисмо
разговарали.
472
На )едном од наших бро)них састанака, Мурад Топтани им je
представио npojexaT широке пропаганде. Имали су резерве у
погледу побун>еничких трупа: они jecy били присталице те иде)е,
али под условом да те трупе напада^у само турске функционере, а
држе се подалэе од Бугара и Грка, како je Мурад предлагао. Уз Taj
услов би прихватили предлог, а договорен je и буцет Kojn износи
измену 150 и 250 хил>ада франака. Али, кад je Мурад-бег покренуо
питаше где Бе се седиште те пропаганде бити, и оценио да je су то
HajnoroflHnje Далмац^'а (Fol. 387b) или Босна, уследила je ледена
тишина. Прекинуо jy je П. Евангели, Kojn je рекао да, што се н>их
тиче, они у томе не виде ништа спорно, али да у тим условима по-
CTojn проблем са скупл>ан>ем средстава, „пошто су други Албанци
из Букурешта фанатици и неЬе прихватити да центар пропаганде
буде у HeKoj католичко] држави“. Трудио сам се да будем реалан,
свестан да je све узалудно и да новчани фонд никада неЬе бити
формиран. И нисам се преварио. Ево веЬ четири месеца завлаче
Мурада Топтан wj а сво}им обеЬан>има, Koja никад неЬе бити оства-
рена. )едно што сам успео да добьем je потпис на депеши Kojy сам
написао и послао султану. (Fol. 388)
XIII
Природно, уз такво расположена и стан>е духа, лако je било
склопити споразум измену Албанаца из Букурешта и оних Kojn су
се тако из)ашн>авали у Италии. Такав споразум би додатно добио
на снази има]’уЬи у виду да су итал^ански Албанци католици, али
с грчким об и ча) им а Kojn свештеницима допушта]'у да се жене (што
их приближава православцима), чвршЬи споразум и jep су они врло
вероватно поборници Црне Горе у Албании, у тренутку кад Ита-
nnja испо/ьава немоЬ. Топтани у целини дели Moje миппьеше о томе.
Итал^ани у jyжнoм делу Албанке шире пропаганду помоЬу
Албанаца из Букурешта; а на северу преко CBojnx конзулата. ГЬи-
хову албанску школу у месту Сан Деметрио Короне на Сицилии,
где, узгред буди речено, 1)аци не уче ни реч албанског }езика470,
noxatja известан 6poj младих л>уди и на raj начин у Албании одр-
жава позитиван став према албанско-итал^анском кампу.
470 У школи у Маки)и (у Калабри^и) nocrojn предмет албански )език kojm држи
господин Де Рада.
473
Успут треба приметити и да: 1. Иако некима не изгледа тако,
ме^у свим италиранским Албанцима влада слога, о чему сведочи
исто писмо Koje користе; 2. Не зна)у да говоре албански (поред ос-
талих, на то ми je скренуо пажшу Мурад-бег).
XIV
Како би оснажили споразум, Итали^ани и Албанци из Буку-
решта затражили су подршку сународника из Египта. (Fol. 389)
Албанци из Египта, ко) и су мнаогобро)ни, на) богатеи су албан-
ски трговци. У сталном су контакту са родном землэом и интере-
cyjy се за национални покрет. Основали су удружеше „Албанско
братство", а планира)у и да покрену албански лист. )едан од ших,
Ефтим Митко, об)авио je 1878. кшигу „Албанска пчела", збирку на-
родних прича и песама Koja je на(бол>а кшига досад об}авл>ена на
албанском. Али, пошто су живели далеко од православл>а и у сва-
кодневном контакту са западшацима, нису тако ограниченог духа
као остали албански православци; тако!)е, и поред напора извес-
ног Адамид^а, каирског лекара и представника грчко-словенске
napTnje у Египту, никакав споразум Hnje склопл>ен измену ших и
Албанаца из (Fol. 389b) Букурешта. С друге стране, „Албанка" у
Египту има солидну подршку.
XV
Албанци из Букурешта имали су више cpehe са сународници-
ма из Софи)е. Истина je да Албанци из Софи}е, веЬином радници,
нису имали времена за озбилэН^е бавл>еше пропагандом. У Софи} и
nocToje две napTnje. Ту су: 1. Удружеше „Deshira" (Жел>а), на чи}ем
je челу албански свештеник Димитри Спиро, ког je из Албанке
прогнао грчки архиепископ, и држи службу на албанском jesnKy;
то удружеше je прословенско, шегов знак има крст, а тиме je и про-
тив сваке чисто националистичке yHnje и албанско питаше сма-
тра исклэучиво верским питашем; оно je повезано са удружешем
„Dituria" из Букурешта. (Fol. 390)
2. Удружеше „Башкими" (Уни)а), на челу са Христом П. Стефа-
ном, Kojn сваке године штампа годишшак на цариградским сло-
вима. ype^yje га Мидхат, син Абдул-бег Opaniepnja. Удружеше
„Уни)а“ je патриотско и под контролом Албанаца из Цариграда.
(Христо П. Стефан je и }едан од наших дописника из Софи}е).
474
3. Турски лист ,,Ittifak“ Kojn ypetjyje }усуф Али-бег; }усуф Али
je из места у KojeM се говоре и албански и бугарски. Он говори оба
ова je3HKa и успео je да стекне поверен>е и Султана и Бугара. Поред
новчаних средстава Koja му доде;ьу)е, бугарска влада користи по-
лиц^у и врши притисак на бугарске муслимане и приморава их
да се претплате на ,,Ittifak“, уз образложен>е да треба да се образу)у
(Fol. 390b).
За ту необичну чин>еницу сазнао сам из писама Koja сам доб^ао
из Бугарске, као и од блиског при}ате;ьа J. Али}а, Kojn je боравио у
Букурешту. ,,Ittifak“ je прилично популаран на североистоку Ал-
банке.
XVI
И сгори jar различитих типова пропаганде пружио je прилику
да у више наврата говоримо о стану духа код Албанаца. Сада у
неколико речи о ситуации у caMoj Албании.
Уопштено гледано, албанске руководиоце у Албании надахн>у}у
на}болэа осеЬаша. Многи од ших 3Hajy да чита]'у и пишу на албан-
ском }езику. У окрузима Корча, Колонка, Берат, скоро сви бего-
ви Heryjy CBoj }език. У Елбасану, (Fol. 391) Битол>у и другде, тако()е
их има много. Ту треба посебно истаЬи школску омладину Koja се
много интересу)е за национално питаше. /Буди из народа, а по-
себно „запти)е“, пре свега у Битол>у, скоро сви 3Hajy да читаку. На
северу Албанке, национални покрет je знатно слабли. То се пре
свега односи на муслимане. У овом Kpajy готово нико не зна да je
ико почео да пише на шиховом }езику. Ипак, ме!)у муслиманима из
Дебра, Mabe, Тиране и приморских градова, национални покрет
почише да се бледо оцртава. Али ги готово свуда, албанске школе
дочекали с добродошлицом. Metjy градовима у KojnMa nocrojn ве-
лика жел>а за н>има истйчу се: Елбасан, Колоша, Валона, Пармет,
Тепелена, Верче, Дебар, Охрид, Тирана, Maha и велики 6poj маших
места. - Другде, оне би биле дочекане (Fol. 391b) равнодушно, а та
равнодушност би се убрзо претворила у симпати)е.
XVII
Закшучак
Све у свему, у главама свих Албанаца nocrojn и де) а у зачетку, али
она н^е ни доволэно уврежена нити довольно снажна да подстакне
475
на деловаше. Зашто? Зато што се нико ни у )едном тренутку ни)е ба-
вио разведем те клице. Досадашши покушали доказу)у да образовани
Албанци има]’у добру вол>у, али шта су ти покушали у поре^ешу са
истра)ним, моЬним и организованны Словенима и Грцима?
Bpoj оних ко)и читаку, разуме^у и и Maj у одре!)ен утица^ прилично
je мали у Албанией, и могу реЬи да су сви они ман>е-више упозна-
ти са садржа^ем „Албаните"; али, (Fol.392) кад се стигне до извесне
тачке тешко je наЬи читаоце, пошто више нема оних Kojn 3Hajy да
течно прочита)у лист из новина. С^авлэиваше чланака на турском
je3HKy повеЬало би 6poj читалаца, посебно на северу Албанке.
Албански народ je доволэно свестан да схвати, али треба истаЬи
да ништа Hnje учишено да му се нешто и o6jacHH.
Измену Албанаца са севера, Kojn не 3Hajy да чита)у, и оних са
jyra Kojn су неповерлэиви и у свему виде замке, човек Kojn се бави
пропагандом може само да се суочи са хил>аду тешкоЬа.
Оно што посебно недоста)е су сарадници. А разлог за то je не-
достатак школа. Тамо где и nocrojn школа, nocrojn и простор за
пропаганду, а сарадници (Fol. 392b) се iiojaBjbyjy и баве ширешем
и поделом материала; у Корчи се join пре извесног времена „Ал-
6aHnja“ читала у кафеима, пошто, чим nocrojn албанска школа,
турска власт не може да забрани читаше материала на албанском
jesnKy. На путу отвараша школа }една од на}веЬих препрека je про-
налажеше способних предавача. Школа у Корчи дуго je била ома-
ловажавана jep je неко време у H>oj као професор радио Kpojan Kojn
je само умео да чита и да пише.
Потребно je отворити школе у Задру, CapajeBy, или у caMoj Ал-
бании, а цилэ je двojaк - брзо образована будуЬих професора ал-
банског jesnKa и шима - по узору на албанску (Fol. 393) школу у
Италии - привуЬи омладину из маше или више утица) них поро-
дица Kojn би ту добили комплетно образоваше.
На)зад, то je }една }едноставна n/jeja. Али, оно што желим ис-
таЬи je да Aycrpnja ме!)у образованим Албанцима из дана у дан
стиче све више cnMnarnja, и да би се, кад би се пронашао начин да
те cnMnarnje очврсну, велика снага могла развити.
476
HHStA, PA XIV, Li XII/2, K. 19.
477
Апекс Ш: Политичко деловатье Царског
и крал>евског министарства спол>них
послова у Албанией 1897. године471
Састанци савета ко)и одржани у Министарству спотьних посло-
ва поводом Албаните и мера Koje треба покренути како би се обез-
бедили наши интереси тамо, довели су нас до израде )едног про-
грама деловаша, ко)и бисмо могли сажети у четири тачке:
1. Боше политичко искоришЬаваше аустроугарског протектора-
та над верским установама у Албанией и снажни)е вршеше утица)а
на управу семинара и школа Koje ми субвенционишемо.
2. Започишаше ближих односа измену наших конзулата у Ал-
бании и управних елемената из локалног становништва, чи)и he
односи морати да пробуде, стимулишу и покрену за)едничке на-
ционалне интересе.
3. Подржаваше и подстицаше националних аспиращца у Алба-
нии у мери у Kojoj оне за цил, има]у матери)алии и ментални разво)
албанског становништва.
4. Стална будност, посматраше и проучаваше агитаци)е и про-
паганде из страних земал>а у Албанией.
Верски протекторат
Што се прве тачке тиче, извешта) господина Хофрата фон
Фукса о активностима Министарства спошних послова на терито-
ри)и Католичког протектората током 1897. године, да)е нам ближа
по)ашшеша.
Активности конзуларних сйената
Сетите се да je током претходног савета предвидена )една реор-
ганизаци)а, )едно ново окупл>аше по конзуларним представништ-
вима и тако^е призната потреба да се прикупл>а више информа-
ци)а о местима Koja су одабрана за тачке подршке, ослонца за нашу
акцизу, а тако^е и да се донесе одлука о отварашу нових конзулар-
них места. (Fol.569b) За управу у посто)еЬим конзуларним пред-
ставништвима у Албанией именовани су и запослени млади луди
ко^и говоре )език тог региона и максимално су упознати са локал-
ном ситуациям.
471 HHStA,PA I, К. 473, Wien, 11. Janner 1898, Die albanesische Aktion desk. undk.
Ministeriums des Aeussern im Jahre 1897, Fol. 569-578 b.
478
Истима je поверен и Меморандум о Албании Kojn je ради соп-
ствене информисаности припремило Министарство спол>них
послова и, сем тога, дате су им писане и усмене инструкц^е, како
би са CBojnx позиц^а, а тако^е и у случа)у да се nojaBH нека не-
упадл>ива прилика за путоватье сводим конзуларним noflpynjnMa,
стекли што могуЬе тачн^а сазнатьа о aflMHHHCTpaTHBHoj и економ-
CKoj ситуации CBojnx конзуларних округа, и истовремено, како би
дошли у додир са утица}ним особама из домаБег становништва
не правеЬи притом разлику по тьиховим верским уверетьима, и
у тим односима употребили све начине информисатьа о главним
тенденци}ама у земл>и и о тежтьама водеЬих кругова. Нэихов за-
датак или потон>а MHcnja био би да обавесте управне кругове о
интересима Царске и крал>евске владе да Албанка има напредан
и здрав pa3Boj и на Taj начин доби}у yrnijaj на усмераваше нацио-
налних тежтьи у региону. (Joni увек не nocroje националне тежтье,
временем им се предви^а nojaBa. Истовремено, док испун>ава}у те
задатке, }език наших конзула не сме да остави места за сумтье да
he Царска и крал>евска влада уз велико задовол>ство подржати те
тежтье, уколико оне за цил> HMajy промоц^у националних инте-
реса Албанаца, али у случа^у да су им тежтье усмерене против по-
CTojeher правног и државног уре!)ен>а, наша Влада им неЬе у томе
помагати. Како би се у домену могуЬег добила тачна информаци}а
о CBaKoj nojaBH, Koja са политичке тачке гледишта може деловати
занимл>иво, конзули се Mopajy трудити да стекну поуздане доуш-
нике и из тог разлога конзулима he бити дате велике суме новца на
располагайте, о KojnMa he на Kpajy целог извешта^а бити дат сиже).
BpojHM извешта^и конзула Ипена из Скадра, конзула Писка из
Скоплю, вицеконзула Рапапорта из Призрена, вицеконзула Вин-
тера из Драча и вицеконзула ПетровиБа из Валоне пружа)у доказе
о страсти с KojoM ови наши службеници испун>ава}у задатке Koje
смо им доделили (Fol.570), истовремено омогуЬивши да се утврде
потешкоЬе против Kojnx се морамо борити у н>иховим миси)ама.
На првом месту, ради се о сумгьичавости Koja je join увек укорен>е-
на у TypcKoj власти да окупаци}а Босне и Херцеговине представлю
само прву етапу у aycTpoyrapcKoj осмишлюно) офанзиви на Балкан-
ско полуострво, a OBaj опрез утиче на ставове турских функционера
у Албании vis a vis - (спрам) наших конзула и ове прве приморава
да неповерл>иво nocMarpajy сваки корак Kojn наши конзули повуку.
479
Овоме треба додати и грозницу Koja се регионом проширила по-
водом турско-грчког рата у коме су учествовали албански мусли-
мани способни да носе оружие. Неки бегови, искоришЬава^уЬи ову
узнемиреност, покушава^у да испровоцира)у )едан устанак против
турских власти, стога наши конзули Mopajy поступати много опрез-
Hnje током контаката са локалним становништвом, како би избегли
да их неко оптужи за заверу са елементима нарушаваша )авног реда.
Из тог разлога, наши су конзули приморани да остану у сводим
канцелари)‘ама и за сад одустану од дал>их путоваша околним ок-
рузима. Ме^утим, имамо )едан извешта) конзула Ипена Kojn je у
августу прошле године успео да.турско-црногорском границом
nponyryje измену малисорских племена Кастрати, Хоти, Груде,
Клименти и Шкрел>и. Путоваше му;е пружило прилику да упозна
незадовол>ство тих католичких племена турском администра-
ци)ом а тако!)е и намеру Црногорске владе да то незадовол>ство
искористи у корист наших интереса. Следи )едан цитат из тог из-
Benrraja: „Hehy да кажем да су Малисори склопили договор са Цр-
ном Гором, али се припрема нешто слично, и било би идеално уко-
лико ми с наше стране не бисмо учинили ништа што би могло да
им поболяпа ситуаци^у. Жел>а им je да задрже неопходне гаранци}е
против олигарх^е бегова у Гасу из Скадра како би могли и дал>е да
живе у миру и реду.“ Наставл>а: „Ситуаци(а на северу Албанке he
се разврати као на Криту - jeднa надмена и арогантна муслиман-
ска машина (Fol.571) подржана од Цариграда, ceojoM превртл>и-
Bonihy и тиранном наводи хришЬанско становништво способно
да се брани на побуну. Страни утица)и no6yl)yjy незадовол>ство и
непоштоваше незадовошника, про}екти о аутоном^и стижу пре-
касно, ова земл>а ocraje неповратно изгубл>ена. ‘
У октобру 1897. године конзул Ипен предузима друго путоваше
по унутрашшости Албанке током Kojer ступа у контакт са утица}-
ним беговима из Тиране и Елбасана. Преко ших се обавештава о
активностима jeflHe веома добро организоване албанске национал-
не naprnje. Амбиц^е су им да се преко бриге за CBoj матерши jesnK
оснивашет албанских школа омогуЬи културни напредак по}еди-
наца из истог племена, узевши национална осеЬаша као темеше.
Хапшеше дво}ице угледних во!)а ове naprnje, Мурад-бега и Дер-
виш-бега, Koje je турска влада наредила одмах по посети конзула
Ипена овим градовима, у Албании се об}ашн>ава чишеницом да je
480
Ипен боравио у н>иховим куЬама. Како би се у будуЬности избегло
дал>е компромитоваше, наши би конзули морали да се опрезни)е
креИу.
Ме^утим, не можемо прескочити напоре за прикупл>аше детал>-
ни)их информаци)а о местима - у складу са Меморандумом о Ал-
банией - Koja су одабрана за евентуално отвараше нових конзулата,
односно о Тирани, Елбасану и Берату. О н>има можемо peh и следеЬе:
Ова три места и Maj у за нас политички 3Ha4aj jep je тамо трупа
угледних албанских породица од прворазредног значаща, и веома
посвеЬених националном питашу. Пошто неЬе бити лако добити
дозволу од Турске власти за отвараше нових представништава, по-
зици}а, (конзуларних) канцелар^'а, било би препоручл>иво привре-
мено се помирити с тиме да су званичници из конзулата у Драчу и
Валони током на)тежих месеци били у Тирани и Берату под изгово-
ром да he тамо провести лето. Овиме се не би скретала пажша и то
би била повол>на прилика да конзули остваре CBoje контакте са ис-
такнутим Албанцима. У погледу Елбасана, имамо на располагашу
jeflaH додатни извешта) од конзула Ипена (Fol.571), у ком o6janiH>a-
ва велики трговачки 3Hanaj Kojn je Елбасан стекао захвал>у)уЬи
изградши железничких лини}а измену Монастира и Драча и како
треба чинити напоре да би се обезбедило отвараше }едне ефикасне
канцелари}е (или обезбедити неопходне услове за то отвараше).
Осим тога, вицеконзул Рапапорт подвлачи потребу за nocTojaibe
ефективне канцелар^е у ПеЬи.
Акшивносш монсингора Прима Докща:
Наши конзули су приморани да се веома пажл>иво опходе то-
ком контакта са становништвом у Албании и себи намеЬу велика
ограничеша... Последично, круг луди на Koje се може непосредно
утицати ocTaje врло сужен. Морамо да контролишемо оне i<ojn су
речима или делима исказали занимаше за национално питаше.
Поред тога, ме!)у шима треба H3flBojnTH оне Kojn су вредни нашег
повереша. Наше планове морамо да спроводимо и оствару)емо
HMajyhn за цил> ynnjy и janaibe албанских племена. У вези са овим,
и на основу jeflHor извешта}а грофа Ревертере од 30. jaHyapa 1897.
године, привлачи нам пажшу на првом месту монсишор Примо
Доки, надбискуп Мирдита.
OBaj албански свештеник je 1877. године, док je join био парох
Мирдита, ухапшен по наредби турске владе и послат у Цариград,
481
где су га оптужили за подстрекаван>е по)единаца из свог племена
научешБе у итали)анско-албанском комитету и црногорског кнеза
против турске власти. Захвал>у|уЬи интервенции аустри)ског ам-
басадора и монсишора Азари|ана, Примо Доки je био ослобо^ен.
Он je отишао у Рим, придобио наклоност пропаганде и 1888. го-
дине (Fol.571b) je по препоручи ИЬегове светости папе био упуБен
на место надбискупа Мирдита са седиштем у Opoinnjy, а признала
га и Турска власт. Од тада му je Царска и крал>евска влада одобри-
ла годиппьу субвенц^у и тако!)е честе доприносе у готовини као
фондове капитала Kojn има на располагашу за CBoje личне трошко-
ве и за трошкове CBoje napoxnje. .
У априлу претходне године монсишор Доки се nojaBno у Бечу
са препорукама грофа Ревертере и барона Пасети}а да од Царске и
крал>евске владе затражи одобреше знатно веБих сума новца за из-
градшу цркве у Opoinnjy и да опише сташе притиска над Мирди-
тима, католицима, као последицу непоштоваша шихових старих
привилеги}а од стране локалних турских власти. Том приликом
обавестили смо Прима Доки}а о добрим намерама Владе да, чим
то буде могуБе, промовише национални разве} Албанаца. Тада je
он меморандумом предатом Министарству спол>них послова, у
писаном облику изнео cBoj програм акци}е Koja за цил> поставка
yHnjy свих албанских племена ради одбране CBoje националне не-
зависности. OBaj програм je изранен на основу i4j;eje да je могуБе
yjeflHHHTH горска католичка племена под во^ством Мирдита, а у
исти мах придоби}ати истакнуте и утица}не муслимане из Скадра.
По Приму Док и jу, кад земл>у }едном ojanajy планински католици,
муслимани из средше и jyжнe Албанке придружиБе се како би
сви за]едно бранили CBoja национална права.
У том смислу, опат Мирдита се обавезао на во!)еше страсне
пропаганде инсистира^уБи на janaiby националне иде}е ме!)у Алба-
нцима и да у томе могу рачунати на подршку Аустроугарске. Али
je истовремено об}аснио да Бе му често требати новчана помоБ.
Као предуслов je захтевао повратак прогнаног Пренка Биб Доде
из Мале asnje, nnja би nojaBa ме!)у Мирдитима, по шеговом миш-
л>ен>у, довела до yHnje католичких племена у краБем временском
року. (Fol.572) Не веру)емо да су сви делови плана Прима Доки}а
оствариви. Ме^утим, уопштено гледано, и HMajyhn у виду велики
престиж Kojn он има код племена албанских католика, чини нам се
482
препоруч/ьиво да га имамо уз нас, макар на име пробе и привре-
мено му обезбедимо финанси)ску помоБ за н>егове активности по
албанском питашу током годину дана.
У ономе што се тиче повратка Пренка Доде за шта се из)аснио и
конзул Ипен, потражили смо мишл>ен>е барона Каличеа о могуБ-
ностима неке интервенци^е пред турском влашБу у том погледу,
али тренутно join увек не добисмо одговор.
KpajeM децембра прошле године конзул Ипен je представио je-
дан спис Прима Док^а Kojn je упуБен H>erOBoj екселенц^и грофу
Голуховском, у коме je об}аснио како he поступати с намером да
на лин^и програма саопштеног у Бечу постигне ствараше ynnje
Албанаца. Али, он jeдинo указу)е на пробе и припреме и препреке
Koje Турска власт изазива хапшешем Мурад-бега и Дервиш-бега,
али ништа не каже о pa3Bojy акц^е Koja би требало да доведе до
yHnje горских католичких племена, престанка крвне освете, ут-
вр!)иван>а општег мира у целом региону.
Осшвариван>е коншакаша са Албанцима
муслиманске вероисйовесши
Када je реч о одбрани ових територи)а, тренутно насел>ених
Албанцима, од словенског продора, шодеднако су важни, како ка-
толичка племена из Скадарског вила}ета, тако^е и Албанци мус-
лиманске вере из граничних подруч}а са Cp6njoM и jyroM Босне.
Наши конзули у Скопл>у и Призрену обавестили су нас о поку-
inajidMa да се приближе неким албанским беговима са граница,
Kojn су потврдили добру репутац^у Kojy je (Fol.572b) стекла аус-
три}ска администрац^а ме!)у муслиманским становништвом у
окупираним регионима, као и привлачну моБ Kojy наша админи-
страци}а почин>е да стиче у односу на муслимане са границе. Тако
се на пример, Хаци Молх Зеку, веома утица}ан у регионима ПеБи и
Т^аковице, поново понудио да ради на анекси}и Албанке од стра-
не Аустроугарске, али тренутно нам не изгледа препоручлшво да
почнемо да capaljyjeMO с н>име због тьегових одличних односа са
турском владом и шеговог карактера Kojn улива мало повереша.
Образование, ]език, школе, уцбеници
Ово je треЬа тачка програма акци}е, односно подршка национал-
ним стремл>ен>има у Албании у мери у Kojoj она HMajy за цил> умни
и матер^ални разво) читавог албанског народа, (наметнути терми-
ни, ви!)ени кроз коначан цил>, не кроз стварне тренутне околности)
483
У том погледу, информациями нас снабдева]у не само наши кон-
зули и католички свештеник из Албаните, веБ и молбе неких албан-
ских комитета у иностранству. Углавном се ради о захтеву да више
потрудимо око албанског )езика и уведемо га у тамошше школе.
У Албании nocrojn jeднa )едина муслиманска школа у Kojoj се
одржава^у часови албанског. Налази се у Корчи, отворили су je
неки албански патриоти пре 12 година и уз знатне потешкоБе ста-
да и дал>е oncTaje, са неких 80-100 1)ака. Нема нимало сумше да
би брига о албанском )езику у школама била на)бол>и начин да се
обезбеди чврста веза измену свих Албанаца мимо верских разлика
и припадности различитим племенима. Из тог разлога влада чини
што веБе могуБе напоре да задовол>и ту тежшу о нацики у католич-
ким школама под нашим Протекторатом, поставгьашем наставни-
ка ко;и зна)у )език и уво^ешем уцбеника на албанском. (Fol. 573)
У извешта)у дворског саветника фон Фукса има података о све-
му што je учишено у том смислу и Koje мере треба предузети.
Али и у муслиманским KpajeBHMa Албанке има великог ин-
тересоваша за наставу на албанском. Како турска влада показухе
равнодушност према овим албанским амбиц^ама, они се окреБу
мaлoбpojним кл>игама Koje су написали албански родол>уби у
иностранству. Те кшиге су об}авл>ене у Букурешту на инициативу
локалног комитета и разне присталице националног покрета су у
последше време од наших конзула у цeнтpaлнoj Албании тражиле
набавку веБег 6poja примерака ових кшига, било куповином, било
припремом и уприличавашем неког новог издаша.
Ова се молба можда мора узети у разматраше истовремено са
питашем уво^еша новог алфабета Kojn би био употребшив за оба
албанска диалекта, а тако^е и зajeднo са израдом jeflHor превода
на албански приручника Kojn круже у Босни и Херцеговини. За
сад су }едино у Букурешту питали да ли се ове кшиге могу наБи у
HeKoj кшижари, а одговор je негативан.
HajBehn допринос порасту важности албанског питаша Ayryje
се албанским одборима из }ужне Итал^е, Цариграда, Букурешта и
Соф^е, Kojn молбама упуБеним властима noKyniaBajy да кроз ре-
довна издаша шире и бране интересе свог народа у Албании.
Албанска издагьа
На)важни;е ме!)у албанским издашима je оно Koja je саставгье-
но на итал^анском jesnKy, „Nazione Albanese“, али не CBojoM
484
садржином, веБ повезаношБу са (Fol.573b) итали)анско-албанским
комитетима, чи)им би се гласником могло сматрати и о корима
Бемо касни^е говорити.
Треба тако^е поменути и часопис „Skipetar" (Албанац), састав-
л>ен на tockhJckom диалекту, об)авл>иван у Букурешту, новине
„Ittifak", на турском Koje саставл>а )едан Албанац из Дебра и Koje
излазе у Софией; месечно издатье „Албанка", саставл>ено на албан-
ском и француском, об)авл>ивано у Бриселу, Koje ypeljyje Фаик-бег,
Албанац из Конице, под псеудонимом Транк Спиро-бег.
„Nazione Albanese" je дефинитивно у служби итали)анско-ал-
банске пропаганде; „Skipetar" je посебно посвеБен интересима
Албанаца у Македонии и говори у корист }едног договора измену
Албанаца и Румуна; „Ittifak" у Софи}и je под утица^ем албанског
комитета у Цариграду и преко неких CBojnx чланова у вези са сул-
тановим окружением. Сви се ти часописе у Maiboj или Behoj мери
боре против утица}а Аустроугарске, oптyжyjyhи je да CBojy тери-
Topnjy жели да увеБа на рачун Албанаца. }едино се „Албанка" из
Брисела од почетка чувала непр^ател>ства према нама.
Та разнолика издан>а тренутно се не pacTypajy превише по Ал-
бании, делом због минималног 6poja Албанаца Kojn yMejy да чи-
Tajy, делом због потешкоБа Koje турске власти намеБу кружену тек-
стова овога типа по TypcKoj.
Joni у децембру 1896. се на савету Kojn je био посвеБен ситуации
у Албании и одржао се у Министарству спол>них послова, дис-
Kyryje о могуБности да ми саставл>амо }едан албански часопис или
jeflHO месечно издатье, чи)и би рад и мисиуа били да nojacne Алба-
нцима Kojn су н>ихови национални интереси и тако^е да стекнемо
присталице нашег програма. У том смислу, join смо током прошле
године направили припремне прелиминарне студне и на распо-
лагатьу нам je (Fol.574) предлог дворског саветника фон Талоци}а,
Kojn npenopynyje осниватье }едног албанског часописа у Задру Kojn
би био гласник Албанаца Kojn живе у близини овога града.
Наше йридруживан>е часойису „Албанща"
Истовремено разматрамо могуБност да за наше цил>еве иско-
ристимо неко од веБ nocTojebnx издан>а на албанском, Koja нису
непозната.
Прилика у том правцу пружа нам се преко уредника албанс-
ког часописа „Албанка" Kojn излази у Бриселу, а изразио je CBojy
485
жетьу да у Министарству спотьних послова изложи CBoje кшижевне
и политичке амбици^е. Та жел>а му je прихваЬена и Транк Спи-
ро-бег je пожурио да до!)е у Беч. Пошто су пажл>иво саслушали и
продискутовали ььегове цюьеве и средства Koja би им могла пос-
лужити, заключено je да nocTojn )една задовол>ава)уЬа подударност
измену шегових и наших цил>ева. Због тога сматрамо да je управо
исправно мислити да смо са Транк Спиро-бегом пронашли добар
инструмент за извршеше нашег програма и имамо намеру да га ре-
довно субвенционишемо у мери у Kojoj му то понашаше оправда.
На Taj начин, Транк нам препушта CBoj часопис на располагаше за
извршеше нашег плана. Поред кшижевно-истори}ско-економског
сад ржа) а, часопис he об}авл>ивати и повол>не политичке вести Koje
служе нашим интересима. Часопис he нам тако^е ста) ат и на распо-
лагашу и Транк je у обавези да у сваком тренутку об)ави материале
Koje му доставимо. Осим тога, он мора да се побрине и за расподелу
часописа у Албании. Али, шегове активности неЬе бити ограни-
чене на то. Он мисли да све оно што je осмиппьено полази од иде)е
о национално) уни)и Албанаца са перспективом неке евентуалне
ayTOHOMnje Албанке и да се н>ена зависност од Аустроугарске може
припремити, организовати и подстицати следеЬим средствима:
а) об)авл>иван>е и дистрибуци)а народних текстова са нацио-
налном тенденци)ом, али без уклапаша, без мрвице политике. У
том смислу, Транк Спиро-бег je обеЬао да неЬе клеветати или дис-
кредитовати Султана ни Турску владу, како би се избегло све што
би могло компромитовати национални покрет као револуционар-
ни (Fol.574b).
6) осниваше jeднoг патриотског удружеша
в) редовна кореспонденци)а са утица)ним Албанцима
г) слаше агената у стране албанске центре
д) стална пропаганда преко националних школа
t)) придоби)аше муслиманских религи)ских во!)а (сам Транк je
муслиман)
е) борба против страних пропаганди Koje теже политици по-
робл>аван>а и тлачеша албанске наци)е и подржава)у их Албанци
Kojn живе у иностранству, открива)уЬи и o6janiH>aBajyhn на об)ек-
тиван начин CBoje егоистичне, маше или више скривене цишеве,
на пример итали)анско-албански покрет, Kojn Транк onncyje као
потпуно итали)ански.
486
Оно што je након наших разговора са Транком састав/ьено за
децембарски 6poj, садржи crparernjy Koja иде врло у корист нашег
програма са Албанцима: без гледан>а верских различитости и ос-
тавл>а)уЬи по страни сво непри}ател>ство измену племена, садржи
иде)у у)един>ен>а и борбе свим силама за националне интересе. Та-
ко!)е се веома жустро расправл>а о потреби уво!)ен>а часова на ал-
банском )езику, о ypeljeiby улица, и о железничким путевима као
предуслову за економски разво} наци}е. Наши конзули у Албании
сад Mopajy да нас обавесте уколико Фаик-бег успе да дистрибуира
часопис по ширим круговима у Албанией и о томе какав о/цек по-
стони о н>ему.
Народно „йриче о Албанцима"
На савету kojh je одржан у Министарству спол>них послова до-
нета je одлука да се национална свест Албанаца no6yl)yje уз помоЬ
лако разумл>ивих прича о истории гьихових предака. За оства-
рен>е те одлуке почишемо са об}авл>иван>ем неких народних прича
на албанском, или конкретнее, пратеЬи говорни rernjcKH ди}але-
кат при чему Министарство спол>них послова плаЬа за трошкове.
Штампаше ових прича биЬе врло брзо готово и размишл>амо да
Албанцима обезбедимо узастопно читаше ових прича на дискре-
тан начин преко поверл>ивих агената. (Fol. 575)
Сшрана ишалщанско-албанска Пропаганда
Претходне године Министарство спол>них послова je пуно
пажн>е посветило раду на прикугоьану што могуЬе тачшдих ин-
формаци}а о амбици}ама других страних пропаганди у Албании.
На првом месту, бавили смо се итали}анском пропагандом, 6у-
дуЬи да она Hajnenihe и Hajonrrpnje ради супротно нашем утица)у.
Као тачка ослонца користе joj албанске колонке у Калабрии и на
Сицилии. Bpoj Албанаца се тамо креЬе измену 150.000-200.000.
Они су у основним цртама сачували CBoj матерши }език, али уве-
лико помешан са итали}анским и грчким речима. Криспи je био
raj Kojn je KpajeM седамдесетих година добио иде}у да организу}е,
енергично разви}а односе тих итали}анско-албанских луди са род-
ном земл>ом, и дал>е ради одржаван>а трговачких контаката са обе
стране }адранског мора. Овако je, преко тих односа, постало мо-
ryhe с т eh и неки утица} на политичке ставове Албанаца са источне
обале }адрана. Тако1)е седамдесетих година покреЬе се и наводно
487
кшижевни покрет, на албанском лингвистичком конгресу одржа-
ним у Лунгру у Калабрии у октобру 1895. године и у фебруару 1897.
На том конгресу je основано удружен>е „societa nazionale albanese“
- „албанско народно друштво“, чи}и je садаппьи председник адво-
кат Анселмо Лорекио, знатно енергични}и и радикализм од старих
умерених председника професора Де Рада и монет вора Камодека.
За}едно с тим друштвом основан je и други италЗанско-ал-
бански комитет у Напул>у, с управником Маркизом Аулета Kojn
се представл>а као директан потомак Скендербега и коме je Ита-
лЗанска влада признала право да носи титулу и оруж}е овог ал-
банског националног xepoja.
Од нашег амбасадора у Риму смо веома подробно обавештени
о (Fol.575b) покрету Kojn води „societa nazionale albanese“, на Kojn
пажл>иво мотри }едан наш доушник. У складу са првобитним ста-
тутом, н>ихове делатности требало би да буду jедино лингвистич-
ко-научне, усмерене на бригу о албанском }езику и на духовни и
ментални pa3Boj Албанаца са обе стране 1адранског мора, и стога
je било каква политичка тежн>а била исключена. Али на другом
лингвистичком конгресу су напуштени услови из почетних ста-
тута и у целини научни програм замешен }едним албанско-нацио-
налним програмом, Kojn je за цил> имао остваретье }едне самостал-
не АлбанЗе под италЗанским во^ством.
Актуелно италЗанско министарство се суздржно односи пре-
ма овом нереду Kojn се Hnje проширио на турску АлбанЗу, мада
бро}ни католички свештеници и, конкретнЗе, албански клер, одр-
жава}у односе са „societa nazionale albanese“ и привремено се де-
шавало да придобЗу неке албанске бегове из централне АлбанЗе.
На Kpajy, много пажгьивЗе морамо посматрати ову пропаган-
ду, пошто би се у случа)у шеног ширеша, а изостанка поставл>ан>а
препрека, могли поново догодити политички немири на Бал-
кану, и послужити као опасан инструмент италЗанске стране и
тако!)е политике ИталЗанске владе, обезбе!)у)уЬи joj одлучу}уЬи,
одре!)у)уЬи утица}.
Ишалщанске школе у Албанией;
среднее школе за Албанце у Ишалщи
Криспи}ева иници}атива из тог периода заслужна je и за от-
варатье школа „regie scuole italiane" у Албани}и, преко Kojnx je
постигнута ефикасна посеЬеност у католичким школама под
488
аустроугарским протекторатом, а тако!)е су се ме!)у Албанцима
пробудиле и извесне симпати)’е према Италии. Поред тога, ита-
ли]анска влада у Скадру одржава три државне школе и субвенцио-
нише шест религи)ских школа. Тако1)е je дипломираним 1)ацима
из итали)анских школа у Скадру у новембру додел>ено )едно место
у школи Сан Адриано у Козенци.
Ради се о средшо] школа, основано] првенствено за албанске ко-
лонке у Италии, Koja je субвенционисана из донаци]а, повезана са
]едним придруженим грчким семинаром. Чини се да je итали]ан-
ска влада стваран>ем овог места условила почетак другог лингвис-
тичког конгреса из Лунгра, Kojn je хтео да у Св. Адри]ана усмери
сре/цьошколско образование свих оних ко]и су учили у итали]ан-
ским основним школама у иностранству. У том цил>у je основано
посебно наставничко веЬе за албански и тражила су се слободна
места.
Мисле да he Албанцима порасти привлачност итали]анских
школа у Албании уколико итали]анска влада обезбеди места у
центрима за високо образование.
Не треба заборавити да, мада се итали]анска влада и дал>е ко-
ректно понаша vis a vis Аустроугарске, итали]ански конзули раде
против Аустри]ског протектората исто као и директори неких ита-
ли]анских школа у Албании.
Други албански комишеши - има их у Софией и у Букурешшу
Прикупили су информаци]е о н>има преко дипломатских аге-
ната у Софи]и и Букурешту, сматра)у их неважнима због тьихових
чланова и због средстава Koja и Maj у на располаган>у; итали]ан-
ско-албански комитети су покушали да ступе у контакт са н>има
али без имало успеха.
Сиже и резулшаши, закл>учци
Све досад поменуто приказу]е статье са ко]им се аустроугарски
агенти Mopajy суочити да би остварили програм саставтьен у де-
цембру 1896. године са цил>ем ствараша националног идентитета и
националистичких ocehaiba ме!)у Албанцима Османског царства,
а тако!)е се говорило и о средствима (Fol. 576b) ко]има Аустроугар-
ска располаже за повеЬаваше свог утица]а ме!)у тьима.
За сада нису могли постиЬи знача]ни]е резултате. Терен обух-
ваЬен деловатьем je тежак и недовольно проучен. Треба се обазриво
489
поставити. Током 1897. године, успели су да добро cnosnajy стан>е
у ком су приморани да де}ству)у, добро су се обавестили о стан>у
духа луди из различитих зона, могли су да испита]у стране ути-
ijaje и на основу тих искустава прилагоде CBojy тактику и изаберу
инструменте и начин инфилтриран>а ради спрово!)ен>а свог плана.
Припремл>ене су реформе тих образовних установа Koje омо-
ryhaBajy бол>е политичко искоришЬаваше протектората над Като-
личком црквом. Уколико побол>ша]у образование у окрузима Ал-
банаца католика, и то тако да се омладина идентифику|е са )едном
нацирм и оформи се националистички дух, неутрализоваЬе се
посеЬеност у итали)анским школама и итали]ански утица) у север-
Hoj Албании.
Много je теже свуда где се мора утицати на муслимане. Пока-
зано je да смо врло ограничени у уво^>ен>у и коришЬену средстава
Koja су планирана према програму Kojn je одобрен 1896. године.
Видели смо да je слобода креташа наших конзула веома ограни-
чена због надзора и помног присмотра локалних турских власти.
Наш амбасадор у Цариграду нам je у неколико узастопних навра-
та скренуо пажну на чишеницу да нам конзули у интересу наших
глобалних интереса у Османском царству Mopajy jaKO пажл>иво
поступати (Fol. 577).
Албанци се ocehajy несигурни}и због пораста националистич-
ких тежн>и суседних народа. Али, тек веома мали 6poj ших, понеки
младиЬ Kojn су у контакту са Албанцима из иностранства, виде
потребу за подстицан>е националног идентитета. Народ je веома
далеко од таквог размишл>ан>а. Прилика за ово има у централно}
Албании, врло их je мало на северу или на североистоку.
Конзул Ипен нас je обавестио о борбама измену племена Мали-
сори - у ПеЬи и у Т^аковици боре се присталице Риза-бега против
Зураи}евих присталица. Ови локални ратови обузима)у свеукупну
eneprnjy народа и не ocTaje простора за схватан>е да могу имати
за}едничке интересе националног типа. Скадарски ви^ени мусли-
мани тлаче католичка планинска племена, са границе са Црном Го-
ром и криве неке CBoje лидере што се нису одупрли кнезу Николи.
Са свих страна пристижу жалбе на неадекватну турску адми-
нистрац^у. Али, недоста}е интерна консолидаци}а незадовол>них
група. Са CBoje стране, Турска влада чини све што joj je у моЬи да
се раз}един>еност продужи, те храни конфликте измену католика,
490
православаца и муслимана, измену Гега и Тоски, пошто je шима
лакше владати ако су раз)едишени.
Из истог тог разлога Турска влада одби)а да испуни жел>у одбо-
рима из иностранства за отвараше албанских школа, побол>шаше
цаобраЬа)ница (путеви), и у мери у Kojoj буде Tpajao отпор у односу
на Турску владу, олакша албанско национално питаше, нама (Fol.
577b) тако!)е наноси штету ако радимо у том погледу ван граница
Протектората.
Не можемо рачунати на неко ефикасни)е деловаше наших кон-
зула нити на повеЬаше шиховог 6poja уколико непосредно не ин-
тервенишемо пред турском владом у корист побол>шаша ситу-
аци)е Албанаца. Према искуству Koje смо досад стекли, полуга,
покретач за оствариваше нашег албанског програма мора бити у
Цариграду. Као суседна држава, можемо интервенисати пред Пор-
том износеЬи аргументе да )една раз)едишена и незадовогьна Алба-
ни|а оставл>а отворена врата за стране интриге и nocraje терен за
потенци)ално опасне побуне, Koje he истовремено бити и почетна
тачка веЬих сукоба. Насупрот томе, )една у)едишена и културно
разви)ена Албани)а увеЬала би моЬ Турске и служила као покра)-
на тампон против свих српских и црногорских офанзива, и на raj
начин служити одржашу мирног статуса кво на Балкану, а ми исто
као и Турци желимо да такав статус norpaje дуго. Можда би )една
директна интервенци)а умашила сумшичавост турске владе према
нама и можда бисмо могли да je убедимо да нас послуша и е албан-
ско питаше промовишна исти начин како то чини за друге народе
у Империи.
Али, поврх свега, )една таква, директна интервенци)а пред
Портом осигурала би нам вредне симпати)е Албанаца, мефу шима
увеЬала престиж Аустроугарске и за последицу имала тражеше
контакта са нама, пошто чак и HajBarpeHnjn родол>уби Kojn за CBojy
земл>у желе самосталност уви!)а)у да народ нема способност да так-
ву политичку организаци)у оствари без помоЬи спотьа. Они желе
ту помоБ и биЬе задовол>ни због тога што ми отворено бранимо
шихове интересе. Овиме (Fol. 578) Ьемо дефинитивно завршити са
било каквом политичком пропагандом осталих сила у Албании.
Али, како сад croje ствари, Hnje сигурно да Ьемо постиЬи наше
цил>еве, односно, повести Албанце да за)едно и у)едишени бра-
не CBojy националну независност, упркос вези Kojy смо могли да
491
успоставимо са монсишором Докинем, и да наши конзули у Ска-
дру, Призрену, Валони и Драчу траже комуникаци)у са тамошшим
утица^ним особама. Hnje извесно ни да he у будуДности наше нов-
чане жртве за те цил>еве бити оправдане.
Монсишор Доки у свом извешта)у с Kpaja децембра, упуДеном
министру сполших послова, каже како CBoje деловаше мора да заус-
тави, да не побуди сумше Koje су код турске власти веД снажне, као
и код самих Албанаца. Не може се рачунати на корисне односе из-
мену наших конзула и албанских бегова наклошених ]едно) нацио-
нaлнoj ори)ентаци)и све док се на ова) или она) начин не распрши
не по в о л> ни утисак ко)и су Дервиш-бег и Мурад-бег оставили, а био
проузрокован путовашем конзула Ипена у средишшу Албаниту.
Не можемо занемарити мере Koje треба предузети како би се
наш програм из децембра 1896 остварио. Те мере Демо бол>е поде-
сити има]уДи у виду оне Koje су веД програмом предви^ене и оне
Koje су предложене након тог тренутка од стране наших конзула.
И оне су следеДе:
- Интервенци)а пред Портом у корист повратка Пренка Биб
Доде и у корист утвр^иваша неопходних гаранци)а за католичка
племена из горских кра|ева пограничног nojaca са Црном Гором,
како више не би трпели penpecnjy муслиманских бегова из Скадра.
- Препорука и подршка за )едну нову поделу турских noKpaj-
ни Koja би фаворизовала албански елемент. С тим цил>ем може се
можда наново разматрати предлог из 1880. године Kojn je ме^уна-
родна KOMHcnja за реформе тада изнела, везано за (Fol.578b) албан-
ске планинске округе.
- Осниваше школа Koje o6yxsaTajy курсеве на албанском и у
муслиманским деловима Албанке.
d) Опремаше тих школа приручницима и уцбеницима на ал-
банском.
е) Отвараше аустроугарских конзуларних канцелари}а у Елба-
сану, Тирани, Берату и ПеДи.
JacHO je тако^е и да Де све ове интервенте пред Портом захте-
вати да отворено o6jacHHMO нашу позиц^у у односу на албанско
питаше.
У том цил>у биДе потребно поново поменути следеДе:
- Уво^еше редовног и учесталог бродског транспорта измену
Скадра и лука Аустроугарске MoHapxnje.
492
- Утвр^ивагье непосредни)их трговачких веза са Албанирм
издаван>ем дозвола за путован>е албанским трговцима и повол>-
Hnje врсте робних тарифа за тьих.
- Утицан>е на административни савет отоманског друштва за
експлоатаци^у железничких лини)а, како би се технички и меди-
цински пунктови на делу пруге измену Митровице и Солуна аус-
троугарским гра^анима много више бавили, него што су то до сад.
- Образована младих Албанаца у аустри)ским гимнази)ама и
трговачким школама, као и осниваше представништава Koja им
одговара)у.
- Осниваше )едног тела да окупи наставнике албанског )езика,
било у трговачко) академики, било у државно] академики за ори)ен-
талне )езике у Бечу.
Сем тога, с посебном пажн>ом треба проучити тему Kojy je пред-
ложив дворски саветник фон Талоци и царска и крал>евска цивил-
на влада из Задра, о томе да ли и на Kojn начин албанска колонка
у Борго ЕриБеу може користити Hanioj политичко) акци)и у Алба-
нией и Koje последице може имати намера осниваша )едног албан-
ског листа у Задру.
Беч, 11. jaHyapa 1898.
Цвидинек
493
Анекс IV: Стан>е националног покрета
у Албанией крадем 1901. године и однос
Царске и кратьевске владе са н>им472
У меморандуму о разво]у акци]а предузетих зарад гарантоваша
политичких интереса Аустроугарске у Албании, Kojn сам Banioj
екселенци]и представио 11. jaHyapa 1898, веЬ сам имао прилику да
укажем Koja су се тако стриктна ограничена поставила око утица) а
Kojn Царска и крал>евска влада врши на национални покрет Kojn
се по]авио у Албании, у смислу да турска влада евентуално janane
албанских националних ocehana посматра као претиу сопствено]
суверености те тако, блокира]уЬи их, преиспиту)е све напоре усме-
рене на у]един>ен>е различитих албанских огранака.
У овом смислу, Висока Порта (Турска) у од тада протеклим го-
динама, апсолутно Hnje мешала cBoj став. Тачно je да су се за то
време одржавале скупштине yTn4ajHHx Албанаца у ПеЬи и Дебру,
уз претходно обавештаваие централне власти, и делом, тако!)е
због сопствене инициативе, скупштине на KojnMa je наводно тре-
бало да се дискуту)е о за}едничким интересима различитих ал-
банских огранака. Ме^утим, учинивши то, турска влада je на уму
}едино имала }едну лигу Албанца муслиманске вере, nnje je во!)е
намеравала да придоби}е за jeflHy борбену, параво}ну организаци}у
за албанску националну одбрану; ма какав савез са хришЬанским
планинским лозама требало je спречити подстицашем верског фа-
натизма. За разлику од тога, они Kojn су се на тим скупштинама
огласили, nsjaniibaBajy се у корист ствараша школа ко}има би jesnK
наставе био албански, као и за веЬе узимаше у обзир албанског
становништва у локално] администрации и кориговаше терито-
pnjanHHX разграничена у складу са облашЬу утица}а албанског
}езика, из Цариграда су и дал>е игнорисали.
Тачно je да се 6poj турских школа у окрузима Косово и Мо-
настир вишеструко повеЬао, али je албански }език и дал>е исклю-
чен из них. Забранено je растураше книга са албанским тексто-
вима, а спречен улазак у Турску албанских новина Koje излазе у
иностранству.
472 HHStA, РА I, К. 473, Der Stand der nationalen Bewegung in Albainen am Schlus-
se des Jahres 1901 und das Verhaltnis der k. und k. Regierung zu derselben, Zwie-
dineck, Janner 1902.
494
У таквим околностима било je тешко постиЬи проширеше об-
ласти унутар Koje би наша молба за поштоваше националних ин-
тереса Албанаца могла имати неког ефекта.
Ме^утим, наш труд да постигнемо нешто у том правцу наста-
вио je да се разви}а без прекида и можемо указати на неки напре-
дак у остваривашу програма деловаша какав je представшей 1896.
године, упркос свим потешкоЬама Koje су се испречиле пред нас
због неповереша турских власти.
Осим услужности Kojy je Царска и крал>евска влада посветила
побол>шавашу организованна католичких образовних центара у
Албании о коj има води бригу, уложила je нарочит напор да ступи
у контакт са муслиманским становништвом у земл>и и понуди му
доказ CBojnx добрих намера.
БудуЬи да je веома тешко рачунати на одобреше Високе порте за
отвараше аустроугарских конзулата у }едном или другом централ-
ноалбанском граду, за оне у ко}има доминира муслимански жи-
вал», прона^ено je решеше тако што су у летшим месецима носио-
ци царских и крал>евских конзулата из Валоне и Драча неколико
недел>а боравили у Берату и Тирани, и тиме добили прилици да из
прве руке ynosHajy услове живота у окрузима нешто удал>ен^им
од обале. Сасвим природно, у почетку су наишли на веома хладан
и неповерл>ив npnjeM како од стране власти, тако и од становништ-
ва, али се он из лета у лето поправл>ао, будуЬи да су наши конзули
CBojnM исправним понашашем, избегава}уЬи ма какво уплиташе
у унутрашше ствари администрац^е, оповргли сумшичавост ло-
калних власти Koje су веровале да HMajy намере да неповол>но ути-
чу на становништво и против опстанка турске власти. У мери у
Kojoj су односи наших конзула са владиним органима почели да
/jobnjajy курс Kojn je све више задовол>авао, постизало се и да нез-
ванични кругови crynajy у контакт са шима, не губеЬи из тог раз-
лога наклоност сопствене владе.
Извешта^и царског и крал>евског вицеконзула Крала у Монас-
тиру, Kojn je потихо обишао CBoj пространи конзуларни округ,
yno3Hajybn се са земл>ом и л>удима Kojn га насел>ава}у, користеЬи
прилику да оствари контакт са неколицином веома поштованих
албанских бегова, Kojn се истину тиме што су верни родол>уби, пру-
жили су нам вредно усмереше за вредноваше албанског питаша.
495
Ослан>а)уЬи се на податке Koje смо тим путем добили, и на остале
вести пристигле из веродосто)них извора, данас можемо имати по-
мало сигурни)у представу о простиратьу и знача) у кругова у ко)има
je идeja о еволуци}и Албани}е као наци}е у правду независности
пустила CBoje корене и Koja, уз одговара}уЬи подстрек, обеЬава да
he наставити да се развита чак и снажни}е него до сада.
У том смислу, nocToje велике разлике измену разних делова Ал-
баните, Koje подстичу или отежава^у културни разво} н>ених ста-
новника, према природним склоностима наци}е и прошлости.
Од пре неколико векова албански народ, приморан да у сигур-
ности Kojy им пpyжajy родне планине заштиту тражи од страна-
ца Kojn су желели да им поробе домовину, остао je подел>ен на две
велике трупе Koje су се, тако }една од друге раздво}ене, настаниле
у албанском подруч}у налик планинским венцима Алпа, од Црне
Горе до врхова Пиндских планина.
HajceBepHnjn огранци ових трупа, Kojn су се настанили на стр-
мим планинама Koje се пpyжajy североистоком слива Скадарског
jesepa и неприступачним обронцима Шар-планине, нису имали
друге него да привремено призна}у надмоЬност српских KpajeBa и
да касни}е, пошто су им земтьу осво}или Турци, резигнирано трпе
владавину н>ихових султана; }едино су захвал>у)уЬи заштити Kojy
им je пружала позици}а шихових планинских утвр^еша и CBojoj
ратничко} храбрости чак и под ту!)ом чизмом успели себи сачу-
вати неку самосталност. У католичким планинским окрузима из
Скадарског вила)ета, као и у веЬем делу муслиманских територгца
у ПеЬи, Т)аковици и Призрену, султани никада нису били у стан>у
да CBojy сувереност у пуном обиму искажу. Meijy Албанцима ка-
толичке вере из области Мирдита и са планина високог Скадра,
као и ме!)у pannje помин>аним муслиманским гранама, позици}у
државног ауторитета заузима глава огранка фамили}е, утица} ста-
рих племенитих лоза и, као у далеким библи}ским временима,
paterfamilias има исти несметани и непграничени ауторитет.
Свим овим гранама породица одговара да султана виде као свог
главешину, уколико се ради о томе да их штити од ту!)их малтре-
тиратьа; спремни су да му служе као да их позива у рат; ме^утим,
ништа неЬе да зна)у о пореским обавезама или о обавезном слу-
жен^ BojHor рока и прибегава}у ору ж} у чим покуша}у да им уве-
ду облике администрац^е противуречне старим патри}архалним
496
институци|ама и тьиховим привилеги}ама. За н>их нема ничег ва-
JKHHjer од за}едничког интереса CBoje гране породице, иако им и
далье недоста}е ocehaj националне припадности ко)и би различите
гране у)’единио ради за]едничке одбране и плодоносног културног
рада. То се с нарочитом jacHohoM примеБу)е у чаркама Koje се ме!)у
различитим племиБким лозама толико често понавл>а)'у у борби
за доби)ан>е контроле над сваким од округа, а како би тр^умфо-
вали у сукобу, неретко се користи помоБ Kojy им може да пружи
локална власт против непри^ательа из сопствене нацике. Са CBoje
стране, турска власт воли да распламсава ове локалне сва^е, без
бриге о штети по земльу Koja може да проистекне из тога, пошто у
раз)един>ености Албанаца види бастион сопствене доминаци)е над
шима и рачуна да се тим средством послужи како би потискивала
евентуалне желье хришЬанских во!)а са српско-турске границе за
подизашем устанака. Из истог разлога турска влада тако!)е ника-
да Hnje разматрала да спроведе разоружаваше северноалбанских
грана, веЬ je ради)е повла^ивала и показала више толеранци)е пре-
ма побунама и бруталности шихових во!)а, Kojn су, као Хаци Зека,
Али Риза-бег, Баарам Цураи измену осталих, желели да nrpajy на то
да буду пр^ательи зем/ье.
Услови за развод албанског националног осеЬаша погодной су
у делу Албанке Kojn се налази измену река МаБе и Bjoce, на jyry
се граничи са Пиндским планинским венцем и планинским те-
ренима 3aropnje и |ан>ине; на истоку са долином Црног Дрима и
сливом Охридског jesepa и врховима планинског венца Грамоса.
Ту je пе}заж суштински друге природе. Од стрмих врхова Ескар-
да разгранато се cnynrrajy планински венци Централног албанс-
ког масива. Реке, попут Шкумбе и Семана, теку са тих врхова и из
слива Охридског jesepa ка мору и oMorybaBajy комуникац^е из-
мену приморских градова и оних у унутраппьости землье. Главна
трговачка рута у том делу централне Албанке полази од Драча и
пролази кроз Елбасан и Охрид ка Битольу и далье ка Солуну, и тиме
се, у главним цртама, поклапа са путашом старог римског пута по-
знатог као Виа Егнатиа. |едан други пут води од Валоне, пролази
кроз Берат и Корчу до KacTopnje у Македонии. Одувек су овим са-
обра^ницама до Албанке стизале робе и идeje напредн^их ци-
вилизованих народа Западне Европе мада су, с друге стране, они
отварали врата и за непр^ательска продираша српских, бугарских
497
и, коначно, турских осва)ача. Тако се догодило да су се окрузи из
централне Албаните, мада су владари Kojn н>има господаре славно
учествовали у xepojcKoj одбрани отацбине под во^ством Скендер-
бега, морали, ме^утим, безусловно потчинити турско) владави-
ни, под ко) ом су земльопоседници са тих територи)а j едино могли
сачувати власништво над сводим добрима као над феудима, под
условом да се преобрате у веру cbojhx ocBajana. Ова) услов им je
изгледао подношльив, утолико пре што су султани |едино захте-
вали да се они одазива)у на позиве за формираше во)’ске а, што се
осталог тиче, администрац^у землье препуштали локалним пле-
миЬким лозама. Али, када се под владавином султана Махмуда и
шегових наследника облик администраци)е променио, а из престо-
нице су или из других турских провинци)а у централну Албани)у
као намесници послате паше, ме!)у албанским беговима ко)и су се
преобратили у ислам, пробудио се дух отпора и то je истовремено
био почетак напора да се путем брижльивог неговаша свог нацио-
налног }езика одупру губльешу националности од шиховог народа,
планираном из Истамбула, и био je то почетак одлучности да се за
сво)'е националне интересе боре до последшег даха.
Може се реЬи да су централноалбански градови Берат, Kpyja, Ти-
рана, Елбасан и Корча данас главна жаришта албанске националне
иде}е, 4HjeM je разводу и ширешу посвеЬен читав низ истакнутих
родольуба Kojn шире пропаганду о H>oj, усменим и писаним путем.
Дервиш-бег je jeflaH од Haj6orarnjnx угледних Албанаца у Елба-
сану; у Тирани има чланова веома разгранате лозе Топтани, Kojn
су пред себе поставили задатак да CBoj народ образу)у по нацио-
налном питашу; док фамил^а Бриони из Берата, и посебно Вльо-
ра из Валоне, има)'у исти такав став, али, како не желе да угрозе
наклоност Kojy HMajy од централне владе, CBojy националну свест
исказу)у на jeдaн маше отворен начин.
Чишеница Kojy вреди споменути je ствараше по }едне школе за
дечаке и дeвojчицe у Корчи, за Koje су Албанци хришЬанске и му-
слиманске вере с истом добром вольом набавили неопходна сред-
ства.
KpajeM 1898. године, школа за дeвojчицe je имала 45 ученица, од
Kojnx je ших 16 исповедало ислам. Ме^утим, jeднa султанова на-
редба приморала je родите/ье ових других да сво)‘е Берке одведу из
школе, тако да су сад присутне само хришЬанке.
498
Забрана Kojy je турска влада ставила на растураше ма каквих ал-
банских издаша и Koja поставлю разне врсте препрека образован^
народа, проузроковала je да се неки од на}истакнути}их албанских
бегова обрате нашим конзулима у Монастиру и Драчу, молеБи да
их они подрже у шиховом образовном раду тако што Де им набави-
ти уцбенике на албанском и новине и остала издаша Koja o6jaBjbyjy
албанска друштва у Букурешту, Софи}и и Александрии. Мада се
због негативног става турских власти ова молба Hnje могла узети
у обзир сем у веома ограничено} мери, нешто се морало десити да
убеди Албанце у интерес Kojn Царска и кральевска влада види у
шиховом културном разво}у и задоби}е повереше да би, у случа}у
да им буде потребно да против напада страних елемената бране
CBoje посто}ан>е као наци}а, Аустроугарска стала на шихову страну
Уво1)еше албанског као }езика наставе у сеоским школама Koje
ми субвенционишемо, како у Скадру, тако и у Тирани, оставило je
на}бол>и утисак, }еднако као и одобреше нимало занемарл>иве суб-
венци}е за допринос одржав школа у Корчи. Што се осталог тиче,
Царски и крал>евски конзули из Скадра, Бито/ьа и Драча, пригод-
ним даровима и донаци}ама, довели су себе у ситуаци}у да могу
одржавати при}ател>ске односе са на}утица}ни}им л>удима оданде.
Показало се да су за цильеве Koje следи Царска и кральевска вла-
да у Албании веома корисни односи Koje смо започели са дирек-
тором албанско-француског часописа ко}и се об}авл>у)е у Бриселу.
То месечно издаше Koje ми субвенционишемо и Koje ме^у CBoje
сараднике рачуна и Албанце хришБанске и муслиманске вероис-
повести, поставило je себи задатак да путем образовних чланака
Kojn пружа}у доказе о за}едничком културном раду, албанском
народу омогуБи спозна}у CBoje истортцске прошлости, указу}уБи
на успехе Koje су у roj области имале друге наци}е, боре се про-
тив парти}ске и верске мржше и залажу се за уни}у свих албанских
огранака не зауставл>а}уБи се много на различитим вероисповес-
тима и локалним предрасудама.
Упркос одлукама Koje забрашу)’у дистрибуци}у овог издаша у
Албании, круг читалаца Kojn он тамо има шири се из године у
годину, а од 1899, уз месечник, nojaB/byje се тако^е на сваких четр-
наест дана мала „Албани}а“ (Albania ё vogel), Koja у CBojy сопствену
земл»у доноси вести од посебног политичког значаща и кратка оба-
вештеша о дога!)а}има за Koje вреди сазнати.
499
Напори Koje на польу )езичког у)един>ен>а улаже управник изда-
ла „Албани)а“ на албанском, доста су вредни помена. Две главне
гране албанске расе, Тоске, ко)и заузима)у )ужни део територи)е и
веБи део централног, и Геге, ко)и су распростран>ени севером и нар
северни)им делом централне Албаните, раздво)ене су коритом реке
Шкумбе, Koja црта и )езичку границу ме!)у н>има. Ди)алектална раз-
лика измену }езика корима ове две гране говоре тако je велика да
се Тоске и Геге уопште не разуме)у или барем веома тешко ако не
позна)у ди) алекат оног другог. Томе се може додати и да се Геге и
Тоске служе различитим словима у свом писму. Док се ме!)у Гегама
и далье користи алфабет ко)и je у Скадру компиловао бискуп Бог-
дан кра)ем XVII века за издаван>е верских текстова, Тоске се служе
касни)им алфабетом ко) и се по)авио у Цариграду. Догодило се да се
1879. године у турско) престоници истовремено обрео велики 6poj
Албанаца с а изразитом националном свешЬу, на чи)ем челу су била
браЬа Фрашери: Абдул-бег, Наим-бег и Сами-бег. Тада су створили
алфабет ко)и се данас простире Албани)ом од )ан>ине до Тиране.
Фаик-бег, директор часописа „Албани)а“, с обзиром да je и он
сам Тоск муслиманске вере, сматра да су )езичке разлике суштин-
ска препрека за ближе jединство измену северне и )ужне гране ал-
банског народа. Стога je предузео задатак да припреми терен како
за постизаше )езичког )единства путем )едног новог алфабета ко)и
би у)едначио, колико je то могуБе, посто)еЬе разлике, и истовреме-
но би допунио лексику )езика тако што би повратио речи Koje пре-
живльава)у раштркане по селима и у старим народним песмама,
али их je веЬина говорника позаборавльала. Идентичан je и циль
ко)и има)у радови )езичког удружеша основаног у Скадру 1899. од
стране опата Мирдита, монсишора Прима Доки)а. Тачно je да ал-
фабет ко)и ово удружеше употребльава у сво)им издашима join увек
наилази на упорно противльен>е неких албанских бискупа, мада
се то пре свега може приписати малим супарништвима, пошто
нису сви бискупи позвани да capaljyjy у раду. На)веБа )едностав-
ност алфабета Лингвистичког друштва, одговара)уБа слова за све
словне знакове ко)и се користе у веЬем делу романских )езика уз
предности што Бе временем без сумн>е достиБи општу прихваБе-
ност и што Бе на Kpajy учинити да чак и тренутни противници
новог алфабета промене сво)е негативно мишльен>е. Часопис „Ал-
бани)а“ je сво) алфабет прилагодио ономе Лингвистичког друштва
500
из Скадра, да разлика буде што маша, a jeflaH албански часопис
ко)и излази у Египту усво)ио je Док^ев алфабет.
То представ/ьа значащая корак напред ка постизашу толико же-
тьеног )езичког ^единства, Koje he, с друге стране, сву CBojy корист
показати ^едино кад Тоске, Kojn се сад држе Фрашери)евог алфабе-
та из поштоваша према шегов створител>у, буду упознали са новим
писмом.
Поред тога, последших година, Фаик-бег и Лингвистичко друш-
тво из Скадра максимално агилно су се бавили писашем и об)ав-
живашем кшига корима треба да се надомести тако приметан не-
достатак дидактичких материала и лектире Koja одговара ширим
круговима читалаца.
По прво) подави )едне историке Албаните Kojy je саставило Цар-
ско и крал>евско министарство спо/ьних послова и Koja je o6jaBn>e-
на у Бечу, и након шене дистрибуц^е у земл>и Kojy су обавили л»уди
од повереша, Лингвистичко удружеше из Скадра припремило je за
oбjaвл>ивaшe и следеБе кшиге: 1) албански буквар, 2) jeflHy кшигу
лектире за други разред основне школе, 3) }едну албанску грамати-
ку, 4) jeflHy кшигу основне аритметике, 5) први део катахизиса и 6)
jeflHy црквену ncTopnjy.
Све послове je надзирало Министарство спожних послова, Koje
je тако^е и финансирало CBoje издаше и дистрибуц^у у виду ди-
дактичког материала у школама Koje пpипaдajy д^ецезама Ска-
дар, Сапа и Мирдита.
Уредник часописа „Албанка" je у том истом периоду об}авио
jeflaH Планински алманах за 1900. годину, join jeдaн за 1901, поврх
jeflHor буквара албанског jesnKa намешеног одраслим особама. Je-
зуитска niTaMnapnja у Скадру o6jaBwia je кратки увод за поболлпаше
ysroja стоке с насловом: ,,3Ha4aj ysroja стоке за просперитет сел>ака“.
У сарадши са часописом „Албанка", Фаик-бег je CBojnM читао-
цима тако!)е подарио неколико брошурица Koje садрже приче ин-
спирисане истор^ом земл>е.
Одличан npnjeM на Kojn су наишле све ове публикац^е изашле
на албанском }езику, указу}у на живу потребу за образовашем ста-
новника Kojn су стекли свест о concTBeHoj yMHoj заосталости у пе-
ревешу са културним нивоом осталих балканских народа.
Турска влада узалуд покушава да заустави oeaj pasBojHH про-
чее не o6pahajyhn пажшу на поновжене молбе Албанаца за
501
формирашем школа где би настава била на албанском. У неколико
градова централне Албанке веВ су настала удружеша Koja су соп-
ственим средствима запослила наставнике како би они у локали-
ма, Kojn су посебно у ту сврху изна}мл>ени или су их неки патриоти
уступали бесплатно, давали часове читаша на сопственом )езику
становницима жел>ним учен>а. |едан задовол>ава}уВи аспект je да у
ово) зajeдничкoj активности учеству)у у под}еднако} мери угледни
хришВани и муслимани, а различите вере нису ни на ко)и начин
препрека Toj сарадши.
То што je сукоб измену ислама и хришВанства у центра л Hoj Ал-
бании маше оштар него у североисточним деловима земл>е треба
у добро} мери приписати и утица}у и толерантном посредовашу
дервишког реда бекташа, чи}и главешина има седиште у Теки (са-
мостан) у селу Дервени, близу Kpyje, и Kojn толико поштоваша ули-
ва муслиманском свету, а будуВи да je и он сам Албанац, изражава
топле симпати}е за културне и националне тежше CBojnx земшака.
При процени сташа у централноалбанским кра}евима, не могу
се занемарити догами Kojn су веВ у прошлом веку навели гране
албанског народа из ових округа да остваре контакт са Албанцима
са jyra.
Али, паша из Репелена, Kojn je желео да влада }едном Албани}ом
независном од Високе порте, измену 1780. и 1810, делом кроз бит-
ке из Kojnx je изашао као победник, а делом сопственом лукаво-
шВу, ставио je под ceojy власт читаву територи}у измену Шкумбе
и Амбраки}ског залива. Град у коме je сместио сво} двор, }ашина,
претворио се у место доласка на разговор свих ко}и желе да до-
6njy намештеша и какве почасти. Под шеговом заштитом, индус-
три}а и трговина су цветале. Мада ни)'е умео да чита, умео je да
цени важност високог образоваша. Подстицао je ствараше грчких
школа у }ашини, у ко)'има су албанску омладину образовали грч-
ки наставници, Kpaj деце хеленског порекла, знатно бро)ни}им од
ших. У борбама Koje je Али водио против Високе порте за одбрану
CBoje власт, под CBojoM je заставом, осим албанских бегова, окупио
и арматоле (шефове банди). По шеговом паду, хришВанска племе-
на са планина Сули и Химара учествовала су у грчким ослободи-
лачким ратовима. Осниваше младог грчког крал>евства, граница
je померена ка Амбраки}ском заливу, док je равница }ужно }ашине
остала под влашВу грчког становништва, Koje се током борби за
502
ослобо!)еше тамо настанило, и натерало Албанце да се повуку у
планинске кра)еве /ашинског вилайета. Грчки )език се тад претво-
рив у доминантан у ^шини, а албанске бегове je коштало силног
труда да задрже CBojy претходну позици^у доминаци^е у односу
на грчко становништво у земл>и. Уколико разматрамо тренутну
размештеност становништва по Jашинском округу, у Бератском
дистрикту (санцаку), не налазимо више од 1.272 Грка, у односу на
136.000 Албанаца; у Т)ирокастри, 27.000 Грка у односу на 110.000
Албанаца; у Превези обе су народности маше или више у равноте-
жи; за разлику од тога, у Цшинском дистрикту веБ има само 47.500
Албанаца у односу на 100.000 Грка. Становници централне Алба-
Hnje у овом расту удела грчког састава виде опасност по CBojy хе-
reMOHnjy. Кад je на Берлинском конгресу 1878. године предложено
ширеше Грчке до Каламе у Епиру и Саламбри}е у Тесал^и, бегови
са jyra Албанке, на чи}ем су челу cтajaлa два припадника фамили^'е
Бриони покушали су да привуку све TOCKnjcKe лозе ка jeflHoj лиги
с цильем да одб^у било какву анексгцу албанских територ^а од
стране Грчке. А касн^е, када je Грчка 1881. године преузела округе
Арте, Трикале и Ларисе, по границама утвр^еним на амбасадор-
CKoj конференции у Цариграду, Албанци из централне Албанке
су сматрали да je HajMaH>e што могу учинити одржаваше нацио-
налне свести живом у свом народу, подстичуЬи народни je3HK и
ближу ynnjy са cbojom браБом са jyra и са севера, како би зajeднo с
шима, спречили свако ново смашеше албанске територ^е.
Гласови, Kojn су на }авним скуповима од турске владе захтевали
заштиту националних интереса албанског народа, поштоваше ши-
ховог je3HKa у школи и на судовима, o6jeflHH>aBaH>e различитих ма-
ших административних округа у jeдaн велики национални и зао-
кружени, постали су CBe.6pojHnjn и постелено су подизали cBoj тон.
Да je по завршетку последшег грчко-турског рата, у ком су албан-
ски огранци одлучно подржавали султана, одби}а)уБи грчки на-
пад, Висока порта одобрила горепоменуте жел>е, у рукама би има-
ла во^ство над националним покретом у Албании добивши тако
могуБност да суштински оснажи сопствени ауторитет у земши.
Такав уступак не би турску власт довео ни у какву опасност, пошто
je чишеница да веЬина албанске нац^'е исповеда ислам, допринела
да joj се, упркос свему, останак у савезу са Османл^ском цареви-
ном учини пожел>ним. Ме^утим, у Цариграду су забринути да би
503
национални покрет из Албаните могао потпомоБи стране тежше и
стога се Hnje узело у обзир да то може произвести значащие незадо-
вол>ство Koje he умашити верност )едног екстремно важног народа
за одбрану Импери)е.
Суочени с немогуБношБу да, услед негативног става власти, у
сопствено) домовини разви)у делатности Koje би користиле нацики,
неки од на)бол>их синова Албаните отишли су у иностранство, де-
лом да умакну од сумшичавог надзора, а делом да се безбеднее ба-
це на посао ослоба!)аша CBoje отацбине од тлачен>а Koje je притиска.
Видимо како се у Цариграду, Букурешту, Софией и Каиру jaB-
jbajy удружеша, Koja се труде да шире пропаганду у корист веБег
поштоваша стремл>ен>а ка Албанией, да joj се тарантулу неопходне
институц^е за pa3Boj нац^е, подсеБа}уБи Албанце Kojn живе у
иностранству на мучно сташе шихове браБе у домовини и anenyjy за
подршку Тачно je да тим тежшама недоста)е }единствено усмереше,
jep пречесто изазову расправе и сва^е, да се вии ко има веБину, и
неретко утичу на активности шихових чланова. Упркос томе, оне
тако^е доприносе и одржаваше живим интересоваша за судбину
шихове домовине ме!)у Албанцима Kojn се налазе у иностранству.
БЬихова инициатива заслужна je за nojaey читавог низа албанских
издаша Koja су, почев од Букурешта, успела да стигну до Албанке -
уз шихову подршку угле да ли су светлост дана „Shkiperia" и помену-
те новине „Yll’i Shkjiperise“ (Звезда Албанке), издаша Koja су се то-
ком краБег временског периода успешно o6jaBjbHBana у Букурешту.
Нема сумше да нема довольно средстава Koja би овим новинским
подухватима обезбедила тра}ни успех. Преко Фаик-бега, Kojn одр-
жава близак контакт са свим овим удружешима, и преко Царских
и кра/ьевских делегата нашег представништва у Букурешту, Цари-
граду, Соф^и и Каиру, у сташу смо да им контролишемо актив-
ности, и до данашшег датума нису добили неки веБи 3Hanaj.
Од акцт-ija поменутих албанских удружеша до сада je много
жустргца била она итали}анско-албанске пропаганде. БЬиховим
програмом, и она се окренула томе да подстиче национални ин-
терес албанског народа, мада joj je аутентични циль делатности
био подстицаше итал^анског утица}а. Оваква политичка тежша
постала je очигледна високопарним публицитетом какав je, посеб-
но последших година, у Италии подизан, зарад оствариваша бли-
жих односа са Албан^ом. Уместо претходног „Societa nacionale
504
albanese", удружеша Koje се пре свега бавило оснаживашем албанс-
ког )’езика у бро)ним албанским колони)ама Калабризе и Сицили)е,
упркос томе што су веЬим делом веЬ биле итали)анизоване, пода-
вила се 1900. године „Lega nazionale albanese"- „Национални савез
Албанца", разграната лига са комитетима у скоро свим местима
jyra Италике насе/ьеним итали^анским Албанцима. У служби ових
удружен>а сто)’е новински органи: „La nazione albanese", „Albania",
„Nueva Albania" као и „Gazetta albanese", об)авл>ивана у Напулу,
Kojy je основао комитет „pro patria". У свим тим издагьима Аустро-
угарска je представлэена као сумн>ива jep протекторат Kojn врши
над католичким институц^ама из Албанке, користи за припре-
му пута будуЬе окупац^е земл>е. Тако^е су се на конгресима, Koje
су одржали „Lega" у Напульу и Риму, чули гласови у том правцу и
одобрили су се меморандуми Kojn захтева)у од итал^анске владе
да предузме мере како би се изборила са страним утица) ем у Алба-
нии. ове инициативе нису биле у потпуности занемарене на са-
ветовашу; спроведен je низ мера итал^анске владе, Koje одговара}у
молбама Koje су формулисане на конгресу.
Након што су у Скадру веЬ посто}але три итал^анске школе,
конкретно, }една основна школа за дечаке, join }една за дево}чице
и jeflHe jacne, 1899. године je тамо тако!)е отворена и }една треЬа,
итали)анска „scuola commerciale" - „трговачка школа", и по вести-
ма Koje имамо, у припреми je и свечано отвараше одговара)у11их
итал^анских основних школа у Драчу и Валони.
Након реформе, Основна школа Сан Адриано у месту Сан Де-
метрио Короне (Итал^а) из}едначила се са државним гимназ^а-
ма, а н>ихова општа инспекц^а пребачена je на „ispettore generale
delle scuole allestero" (институц^а итал^анског Министарства
спольних послова - високи надзорник школа у иностранству).
Ор^енталном кра/ьевском институту из Напул>а придружена
je катедра за албански }език, итали}ански конзулат у 1ан>ини je по-
дигнут на Kareropnjy генералног конзулата, у Драчу и Валони су
отворени итали}ански вицеконзулати.
Влада je одговорила на жел>у за ботьом речном и поштанском ко-
муникац^ом измену лука; и измену итал^анских и албанских тр-
говачких центара тако што je увела два путоваша недетьно, уместо
претходних путоваша на сваких четрнаест дана, дуж албанске
обале, о трошку Итали}анског наутичког друштва из Апулее.
505
Сем тога, за}едно са лини}ом из Бриндизи}а, реком Боганом je
прорадио локални сервис на парни погон измену Медове и Обо-
ти)а (место за пренос робе из Скадра) и формирала редовна по-
штанска услуга измену Оботи}а и Скадра.
Кроз све ове мере назире се намера итали}анске владе да помоБу
интензивне конкуренци}е са свог места истисне Аустроугарску,
Koja je дотад у Албании заузимала повшаЬен положа}, због школа
и верских образовних институци}а Koje субвенционише Царска и
кральевска влада, CBojnx поштанских услуга и пловних саобраЬа}-
ница.
Не може се пореБи ни да je ова изненадна итали}анска актив-
ност привукла доста пажше и због ту настан>ених итали}анских по-
даника и штиБеника посебно радосно примльена у Скадру и прио-
балним градовима Албани}е. Ме^утим, уопштено говореЬи, сами
Албанци, не да}у се збунити оваквим поступцима. Чин>еница да
се све итали}анско-албанске новине и остала издан>а саставльа}у на
итали}анском, а сем тога, у школама Koje Итали}а држи у Албании
ни}е отворен пут за наставу на албанском, омогуБава jacHO сагле-
даван>е политичких цильема коме служе и за последицу има да ита-
ли}анска дела милоср^а наилазе на велико неповерен>е, посебно,
ме!)у Албанцима муслиманске вере из централног дела Албани} е.
То не мен>а чин>еницу да треба с на}веБом пажн>ом мотрити
стан>е како школе Koje субвенционише Царска и кральевска влада у
Албании не би пружале слаби}е резултате од итали}анских, а Ита-
ли}а на польу економи}е не престигне Аустроугарску.
Због тога je Царско и кральевско Министарство спол>них посло-
ва у више наврата скретало пажну аустри}ском Царском и кральев-
ском Министарству трговине и ма^арском кральевском о потреби
да се аустроугарска трговина у Албании подржи проширен>ем
нечег налик пловно} саобраЬа}ници измену лука Трет и Ри}ека и
места на албанско} обали. Ову инициативу покренула je ма^ар-
ска страна тако што je измену Ри}еке и Оботи}а увела саобраБа}
на сваких четрнаест дана о трошку Ма^арско-хрватске поморске
компани}е; а у Трсту се тренутно одви}а}у преговори измену тамо-
ппье Царске и крал>евске поморске власти и Наутичког удружен>а
из Дубровника, Koje je, у замену за субвенци}у обезбе^ену за н>ену
лини}у Трет-Дубровник, спремно да уведе саобраБа} на сваких де-
сет дана измену Дубровника и Оботи}а.
506
Поболлпаша Koja je Царска и кратьевска влада постигла у об-
разовним установама у Албанией под управом фрашеваца и jesy-
ита, прилаго!)ава)уЬи наставу плановима нормативних студила у
аустри^ским школама; ново осниваше )асли у Скадру и неколико
основних школа у католичким парохи^ама Албанке; и коначно,
слаше младих Албанаца на Институт за образована наставног ка-
дра у Клегенфурту, npyxcajy сведочанство о томе колики интерес
Царска и крал>евска влада има у прогресивном разводу албанских
школа под шеном заштитом.
С друге стране, у септембру ове године у Борго ЕриДеу, на пери-
ферии Задра, свечано je уведен образовни Tenaj албанског }езика
на ондаппьем Институту за образование наставног кадра и у школи
за праксу при Toj институции, као плод договора измену Царског
и кратьевског Министарства спол>них послова и Државне блага) не
из Задра. Ова) курс пружа прилику потомцима оних албанских
породица из огранка Клементи, Kojn су веД почетком XVIII века
напустили CBojy домовину бежеДи испред турског прогона, и при-
хваДени у Далмации од стране тадаппье Млетачке републике, да
CBojy децу образу)у на матершем jesnKy. Тако1)е nocTojn и намера
да се у будуДности кандидати за место професора Kojn су студира-
ли и Институту за образование наставног кадра из Борго ЕриДеа и
Kojn влада)у албанским jesnKOM, nocMarpajy на посебан начин при-
ликом запошл>аван>а на место професора у школама у Албании
и да се на Taj начин обезбеди довол>ан 6poj наставника Kojn 3Hajy
}език те земл>е.
Отац Барди, фрашевац пореклом из Албанке, ком су поверили
часове албанског }езика у Борго ЕриДе, има у садаппьем разреду
четрдесет ученика школе за праксу и четрнаест у Институту за об-
разование наставног кадра.
Након неколико година, кад албански, Kojn се до сада очувао
само као jesnK KojnM неке породице из Борго ЕриДеа npnnajy у
куДи, опет постане говорни jesnK читаве албанске 3ajeflHn4e, док
веДи део ших узгред, на албанском уме и да пише, можемо предви-
дети де Де бити лакше поновно успоставл>аше претходних веза ове
албанске колонке са метрополом, а то доприноси ревитализаци}и
трговинског cao6pa6aja измену Албанке и аустри}ске обале.
Након векова турске владавине под KojoM je албански на-
род очувао CBoje феудалне институци}е и свака лоза трудила
507
исюьучиво да одбрани CBojy локалну аутономи^у, разумл>иво да
иде)а националног у)'един>ен>а свих огранака ту веома споро про-
дире. Ме^утим, све више je знакова да се то об)един>аван>е у све
ширим круговима препозна(е као (едино средство за гарантоваше
н>ихове специфичности као нацике. У том смислу, албански народ
he тражити подршку само од оне силе Koja покаже спремност да
подстиче н>егов културни разво) и пружи му помоЬ у прикупл>ан>у
CBoje националне снаге.
Ово je задатак ко(и je на себе преузела Царска и крал>евска вла-
да, Kojy, у nocTojehnM околностима, (едино може да задовол>и ако
се у будуЬности одржи као и до сада близак контакт са во^ама на-
ционалног покрета у Албани(и и пружи им подршку у свему оно-
ме што може допринети подизан>у интелектуалног нивоа и промо-
висан>у матери(алног благосташа албанског народа.
508
Анекс V: Меморандум из Албаните (од
Kpaja 1901. до почетка 1905. године473)
Национални покрет у Албанией
)ачан>е националне свести. Док друштвени и економски услови
у Албании током ових последних година нису доживели никакво
поботьшаше, а ово се не може очекивати ни у скоранпьо) будуЬ-
ности - све док Tpaje турска владавина - {ачаше националне свести
напреду)е лагано, мада непрекидно.
Истовремено je интересован>е за албански )език све интензив-
ни)е и yTBptjyje се иде{а да je званично признание албанског као
}езика Kojn се у Османско) царевини може репродуковати како
у штампаном, тако и у писаном облику, неопходан предуслов за
жел>ено политичко {единство различитих албанских породица.
Подсшицаъье машерт-ьег jesuKa. Из овог разлога, главни напори
патриота усмерени су на подстицаше матершег {езика, мада се на-
жалост ови напори, због драконских контрамера турске владе, мо-
гу разврати {едино на TajaH начин. Упркос надзору полици{ских
органа како би се избегло организована становништва одре^ених
зона или се чак постигне и договор измену удатьени{их региона,
успешно су се у разним местима, као што je Тирана, Елбасан, Ска-
дар, Дебар, Валона, итд. створила та{на друштва Koja су себи за цил>
поставила {ачаше иде}е о припадности {едном истом народу, ши-
реЬи потребу разумеваша важности Kojy за{еднички {език носи.
Делотворност ових удружеша, чи}и чланови ynnahyjy маше или
више знатне доприносе, обухвата та{но уво^еше и поделу кшига,
новина и штампаних издаша другог типа на албанском, подршку
албанским писцима у иностранству, помоЬ при{агел>има у тешко{
финанси{ско{ ситуации, итд.
Захвал>у)уЬи одважно{ пом oh и патриота и труду ко)и су уложи-
ли, познаваше читаша и писаша на матершем {езику проширило
се на начин Kojn привлачи пажшу и вреди истаЬи ту чишеницу,
управо због тога према на{нови{им турским одлукама, чак и по-
седоваше неке кшиге на албанском или употреба албанског {ези-
ка у кореспонденци{и представл>а деликт. Изнад свега, тешким
473 HHStA, РА I, К. 473, Wien, April 1905, Memoire uber Albainen (Ende 1901 bis
Anfang 1905).
509
прекрша}ем се сматра штампаше новина на албанском у иностран-
ству, због чега je странцима потребно пуно храбрости да чувашу
ове новине или их пусте да од руке до руке круже.
Достойно je помена да je л>убав за матерши )език у односу на
OHaj наметнут од стране страних пропагандних органа или тур-
ске владе, }еднако продрла до Албанаца муслиманске вере као и
до хришЬана (православних и католика) и да je ме^у албанским
писцима, пре свега ме!)у свима ко}и раде у иностранству, веЬина
припадника муслиманске вере.
Ова нас чишеница може навести на изво1)еше заюьучка, више
од неких других, да разлике због вероисповести почишу имати
маши знача} у односу на национални фактор.
Захтев за албанским школама. Сви ти рани}е помишани на-
пори за очуваше, признаваше и подстицаше разво}а }езика, CBoj
врхунац доживл>ава}у у све живл>о} и спонтанно) жел>и да се на
располагашу има}у народне школе, у Албании join увек забрашене.
Национални покрет nocTojn и доживтьава напредак, али je и дал>е
непобитна чишеница да он не може напредовати нити преживети
без националних школа. Стога je за}едничка и }едногласна жел>а
становништва усмерена на цил> да се доби}е Дозвола за ошваран>е
jaenux, лаичких и националних школа и тек кад се та, толико оп-
равдана жел>а испуни, обезбедиЬе се национални живот и стога,
nocTojaite албанског народа.
Узроци шурско! йрошивл>ен?а oeoj жетьи. Одричан одговор сул-
тана о испушешу ове молбе Kojy je цео народ поднео, повезан je са
верским и државним начелима Koja преовла^у}у у шегово} Царе-
вини, а према ко}им муслиманима ни}е дозвол>ено никакво школ-
ско образоваше Koje ни}е турско или арапско, без имало обзира за
шегово национално порекло. Тиме се све особе желе образовати
у духу }единствене вере и на државном }езику, ствара}уЬи тиме
практично непробо}ни зид измену хришЬана и муслимана, ко}и до-
6njajy другачи}и третман. Султан се плаши да he, уколико попусти
пред Албанцима муслиманске вере на пол>у образоваша, ослабити
и верске везе измену шегове особе и муслиманског становништва,
ме^у ко}има посто}и више од }едне фамили}е Koje join увек не за-
6opaBibajy CBoje хришЬанско порекло. Падишах rajn сумше у тре-
нутку кад треба срушити зид ко}и нас раздва}а и жели да га очува
како би избегао }единство измену Албанаца муслиманске вере и
510
шихових хришЬанских земтьака, пошто по свему судеЬи CTpaxyje
од суштих последица по шегову владавину, Koje су веБ предви^ене
уколико национални покрети однесу премоЬ ме^у муслиманским
становницима шегове Импери^е, пре свега у)едишеним за)’еднич-
ком религиям и турским )езиком.
Зашваран>е две албанске школе у Корчи. До Koje мере овакво раз-
миштьаше преовладава у Цариграду може се заклучити из чише-
нице да je влада ученицима муслиманске вере забранила поха^аше
дедине две школе у Koje су деведесетих година и муслиманска и
хришЬанска деца ишла, односно, у албанске школе за дечаке у за
дево^чице у Корчи.
Ове две образовне институци^е, Koje су се заснивале управо на
то) за)едничко) настави, дуго нису успевале да надвлада)у тежак
ударац, веЬ су, као последши симболи независних албанских на-
ционалних институци)а, после само неколико година укинуте.
Школа за дечаке била je затворена због )едне лажне оптужбе на ра-
чун шених наставника, ухапшених због припадности )едном Taj-
ном албанском удружешу (1902). Школа за дево)чице je затворена
зато што je албански исключен као )език наставе (1904).
Политички напори. Мада патриотским активностима великих
националних луди на на)различити)им тачкама у Албании или
чак и у малим удружешима недоста)е )едан )’единствен правац де-
ловаша, сама шихова усмереност и интересоваше за )език, створи-
ли су моралну повезаност, Koja he се у будуЬности претворити у
)едан важан политички фактор.
Beh сад се примеЬу)у учестали)и напори )едног активног става
за теме Koje се тичу Албани)е, мада луди raje мишл>еше да се народ
мора покренути да стекне неопходан утица) да за]еднички одлучи
о судбини CBoje домовине.
Exo golafyaja у Македонией. Превасходно je пример Македони)е
био Taj Kojn je у том смислу имао ojanaBajyhn ефекат, а разумне
особе у албанском народу не могу македонским Бугарима пореЬи
разумеваше и извесно признаше за шихово храбро поступаше, и
поред непри)ател>ства са Словенима.
Готово сви они жуде за постизашем тог истог. Oceha се потреба
да се не заоста)е за свим другим балканским наци)ама, мада ова
размишл>аша и дал>е нису успела да надвлада)у размирице ме^у
различитим клановима и учине да се народ за)еднички изражава,
511
пошто до тог датума интегритет албанске територи^е ни)'е био
у озбил>но) опасности. Ме^утим, главни разлог овог наводног
кашшеша не треба да тражимо у недостатку националне зрелости,
него у осеБашу сопствене слабости и убе^ешу да Албанци не би
били способни да се боре за CBojy националну независност пред
толиком бро)ем непри)ател>а Kojn их окружу|у, а посебно уколико
не доби)у помоБ из иностранства.
Наде уложене у Аустроугарску. Неоспорно je да огромна веБина
албанских родолуба, упркос свим супротним гласинама, опекуне
подршку пре свега од аустроугарске монархине како би наметнула
CBoje тежше. С тим цил>ем, на)повол>ни^у судбину за CBojy отацби-
ну виде кроз ман>е више широку подршку Аустроугарске, по праву
државе и мишшешу сваке партите.
Из многих казиваша и тврдши очигледно се назире да су веБина
Албанаца католичке вере истомиштьеници као и православии Ал-
банци или муслимански националисти исте политичке ори^ента-
ци)е. Од Албанаца муслиманске вере можда треба на)више изузети
извесне породице са североистока, Koje су због CBoje посебне изо-
лованости, из етнографских и политичких разлога, биле склони|е
да прихвате панмуслиманске верске утица)е султана.
Велики утисак ко)и je на луде оставио врхунац Kojn je Босна и
Херцеговина достигла у релативно мало година под аустроугарс-
ком администраци}ом, однос Kojn je у сваком смислу пун пошто-
ваша према муслиманском делу становништва, и коначно, проши-
реност иде}е да nocrojn jeflHa несумшива подударност интереса обе
ове стране, у тренутку janaiba симпати{а према Монархии били су
моЬни}и главни фактор од вештачких меди}а пропаганде.
Ово општеповол>но осеБаше o6janiH>aBa зашто се за испушаваше
жел>а и посебно за подстицаше бржег оствареша националног раз-
Boja обилно тражила наша активна помоБ, посебно од стране мус-
лимана, и то често помоБ са веБим дометима него што je нама било
могуБе да пружимо. У том смислу, Hnje недослало гласова, пре
свега ме^у беговима, Kojn су говорили како не треба да штедимо на
подршци муслиманима. Чини се да ове речи садрже малу замерку,
има}уБи у виду да смо увек широко дотирали албанско свештен-
ство, Kojn je до данашшег датума веома мало учинио за велико дело
националног у^едишеша.
512
Утисак кори су промотивне мере Италике оставиле.
Упркос природно) склоности албанског народа за Аустроугарс-
ку, не може се избеЬи чишеница да су жива итали)анска агитаци)а,
ужарене дебате у Посланичком дому, посете тимова, италиран-
ско-албанских комитета, итд. скренуле пажну Албанире и ство-
риле утисак да Италирани изгледа и мару посебно интересоваше за
албанску нациру. Не рачунаруЬи одре^ене кругове из Скадра или
приморских градова, кори уживару материралне повластице, било
да су то школе или одре^ена намештеша, само делови албанске
обале нарближи Италири, односно, потез од Валоне према ругу, одр-
жава]у однос према Италири кори им намеЬе политичке резерве.
Тако^е, тамо се диче мишл>ен>ем да, уколико ре неопходна страна
интервенцира како би се постигло албанско {единство и независ-
ност, на првом месту се прижелжуре интервенцира Аустроугарске,
кора би била нарадекватнира за цивилизована Албанире, поштуруЬи,
наравно, карактеристике албанске расе. УзимаруЬи у обзир веЬу
удал>еност MoHapxnje од тих области и мислеЬи како она, можда
због примедби одре^ених сила или због других препрека, не би
била у могуЬности да се истовремено порави на северу и на ругу
Албанире, посторе страхови да би Италира хтела-не хтела окупира-
ла земл>у, чак и уколико би то било пролазно и само због близине.
Став у односу на Грчку. Грчку, кора тако1)е на сав глас исказуре
своре захтеве, тоскирски бегови одбацуру без дискусире. Они би je-
дино прихватили страну владавину као стан>е пред независност,
уколико би то вршила нека велика сила досто}на тог имена, а ни-
кад {една земл>а, чи}и су им грабани, као што они тврде, не тако
давно били поданици.
Што се тиче Итали}е неоспорно je да би се, и поред свих симпа-
Tnja Koje се према нама raje, наш утица} у тим регионима морао
одупрети тешким пробама уколико се настави махнита агитаци}а
Итали}е.
Утисак о Аустроугарско-руском споразуму и о реформи у
Македонией. Ово je посебно применл>иво, HMajyhn у виду акци}у
реформе у Албании Kojy смо ми спровели за}едно са PycnjoM за
Македонку. Може се претпоставити да Ьемо се од нашег Споразу-
ма са PycnjoM, на}омражени}ом европском силом од Koje Албан-
ци традиционално на}више CTpaxyjy, суочити са истим хладним
513
погледима па чак и с неповерешем; може се тако^е потврдити да су
се у Косовском вилайету смашиле симпати^е према нама.
Уз пораст тензи)а, следе различите фазе реформе, интервен-
ци)'е Европе у Македонией, и схвата се да се ови догами претежно
посматра]у из перспективе сопствене безбедности и сопствених
националних захтева.
Турска експедици)а против Албанаца са Косова. Забринутост
да би акциза великих сила могла имати цил> ствараша Македонке
Koja би обухватала албанске области из три вилайета, делимично
je ублажена, кад су из реформе искл>учени чисто албански окрузи.
Ме^утим, за Албанце je остала бодна чишеница да je управо због
притиска Kojn су обе силе вршиле дошло до велике ратна експеди-
4nje у Косовском BnnajeTy (1903), започете уз изговор да се кажша-
Bajy непри}ател>и нових административних мера Koje je султан на-
редио, али су у Kpajiboj црти као исход имале слабл>еше албанског
елемента у тим регионима што je, природ но, српски народ желео
да искористи. Турска влада je вешто употребила одрешене руке
против противника реформи, како би ликвидирала елементе Kojn
су joj са CBoje националне тачке гледишта деловали опасно.
Последице овог подухвата, односно, слаша у избеглиштво jefl-
ног дела страних управника, или уво^еше обавезне bojhc службе,
Koja je више TeopnjcKe природе, и турских судских институц^а у
jeflHOM делу устаничке области, HeMajy никакве везе са огромним
напорима и тешким ранама Koje je то нанело турском државном
трезору.
Захтеви за спрово^еше реформи у Албании. Веома раширено
мипиьеше о томе да су Албанци дивал> и бескомпромисан народ,
Kojn се ужасне кадгод га суоче са било каквом „реформом", однос-
но, цивилизаторском иноваци}ом, велика je грешка.
Пре je чишеница да они, па чак и неки из шихових кругова, у
Behoj мери од осталих балканских народа желе уво^еше неких чо-
века flocTojHHX услова, добрих o6n4aja и културе, односно, jeflHOM
penjy, „реформи" за шихову заосталу земл>у. Као што je природно,
оне се само Mopajy прилагодити национално} бити, характеру ши-
ховог народа и потребама земл>е.
Призна)уЬи узроке свог варварства под турском владавином
Koja Tpaje неколико стотина година, показуху став Kojn одбацу)е
мере наметнуте османском владавином, уз интимно увереше да
514
оне за цил> )едино могу имати одузимаше националности, раз)е-
дин>ен>е и слабл>еше н>ихове расе.
Не можемо занемарити да се низак културни ниво народа не
може подиЬи насилием и варварством, веЬ |едино образовашем и
подучаватьем, Koje Албанцима не могу да пруже турски корумпи-
рани судови, наметаше нових пореза и национални губитак тла
Koje су наследили од cbojhx предана, веЬ искл>учиво националне
школе.
Поводом шо1а, ociuaeH>ajyhu йо сшрани национални асйекш,
yeofyewe албанских школа йредсшав/ьа услов sine qua поп и незаоби-
лазни йосшулаш од Hajeehei знача]а за било какву озбшьну акцизу с
цшьем йойравл>ан>а сишуацще у Албанией.
Итали)анска пропаганда
Ис тори j а Албаните ових последних година одлику)е се несраз-
мерно снажном интензификацирм италЗанске агитаци)е. Зато je
нужно подробно се бавити детал>има у вези ових дешаваша.
РЬихови цшьеви. Особеност ове агитаци)е jecre }еднообразност
па нико не може прикрити н>ен уедини цил>: да заусшави аусшроу-
шрски ушица] и замени 1а ишалщанским. HTannjaHCKoj пропаганди
je, дакле, много матье важно подстицаше албанских националних
тежши, од уво^еша итал^анског je3HKa у установе, а сви шихови
поступци виде се }едино као нешто што доприноси ово) чишеници.
Претензи)е у вези црквене политике. На}жустри}и напре-
дак Итал^ана одиграо се у време министра Принет^а, Kojn Hnje
оклевао да напада чак и аустроугарска права у Албании, Koja се
ocnaibajy на Hajcrapnje ме^ународне договоре, као што je заштита
клера и католичких институц^а, доводеЬи тако политчке контро-
верзе чак и до клера.
Придобщанэе албанско! клера уз помоЬ новца, усшановл>ен?е
црквених редова и брашсшава Koju су чисшо ишалщански и йод
ишали^анском зашшишом, сшавлзаше свешшеника ишалщанске
националносши йод исктьучиву зашшишу ишалщанских йред-
сшавнишшава и, коначно, тежша да се образование свешовних ал-
банских клерика измесши у Ишалщу, биле су главна цитьна места
ко}има су тежили сви итал^ански напори на полу онога што се
тиче црквене политике.
515
Надокнада за клер. Разумл>иве су промошивне мере Ишалиуе
везане за клер, има]уЬи у виду да у градовима, он знатно маше
представл>а неки ауторитет. БудуЬи да се, обично из националних
разлога, клер углавном маше приклаша Италики, труд учишен у
том смеру ни)е донео брз успех какав се очекивао. Ме^утим, сиро-
маштво, па чак и беда сеоских свештеника, била je полазна тачка са
Koje се много пута могло успешно напасти, пре свега у случа^евима
у корима су се сиромашним клерицима нудиле не само субвенци^е
од 20 до 25 златних наполеона годиппье, веБ су се и подстицали да
прихвате ту понуду.
Дон Гасиаро }акова. Met)y разним клерицима од машег значаща,
стари )езуита дон Гаспаро ]акова (Gasper Jakova), Kojn je измену
осталог човек посебног талента, прешао je итали]ански фронт и
сад, након ]едног продуженог периода испушеног наставним ак-
тивностима у итали]анском свештеничком семинару, он обав/ьа
издавачки посао у Италии, o6jaBnyje штампани материал на ал-
банском, где су од jeceHH 1904. и ]едне новине („L’Araldo d’Albania“
- „Гласник Албани] е“).
Куповина душа Koja се спроводи у Италии довела je до велике
корупци]е клера, чи]е консеквенце тако^е, упркос свим нашим на-
порима да их ублажимо, не можемо избеЬи. Субвенци]е Koje да] у
Итали]ани приморале су нас да их у на]машу руку из]едначимо са
нашима и на Taj начин били join више него рани]е приморани да
новчано помажемо napoxnje обичним субвенци]ама.
Покушарл да се усшанове ишалщански калу1)ерски редови йод
ишалщанском зашшишом. Преко УсшановЛ)аванэа ишалъуанских
калу^ерских редова и коришЬеша итали]анске конзуларне заштите
за те редове и за клерике итали]анске националности без икаквих
изузетака, влада Итали]е покушала je да направи процеп у старом
костуру нашег црквеног протектората, а како би остварила CBoje
цил>еве користила je као посреднички орган „Societa par le mission!
Italiane all’ Estero“ - „Друштво за Итали]анске Mncnje у иностран-
ству", из Фиренце, удружеше Koje она субвенционише. Секретар
овог удружеша, Convmendatore Schiaparelli, с великим напором je
током CBojnx поновл>ених боравака у Скадру покушао подстаЬи ту
насташене редове да заузму став према одре^еним добротворним
организаци]ама, Koje je требало де буду основане од стране Итали]е,
или да Итали]анима препусте и бавл>еше црквеном политиком, уз
516
уедини услов да прихвате итали^анску конзуларну заштиту уместо
аустроугарске.
Пошто то ни)е било прихваБено, покушали су да одведу чис-
то итали)анске редове у Скадар, посебно салези^анце Дон Боска из
Торина и часне сестре из Ивре)е, у цил>у во^еша )едног итали)анс-
ког сиротишта и )едне итали)анске болнице. Кад je Министарство
пропаганде (у Majy 1903) об)авило да не могу да прихвате новине
у погледу протектората над црквеним институци)ама у Албанией
(nil innovetur - нишша ново не уносиши), Итали)анска влада je при-
времено зауставила рукоположена тих редова.
Ме^утим, почасни достс^анственик Ск}апарели je наставио са
скупим куповинама простране земл>е у Скадру, и, по свему судеБи,
намешене великим институц^ама, што показу)у да се не одуста)е
од ових планова.
Преювори са Ишалщом везани за верски йрошекшораш. БудуБи
да je због paHnje описаног става Итал^ана постегала очигледна
опасност да се неки од самостана у Скадру, где Итал^ани HMajy
веБину, коначно позове на итал^анску заштиту, Царска и крал>ев-
ска влада je одлучила итал^анс^ влади дати на знаше CBojy тачку
гледишта по питашу заштите у Албании и 1902. године су се оди-
грали дуги уводни разговори у вези тога.
Док je итал^анска влада бранила CBoj став да одобрава или чак
има обавезу да понуди заштиту не само сваком припаднику клера
или сваком удружешу свештеника итал^анске националности, веБ
и по захтеву, сваком припаднику страног клера или самостану, по-
кушавамо да достигнемо договор на основу следеБе четири тачке:
1. Заштита религ^ских друштава и института, као и чланова
калу^ерских редова са црквеним карактером исюьучиво припада
сили заштитници.
2. Аустроугарска призна}е компетенц^у Итал^ана у чисто
личним питашима итал^анских клерика.
3. У enynajy напада на част, слободу, имовину, физички инте-
гритет или живот неког клерика итал^анске националности под
аустроугарском заштитом били бисмо спремни да прихватимо ис-
товремену реакц^у.
4. Предала званичних докумената клерицима итал^анске на-
ционалности у институц^ама Koje су поверене нама у заштиту, итд.
jeдинo се може обавити посредством представничка наших власти.
517
Пошто Итали^ани нису изашли ни са )едном задовол>ава)уЬом
из)авом, уз уедини изузетак што су прихватили четврту тачку, и
што je с друге стране ограничение нашег права на заштиту одре^е-
них категори)а свештенства и шихових институци^а нама било
потпуно неприхватл>иво, као и ограничение наше духовне сфере
утица)а у Албании, што je Итали}а покушавала, ови преговори су
се прекинули зато што Hnje било перспективе за успех.
Чини се да итал^анска влада тако^е избегава директно кршеше
наших nocTojehnx права на црквену заштиту због споразума, Koja
су призната веЬ дуго времена од стране свих сила, делом изричито,
а делом преЬутно, и од тада нисмо регистровали друге нападе на
наш став на пол>у црквене политике.
Семинар свешшенсшва Сан Адрщана за албанске ученике.
HTannja с пуно eHeprnje подстиче оствариваше npojeKTa Обра-
зованна лаичког свешшенсшва за слат-ье у Албанцу, Koje се до овог
тренутка обично обавл>ало u Collegium pontificium из Скадра или
у Collegium urbanum Министарства пропаганде из Рима, и у том
цил>у je посебно предвиден Collegia di S. Adriano у Сан Деметр^у
Короне, 4nje отвараше he се ускоро догодити.
Напори на плану културе и колонизац^е. У свим осталим сек-
торима Итали}анска влада наставгьа CBojy политику KpajeM деведе-
сетих година веЬ започету, да Албанку све Tpajnnje укл>учу|е у
CBojy сферу утица^а и поводом тога морамо Hajnpe имати на уму
итали}ански школски систем.
Школски сисшем. Колон^алне школе Koje су посто}але веЬ од ра-
Hnje сада HMajy готово званично итали}ански карактер, након што
су путем империалист Irades преобраЬене у итал^анске државне
школе.
Отворене су нове итал^анске основне школе за дечаке и дево}чи-
це у Драчу, Валони и |ашини, }една Scuola italiana di arti e mestieri
[Итал^анска школа за уметности и занате] у }агьини и Скадру и
jeдaн самостан за Албанке у Скадру, у директном супарништву са
сличном аустроугарском институт^ом.
Итал^а CBoje главне напоре усредсре^е на наставу у Скадру,
где je становништво напредн^е и прихвата иде}е, с надом да he
село следити OBaj ток Kojn je започео град.
БудуЬи да je paHnje }език наставе у верским школама Koje je
субвенционисала Аустроугарска био искшучиво итал^ански и
518
HMajyhn у виду да те школе нису поседовале тачан наставни про-
грам у тренутку почетка италЗанске пропаганде, италЗанске
школе су нашле плодно тле ме!)у становницима, а све то HMajyhn
на уму да се верско образована цени, али не сматра нужним. Из
тих разлога, италЗанске школе, организоване на исти начин као и
у Крал>евству, чине се као цивилизованнее и модерне, а поред тога
се тако!)е баве и накнадним образованием одре!)ених 1)ака тако што
одобрава стипендЗе за наставак студЗа у Италики.
У оним случа)евима у корима посеЬеност у школама ни)е испуша-
вала очекиваша, покушавали су да постигну различите цил>еве уз
помоЬ разних средстава, у суштини прилично aruTyjyhe природе,
као што je помоЬ у храни и одеЬи за сиромашну децу.
Ме^утим, Итали)ани су се досетили да све док католички клер
не завися од ших, не могу ме!)у Албанцима католичке вере по-
стиЬи исти утица) у образован^ као Аустроугарска, и поред свих
CBojnx напора. Зато je настала иде}а да се Турска наведе на то да
суспенду|е забрану слаша муслиманске деце у стране школе, уз ус-
лов да ти муслимани пред ноет flajy лаичким итал^анским школа-
ма, а не оним верским аустроугарским. Ме^утим, Hnje се рачунало
на султанов отпор, Kojn je по том питашу био крут. Ова чишеница,
ме!)утим, макар noKasyje да намера Итали}ана Hnje да свим cBojnM
активностима nosehajy национални ниво албанског народа, веЬ у
бити HaMepaBajy да створе колонизаторске установе, с надом да he
накнадно заузети позицЗе, упркос свих званичних тврдши Koje се
износе.
Сшварат-ье колонка. Истом сну je служила и одлука да се ита-
nnjaHCKK емигранти Hacraibyjy у Албании, где има богате земл>е
за обра^иваше. У том смислу, први noKymaj je направлен у }едном
скадарском насел>у, где . су италЗански сетьаци уна]мили велика
имаша.
Доброшворни ценшри. Као припремна мера пред отвараше jeднe
болнице, у Скадру je направлена }една ам8уланша Kojy je водно
италЗански доктор, а у H>oj су се бесплатно лечили болесници и
давала им се Tepannja.
ИталЗанска дела не трпе нападе од турске владе, веЬ напротив,
noTajHO се ове мере подржава|у као контратежа нашем утица}у, ми-
слеЬи увек како je супарништво измену ИталЗе и Аустроугарске
корисно сопственим интересима Турака у Албании.
519
Научне Mucuje. Велики 6poj путника и миси)а у Италики имали
су за цил> да Албаниту ближе истражи у на)различити)им секто-
рима, таксфе у верном смислу, и то не као последтьу ставку. Овде
желимо поменути оне на)важни)е:
Пуно пажтье изазива путоватье маркиза де Карлоти)а, у то доба
секретара амбасаде Италике у Цариграду, сада саветника шихове
амбасаде у Бечу, Kojn je (1902) путовао од Битол>а, пролазеЬи кроз
Елбасан и Скадар до Црне Горе и на упадл>ив начин тражио кон-
такт са угледним странцима.
Широке екскурзи^е албанолога Франческа Кинига и шегових
разних сапутника имале су наводно етнографске и лингвистичке
цил>еве. Исто то можемо реЬи и о путовашима Антонина Аргонди-
це, Алда Масера, Хектора Мелиса и грофа Франческа Тромбина у
вилайете Скадар и )ашина, и коначно о путовашу маркиза Гвик]ар-
guHuja по вила)етима Косово и Солун.
Напори трговачке политике. Миланско шрювачко друшшво. Тр-
говачка комора из ВиБенце у jeceH 1902. je послала )едну специ)ал-
ну трговинску миси}у, Koja je у виду резултата CBojnx истраживаша
препоручила осниваше )едног великог комерци)алног итали)анс-
ког друштва, што се и остварило годину дана касни}е под именем
Societd italiana d’esportazione е d’importazione col Montenegro e coll’
Albania - Ишатцанско увозно-извозно удружеюе за Црну Гору и Ал-
банцу, са седиштем у Милану.
Изложена робна Kyha. Изложбена складишта итали)анских
производа у 1)ирокастри и у Скадру за цил> су имала отвараше
земл>е за трговину и експлатаци)у и за)едно са оставим напорима
комерци)алне политике Итали)е довели су до приметне активаци)е
трговине, Koja je рани)е била прилично безнача)на.
Олакшице за албанске шрювце. Bpoj путника Kojn nocebyjy ал-
банске пи)аце je знатно порастао; преко бесплатног слэша узорака,
попуста на цене, регистровая^ фирми и одобраваша олакшица ал-
банским трговцима Kojn путу)у у Итали)у, учишено je све могуЬе
како би се повеБала итали)анска про да) а.
Седишша йошше. По отварашу конзуларних представништава у
Драчу и Валони, следило je отвараше представништава итали)ан-
ске поште у Скадру, Драчу и }ашини (1902).
Лешован?е конзула у унушраимьосши. Подражава)уЬи ме!)у нама
посто)еБи обича) да у Тирану или Берат шал>емо вицеконзуле из
520
Драча и Валоне на летн>и боравак у тра)ан>у од неколико месеци,
како би били у прилици да и у унутрапньости земл>е брину за од-
носе са страним саставом, итали]ански вицеконзул из Драча je
1904. године исто тако први пут и с истим цил>ем, неколико месеци
провес у Тирани.
Посеше флоша бродова. Посете итали]анских флота албанским
лукама, где су допринеле остваривашу многих веза, понавл>але су
се готово сваке године и тра]але би по неколико недел>а, што je бу-
дило пуно пажше.
Поморски cao6pahaj. Итали]а je с пуно труда и успеха радила
на формирашу свог поморског cao6pahaja са албанском обалом, у
том погледу надмашивши Аустроугарску. Итали]а je join 1902. го-
дине нудила могуБност повезиваша са свим албанским лукама,
неколико пута неде/ьно, новим лингама, паробродима компани]е
„Puglia" (Пул>а), Koja успешно cnaja све од Рима до Бриндиси]а.
Друшшво „Puglia1. Проучава]уБи поморски саобраБа] под аус-
троугарском и итали]анском заставом видимо да друштво „Puglia",
обилно дотирано, на д машу] е сва аустроугарска друштва за помор-
ски саобраБа] (Lloyd, Ragusea, Ungaro-Croatd), повезана са албанском
обалом, како по краБем и погодни]ем времену путоваша, као и по
учесталости и учинку бродова и по ниско] цени закупа пловидбе.
JIuHuja на реци Eojauu. За OBaj успон на северу Албанке, Ита-
ли]а дугу]е и веБо] учесталости путоваша, превасходно погодном
искоришБавашу чишенице да се лини]а за Скадар преко Медове
(Шеншина) jeдвa користи као теретна у поре^ешу са оном од реке
Eojane йреко OSotuuja, сада скоро искл>учиво у употреби. Утвр^ен
je посебан сервис за транспорт роба Koje стижу у Шеншин без
губл>ен>а времена у Оботру [ориг. Obotti, ауторка користи и Obotr,
алб. Obot - прим, прев.], па чак и дал>е, до царине у Скадру. За то
je „Puglia" обезбедила ]едан мали пароброд. Он обавл>а CBoja пу-
товаша без обзира на временске услове, при чему му не смета]у ни
услови на површини воде нити ]ачина ветра, Kojn су на ушБу реке
Бо]ане често непово/ьни.
Руша ишали]анске йошше. Захва;ьу]уБи споразуму са Црном Го-
ром, Итали]а CBojy пошту у Скадарски вила]ет превози преко Бара,
а одатле сувим до Вирпазара а затим малим паробродом црногор-
ске морнарице до Скадра. Ова одлична и брза веза омогуБила joj je
услове да привуче скоро све пошилже за то подруч]е Албани]е.
521
Итали)анско-албанска агитаци)а у Италики. БавеЬи се ита-
ли)анском активношБу повезаном са Албани)ом, не треба забора-
вити интензивно агитоваше Koje се одви)ало у само) Итали)и, како
вербално тако и у писаном облику, у штампи, на конгресима, на
састанцима, на конференци)ама и у удружешима, с цил>ем да се
повеЬа занимание за Албани)у не само ме!)у итали)анским Алба-
нцима, веБ и ме!)у ширим итали)анским становништвом. Иако се у
многим случа)евима ради само о високопарним речима и жел>и за
постизашем тренутних ефеката, не може се пореБи да су сви ти до-
ratjajn постигли jegno, штету читаво) нашо) структури: добили су
разумеваше )авног мн>ен>а за важност Kojy има га)ити блиске одно-
се с Албанитом и за енергичну и независну подршку )авног мшеша
)едно) активно) политици широког распона цил>ева на ту тему
Жустре дебате о Албани)и у итали)анском Посланичком дому ус-
мериле су пажшу читаве Европе на тамо представл>ене претензи)е, а
тако!)е )ако од)екнуле и у Албании, оставивши утисак да je Итали)а
одлучни)а од било ко)е друге силе да помогне албанском народу
Албански конгреси. Маше де)ство су постигле из)аве промоти-
вног карактера са Албанског конгреса из Напутьа, ко)и се понав/ьа
сваке године, мада je конгрес од 1903. године посебно добио на зна-
ча)у кад су са кра/ьем размешене поздравне депеше.
Мада ови дога!)а)и Албании до данас нису донели никакву ко-
рист, ипак су Итали)анско) влади као и рани)е обезбедили велики
бро) иде)а о томе како наставити. Ствараше )едне катедре за албан-
ски )език у Палерму, одобреше великог бро)а стипенди)а за албан-
ске студенте, чешБа подршка ухапшеним албанским родол>убима
итд. послужили су у корист ових инициатива.
Друге тачке из програма конгреса, као уво!)еше албанског у
виду обавезног наставног предмета за све основне школе у албанс-
ким општинама у Итали)и, join увек нису остварене.
У политичком погледу, ови конгреси су обично бранили само-
сталност Албани)е без опасности по целокупност Османског
царства, али нису постигли ни)едан истински договор у погледу
личности вицеконзула, пошто су се )едном из)ашн>авали за )ед-
ног феудалног газду, Албанца, а други пут за принца из крал>ев-
ске куЬе Caeoja.
Cnajaibe свих албанских одбора на сав глас об)авл>ено у
иностранству и подре^еност нечег тако насталог централном
522
итальянском одбору била je илузорна, што je веЬ било jacHO сей-
ма Kojn ситуацЬу зна)У од самог почетка. Ме^утим, организация
Kojy су предвидели Албанци из Итали}е преко ствараша бро}них
локалних комитета деловала je прилично похвално. Размишл»а-
ло се да се локални комитети cnoje у }едну велику „Lega tra gli
Albanesi d’Italia" - „Савез Албанаца у Италии", претвара)уЬи ову
лигу у }едан важан финансЬско-политички организам. Meljy-
тим, oBaj npojeKaT je током ceoje реализаци}е постигао само де-
лимичне, слабе резултате.
Consiglio albanese d'Italia. Тада je генерал Рикоти Гарибалди стао
на чело акцизе да код итали)анских Албанаца покрене недовол>-
но jaxy вол>у за деловаше, репутаци^ом свог имена и сводим ире-
дентистичким паролама. Уз подршку великих л>уди из итали)ан-
ско-албанске naprnje основао je (1904. године) „Consiglio albanese
d’ltalia" у цил>у у}едишеша Албанаца, како оних из Итал^е, тако
и оних из Албани)е, са свим албанским удружешима у иностран-
ству и са свим другим политичким удружешима са Балкана, у
)едну велику )единствену коалици)у против Аустроугарске. »Oggi
indiscutibilmente" - „данас je AycTpnja", писао je jeднoм албанском
патриоти „FAustria ё la nostra peggiore nemica piu del Turco stesso,
col quale si potrebbe venire ad una transazione" - „недвосмислено
наш гори непрЬеател>, више и од самог Турчина, и са шом би се
морало доЬи до новог прелазног договора".
El Consiglio поседу)е cBoj сопствени ор1ан шшамйе под именем
„Gazzetta albanese", Kojy o6jaBn>yje Манлио Веники, и Koja je, с друге
стране, карактеристична по албанофилским тежшама CBojnx ин-
спиратора, употреб/ьава исюьучиво итал^ански je3HK и зато ни-
мало распространена у Италии.
Што се тиче Профама. Савета, он може бити подложан извес-
Hoj еволуцЬи, у мери у Kojoj се односи на Албанце из Итал^е. У
веЬ nocTojehuM албанским удружешима у иностранству, посебно у
онима из Софи)’е, Румуни)е, Египта, Лондона и Париза, има, не!)у-
тим мало могуИности, пошто чисто националне тенденци)е ових
удружеша не дозвол>ава)у веЬе приближаване итал^анским ко-
митетима, Kojn следе специфично итали)анске интересе.
Исмаил Кемал-бег. Заправо je само }една од те три особе не-
сумшиво албанског порекла, муслиман Исмаил Кемал из заиста
изузетно старе куЬе и високе репутац^е бегова из фамилще Втьора
523
(Валона), Kojn се y6pajajy у на)богати)е феудалне господаре целе
Албаните. Ова лоза je дала веНи 6poj важних луди Kojn су служи-
ли турско) држави на важним званичним функци)ама. Из те су
породице, на пример, измену осталих, садаппьи велики везир Фе-
рид-паша и државни саветник Cnpja-бег.
И сам Исмаил Кемал-бег je био део турске jaBHe администрац^е
и у H>oj je напредовао до ранга генералног намесника. Реч je о чове-
ку велике културе, обдареног изузетним талентима и способнос-
тима, без сумн>е jeдним од на}истакнути}их Албанаца у корпусу
муслиманских функционера, због чега je веома разум/ьиво што je
тьегов изненадни бег из Цариграда 1900. године изазвао велико за-
препашНетье у Палати.
Мада Исмаил Кемал никад Hnje отворено истакао CBojy кан-
дидатуру за место високог гувернера )едне самосталне Албанке,
нема никакве сумтье да се одлучио да на тако изнена1)у)у1!и начин
побегне само из уверевьа да je у будуЬности играо важну политич-
ку улогу у CBojoj домовини. Несумтьиво je имао много прилика
за то, будуНи да су му сви земл>аци имали поверетье у шега, и по-
штовали га као на}важни}ег заступника тьихових иде)а. Мада му
на почетку боравка у иностранству нимало Hnje било тешко да за
себе придоби}е веЬину локалних албанских удружеша, утолико
веНе разочараше je било кад се недуго затим открио као бранилац
jeднoг грчко-албанског братства, да би се доцн^е чак nsjaniibaBao
у корист Итали}е. Мада се трудио да оправда CBoj став аргумен-
том да je веровао у неопходно приближаваше Албанаца Грчко}
или Италии ради одбране од наводних жел>а Аустроугарске да их
приложи, убрзо nocTaje jacHO да je iberoBoj промени стране кумовао
новац приман из Атине, можда и из Итали}е, Kojn му je омогуЬио
да води отмен живот, али му с друге стране тако!)е минирао попу-
ларност ме!)у албанским родол>убима у земл>и и иностранству. Ис-
маил Кемал веНи део времена борави у Паризу или Бриселу, само
повремено одпуту^е у Hra/injy.
Хуан де Аладро Кастриота. ITojaBno се }едан богати племиЬ,
Шпанац католичке вере, Kojn се позива на CBojy лозу албанских
принчева као аутентичан претендент на трон }едне независне Ал-
банке. Реч je о Хуану де Аладру и Перес де Веласку, старом шпан-
ском дипломати Kojn тврди да по MajnnHoj страни води порекло од
BojncaBe, Скендербегове сестре.
524
Под именем „Принц 1)ин Аладро Кастриота" представио се
1899. албанском народу )едном усхиНеном прокламациям као
потомак великог националног xepoja и наследника CBoje земл>е,
из)авлэу)уЬи да he убудуНе стати на чело албанског покрета а у ко-
рист ослобо!)е1ьа Албанке од турског )арма и жели да се бори не би
ли осво)ио трон CBojnx предака.
Из године у годину понав/ьао je CBoje манифесте, повремено
бомбастичне, покушава)уЬи да створи известан култ CBoje лич-
ности, преко штампе, писама свог секретара, Виске Бабатаси)а из
Корчана, делеНи портрете, прогласе, разгледнице, исто и богатим
поклонима. Наравно, сводом великодушношЬу придоби)а приста-
лице, а да се притом, природно, не може мислити на неку партиту
Koja се може узети озби/ьно, нити чак нити на утица) шегове лич-
ности у Албании.
Последних се година одиграло чудно зближаваше измену Ала-
дра и албанофилских кругова из Италике, ко)и су по свему судеНи
полазили од мишл>ен>а да je сваки адекватан покуша) ослабл>иван>а
превасходног знача)а аустроугарске монархи)е досто)ан подршке.
Можда се таксфе очекивало да се на Taj начин бол>е контролише Taj
„претендент", извлачеЬи таксфе и користи од шегових контаката и
од шегових активности у сопствену корист. Због свог при)ател>ства
с Итали)анима, Аладро се у Албании веЬински ослаша на итали-
)анске присталице.
Итали)анска штампа, а поврх свега, „Nazione albanese“-„An6aH-
ска наци)а“ Анселма Лореки)а, податке о н>ему пропратила je пох-
валним чланцима, а с н>им Рикоти Гарибалди одржава блиско
при)ател>ство.
Аладро je чак покушао и да се приближи бугарским комитети-
ма под сенком Сарафова у цил>у постизаша договора о старо) са-
радтьи и уложио je знача)не фондове за куповину оруж)а на начин
сличая шиховом.
Ова завера револуционар из Албани)е и Македони)е са гарибал-
дистима из Итали)е била je повод да турска влада, забринута због
ове чишенице, утврди чак и превентивне во)не мере кад се 1902.
године упорно говорило о оружаном државном удару Аладра у Ва-
лони, ко)и се припрема на Крфу.
Из свега тога може се изгледа извести да Османли)ска власт,
Koja за присталице „принца" у Албании нема милости, прида)у
525
претерану важност шеговом ставу, док га до тог датума европске
државне канцелар^е нису превише узимале за озби/ьно.
Принц Алберт Туика. На велики ужас и забринутост овог пре-
тендента, у jeceH 1904. године се подавно )едан супарник у виду
„принца" Алберта 1)ике, Румуна православие вере, убе!)еног како
има право да поведе све либералне елемената Албанке због свог
наводног порекла из старе албанске емигрантске породице. 1)ика
припада ]'едно) молдавско) лози истоимене породице, зато има низ
угледних Румуна за ропаке.
У )едном од многих cbojhx чланака у штампи, супротставио се
захтеву Аладра да се назове Албанцем или чак и да буде потомак
Скендербега и Hnje сумшао да ли да запоседне ранг главешине
истих након неких састанака без икаквог компромиса са разли-
читим представницима албанског министарства за пропаганду.
Покушавао je да cboj недостатак новчаних средстава компензу)е
привлачеБи себи интерес Балканског комитета из Лондона у цил>у
постизатьа остваретьа сво)их планова, и покушао се оженити бед-
ном богатом Иркитьом, али због мало мутне прошлости, Hnje мо-
гао да створи поверетье у Албании
Треба скренути пажшу да се 1)ика трудио да подршку за CBoje
планове доби)е у Риму, где упркос сводим покуша^има да из ове си-
туаци)е извуче неку корист, нису се могла истовремено истаБи два
претендента. Што се осталог тиче, принц Алберт 1)ика се дословно
држао програма Рикотта Гарибалди)а.
1)ика je од три наведене личности OHaj Kojn заслужу)е на}маше
пажше и предвидя се да Бе се шегова улога убрзо окончати.
Беч, април 1905. године
526
Анекс VI: Аустроугарска акциза'74
Подстицаше албанског )езика
Уз )едну приметну разлику у односу на итали^анску, aKijnja
Царске и кратьевске владе у Албанией усресредила се пре свега на
пружаше на)веЬе могуБе подршке свим иници)ативама усмереним
на подстицаше албанског )езика и школа, избегава^уЬи да запад -
не у сензационализам и пуку говоранци)у, а жашуБи битне успехе,
посебно, у овом првом смеру.
С растуБим интересовашем за )език, вишеструко се повеБао 6poj
албанских писаца и новинара, и то je дало повода да се наша помоЬ
сваки пут све чешЬе шири према оним на)истакнути)им ме!)у шима.
Подршка национално] шшамйи. Часойис „Албани)а ‘
Наставила се веза Kojy одржавамо од пре шест година, прво у
Бриселу, до 1904. године, а сада у Лондону, са Фаик-бегом, уредни-
ком часописа „Албанита". БЬегове новине су наставиле да нуде низ
чланака ко)и могу да служе као прави узор, а захва/ьу)уЬи саврше-
ности свога стила и снази изражаваша много су допринели разводу
албанског )езика. Фаик-бег као нико други влада сводим матершим
)езиком, са свим шеговим суптилностима и на различитим ди)а-
лектима, и треба га сматрати )едним од на)бол>их албанских пуб-
лициста. Нажалост, сводим личним мишгьешима не показухе увек
слагаше са земшацима, што га je многих npnjaTe/ьа ста}ало, а сем
тога jaKO нашкодило, како растурашу, тако и 3Hanajy шегових но-
вина за jaBHO мшеше у Албании.
Фаик-бег и гьегов алфабеш
Упркос шеговим снажним напорима, Hnje му успело ни уко-
решиваше алфабета 4njn je био поборник, Kojn су користили у ча-
сопису „Албани}а“, и требало je да чини основу за o6jaflHH>aBaH>e
различитих алфабета у употреби код Албанаца, тако да je Фраше-
ри, тако назван по шеговим оснивачима, и даше, без дискуете, био
доминантан.
Алфабеш Фрашери
Изузев католичког становништва са севера Албанке, Koje je до
скоро користило jeflaH алфабет уско повезан са Файком (и прог-
лашен од стране Друштва за je3H4KO yjeflnibeibe „Башкими ‘ под
474 HHStA, РА I, К. 473, Die osterreichisch-ungarische Action, Wien, April 1905.
527
покровительством монсивьора Прима Доки}а, опата Мирдита), сви
остали, односно велика веЬина народа, како православног, тако и
муслиманског, приклонили су се словима Наима и Сами-бега Фра-
шери^а, чи}а се облает важности самим тим простире од jyra до
севера, преко Драча, Доньег Дебра и округа на jyry Призрена.
Како ме!)у становништвом пространих албанских територифа
ова издаша могу рачунати на добар примем уколико се служе сло-
вима сматрана за општенационална, потреба и политички опрез
приморали су нас да у начелу не заузмемо негативан став према
том алфабету, веБ да исто тако пружимо нашу подршку издавьима
Koja су на вьему об}авл>ена.
Часойис „Дриша\ Шахин-5е1
Од 1902. године, нафважнифи новински орган од свих ко}и се
o6jaB?byjy са алфабетом Фрашери, кофи ужива на}веЬи престиж,
jecre албанска „Дрита“, основана у Софи}и од стране Шахин-бега
Колонке и Криста П. Jbyapacnja, Koja je за кратко време ocBojn-
ла плодан круг читалаца ко}и се раширио по читаво} Албании. За
овакав пово/ьан npnjeM, сем алфабету, дугу}е и CBojoj политичко}
садржини, Koja се бавила актуелним питавьима о Балкану и влашБу
свог првог управника, Шахин-бега, ме!)у сво}им земтьацима позна-
тог као турски ка}макан различитих градова у Албании и Македо-
нии и Kojn je, као последицу како званичних, тако и незваничних
веза, имао бро}не присталице на располагавьу.
Уз сплет свих тих околности, убрзо по настанку, часопис „Дри-
та“ добио je прилику да шири знача}ан утица} по }авно мньенье из
Албании и сво}им програмом чисто националне природе, pearyje
на тежвье за у}едивьевьем, оживевши их и о плодивши.
Стога, чинило се да je неописиво важно успоставити Tpajne од-
носе с овим новинама, што je постигнуто 1903. године одобревьем
}едне редовне субвенци}е шеним уредницима.
Крисшо П. Jbyapacu
Тако!)е, други ме!)у вьима, Кристо П. ТЬуараси (Kristo Р. Luarasi),
православац са jyra Албани}е, пореклом из Колонке (Битотьске),
Kojn je, поред CBoje квьижевне делатности, од пре неку годину и уред-
ник }едне издавачке куБе из Софи}е, веБ je у квьижевним круговима
Албани}е, поред заслуга за многа достигнуЬа као оснивач }едног ал-
банског патриотског савеза у Софи}и, по имену „Дешира“ (Deshira).
528
У том смислу, однос са „Дритом“ показивао се као изузетно
уносан, пошто нам je узгред пружао могуЕност да преко шених
уредника, не привлачеЕи пажшу на себе, посредно утичемо на по-
менуту издавачку куЕу, и политичко уре^еше локалног албанског
одбора.
Новине „Тоска"
Тачно je да су новине „Тоска“ Koje су од 1901. излазиле у Египту
имале у свом управнику Милу Дуч^у, {едног убе^еног браниоца
националне иде}е у Албании, мада су у недостатку адекватних са-
радника и одговара}уЕих средстава успеле да опстану само до 1903.
године. Што се осталог тиче, уживале су, у складу са CBojoM умаше-
ном вредношЕу, нашу скромну подршку.
Новине „Беса"
Као последица напора сународника из Корче, Фокиона Тур-
rynnja, Kojn су живели у Египту, и jeflHor Дуч^евог при}ател>а зва-
ног Тома Аврами, новине „Тоска" се изгледа поново paljajy кроз
новине „Беса“, Koje од Kpaja 1904. године излазе у Каиру, за Koje je
субвенц^а Царске и крашевске владе била итекако тражена, али
се узети у обзир тек после дугог искуства, и доказавши CBojy одр-
живост.
Новине „Албанца"
Тако^е у лабаво} вези са новинама „АлбашДа" Дервиша Химе,
Koje су се paHnje o6jaB?bHBane у Женеви, а сада у Паризу на албан-
ском, француском и турском (езику што се заправо испоставило
корисним, HMajyhn у виду информац^е Koje су оне пружиле о гло-
бално} целини албанских активности, изразили смо симпат^е за
шихов труд, као и признаше за тако коректан став, уз матер^алну
помоЕ по вотьи владе.
На основу претходног Ha6pajaH>a, очигледно je да смо последших
година, будимо искрени, релативно скромних средстава, добили
могуЕност да засну)емо односе са главним представницима ал-
банске штампе у иностранству, a raj се резултат итали}анска влада
до сада, упркос бро}ним уложеним средствима, улудо трудила да
достигне. У будуЕности Ее тако^е имати значаща да у шакама задр-
жимо све конце Koje смо затезали, пошто овакав пре!)ени пут до-
приноси бу!)ешу и образовашу jaBHor мшеша у Албании у смислу
Kojn се поклапа са нашом политиком.
529
Што се осталог тиче, корист од ове акцизе he бити сагледана
само у општем смислу, све док круженье албанских издагьа у Алба-
нией не буде ослобо^ено забрана и ограниченна.
Подршка албанско] кншжевносши
Поред новинарства, Царска и кратьевска влада je тако!)е подсти-
цала издаванье других примера албанских слова и у том смислу
je, измену осталог, матер^ално омогуЬила издагье следеЬих дела:
„Hcropnje Албанке" (Historia Е Shcypniis) у два тома и }едне „Исто-
pnje Турске" (Historia е Turkiis) др Ндоца Ника)а (Ndoc Nikaj), )едне
мапе Албанке Транк Спиро-бега (Фаик-бега) и хрестомати}е Koja
садржи приче, разговоре, као и пеСништво Георга Knpnjaca (Tjeplja
Knpjasnja).
Уцбеници за кашоличке цркве
Hnje било прекида улаганьа труда за ширенье албанске школске
библшлрафще Kojy смо претходних година опремали; упркос томе,
уцбеницима Kojn су досад послали, последних година додат je
само join jeflaH из географ^е и треЬи део }едне ктьиге лектире.
Расйраве о алфабету ме^у католичким клером
Читьеница да се OBaj пораст Hnje одржао у истом ритму, као што
одговара намерама Царске и кратьевске владе, CBoje узроке има у
контроверзама Koje су изнова букнуле ме!)у католичким клером
везано за йишат-ье алфабета. У том аспекту, секретар бискупа
Сапе, др Ндре М)еда [Ndre Mjeda, познат као и Andrea Miedia], при-
добио je веЬи део клера за }едан нов правопис одобрен на Конгре-
су ориенталиста у Хамбургу, и осудио je pannje поминьан Док^ев
алфабет. Након годину дана борбе, албански бискупи су се у цели-
ни одлучили за 1МЦедину тезу и обратили су се Царско) и кратьев-
CKoj влади како би затражили издаванье нових школских кньига на
овом алфабету.
MjeguH алфабет
Упркос томе што je изгледало сасвим контрапродуктивно уво-
дити неку промену након тако релативно кратког временског
периода, Царска и крал>евска влада je увидела да je нужно не по-
ступати у супротности са исказаном )едногласном жел>ом биску-
nnje. У томе се превасходно водила ставом да, у извесном смислу,
М)едина ортограф nj а представлю напредак будуЬи да отвара пут
530
приближаваша изговора Тоски и Гега, и одриче се итали}анизи-
pajyher карактера сво}ственог алфабету „Башкими" (Доки}евом
алфабету).
Др Ндре М}еда одмах je примио овлашЬенье за реформисанье
ортографи}е nocrojehnx школских текстова, и }едан за другим
у Министарству спотьних послова сре^ени од стране Царске и
крал>евске издавачке куНе за уцбенике, према поставлено) норми
за исправке.
Да се избегну неспоразуми, неопходно je приметити да OBaj нов
правопис призна}у само Албанци католичке вероисповести, или,
прецизни}е речено, признат je само у оним католичким окрузи-
ма у ко}има раде верске школе, односно, на релативно ограниче-
но} територи}и. Остатку католика, као и свим православацима и
муслиманима, биБе и дал>е страна, и нажалост не nocrojn никаква
перспектива да се поборници алфабета Фрашери одлуче да „нови"
алфабет прихвате у пракси.
Инициативе за oSjegmeewe алфабета
Решенье питаньа алфабета, од изузетног знача}а за национално и
}езичко у}единьенье свих грана албанског народа, препушта се бу-
дуЬности. Ме^утим, под штитом Царске и крал>евске владе тако^е
су започети важни прелиминарии радови и студи}е Kojn he допри-
нети коначно} одлуци.
Дисшрибуцща Kwuia
Подстицавье издаваньа албанских дела проналази вредну до-
пуну у повременим олакшицама Koje се да}у за уношегье примера-
ка у Албани}у, као и за бесйлашно расшурагье уцбеника у школама
Koje Царска и крал>евска влада дотира.
На жел>у за повеЬашем тиража успешно раширених (и кн>ига и
новина) могли смо да одговоримц само у веома ограничено} мери,
због полици}ске забране Koja у овом cnynajy важи у TypcKoj, а по-
менута дистрибуци}а се морала на}опрезни}е обавтьати, како бисмо
избегли да се на^емо у компромиту}уБо} ситуации. Из молби за
кньиге, Koje су све учестали}е, може се ме^утим, закл>учити да у Ал-
бании расте потреба за образованьем, што сем тога нуди гаранци}е
да су напори Koje je, с не малим жртвама, у Албани}у улагала Цар-
ска и крагьевска Влада ради оживтьаваша кньижевних активности,
уродили плодом.
531
Крисшофоридисов речник
Године 1902. почину кораци како би Албански речник, ко)и je за
собом као посмртни рукопис оставио покоен и елбасански родотьуб
Константин Кристофоридис, а сматран je jeflHOM употпувьеном
збирком читавог албанског }езичког блага, угледао светлост дана
као такво издание. КористеЬи се, сасвим бескрупулозно, тешким
матер^алним стн>ем пишчевог наследника, влада у Атини je, у
ме^увремену, помоБу j ед ног гласила грчке пропаганде, успела да
нас претекне добивши власништво над овим делом.
Након више од две године одлагагьа и тек после снажних при-
тисака албанских родолуба Kojn су страховали да je ово дело из-
гублено, оно се на}зад KpajeM 1904. године ш^авило у кгьижарама.
Сходно тежвьама Koje су га надахнуле, природно, одштампано je
грчким словима, и као што предговор отворено npn3Haje, са jefln-
ном намером да се албанском народу докаже да ако жели да има
изгледа за успех у чувашу свог матервьег je3HKa мора се служити
искл>учиво грчким алфабетом и угледа}у на грчки je3HK. Алузгца
je била сувише jacHa и дрека да би остала несхваБена и Албанци
потпуно jacHO не npeno3Hajy аутентичну вредност овог жалосног
дара Kojn су им Дана}ци понудили.
Али, осим тога, садржина речника, Kojn je веБ неко време био
превази^ен због са временог pa3Boja албанског jeanxa, Hnje одго-
ворио на висока очекиватьа албанских лингвиста, вьегово об}авл>и-
ван>е Hnje произвело очекивани утисак, тако да грчка влада не
може рачунати на било какву предност Koja би могла допринети
H>eHoj политици хеленизац^е у Албании.
/авно подучаван>е,
курс албанског jesnKa у Бечу. Др T)epfy Пекмези
Корак за промоци}у и очувавье албанског }езика Kojn je вредан
помена чинило je, насупрот томе, уво^еше jeflHor Курса албанског
jesuKa Kojn се одржавао током 1903. године у /авном институту
за ор^енталне }езике у Бечу, под управом Албанца, пореклом из
Естарове, у 4eHTpanHoj Албании, доктора филолог^е са Бечког
универзитета, ^ер^а Пекмез^а. Ова мера, показатель ажурности с
KojoM се Царска и кратьевска влада брине о албанс^ нац^и, поз-
дравлена уз исказе одобравагьа и пуног одушевшевьа у свим штам-
паним мед^има у Албании, и указке на пут kojhm би у не тако
532
дутом року )една Катедра за албанске студите Универзитета у Бечу
могла угледати светло дана, што би било веома пожел>но. Резулта-
ти Koje je током две године курсева достигао Др Пекмези, одлични
су и може се очекивати да he спознала )езика у ширим круговима у
Монархини тако1)е оживети и интересованье за саму земл>у.
Курсеви ]езика у Борю Epuhey
Сем тога, велики од)ек je имао и изборни курс албанског je3HKa
Kojn се 1901. године одржавао у албанско} колонии Борго ЕриЬе
[данас место Арбанаси], близу Задра, тако да je веЬ наредне године
6poj часова вишеструко повеЬан, а 1903. године, уз момке, морали
су да отворе и курсеве за дево}ке. Присуство на часовима и }едних
и других осцилу)е измену шездесет и осамдесет ученика, а на Taj
начин се у ондаппьим вишим школама за образованье професора
припрема одличан наставни кадар за наше школе у Албании. Kojn
je веома вредан, обучен и способан
Прийремтье насшавног машеръдала за албански jeeuK
Поред овог вида обучаваньа, Kojn je адекватней за наставнике
из Албанке, тако^е je одабран и }едан много ефикасн^и за наше
ци/ьеве: образованье младих талентованих Албанаца тако што се
одведу из родне земл>е и доведу у интернате високих школа за об-
разованье наставника у AycrpoyrapcKoj, и с тим цил>ем, до данас су
коришЬене клагенфуртске школе, повезане са интернатима, и оне
католичке школске 3ajeflHH4e из Беринга. Први наставници Kojn
су у овим школама стекли дипломе, по тро}ица, веЬ су почели да
o6aBn>ajy CBoj посао и дал>е pasBnjajy CBoj рад у школама у Призре-
ну, Драчу и Скадру. У данаппье време, у Бечу и Клагенфурту сту-
дира седам младих Албанаца, Kojn да)у апсолутно задовол>ава}уЬе
академске резултате и o6ehaBajy на}бол>е.
Национализацией кашоличких школа
Захвал^уЬи формирану албанског наставног корпуса постала je
могуЬа енергична промоци)а национализац^е католичких основ-
них школа на северу Албанке. )език на коме се одржава настава
постао je албански - уместо итал^анског, Kojn je pannje скоро ис-
клучиво владао у школским центрима наносеЬи нам велику штету.
Узевши у обзир и албанске трговце, nnje везе са иностранством
не могу функционисати без посредства неког ме^ународног jesmca,
тако^е сууведени и курсеви насшаве на немачкому веЬим школама
533
као на пример у Scuola Commercials и у фрагьевачко) школи у Ска-
дру, поред основне школе у Драчу, што je дало одличне резултате.
Итали)ански )език се Hnje могао потпуно избацити, пошто тр-
говачки и поморски cao6pahaj са Левантом игра одувек познату
улогу, ме^утим, од сада се )едном за свагда зауставила итали)ани-
заци)а Koja се у неким другим временима на потпуно жалостан на-
чин покретала нашим сопственим средствима на северу Албанке.
Реорганизацией uociaojehux школа
Процват оних центара Kojn су неговали матервьи )език указу^е
нам да у народу nocrojn права осет/ьивост за добре националне
школе, а ову чивьеницу сваки пут треба све више имати у виду. То
je било могуЬе захвалэу)уЬи jeflHoj реорганизации наших верских
школа, посебно оне у Скадру. Оне су пре тога итекако saocrajane
у односу на модерне италЗанске школе и више нису одговарале
повеЬаним потребама Koje су се поставтьале.
Само у jeflHOM центру, у италЗанско} школи, за}едно са такозва-
ном Трговачком школом )езуитских очева, одбЗени су сви поку-
inajn реформе уз ону ригидну осеттьивост клерика Koja се опире ма
каквом осавреметьиван.у, и дал>е nocMarpajyhn национални je3HK
као неки нижи и CMa'ipajyhn да им je проучававье италЗанског
на}важнЗи задатак. Не достижуЬи ни ниво jeflHe основне технич-
ке школе, }езуитска школа ни са становишта модерне педагогЗе
не одговара потребама нашег времена. Уместо да са nocTojehnM
основним школама (од Kojnx су на}бол>е оне фравьевачке, пошто
су они много флексибилнЗи) чини систематску целину, }езуити
ставлЗу препреке вьиховим дипломцима и ofl6njajy многе уз изго-
вор да нису доволшо jaKH у италЗанском.
Eygyhe йроширегье jaenoi образовала
Како би се пружио одговор на жел>е амбициозних графана Ска-
дра и како би се избегла искушевьа ИталЗана, неЬе join дуто моЬи
да се одлаже }едан про}екат постепене градвье )едне школе за средн>е
образованье, Koja he заменити ^езуитски центар или му се придружи-
ти, са HajMaae шест часова и са код нас важеЬим наставним планом.
Реформа би се вршила у сарадвьи са фравьевачком школом и уз
сарадвьу лаичког наставног кадра. Уз албански требало би негова-
ти и немачки, и, у Maiboj мери, италЗански }език, како би се ди-
пломцима омогуЬио удобнЗи наставак CBojnx студЗа или напре-
дак у трговачко] карЗери.
534
У цитьу тог природног развода, Kojn се обавезно мора уклопити у
албанску |авну наставу, по)авиЬе се проблем образованна наставног
кадра виших квалификаци^а, а затим he се озбил>но морати раз-
мотрити на)агилни)и начин да се обезбеде албански уцбеници за
техничке школе и за средвье школе.
Сшийенди)е за ciuyguje у Монархии
Независно од одговара^уЬих припремних радвьи за Koje he, као
што je очигледно, бити потребно join година, могло би бити ко-
рисно веЬ од сада обезбедити, изузетно, стипенд^е за на)бо;ье
дипломце наших албанских школа. Тиме би они наставили CBoje
школовавье у Монархии, избегава}уЬи на Taj начин да их бу)ица
однесе у итал^анске воде, и енергични)е no6yt)yjyhn за}едничке
интересе, како духовне, тако и матер^алне, измену Аустроугарске
и Албанке, а посебно утица}ем учених друштвених сло)ева.
ПовеИан?е Spoja школа
Bpoj наших наставних центара се у Скадру повеЬао свечаним
отваравьем неких сеоских школа и такозваног Дома Малисори; то
je jeflaH интернат у коме се CMemrajy и бесплатно o6pasyjy синови
на}утица}ни}их рудничких шефова. (У претходном оделжу веЬ смо
помин>али одговор Kojn je дала итал^анска влада, ocHHBajyhn и
она тако^е }едан ривалски центар).
Доёрошворне усшанове
Болница часних сестара Kojy издржавамо у Скадру, доживела
je cBoj pa3Boj и проширена je одговара^уЬим додатним зградама,
изградвьом jeflHe амбуланте и именовавьем новог лекара, 4nja ак-
тивност, овенчана на}бол>им успехом, много доприноси утемешевьу
нашег престижа ме!)у становништвом.
Образование нове генерацгде католичког клера
Осим подстицавьа jaBHor образована, брига о образован^ Koje
he добити jeflHa нова генерац^а северноалбанског свештенства,
способна и анимирана свешЬу о ло}алности, чини капиталну тач-
ку нашег програма.
Тим се поводом ради пре свега о онима Kojn he припадати фра-
гьевачком калуфер ском реду, коме веЬим делом припада управа и
брига о душама у napoxnjaMa и мис^ама на северу Албанке, као и
образование народа.
535
Док питагье реформе студила за спремавье фрагьевачких клери-
ка, ко)и се обавл>а}у у центрима у Скадру, join увек ни}е решено, Beh
има низ година у корима су се теолошке студите из тих центара пре-
местиле у самостане у Монархини, конкретнее, у оне из фратьевачке
покра^не Северни Тирол. Мада искуства о политичко} користи ове
мере нису join увек jacHO формулисана, она у сваком случа}у пред-
ставл>а}у }едан суштински напредак у односу на претходне године
када су албанске студенте теологи}е веЬином смештали у италирн-
ске самостане или семинаре и тамо их обучавали у нама ту1)ем духу
У цитьу доношегьа неке сличне одлуке за нов нарашша] свешшен-
сшва, чи}е се образованье налази у рукама }езуита, join увек Hnje
успело постизаше неког договора с Римом..
Ситуация са покрштавагьем из Елбасана
Много очекивавьа je побудио йокреш йокршшаван>а Kojn су по-
кренули национални мотиви у Елбасану и Шпату (Монастир), где
je (измену 1899. и 1900. године) 55 албанских породица с архиманд-
ритом на челу прешло из грчке православие цркве у гркокатолич-
ку, уни}атску цркву. ВеЬина преосталих хришЬанских породица
грчке православие вере из тог региона (око 4.500 душа) само je
чекало на изградну }едне католичке школе како би следило CBoje
претходнике у промени вере.
Мотив оваквих поступака, ко}и су све изненадили, на^ен je у
нади да he преко католичког клера моЬи користити погодности
нашег црквеног протектората, а посебно ефектом Kojn je напра-
вило уверенье албанског }езика у цркву и школу, услед }ачан>а на-
ционалних осеЬаша и стицаньа ефикасни}е личне заштите. Нажа-
лост, очекиваша покрштених из Елбасана била су само незнатно
испушена, пошто Царска и кратьевска амбасада - упркос поновтье-
ним напорима - Hnje имала прилике да доби}е царски ферман ко}и
би одобрио изградгьу цркве.
Не само у Елбасану, Kojn представлю центар узга}ан>а албанске
националне иде}е, веЬ и у цело} централно} Албании, xpajibe из-
разити знача} се прида}е поменутом покрету покрштававьа. Како
хришВани, тако и муслимани, у вьему назиру почетке националног
ширеньа Католичке цркве са севера Албашце према jyry и сматра}у
да he тиме сасвим сигурно узмоЬи, за}едно са народном школом,
разбити моЬ хеленизма ме!)у православним Албанцима у Епиру и
у остатку }ужне Албани} е.
536
)едан знак чврстине характера, досто)ан признанна, као и ве-
ликог поверетьа у нашу коначну помоЬ и у читаву нашу миси)у у
Албанией )есте да, упркос изузетно опасним притисцима и про-
гашашима, ни )’едан уедини покрштени човек Hnje био неверан
оном у шта се )едном заклео. Ме^утим, било би на)пожетьни)е да се,
након шест година nocrojaiba, и католичко) за)едници из Елбасана
скоро дозволи да CBojy веру празну)е у Бож)о] куЬи.
Подршка патриотима у невол>и
Царска и кра/ьевска влада у йодршци родотьубима у невотьи и
оним знача^ним личностима од Kojnx се може очекивати нека ко-
рист у акцией у^едишеша, види )едно важно средство janaixa нацио-
налног фактора.
Од Албанаца католичке вере у ову трупу л>уди спада)у, измену
осталих, познати и поштовани опат Мирдита, монсишор Примо
Доки, поред познатог narpnjapxa "бон Марка на кога би се, у слу-
4ajy смрти без наследника Пренка Биб Доде, пренело наследие
право да постане главешина Мирдита.
Уколико je тачно да су се повременим поклонима фаворизовале
одре^ене конкретне особе ме!)у Албанцима православие и мусли-
манске вере, Hnje их било ни близу толико као у cnynajy католика.
Ме^утим, тако^е би користило повеЬати нашу посвеЬеност чла-
новима ове две вероисповести из албанског народа, како не бисмо
допринели стварашу утиска о нама као о пристрасним и парщ-цал-
нима.
Интервенции у корист прогошених патриота
Пречесто видимо потребу да на пр^атешски начин посреду)емо
пред турском владом у корист Албанаца Kojn су због CBoje нацио-
налне свести били изложени притисцима од стране власти. Што
више значаща у будуЬности придамо OBoj вaжнoj грани наше ак-
4nje, толико he се ojanarn у Албании утисак да ми, не товареЬи
на)веЬи терет на католике Kojn зависе од нашег црквеног протек-
тората, за цели народ rajnMO исте симпатг^'е, ажурно и ефикасно,
и у cnynajy потребе спремни да иступимо у одбрану народа свом
силом KojoM располажемо.
Борба против црногорске агитаци}е
Захтевао je живу пажшу надзор над jaxoM црногорском агита-
4HjoM у католичким огранцима фамил^а на ceBepHoj граници, где
537
се кнез Никола трудно да утица)не тьуде придоби)е новцем и до-
наци) ама у оруж)у, да се то скроз преворило у корупци)у. Упркос
националном непри)ател>ству, користеЬи се бедом Koja влада ме!)у
бр^анима, успео je да придоби)е наклоност доброг бро)а луди, тако
да смо се нашли у ситуаци)и у Kojoj )е било потребно да и ми наше
присталице окрепимо новчаном помоЬи, за отпор против црного-
рских претензи)а. Доказ дубоког незадово/ьства изметьеног и не-
сигурног односа ко)и тренутно влада са турским режимом, )есте то
што )е веЬина католика Малисори)а, под преттьама Црне Горе за-
рад сво)е вере и националне свести, на кра)у поста ла присту пачна
за покуша)е приближаватьа свом на)л>уЬем противнику, само зато
jep )е и главешина )едне хришЬанске државе. Осим )ачатьа иде)е о
томе да има)у подршку у нама, с друге стране he бити под)една-
ко неопходно подизаше тьихових националних осеЬатьа и свести,
што се )едино може постиЬи уз помоЬ осниватьа албанских школа
у шиховим селима.
Трговина и пловидба
На полу трговине и пловидбе наша позици)а у Албании )е очиг-
ледно налетела на енергични)и отпор Итали)ана, и сво мотретье на
наша конзуларна представништва ни)е могло помоЬи да се избегне
снажни)и продор увоза конкурентске итали)анске робе и да, нажа-
лост, она три)умфу)е у поморству.
С наше стране се као шрювачки усйех може поменути доби)атье
првих великих робних куЬа из Корче (Бито/ьски), другог на)веЬег
града на jyry Албани)е, за ексклузиван увоз аустри)ске и ма^арске
робе. Захвал>у)уЬи иници)ативи ове куЬе Koja je, сама покрива)уЬи
трошкове, са узорцима аустри)ских и ма^арских производа осно-
вала )едну робну куЬу, и захвал>у)уЬи сво)им разгранатим контак-
тима по унутрашшости зем/ье, трговина са )угом Албани)е нам се
последших година видно повеЬала. Било би тако^е пожетьно ус-
во)ити сличне одлуке у другим важним трговачким центрима у
Албании, ко)има се, жртву)уЬи релативно мало - без привлачетьа
много пажтье - може постиЬи промоци)а аустроугарске увозне
робе, истовремено рачуна)уЬи на подршку трговаца из зем/ье.
Како би се повратио рани)и престиж нашег поморства на ал-
банско] обали, конкретнее, оном делу ко)и нам je на)ближи, на
важно) траси Драч-Медова-УшБе Бо]ане, и како би се са хоризонта
обрисала конкуренци)а друштва ,,Puglia“, три друштва Koja улазе у
538
обзир (Lloyd, Ragusea, Hungaro-Croatd) би за)едничким договором
требало да измене CBoje руте и постигну неки договор. Узевши у
обзир важност Скадра, Медова (Шеншин) би се два пута неде/ьно
морао директно повезати са Трстом, Риском и на|важни)им дал-
матинским лукама, чиме би се установили повотьни услови за тач-
ку искрцаватьа путника и претовара робе пореклом са Леванта и
из Италике (из Цариграда, Измира, Солуна, Bapnja, Бриндизи)а,
итд). Често се захтева веБа брзина путоваша до албанске обале, и с
тим ци/ьем би друштва Lloyd као и Hungaro-Croata морала да уки-
ну MetjycTajaiba у матьим лукама, Koja им одузима)у време.
Линика на реци Eojanu, Koja je сад маше или више напуштена,
захтева нарочиту пажн>у. Ничим другим се не може сматрати до
аномали)ом, читьеница да Ринека и Дубровник jecy директно пове-
зани са Оботрем, ме^утим, Трет не чешЬе од на четрнаест дана; те
би било како и поморском, тако и у политичком интересу Монар-
хине, да се установи )една недел>на услуга друштва Ragusea измену
Трста и Оботи)а.
Како би се итали)анско) морнарици систематски конкурисало
требало би сем тога по сваку цену обезбедити да у употребу ytje
|едан мали речни пароброд, Kojn би се слично као и итали|анска
,,Iolanda“, морао бавити товаретьем великих бродова Kojn стижу у
Медову или у Бар и да плови узводно Боганом преносеЬи товар до
царине у Скадру. Hnje то само питаше Koje се тиче наше трговачке
политике, веБ тако^е и нашег угледа, да се трговачка застава Аус-
троугарске види чак до пи)аца у Скадру, пошто се итали)анска веБ
зави)орила ме!)у 1ьима.
Кад поредимо аустроугарску и итали)анску акцизу у Албанией,
као и постигнуте резултате обе ове стране, нико не доводи у сумтьу
да итали)анске поставке.за Албаниту и за албански народ ни из-
близа не поседуну корист и вредност аустроугарских, и ни на Kojn
начин не оправдава)у шовинистичке тежн>е према toj зем/ьи, тако
темпераментно формулисане од стране MoHapxnje.
Ме^утим, не може се довести у сум н>у изненадна радиност с
KojoM Итал^’а наступа и захвал>у}уБи Kojoj постиже релативно
брзе успехе, повлачи снажну жел>у за ширешем, Koja би временем
могла довести до аутентичног непр^ате/ьства са нама.
Ме^утим, како нам je неспорно од животног интереса све бли-
же привлачетье Албанке нама, с jeflHe стране, да je користимо као
539
бастион против покрета за велику Срби)у, ко)и je под)еднако опа-
сан за н>их колико и за нас, а с друге стране, како би се избегло да
Италика утврди CBoje позици)е на неточно) обали |адранског мора,
у будуЬности ништа не смемо занемарити, да бисмо могли на вре-
ме и успешно реаговати на било ко)и утица) ко)и продре у Алба-
нку и штети нашо) политици, при чему пре свега мислимо на она)
итали)ански. На)бол>и начин за то je у систематично) и све одлуч-
ни)о) подршци национално) иде)е у Албани)и ко)у би, да обезбеди
пово/ьне резултате, требало у исто) мери проширити на све делове
земл>е и бити заступл>ена код чланова све три вероисповести у ал-
банском народу.
540
Анекс VII: Mane
OSN
(Део административна поделе Отоманског царства
Koja обухвата измену осталих и вилайете
Косово, Монастир, Скадар, 1ан>ина, Солун, итд.)
541
VUljat Serben MaCedo-Slaven* Bnl- garen Albaoler Griko- Albanler Grieohen Arc- munen Odunen eto. Judes Rn RmaK- nen, Georginr Suuuj
griech.-orieDt. Moham- medauer
ca._ Patriarrh.j Exarch.
Kosovo .324 660 246690 44.900 | 201 790 99.900 887.970 960 9.940 115.040 2.740 1.058.800
Skodra (Scutari) 15.710 *) jw. 160 j 251Л1О a 130 8.800 a 270.600
SaJonlkl 600 898.800 193.500 j IW^OO 7S9OO 151.900 550 169.840 44 750 807.110 78.150 4800 1.1M.000
Monaitir 301.300 106 400 194.900 88.800 884.830 107.8Я0 64.220 97 850 7.870 950.700
Janina 413.850 83.000 187.200 40.800 2.850 8.900 680 600
Summo .'40 970 R70.U50 274 960 | 5U5.090 132.200 151.200 1,388.510 83.000 415.250 161.810 522.850 92.660 4.800 4.068.700
•) SrrbUeh iprrcbende ll.wobner BcuUrU. die аш OpportnniUtagrtnden angehen. nicht .Berben' aondern .Bleerm- n aein.
Bem.rknng 17m .of die nationale Zugehorigk.it der Makedo-BlaTen (el.Ti.ehe Bevohner dee ehemallgen Macedonian.) oitdgermaBen
achlleBen n konnen, wnrde ohen Hire klrchlicha Zugebnrigk.lt engelUhrt und lieBe alch dem Ooiale der BeTOlkorung nech annehmen daaa die deal
Mtlganachen r^urrh.n in Konelentinopel nnterrtehenden Makedo-Bl.Ton m.hr der bnlgariachen BieMang. Jone dem blmmenlachen Pabiarehen In
Koa.lm.tm.pd rmumdrendan Mekedo-SlaTen mehr der a.rbleehen Eiehtong anneigen.
HHStA
542
тщ* IitkaU- 1M Orheh.-oriMteL <& Prtriar.1 Rxar Mokta- жоАамг Juda* Suuaa AbMarkug
1«ЯП 4 ]4 OK-TOQ tIMO ».•»> ШЛО «МИО 1740 1.0НЛМ •g
SkWn Якмлд imtn 15tB0| I4MOO тмо
SaJaalM MUK| tttw 444*10 тел» 1 IM.OCO
Xawtir wo W4W’i SlUMl IMWO ШЛЯ) 7^70 MO.TOO «0. ш> h.. Ш1.
JaUu t-700 г ШЮ mooo| »1Л» uw тою
8o* I1U« 1ЛИ.Ш IMMMl *»JMO кМ&ЗОО ata» «.oaa.700
Zeichen- ErklArung
KaUwEkto
KryptokaAolika*
Gneeh ОНмШа htrirtiain
, . Exanhktm
Mohamarrfaaar
Jadea, an la № idt«o dargaateDt
Stidte ata. кН »e awkfedoaaa ВаЦрома
HHStA
543
HHStA
SCHUL-KARTE
der
Vilajete Kosovo, Saloniki, Scutari, Janina und Monastic
tJuftfUre гои* der мгЫмЬм L’eteriektopUn.
Kordj <тм der grieekiachtn OBteniehtaapUra.
lutGm»
Ream Bit that а iwaeckhrMck kJgtuWaia Rekilt
Bnlfutaaba
kbalhueh.
Griecbiedit
Vi^et-QnMM
SAwlUk-Greue
In dto nSrdliek der grieehiaebeB OnlerriditupUm well ftiBebenta
Rfataas 1 imwu rrrwifetad fflrbbjb ЕзаЬщзиейааЫЫ
Scbnlea, alter ыеЪ — arte di* Kute uLrt —
cbrtetlieke Bcbnhn тог.
» lOrmlaiKker J
К>Л»!Ьй« Sckdea bH »un napasS k2t**Iicher БШегтмАгмргасЬе.
sa«i« Ж1 dokebr D»H nitbaipndH I. О.Ш. „d
ill BcMtan Wirt ввек deautk pj^krtt; ™
B>1 1ШШЙО 0» tertdu.prart, ia Bnttri ud t>w»;
г-' , . .l^modUam;
ГтаМнк „ вяай n< KoaoSr ^Ал
uuHaUm» ЬЯетмаЛнЬаАс
ЛАакж la Kwfea aad УовааИг.
HHStA
544
N ATlONALITlTEN-KARTE
545
546
Aneks VIII: Statisticke tablice nacionalnih i religijskih odnosa и vilajetima Kosovo, Skadar,
Monastir, Janjina i Solun
Statisticka tablica nacionalnih i religijskih odnosa u vilajetu Kosovo (1903), generalije474
Sandia к Broj stanovnika
AJbanci Sloveni Grci Vlasi Otomanski Turci Emigrant! iz Bosne, Srbije Bugarske Ccrkezi Ronu Jevreji Ukupno
Muslimanske vere Katolici Egzarhisti (Bugari) PatryarSisti (Srbi) Muslimani Katolici (Srbo- hrvati)
Skoplje 36.282 360 178.711 19.334 20.076 123 3.162 83.223 1.500 210 6.713 1.298 350.992
Prizren 126.420 1.340 17.232 22.550 1.932 680 16.170 4.500 3.780 194.604
PnSlina 145.508 565 87.701 17.264 3.011 60 1.650 8.933 170 264.862
Sjemca 3.000 23.390 28.610 410 20 55.430
Pec 130.690 11.695 16.460 2.000 1.500 981 2.780 166.106
Plevlja 24.372 22.719 141 47.232
Ukupno 441.900 13.960 195.943 193.807 92.601'4 3.011 123 3 902 102.543 6.981 210 22 757 1.488 1.079.226
Pnmedba 1 od 6ega je 70.593 Srba Sega je 22.008 Bugara (Pomaci)
474 HHStA, AB XIX / 84 (NL Kral), K. 2. Statistische Tabelle der NationalitSts-und Religions-Verhaltnisse im Vilajet Kosovo (1903).
Анекс VIII:
Статистичке таблице националних и религи)ских
од носа у вила) ет има Косово, Скадар, Монастир,
Jaibmia и Солун
Statisticka tablica nacionalnih i religijskih odnosa u vilajetu Kosovo (1903), 1, deo475
Sandiak Grad Broj stanovnika
Albanci Sloveni Grci Vlasi Otomanski Turei Emigrant! iz Bosne, Smije i Bugarske Cerkezi Romi Jevreji Ukupno
Muslimam Katolici Egzarhisti (Bugan) Patrijarsisti (Srbi) Muslimani Katolici (Srbo- Hrvati)
Skoplje Skoplje 21.387 360 25.921 4.406 5.600 (Pomaci) 102 360 9.949 1.500 2404 800 72.789
Orchanje (Kadanik) 7.800 400 52 8.252
Cuprili (Veles) 1.500 29.394 4.130 5.242 (Pomaci) 15 900 12.512 664 54.357
Stiplje 19.472 25.764 378 480 46.094
RadoviJte 7 622 10.464 390 18.476
Malesch (Osmame) 16.536 288 9.234 (Pomaci) 425 485 26 968
Кобапе 16 534 690 1.680 11.600 660 31.154
Kratovo 17.391 954 6 102 3.815 336 22.604
Palanka 22.141 108 1.929 336 24.514
Kumanovo 23.710 8.358 102 6.765 210 1.008 18 45.784
Ukupno 36.282 360 178.711 19.334 20.076 123 3.162 83.223 1.500 210 6.713 1298 350 992
Prizren Tetovo 37.602 17.232 8.922 1.932 (Pomaci) 30 16.170 780 82.668
Prizren 71.118 1 340 13.628 650 4.500 3.000 94.236
Luma 17.700 17 700
Ukupno 126.420 1 340 17 232 22.550 1.932 680 16.170 4.500 3.780 194 604
547
475 HHStA, AB XIX / 84 (NL Kral). K. 2. Statistische Tabelle der Nationalitats-und Religions-Verhaltnisse im Vilajet Kosovo (1903), 1. Theil.
548
Statisticka tablica nacionalnih i religijskih odnosa i vilajetu Kosovo (1903), 2. deo476
Prist ma PriStina 58.784 100 12..765 1.633 3.949 77.231
Gnjilane 30.695 415 18.206 1.378 4.000 54.694
Presevo 15.158 25.944 1.650 600 43.352
Vuditm 26 550 5.300 150 32.000
Mitrovica 11 321 50 10.785 500 60 84 22.800
Novi Pazar 3.000 14.701 16.764 150 170 34.785
Ukupno 145 508 565 87 701 17.264 3 011 60 1 650 8.933 170 264.862
Sjenica Slenija 3.000 7.925 10.803 200 20 21948
Nova varoS 7.226 1.740 8.966
Bjelo polje 5.969 12.000 60 18.029
Kolasin 2.270 4.067 150 6.487
Ukupno 3 000 23 300 28.610 410 20 55.430
Pec Реб 59.390 3.100 7.500 1.500 1 500 200 2.000 75.190
Bakovica 54.000 8.595 300 781 780 64.456
TrgoviSte 8.800 1.760 10.560
Beranc 2.000 6.400 8.400
Gusinje 6.500 500 500 7.500
Ukupno 130.690 11 695 16.460 2.000 1 500 981 2.780 166.106
Plevlje Taslidfa (Plevlja) 14.600 15.908 141 30.649
Prijepolje 9.772 6.811 16.583
Ukupno 24.373 22 719 141 47.232
Ukupno 441.940 13.960 195943 193 807 92.601“ 3.011 123 3.902 102.543 6.981 210 22.757 1.488 1.079.226
Primedba 1 oddega 70593 Srba 2 od cega 22008 Bugara (Pomaka)
476 HHStA, AB XIX/ 84 (NL Kral), K. 2. Statistische Tabelle der Nationalitats-und Religions-Verhaltnisse im Vilajet Kosovo (1903), 2. Theil.
Statisticka tablica nacionalnih i religijskih odnosa i vilajetu Solun (1903), 1. deo'77
SandZak Grad Broj stanovnika
Sloveni Grci Vlasi Otomansld Turci Jevreji Ukupno Primed ba
Egzarhisti (Bugan) PatnjarSisti Katolici (Bugari) Muslimani (Pomaci)
Solun Solun 7 700 9 100K 900 34 800 80 53.000 50 000 155.580 1 1000 Srba 2 od Sega 8400 Bugara koji su naklonjem Grtkoj
Langadas 2 000 16.800 29.700 48.500
Katerini 17.600 1.300 4 200 23.100
Karaferia 2 030* 1.600= 18 900 5 400 5 500 33.430 1 Bugari koji su naklonjem Grfkoj
Voden 9.200 13.200 м 5 200 300 11.500 39.400 1 400 Srba = od Sega 12800 Bugara koji su naklonjem Grfkoj
Janie a 9.000 ' 15.600м 700 9 100 600 13.900 48.900 1 500 Srba 2 od cega 15100 Bugara koji su naklonjeni Grckoj
Devdelija 12.800 5.700м 600 1 500 6.700 18.900 46.200 1 700 Srba 2 od 6ega 5000 Bugara koji su naklonjeni Grtkoj
Tikves 23.300 1 0003 14 400 50 6.600 45.350 2 Bugari koji su naklonjeni Grckoj
Strum ica 9.900 8.200м 17.450 35.550 1 200 Srtri 2 od Sega 8000 Bugara koji su naklonjeni Grfkoj
Dojran 5.150 2. 000”2 600 1 000 22 300 31.050 ' 300 Srba 2 od cega 1700 Bugara koji su naklonjeni Grtkoj
Avret-hisar 16 850 1 800= 1 -too 26.000 46.050 * Bugari koji su naklonjeni GrSkoj
Kasandra 37 000 4 300 41 300
Ukupno 97 930= 58.200м 4.200 29.700 126 650 14 380 213.350 50 000 594 410 lod cega 3100 Srba ^od cega 55100 Bugara koji su naklonjem GrSkoj
549
477 HHStA. AB XIX / 84 (NL Kral). K. 2. Statistische Tabelle der Nationalitats-und Religions-Verhaltnisse im Vilajet Salonich (1903), 1 Theil.
550
Statisticka tablica nacionalnih i religijskih odnosa u vilajetu Solun (1903), 2. deo478
Ser Ser 15.700 10.0002 300 34.900 240 36 200 97.340 2 Bugari koji su naklonjeni Grtkoj
Zihna 3 900 22.700 75 6.000 32.675
Demir hisar 7450 7 .0002 1.100 2.600 5 800 14.300 38.150 2 Bugari koji su naklonjeni GrCkoj
PetriJ 19.000 900 100 9.300 29.300
Blagoevgrad 20.300 2 000 350 250 6.000 28.900
Melnik 14.300 7002 700 1.500 1 100 8.500 26.800 2 Bugari koji su naklonjeni Grtkoj
Razlog 20.400 450 (protestanti) 11.000 700 32.550
Nevrokop 27.000 2. 0002 30 000 1 900 450 16.600 77.950 2 Bugari koji su naklonjeni Grtkoj
Ukupno 128.050 19 7002 450 45.900 64.050 7.915 97.600 363.665 3 Bugari koji su naklonjeni Grtkoj
Drama Drama 3.600 6002 11.000 8.200 800 33.100 57.300 2 Bugari koji su naklonjeni GriSkoj
Pravifte 20 600 7.000 30 12.100 19 750
Kava la 3.000 1.300 50 13.200 17 550
Rupdschuz 30 19.700 19.730
Sari-Saba n 250 35 20.300 20.585
Ukupno 3 650 6002 34.300 16.750 915 78.700 134.915 2 Bugari koji su naklonjeni Grckoj
Ukupno 229.630 78.5001‘2 109.900 207.450 23.210 389.650 50.000 1.092.990 1 od dega3100 Srba 2 od dega 75400 Bugara koji su naklonjeni Grckoj 3 od £ega 4200 Bugara katoliSke vere
478 HHStA, AB XIX / 84 (NL Kral). K. 2. Statistische Tabelle der Nationalitats-und Religions-VerhSltnisse im Vilajet Salonich (1903), 2. Theil.
Statisticka tablica nacionalnih i religijskih odnosa u vilajetu Solun (1903), generalije479
Sandfek Broj stanovnika
Sloveni Grci Vlasi Otomanski Turci Jevreji Ukupno Primedba
Egzarhisti (Bugari) Patrij arsis ti Katolici (Bugari) Muslim ani (Pomaci)
Solun 97.930 58.200* = 4.200 29.700 126.650 14.380 213.350 50.000 594.410 1 od 6ega 3.100 Srba 2 od 6ega 55.100 Bugara koji su naklonjeni Grckoj
Ser 128.050 19.700= 450 45.900 64.050 7.915 97.600 363.665 2 Bugari koji su naklonjeni Grikoj
Era ma 3.650 600= 34.300 16.750 915 78.700 134.915 2 Bugari koji su naklonjeni Grikoj
Ukupno 229.630 78.5001’1 4.6503'" 109.900 207.450 23.210 389.650 50.000 1.092.990 1 od Sega 3.100 Srba 2 od Sega 75.400 Bugara koji su naklonjeni Grckoj ’ od Sega 4.200 Bugara katolika od Sega 450 Bugara protestanata
<Л
U1
479 HHStA, AB XIX / 84 (NL Kral). K. 2. Statistische Tabelle der Nationalitats-und Religions-Verhaltnisse im Vilajet Salonich (1903).
552
Statisticka tablica nacionalnih i religijskih/konfesionalnih odnosa u.vilajetu Janjina, (1903) generalije480
Sandzak Broj stanovnika
Albanci Grci Vlasi Romi Jevreji Ukupno
Muslimani Pravoslavci Pravoslavci Muslimani
Janjina 29.650 19.800 106.150 6.000 15.100 4.050 3.600 184 350
Preveza 16.330 15.480 20.240 3.220 460 580 414 56.724
В erat 122.000 23.700 1.135 13.580 1.740 85 162.240
Dirokastra 69.500 38.850 33.200 3.400 3.700 40 148.690
Ukupno 237.480 97.830* 160.725 9.220 32.5402 10.070 4.139 552.004
Primedba ’ velikom vecinom gaje simpatije prema Grckoj 2 vecinom gaje simpatije prema Grckoj
480 HHStA, AB XIX / 84 (NL Kral), K. 2. Statistische Tabelle der Nationalitats-und Religions-Verhaltnisse im Vilajet Janina (1903).
Statisticka tablica nacionalnih i religijskih odnosa u vilajetu Janjina (1903), 1. deo481
Sandzak Grad Broj stanovnika
Albanci Grci Vlasi Romi Jevreji Ukupno
Muslimani Pravoslavci Pravoslavci Muslimani
Janjina Janjina 450 800 77.700 6.000 6.400 1.000 3.600 95.950
Ljeskovik 11.000 5.000 4.000 1.000 21.000
Konica 1:200 12.600 4.000 200 18.000
Filat 12.000 9.000 6.000 1.000 28.000
Ajdonat . 5.000 5.000 5.000 800 15.800
Mecovo 850 4.700 50 5.600
Ukupno 29.650 19.800 106.150 6.000 15.100 4.050 3.600 184.350
Preveza Preveza 3.100 7.590 1.400 180 20 300 12.590
Luros 5.280 12.450 1.820 250 60 50 19.910
Margariti 16.330 7.100 200 30 500 64 24.224
Ukupno 16,330 15.480 20.240 3.220 460 580 414 56.724
553
481 HHStA, AB XIX / 84 (NL Kral), K. 2. Statistische Tabelle der Nationalitats-und Religions-Verhaltnisse im Vilajet Janina (1903), 1 Theil.
554
Statisticka tablica nacionalnih i religijskih odnosa u vilajetu Janjina (1903), 2. deo482
Berat Berat 62.000 10.000 25 4.000 1.170 25 77.220
Ljusnje 14.000 11.000 10 8.000 300 33.310
Skrapari 20.000 700 80 70 20.850
Valona 26.000 2.000 1.100 1.500 200 60 30.860
Ukupno 122.000 23.700 1135 13.580 1.740 85 162.240
Dirokastra Dirokastra (Ergiri) 11.000 13.000 7.000 800 20 31.820
Delvina 6.000 7.000 7.000 100 200 20 20.320
Himara (Kurvelesch) 12.000 2.350 3.200 17.550
Tepelena (Pepedelen) 20.500 4.500 1.000 26.000
Permet 19.000 10.000 800 1.300 31.100
Pogon 1.000 2.000 16.000 2.500 400 21.900
Ukupno 69.500 38.850 33.200 3.400 3,700 40 148.690
Ukupno 237.480 97.8301 160.725 9.220 32.5402 10.070 4.139 552.004
Primedba 1 velikom vecinom gaje simpatije prema Grckoj 2 vecinom gaje simpatije prema Grckoj
482 HHStA, AB XIX / 84 (NL Kral), K. 2. Statistische Tabelle der Nationalitdts-und Religions-Verhaltnisse im Vilajet Janina (1903). 2 Theil.
Statisticka tablica nacionalnih i religijskih odnosau vilajetu Skadar (1903), generalije483
Sandzak Broj stanovnika
Albanci Sloveni Grci Vlasi Romi Ukupno
Muslimani Katolici Pravoslavci Patrijargisti Muslimani
Skadar 41.630 84.203 20 1.810 3.600 20 300 131.583
Drad 82.684 11.719 3.119' 4.270 2.7802 1.530 106.102
Ukupno 124.314 95.922 3.139 1.810 7.870 20 3.080 1.530 237.685
Primedba 1 od cegaje 450 naklonjeno Grikoj 2 od cegaje 350 naklonjeno GrCkoj Ukupno ih je 800 naklonjeno Grckoj
555
483 HHStA, AB XIX / 84 (NL Kral). K. 2. Statistische Tabelle der Nationalists.-und Religions-Verhaltnisse im Vilajet Scutari (1903).
556
Statisticka tablica nacionalnih i religijskih odnosa u vilajetu Skadar (1903)48'
Sandzak Grad Broj stanovnika
Albanci Sloveni Grci Vlasi Romi Ukupno Primedba
Muslimani Katolici Pravoslavci PatrijarSisti Muslimani
Skadar Skadar 33.450 41.622 20 1.300 3.000 20 300 79.712
Lje§ 1.500 10.875 12.375
Tuzi 1.310 3.920 510 600 6.340
Puka (Dukadin) 5.370 10.902 16.272
Mirdita 16.884 16.884
Ukupno 41.630 84.203 20 1.810 3.600 20 300 131.583
Drac Dra£ 4.110 653 1.0791 990 2602 730 7.822 1 od dega je 300 naklonjeno Grdkoj 1 od dega je 200 naklonjeno Grckoj
Kavaja 18.040 1.520' 450 1.3402 800 22.150 ’od degaje 1 SO naklonjeno Grdkoj 2 od dega je 150 naklonjeno Grdkoj
Sijak 13.740 510 520 2.800 300 17.870
Tirana 33.000 30 30 880 33.940
Kruja 13.794 10.526 24.320
Ukupno 82.684 11.719 3.119’ 4.270 2.7802 1.530 106.102 1 od cega je 450 naklonjeno Grdkoj 2 od dega je 350 naklonjeno Grdkoj
Ukupno 124.314 95.922 3.139 1.810 7.870 20 3.080 1.530 237.685
484
HHStA, AB XIX / 84 (NL Kral), K. 2. Statistische Tabelle der Nationalists.-und Religions-Verhaltnisse im Vilajet Scutari (1903), 1. und 2. Theil.
Statisticka tablica nacionalnih i religijskih odnosa u vilajetu Monastir (mart 1903), 1. deo485
1 от Grad Broj stanovnika
Alband Slovem Gtcj Vlasi Otomanski Turd Cerkezi Rjomi Jevreji Ukupno Prime dba
Mushnmm Katolici Pravoslavci Egzariusti (Bugari) Patrijarststi Musltmani Pravoslavci Mixshmani
VI я § Monastir 32 000 2.200 47.000 24.000' 100 23 0001 12000 200 2.500 5.000 148 000 od £ega je 3.000 naklonjeno Srbiji :od fegaje 18.000 naklonjeno Grtkoj
Pnlep 12 000 39 000 7.000' 1.800 5001 3.500 800 64 600 1 oddega je 48.00 naklonjeno Srbiji 3 od dega je 100 naklonjeno Grfikoj
Ohrid 22.000 300 275.00 2.500' 20 2.5001 80 500 55.400 1 od £ega je 1.500 naklonjeno Srbiji =1.700 simpatizera Grtke
Kicevo 11 500 16 000 6.500' 6.500 60 80 40.640 1 svi su naklonjeni Srbiji
Florina 6.500 •2.600 17.000 16.000 4.0001 12.000 2.000 20 60.420 2 od 6egnje 2.000 naklonjeno Grflcoj
Ukupno 84.000 5 100 146 500 56 000' 8 300 120 30.0601 27 580 5 880 5 020 369 060 1 od fiegaje 15.800 naklonjeno Srbiji 221.800 simpatizera Greks
•8 a Gomji Deba 44.000 400 9.800 1 300' 3.000 2.000 200 60 700 'svi su naklonjeni Srbiji
Rekalar 10 000 3.600 9200 1 500' 3.000 27 300 1 svi su naklonjeni Srbiji
Donji Debar 20.000 20.000
Mai 25.800 26.031
Ukupno 99 800 4 000 19 000 2.800' 6.000 2.000 200 134 031 svi su naklonjeni Srbiji
485
HHStA. AB XIX / 84 (NL Kral). К 2. Statistische Tabelle der Nationalists- und Religions-Verhaltnisse im Vilajet Monastir (Marz 1903).
558
Statisticka tablica nacionalnih i
iskih odnosa u vilajetu Monastir
2. deo486
Elbasan Elbasan 30.000 6 500 1 000 1.200 38.700
GramS 11.100 11.100
Pekin 14.800 800 15.600
Ukupno 55.900 6500 1.000 2.000 65.400
КогЙа Когёа 40.000 20.800 6.000 3.300= 50 300 30 70.480 = od&gaje 2.100 simpatizera Grtke
Kolonia 13.000 6.100 100 100= 100 19.400 2 stmpatizeri Grcke
Starovo 22.400 3.000 1.000= 26.400 2 od Sega je 670 simpatizera GrSke
Kastoria 11.000 3.000 10.400 20.600 3.000 9.600 200 7.000= 5.000 500 1.000 71.300 2odSegaje 4,000 simpatizera Grike
Ukupno 86.400 32.900 10.400 26.600 3.000 9.700 200 11 400= 5.050 900 1.030 187.580 2 od Sega je 6.870 simpatizera Grtke
Servija Servija 900 15.500 800 400= 2.500 19 300 2 simpatizen Grcke
NaseliS 1.800 2.500 23.500 5100 1.500= 1.500 350 36.250 = od&gaje 1.300 simpatizera Grtke
Kozam 340 8.700 2200 500= 15.600 200 20 27.560 2 simpatizantes de Grecia
Kajalar 1.900 6.400 2.200 1.350 1.800= 28.000 41.650 2 od Sega je 1 300 simpatizera Gr6ke
Greben 800 18.000 4500 14.000= 700 200 37.400 = od&gaje 7.000 simpatizera Grtke
Elasona 200 19.000 1000 6.000= 2.400 25 28.425 2od£egaje 4.000 simpatizera Grtke
Ukupno 3.700 2.240 8 900 2.200 86.050 13600 24.200= 50.700 750 45 192.385 ?odcegaje 14.500 simpatizera Grckt
Ukupno 329.800 231 48.S0O 178.140 94.300* 19.500 95.870 13800 66.660= 85-530 500 9.730 6.095 948.456 1 18.600 Slovene koji su naklonjeni Srbiji 43170 Vlaha koji su naklonjeni GriSkq
486
HHStA, AB XEX / 84 (NL Kral), K. 2, Statistische Tabelle der Nationalists.-und Religions-Verhaltnisse im Vilajet Monastir (Marz 1903).
Statisticka tablica nacionalnih i religijskih odnosa u vilajetu Monastir (mart 1903), generalije487
Sandllak Broj stanovnika
Albanci Sloveni Grci Vlasi Otomanski Turci Cerkezi Romi Jevreji Ukupno Pnmedba
Muslimani Katolici Pravoslavci Egzarhisti (Bug an) Patnjarsisli Muslimani Pravoslavci Muslimani
Monastir 84.000 5.100 146.500 56.000* 8.300 120 30.0602 27.580 500 5.880 5.020 369.060 1 od cegaje 15.800 naklonjeno Srbiji 2 od Sega je 21.800 naklonjeno Grdkoj
Debar 99.800 231 4.000 19.000 2.800* 6.000 2.000 200 134031 * Svi su naklonjeni Srbiji
Elbasan 55.900 6.500 1.000 2.000 65.400
Korea 86.400 32.900 10.400 26.600 3.000 9.700 200 11.4002 5.050 900 1.030 187.580 2 od Segaje 6.870 koji su naklonjeni Grtkoj
Servija 3 700 2.240 8.900 2.200 86.050 13.600 24 2002 50 700 750 45 192.385 2 od cegaje 14500 koji su naklonjem Grckoj
Ukupno 329.800 48.500 178.140 94.300* 19.500 95.870 13.800 66.6602 85330 500 9.730 6.095 948.456 '18.600 Slovena koji su naklonjem Srbiji 2 43.170 Vlaha koj i su naklonjeni Grckoj
559
487
HHStA, AB XIX / 84 (NL Kral). K. 2, Statistische Tabelle der Nationalitdts.-und Religions-Verhaltnisse im Vilajet Monastir (Marz 1903)
560
Statisticka tablica nacionalnih i religijskih odnosa u vilajetima Skadar, Janjina, Kosovo, Monastir i Solun (1903), 1. deo488
Vilajet Broj stanovnika
Albanci Sloveni Grci
Muslimani Katolici Pravoslavci Egzarhisti (Bugari) Patrijarsisti (Srbi) Muslimani Katolici Pravoslavci Muslimani
Skadar 124314 95.922 3.139' 1.810 7.870 20
Janjina 237.480 97.830' 160.725 9.220
Kosovo 441.900 13.960 195.943 193.807 92.601'2 3.011 (Srbo-Hrvati) 123
Monastir 329.800 231 48.500 178.140 94.300' 19.500 95.870 13.800
Solun 229.630 78.50012 109.900'/4 ' 4.6503 (Bugari) 207.450
Ukupno 1.133.494 110.113 149.460 603.713 368.417 229.871 7.661 464.188 23.020
488 HHStA, AB XIX / 84 (NL Kral), К 2, Statistische Tabelle der NationalitSts-und Rcligions-Vcrlikltnissc in den Vilajeten Scutari, Janina. Kossovo, Monastir und
Salonich (1903).
Statisticka tablica nacionalnih i religijskih odnosa u vilajetima Skadar, Janjina, Kosovo, Monastir i Solun (1903), 2. deo489
Vilajet Broj stanovnika
Vlasi Otomanski Turci Emigrant! iz Bosne, Srbije, Bugarske Cerkezi Romi Jevreji Ukupno Prunedba
Skadar 3.080= 237.685 1 od cega je 450 naklonjeno Grikoj 1 od cegaje 350 naklonjeno Grckoj
Janjina 32.540= 4.139 552.004 ’ velikom vecinom su simpatizeri Grike 2 vecinom su simpatizeri Grike
Kosovo 3.902 102.543 6.981 6.981 210 1.488 1.079.226 1 od Sega je 70 593 Srba 2 od iegaje 22.008 Bugara (Pomaka)
Monastir 66.660= 85.330 500 6.095 948.456 ' od cega je samo 18.600 naklonjeno Srbiji, svi ostali Grikoj 243.1 70 Vlasi koji su naklonjeni Grikoj
Solun 23.210 389.650 50.000 1.092.990 1 od iegaje 3.100 Srba 2 od cega je 75 400 Bugara naklonjenih Grckoj ’ od cega je 450 Bugara prolestanata. a Pomaka
Ukupno 129392 577.523 6.981 6.981 710 61.722 3.910.361
489 HHStA, AB XIX / 84 (NL Kral), K. 2, Statistische Tabelle der Nationalitats-und Religions-Verhaltnissc in den Vilajeten Scutari, Janina. Kossovo, Monastir und
Salonich(1903).
АРХИВСКИ ИЗВОРИ и
КОРИШЪЕНЕ СКРАЪЕНИЦЕ
Консулшоване библиотеке:
Osterreichishe Nationalbibliothek (ONB), Вес
Bibliothek des HHStА, Беч
Bibliotheque Nationale de France, Pariz
Bibliotheque de 1’INALCO, Pariz
Bulgarska Nazionalna Biblioteka, Sofija
Biblioteka na Bulgarskata Akademia na Naukite, Sofija
Консулшовани архивы:
Haus-, Hof und Staatsarchiv, (Wien), Bee
Kriegsarchiv (Wien), Bee
Archives du Ministere des Affaires Etrangeres, Pariz
Bulgarski Nazionalen Archiv, Sofija
Архивски извори:
Haus-, Hof- und Staatsarchiv, Wien,
Ministerium des Eussern:
Politisches Archiv (PA)
I. (Allgemeines), Kartons: 375,473.
XII. (Turkei), Kartons: 263, 270, 271, 301, 312.
XIV. (Albanien 1894-1916), Kartons: 4, 7, 8, 9, 18,19, 24.
Nachlass (NL) Scepary, Karton :3
Archivbehelf XIX/84, Kartons: 1, 2, 3,4, 5, 6.
Administrative Registratur (AR):
Fach 4 (Personalia), Kartons 339, 340.
Fach 27 (Katolische Kirche in der Levante), Kartons: 1, 2, 35.
562
БИБЛИОГРАФИ1А
1. ADANIR, Fikret: Die Makedonische Frage. Ihre Entstehung und
Entwicklung bis 1908. Franz Steiner, 1979.
2. ALTMANN, Franz-Lothar (Hrsg.): Albanien im Umbruch, Eine
Bestandsaufnahme, Oldenbourg, Munchen 1990.
3. ANDERSON, Benedict: Imagined Communities. Reflections on the
Origin and Spread of Nationalism, Revised Edition, Verso, New York, 2006.
4. ANGELOPOULOS: „Population Distribution of Greece today
according to Language National Consciousness and Religion" Balkan
Studies 20, (1979), 123-132, (in Macedonia Past and Present, Reprints
from Balkan Studies, Thessaloniki, 1992)
5. APOSTOLOVA, Stanislava: Die politischen Beziehungen zwischen
Osterreich-Ungarn undBulgarien (1903-1908), (Dissertation), Wien, 2003.
6. BABUDIERI, Fulvio: „Maritime Commerce of the Habsburg
Empire: The Port of Triest, 1789-1913“, War and Society in East Central
Europe.
7. BANAC, Ivo: The National Question in Yugoslavia. Origins, Histo-
ry, Politics, Cornell University Press, Ithaca and London, 1984.
8. BALCANICUS (i.e. Stojan M. Protic): Das albanische Problem
und die Beziehungen zwischen Serbien und Osterreich-Ungarn, Ubers,
von L. Markowitsch, Otto Wigand m.b. H., Leipzig, 1913.
9. BALLVORA, Shyqyri : „La Ligue de Prizrend et la question de
1'autonomie de lAlbanie", Studia Albanica 5,1968, S. 49-58.
10. BARTL, Peter: Albanien, Vom Mittelalter bis zur Gegenwart,
Verlag Friedrich Pustet, Regensburg, 1995.
11. BARTL, Peter: Die Albanischen Mycnime zur Zeit der nationalen
Unabhangigkeitsbewegung (1878-1912), Otto Harrassowitz, Wiesbaden,
1968.
12. BAXHAKU, Fatos, KASER Karl: Die Stammesgesellschaften
Nordalbaniens: Berichte und Forschungen osterreichischer Konsuln und
Gelehrter (1861-1917), Bohlau Verlag, Wien-Koln-Weimar, 1996.
13. BECHMANN, Gustav: „Der Kampf um die Adria", Die Gren-
zboten 64,1905, S. 173-187.
14. BEITL, Klaus (Hrsg.): Albanien-Symposion, Kittsee, 1984.
15. BENNA, Anna Hedwig: „Studien zum Kultusprotektorat Oster-
reich-Ungarns in Albanien im Zeitalter des Imperialismus (1888-1918)“,
Mitteilungen des Osterreichischen Staatsarchivs, 7, 1954.
563
16. BERENGER, Jean: Histoire de I'Empire des Habsbourg 1273-
1918, Fayard, 1990.
17. BERENGER, Jean: L'Autriche-Hongrie 1815-1918, Armand Colin
1994, (Nouvelle presentation 1998).
18. BEROV, Liuben: „The West European Trade Cycle and Price Mo-
vement in the Salonika Economic Region during the Nineteenth and
Early Twentieth Centuries", War and Society in East Central Europe.
19. BOIADJIEV, Stoian: Sastestvuva li makedonska nazia, Izdanie
na BMRO-SMD, Sofia, 1991, (1 izd. 1940).
20. BITRI, Alfons: Kulturbeziehungen zwischen Osterreich und Al-
banien, Wien 2003.
21. BONAMUSA, Francesc: Pueblos у naciones en los Balcanes (Si-
glos XIX-XX). Entre la media luna у la estrella roja, Sintesis, 1998.
22. BLANNING, T.C.W. (Ed.): El siglo XIX. Europa 1789-1914. Cri-
tica, Barcelona, 2002.
23. BLED, Jean-Paul: Histoire de Vienne, Fayard, 1998.
24. BLUMENTHAL, Johann Heinrich: „Osterreichische und russi-
sche Balkanpolitik 1853-1914“, Donauraum 8,1963, S. 117-130.
25. BLUMI, Isa: Rethinking the Late Ottoman Empire, A Comparative
Social and Political History of Albania and Yemen 1878-1919, The Isis
Press, Istanbul, 2003.
26. BRAUNEDER, Wilhelm, HOBELT, Lothar (Hrsg.): Das Reich
und Osterreich 996-1806, Amalthea, 1996.
27. BREUILLY, John: Nationalism and the State, The University of
Chicago Press, 1994.
28. BRIDGE, F.R.: „The Foreign Ploicy of the Monarchy 1908-1918“,
in CORNWALL, Mark (Ed.): The Last Years of Austria-Hungary, Essays
in Political and Military History 1908-1918, University of Exeter Press,
1990.
29. BRUCKMULLER, Ernst: Sozialgeschichte Osterreichs, Verlag fur
Geschichte und Politik Wien, 2001.
30. BUCHMANN, Bertrand Michael: Hof-Regierung-Stadtverwal-
tung, Wien als Sitz der osterreichischen Zentralverwaltung von den An-
fangen bis zum Untergang der Monarchic, Verlag fur Geschichte und
Politik Wien, 2002.
31. BUCHMANN, Bertrand Michael: Kaisertum und Doppelmonar-
chie, Geschichte Osterreichs, Pichler Verlag, 2003.
32. BUCHMANN, Bertrand Michael: Osterreich unddas Osmanische
Reich, Eine bilaterale Geschichte, WUV-Universitatsverlag, Wien, 1999.
564
33. BUR, Marta: „Die Balkanischen Kaufleute in Ungarn 18.-19.
Jahrhundert nach Ihrer Herkunft und Bewusstheit, Ihrer Nationale Zu-
gehorigkeit", Whr and Society in East Central Europe.
34. BURILLO, Fernando у MORELL, Inmaculada (Ed.): Informe so-
bre el conflicto у la guerra de Kosovo, Ediciones del oriente у del medi-
terraneo, Madrid, 1999.
35. CARLGRN, W. M.: Iswolsky und Aehrenthal vor der bosnischen
Annexionskrise, Russische und osterreichisch-ungarische Balkanpolitik
1906-1908, Almqvist & Wiksells Boktryckeri Ab, Uppsala, 1955.
36. CASTELLAN, George: Histoire de LAlbanie et des Albanais,
Editions Armeline, 2002.
37. CASTELLAN, Georges: Histoire des Balkans XIV-XX siecle, Fa-
yard, 1991.
38. CHLUMECKY, Leopold Freiherrn von: „Die Italo-Albanesen
und die Balkanpolitik", Osterreichische Rundschau 5,1905, S. 331-352.
39. CHLUMECKY, Leopold Freiherr von: „Osterreich-Ungarns und
Deutschlands Interesse an einem starken Albanien", Osterreichische
Rundschau 34,1913, S. 253-257.
40. CHLUMECKY, Leopold Freiherr von: „Zur auswartigen Politik",
Osterreichische Rundschau 35,1913, S. 247-253.
41. CLAYER, Nathalie: Aux origines du nationalisme albanais. La
naissance d’une nation majoritairement musulmane en Europe, Kartha-
la, Paris, 2007.
42. COLE, John W. and WOLF, Eric R.: The Hidden Frontier. Eco-
logy and Ethnicity in an Alpine Valley, University of California Press,
Berkeley, 1999.
43. COLMENERO, Manuel Roblizo: Bulgaria Cambio social у tran-
sition a la democracia, Catarata, 2001.
44. COONS, Ronald E.: „Austrian Maritime Quarantine Reform
during the First Half of the Nineteenth Century", War and Society in
East Central Europe.
45. CORNWALL, Mark (Ed.): The Last Years of Austria-Hungary,
Essays in Political and Military History 1908-1918, University of Exeter
Press, 1990.
46. CRAMPTON, R. J.: A Concise History of Bulgaria, Cambridge
University Press, 1997.
47. DAKIN, D.: „British Sources Concerning the Greek Struggle in
Macedonia, 1901-1909", Balkan Studies 2, (1961), 71-84, (in Macedonia
Past and Present, Reprints from Balkan Studies, Thessaloniki, 1992)
565
48. DAMIANOV, Igor: „La Russie et la Question Bulgare pendant la
premiere moitiee des annees 40 du XIX siecle", Whr and Society in East
Central Europe.
49. DAMIANOV, Simeon: „French Commerce with the Bulgarian
Territories from the Eighteen Century to 1914“, War and Society in East
Central Europe.
50. DANOVA, Nadia, DIMOVA, Vesela, KALIZIN, Maria: Predsta-
vata za ,,gpylyia“ na Balkanite, BAN, Sofia, 1995.
51. DELIVANIS, D. J.: „Maritime War and Trade in Southeastern
Europe, 1740-1920: The Case of France", War and Society in East Central
Europe.
52. DEMIRAJ, Shaban: „Le Congres de Monastir4, Studia Albanica
5, 1968, S. 79-87.
53. DEUTSCH, Kart W.: Nationalism and Social Communication.
An Inquiry into the Foundations of Nationality. M.I.T. Press, 1962.
54. DIOSZEGI, Istvan: DieAussenpolitik der Osterreichisch-Ungaro-
schen Monarchic 1871-1877, Wien, 1985.
55. DROULIA, Lukia : „Les relations de voyages source historique
pour les pays du Levant (XV au XIX s.)“, War and Society in East Central
Europe.
56. DU VERGER, Maurice: Le concept d'empire, PUF, 1980.
57. ECONOMOU, Eleni: „The Knowledge of History as a Factor of
National Self- Consciousness in XVIII Century Bulgaria", War and So-
ciety in East Central Europe.
58. FIELDHOUSE, D.K.: Economics and Empire 1830-1914. Cornell
University Press, New York, 1973.
59. FISCHER-GALATI, Stephen: „Maritime Commerce and the
Balkans Before the French revolution", War and Society in East Central
Europe.
60. FOCAS, Spiridon G.: „The Greeks and Navigation on the Lower
danube, 1789-1913", War and Society in East Central Europe.
61. FRAKNOI, Dr. Wilhelm: „Andrassy, Bismark, Crispi im Jahre
1877", Deutsche Revue 41,1916, S. 10-17.
62. FROMKIN, David.: Kosovo Crossing American Ideals Meet Rea-
lity on the Balkan Battlefields, The Free Press, New York, 1999.
63. FRUCHT, Richard Charles: „War, Peace, and Internationality:
The Danube, 1789-1916", War and Society in East Central Europe.
64. GANCHEV, Dobri: Spomeni za kniajeskoto vreme, Izdatelstvo
na otechestvenia front, Sofia, 1983.
566
65. GELLNER, Ernest: Nations and Nationalism, Cornell University
Press, Ithaca, New York, 1983.
66. GIRON, Jose u: PAJOVIC, Slobodan: Los nuevos estados de la
antigua Yugoslavia, Universidad de Oviedo, 1999.
67. GOSTENTSCHNIGG, Kurt: Zwischen Wissenschaft und Politik.
Die osterreichisch-ungarische Albanologie 1867-1918. Graz, Dissertation
1996.
68. GROSS, Nachum Th.: „Die Stellung der Habsburgermonarchie
in der Weltwirtschaft" asi сото Matis, Herbert у Bachinger Kart: „Os-
terreichs industrielle Entwicklung" en: Die Habsburgermonarchie 1848-
1918, Band I, Wien, 1997.
69. GUEORGUIEV, Velichko, TRIFONOV, Staiko: Istoria na bulga-
rite v dokumenti 1878-1944, Tom 1: 1878-1912, Chast parva, Prosveta,
Soia, 1994.
70. HAMANN Brigitte: Elisabeth Kaiserin wider Widen, Piper Ver-
lag, Munchen, 1998.
71. HARTEL Hans Joachim, SCHONFELD Roland: Bulgarien Vom
Mittelalter bis zur Gegenwart, Friedrich Pustet, 1998.
72. HAUPT, Georges, LOWY, Michael, WEILL, Claudie: Les marxis-
tes et la question nationale 1848-1914, Editions L’Harmattan, Paris, 1997.
73. HIBBERT, Reginald: Albania's National Liberation Struggle, The
Bitter Victory, Pinter Publishers Limited, London 1991.
74. HOBSBAWM E. J.: Nations and Nationalism since 1780. Pro-
gramm, Myth, Reality. Cambridge University Press, 1992.
75. HOBSBAWM, Eric and RANGER, Terence (Ed.): The Invention
of Tradition, Cambridge University Press, 1992.
76. HOSCH, Edgar: Geschichte der Balkanlander von der Fruhzeit
bis zur Gegenwart, С. H. Bech, 1988.
77. HUNT, Barry Dennis: „The Eastern Question in British Naval
Policy and Strategy, 1789-1913", War and Society in East Central Europe.
78. HUPCHICK, Dennis P.: The Balkans, From Constantinople шо
Communism, Palgrave, 2001.
79. INGRAO, Charles W.: The Habsburg Monarchy 1618-1815, Cam-
bridge University Press, 2000 (2nd ed.), (1st ed. 1994)
80. IORGA N.: Breve histoire de I'Albanie et du peuple albanais, Bu-
carest, Imprimerie „Cultura Neamului Romanesc", 1919.
81. IPPEN, Theodor: „Das religiose Protectorat Osterreich-Ungarns
in der Tiirkei", Die Kultur, Wien-Stuttgart, 3, Jahrgang 1901-1902.
82. JASZI, Oscar: The Dissolution of the Habsburg Monarchy, The
University of Chicago Press, 1961.
567
83. JELAVICH, Barbara: History of the Balkans, Eighteenth and Ni-
neteenth Centuries, Volume 1, Cambridge University Press, 1983.
84. JELAVICH Barbara: History of the Balkans, Twentieth Century,
Volume 2, Cambridge University Press, 1983.
85. JELAVICH Charles and Barbara: The Establishment of the Balkan
National States, 1804-1920, University of Washington Press, 1993.
86. JELAVICH Charles and Barbara: The Balkans, Prentice-Hall,
New Jersey, 1965.
87. JERABEK, Rudolf: „The Eastern Front 1914-1918“ en: The Last Years
of Austria-Hungary, ed. Mark Cornwall, University of Exeter Press, 1990
88. JOLL, James: The Origins of the First World War, Longman, 1992.
89. JONAS, Paul: „Lajos Kossuth's Maritime Policies", War and So-
ciety in East Central Europe.
90. JOHNSTON, William M.: The Austrian Mind, An Intellectual
and Social History 1848-1938, University of California Press, 1972.
91. KALAMPALIKIS, Nikos: „Retour sur I'affaire macёdonienne:
une approche psycho-sociale", Balkanologie, Vol. IV, Numero 1, (2000).
92. KANN, Robert: The Habsburg Empire. A Study in Integration
and Disintegration, Octagon Books, 1979.
93. KOFOS, E.: „Dilemmas and Orientations of Greek Policy in
Macedonia: 1878-1886“, Balkan Studies 21, (1980), 45-55, (in: Macedonia
Past and Present, Reprints from Balkan Studies, Thessaloniki, 1992).
94. KOFOS, E.: „The Making of Yugoslavia's People's Republic of
Macedonia", Balkan Studies 3, (1962), 375-396, (in: Macedonia Past and
Present, Reprints from Balkan Studies, Thessaloniki, 1992).
95. KOHN, Hans: Nationalism: Its Meaning and History. Krieger
Publishing Company, Malabar, Florida, 1965.
96. KONDIS, B.: „The Macedonian Question: The Politics of
Mutation", Balkan Studies, 27 (1986), 157-172, (in: Macedonia Past and
Present, Reprints from Balkan Studies, Thessaloniki, 1992).
97. KOZMENKO, I. V: Ruskata diplomazia i formiranteo na bul-
garskata darjavnost sled osvobojdenieto, Nauka i Izkustvo, Sofia, 1982.
98. KRASNIQI, Kole: Die Rolle der Religion in der Erhaltung der na-
tionalen Identitdt und Harmonic bei den Albanern, Wien, 1996.
99. KRISTEVA, Julia: Nations Without Nationalism, Columbia Uni-
versity Press, New York, 1993.
100. LALKOV, Milcho: Balgarskoto minalo 1878-1918 poznato i ne-
poznato, Tilia, Sofia, 1997.
101. LALKOV, Milcho: Bulgaria v balkanskata politika na Avstro-
Ungaria 1878-1903, Sv. Kliment Ochridski, Sofia, 1993.
568
102. LUTZ, Heinrich: „Politik und militarische Planung in Oster-
reich-Ungarn zu Beginn der Ara Andrassy. Das Protokoll der Wiener
Geheimkonferenzen vom 17. bis 19. Februar 1872“ en: Geschichte und
Gesellschaft, Festschrift fur Karl R. Stadtler, Wien, 1974.
103. MALCOLM, Noel: Kosovo A Short History, Papermac, 1998.
104. MAZOWER, Mark: The Balkans, Phoenix Press, 2001.
105. MCGUIGAN, Dorothy: Familie Habsburg 1273-1918, Glanz
und Elend eines Herrscherhauses, Ullstein, 1997.
106. MAY, Arthur J.: „The Novibazar Railway Project", The Journal
of Modern History 10,1938, S. 496-527.
107. MERTUS, Julie A.: Kosovo How Myths and Truths Started a
War, University of California Press, 1999.
108. MEYER, Gustav: III. Lautlehre der indogermanischen Bes-
tandtheile des Albanesischen, Sitzungsberichte der Kais. Akademie
der Wissenschaften in Wien, Philosonxisch-historische Classe. Band
CXXV. XL Albanesische Studien, Wien, 1892.
109. MEYER, Gustav: IV. Dasgriechisch-sildrumanisch-albanesische
Wortverzeichniss des Kavalliotis, herausgegeben und erklart. Akademie
der Wissenschaften in Wien, Philosonxisch-historische Classe. Band
CXXV. XII. Albanesische Studien, Wien, 1892.
110. MEYER, Gustav: V. Beitrage zur Kenntniss der in Griechenlandges-
prochenen albanesischen Mundarten, Sitzungsberichte der Kais. Sitzung-
sberichte der Kais. Akademie der Wissenschaften in Wien, Philosopxisch-
historische Classe. Band CXXXIV. VII. Albanesische Studien, Wien, 1896.
111. MICHEL, Bernard: Nations et nacionalismes en Europe centrale
XIX-XX siecle, Aubier, Paris, 1995.
112. MOMMSEN, Wolfgang: Theories of Imperialism, The University
of Chicago Press, 1980.
113. MUTAFCHIEVA, Vera: Osmanska sozialno-ikonomicheska is-
toria, Balgarska Akademia na Naukite, Sofia, 1993.
114. MULLER, Ingrid: Die Handelspolitik der osterreichisch-unga-
rischen Monarchic am Balkan zwischen 1890 und 1914, (Dissertation),
ONB, Wien, 1979.
115. OKEY, Robin: Eastern Europe 1740-1985, Second Ed., University
of Minnesota Press, 1991.
116. PALOTAS, Emil: „The Problems of International Navigation on
the Danube in Austro-Hungarian Politics during the Second Half of the
Nineteenth Century", War and Society in East Central Europe.
117. PANDEV, Konstantin: Nazionalnoosvoboditelnoto dvijenie v
Makedonia i Odrinsko 1878-1903, Gutenberg, Sofia, 2000.
569
118. PAVLOWITCH, Stevan К.: A History of the Balkans 1804-1945,
Longman, 1999.
119. PESENDORFER, Franz: Osterreich-Grossmacht im Mittelmeer?
Das Konigreich Neapel-Sizielen unter Kaiser Karl VI. (1707/20-1734/35),
Bohlau, 1998.
120. PAPATHANASSOPOULOS, Constantines: „The State and the
Greek Commercial Fleet During the Nineteenth Century", War and
Society in East Central Europe.
121. PANTAZOPOULOS, Nicholas J.: „Greek Contributions to Ma-
ritime Laws and Commercial Customs in the Eastern Mediterranean
during the Eighteenth and the Nineteenth Centuries", War and Society
in East Central Europe.
122. PETERS, Markus W.E.: Geschichte der Katolischen Kirche in Al-
banien 1919-1993, Harrassowitz Verlag, Wiesbaden.
123. PORTER, Andrew: European Imperialism, 1860-1914, Palgrave
Macmillan, 1994.
124. POULTON, Hugh: Who Are the Macedonians, Second Ed.,
Hurst & Company, London, 2000.
125. PRIMOV, Borislav: Makedonia v istoriata na bulgarskia narod,
Galik, 2000 (1 iszd. 1943).
126. PUTO, Arben: „La question albanaise et la diplomatie des gran-
des puissances durant les annees de la Ligue de Prizrend", Studia Alba-
nica 5,1968, S. 59-68.
127. RAUCHENSTEINER, Manfred: „Austro-Hungarian Warships
on the Danube: From the Beginning of the Nineteenth Century to
World War I", War and Society in East Central Europe.
128. REED, John Reed: War in Eastern Europe, Travels through the
Balkans in 1915, Phoenix, 1999.
129. RENOUVIN, Pierre et DUROSELLE, Jean-Baptiste, Introduc-
tion а Гhistoire des relations Internationales, Armand Colin, Paris, 1991,
(4e edition).
130. RESZLER, Andre: Le genie de lAutriche-Hongrie, Georg Edi-
teur, 2001.
131. RICH, Norman: Great Power Diplomacy 1814-1914, McGraw-
Hill, 1992.
132. RISTELHUEBER, Rene: Histoire des peoples balkaniques, Fa-
yard, Paris, 1950.
133. ROPP, Theodore A.: „Maritime War and Trade and Southeastern
Europe, 1740-1920: The Setting, the Issues, and the Results", War and
Society in East Central Europe.
570
134. SAN GIULIANO, Antonio di: Briefe liber Albanien, Leipzig, 1913.
135. SCANDERL, Hans Dieter: Die Albanienpolitik Osterreich-Un-
garns und Italiens 1877-1908, Otto Harrassowitz, Wiesbaden, 1871.
136. SCHORSKE, Carl E.: Fin-de-siecle Vienna, Politics and Culture,
Vintage Books Edition, 1981.
137. SCHORSKE, Carl E.: De Vienne et d'ailleurs, Figures culturelies
de la modernite, Fayard 2000, (Thinking with History. Explorations in
the Passage шо Modernism, Princeton University Press, 1998).
138. SINGLETON, Fred: A Short History of the Yugoslav Peoples,
Cambridge University Press, Cambridge, 1985.
139. SKED, Alan: The Decline & Fall of the Habsburg Empire 1815-
1918, Longman, 1989.
140. SKENDI, Stavro: „Beginnings of Albanian Nationalist and Au-
tonomous Trends: The Albanian League 1878-1881“, The American Sla-
vonic and East European Review, 12, 1953, p. 219-232.
141. SKENDI, Stavro: „The History of the Albanian Alphabet: A Case
of Complex Cultural and Political Development^ SUdost-Forschungen,
19,1960, p. 263-284.
142. SKENDI, Stavro (Editor): Albania, Frederick A. Praeger, New
York, 1956 (First print).
143. SKENDI, Stavro: „Albanian Political Thought and Revolutionary
Activity, 1881-1912“, Siidost-Forschungen, 13, 1954, p. 159-199.
144. SKENDI, Stavro: The Albanian National Awakening 1878-1912,
Princeton, New Jersey, 1967.
145. SKENDI, Stavro: „Beginnings of Albanian Nationalist Trends
in Culture and Education (1878-1912)“, Journal of Central European
Affaires, 12,1953, p. 356-367.
146. SMITH, Anthony D.: Nacionalismo. Teoria, Ideologia, Historia.
Alianza Editorial, 2001.
147. SMITH, Anthony D.: Nationalism and Modernism. A Critical
Survey of Recent Theories of Nations and Nationalism, Routledge, New
York, 2003.
148. STATELOVA, Elena, POPOV, Radoslav, TANKOVA, Vasilka:
Istoria na bulgarskata diplomazia 1897-1913, Fondazia Otvoreno Ob-
stestvo, 1994.
149. STAVRIANOS, L. S.: The Balkans since 1453, New York Univer-
sity Press, new York, 2000.
150. STOURZH, Gerald Stourzh: Vom Reich zur Republik, Studien
zum Osterreichbewusstsein im 20. Jahrhundert, Edition Atelier, 1990.
571
151. SUFFLAY, Dr. Milan von: „Die Grenzen Albaniens im Mittelal-
ter“, Illyrisch-Albanische Forschungen, S. 288-293.
152. SUFFLAY, Dr. Milan von: „DieKirchenzustndeimvortiirkischen
Albanien. Die orthodoxe Durchbruchzone im katholischen Damme“,
Illyrisch-Albanesische Forschungen, Band I, Miinchen und Leipzig 1916.
153. SUGAR, Peter F.: Nationality and Society in Habsburg and Otto-
man Europe, Variorum, 1997.
154. TATARCHEV, Dr. Christo: Makedonskijat vapros, Bulgaria,
Balkanite I оЬсшносйМа na narodite, Univ. Izd. Sv. Kliment Ochridski,
Sofia, 1997.
155. TAYLOR, A.J.P.: The Struggle for Master in Europe 1848-1918,
Oxford University Press, 1954.
156. TAYLOR, J. P.: The Habsburg Monarchy, 1809-1918, A History
of the Austrian Empire and Austria-Hungary, The University of Chicago
Press, 1976.
157. TODOROVA, Maria: Imagining the Balkans, Oxford University
Press, 1997.
158. TROST, Ernst: Das tausendjahrige Osterreich, Ibera, 2. Auflage
2003.
159. TSIOVARIDOU, Theano: „The Commercial Development and
Economic Importance of the Port of Thessaloniki, from the End of the
Eighteen Century to the End of World War Г4, War and Society in East
Central Europe.
160. TSOURKA-PAPASTATHIS, Despoina, „The Decline of the
Greek Companies in Tansylvania: An Aspect of Hasburg Economic Po-
licies in the Black Sea and the Mediterranean4, War and Society in East
Central Europe.
161. URSINUS, Michael: „ Zur Diskussionum millet imOsmanischen
Reich44, Sudostforschungen, 48, 1989, S. 195-200.
162. VACALOPOULOS, Constantin A.: „Commercial Development
and Economic Importance of the Port of Thessaloniki from the Late
Eighteenth century то 185644, War and Society in East Central Europe.
163. VICKERS, Miranda: The Albanians. A Modern History, Tauris,
London-New York, 1999.
164. VOLTES, Pedro: Historia de los Balcanes. Yugoslavia, Bulgaria,
Rumania, Albania, Salvat Editores, Barcelona, 1957.
165. VLORA, E. b.: Die Wahrheit Uber das Vorgehen der JungtUrken
in Albanien, K.u.K. Hofbuchdruckerei Carl Fromme, Wien, 1911.
166. VUCINICH, Wayne S., Serbia Between East and West, The
Events of1903-1908, Stanford University Press, Stanford, 1954.
572
167. V.V.A.A.(Nekoliko autora), Makedonia, Istoria i politicheska
sadba, T.l, Znanie, 1994.
168- WANDRUSZKA, Adam, URBANITSCH, Peter (Hrsg.), Die
Habsburgermonarchie 1848-1918, Band I: Die Wirtschaftliche Entwi-
cklung, Hrsg. von Alois Brusati, Verlag der Osterreichischen Akademie
der Wissenschaften, 2., unveranderte Auflage, Wien, 2005.
169. WANDRUSZKA Adam, URBANITSCH, Peter (Hrsg.), Die
Habsburgermonarchie 1848-1918, Band VI: Die Habsburgermonarchie
im System der internationalen Beziehungen, 2.Theilband, Verlag der
Osterreichischen Akademie der Wissenschaften, Wien, 1998.
170. WANDRUSZKA Adam, URBANITSCH Peter (Hrsg.), Die
Habsburgermonarchie 1848-1918, Band VI: Die Habsburgermonarchie
im System der internationalen Beziehungen, 2.Theilband, Verlag der
Osterreichischen Akademie der Wissenschaften, Wien, 1993.
171. WHEATCROFT, Andrew: The Habsburgs Embodying Empire,
Penguin, 1996.
172. WEITHMANN, Michael W.: Balkan Chronik, 2000 Jahre
zwischen Orient und Okzident, 2. Aktualisierte und erweiterte Auflage,
Friedrich Pustet/Styria Verlag, 1995.
173. XHEMAL Punavija, SKENDER Isaku, „La strategic et la tactique
militaire de la Ligue de Prizrend“, Studia Albanica 5,1968, S. 69-78.
174. ZARNUSHANOV, Kosta: Srabski i charvatski svidetelstva za
bulgarskata пагодносш v Makedonia, Blagoevgra
175. „Zwischen zwei Balkankrisen", S. 349-369.
176. „Navigation and Trade in the Ionian and Lower Adriatic Seas in
the Eighteenth Century", War and Society in East Central Europe.
177. „Geschichte der Staatskanzlei und des Ministeriums des
Aussern“490475
178. XHELO, Enkeleda: Origen у evolution del albanes, Editorial Si-
sifo, Barcelona, 2006.
475 Ова) чланак се налази у библиотеци аустри)ских Царских и крал>евских ар-
хива.
573
О АУТОРУ
Теодора Толева (1968-2011) студирала je историку и теолопцу
на Софийском универзитету, школовала се у Паризу и Барселони, а
током 2008. године на Универзитету у Барселони одбранила je сво-
jy докторску дисертаци}у, представл>ену у oBoj кн>изи. БЬена инте-
ресовала као истраживача усмерена су нарочито ка процесу фор-
миратьа нац^е Македонаца, |ермена и Албанаца, ка Xa6s6ypmKoj
монархии и феномену емиграц^е.
574
садржа;
Предговори..............................................5
Увод или како je одре!)ена и дефинисана тема истраживагьа .23
Поглавл>е I: Организаци^а спол>не политике Аустроугарске...33
Поглавл>е II: План за Албаниту или бечка рационалност
и ирационалност.........................................59
Поглавл>е III: Одобраватье плана - дипломатски ризици
и дугорочна предви^аша................................ 111
Поглавл>е IV: Бунтован народ измену две)у импери)а......... 155
Поглавл>е V: Путоватьа аустроугарских конзула
у средиште албанско-муслиманске за)еднице
или почетак )едне романтичарске завере............. 185
Поглавл>е VI: Верски протекторат - измену традици)е
и будуБности...........................................231
Поглавл>е VII: Монсшьор Примо Доки: идеалиста,
xepoj или моБ злата?...................................267
Поглавл>е VIII: }език - велики рад на синтези.........307
Поглавл>е IX: Школе - тежак почетак...................353
Поглавл>е X: Штампа или како Беч почин>е да пише
на албанском...........................................399
Заюьучци..............................................441
Анекс I: Ипенов меморандум, април 1897. године........450
Анекс II: Меморандум о албанском националном покрету,
Брисел, janyap 1899....................................454
Анекс III: Политичко деловаше Царског и кратьевско
министарства спол>них послова у Албанией 1897. године .478
Анекс IV: Ситуаци^а националног покрета у Албании
крадем 1901. године иодное Царске и крал>евске владе
према н>ему.........................................494
Анекс V: Меморандум из Албаните
(од Kpaja 1901. до почетка 1905. године)...............509
Анекс VI: Аустроугарска акциза.............................527
Анекс VII: Мапе ...........................................541
Анекс VIII: Статистичке таблице националних и
религи^ских односа у вила)етима Косово, Скадар,
Монастир, )ан>ина и Солун.......................... 546
Архивски извори и коришЬене скраБенице................562
Библиографи^а.........................................563
575
Лекшура и корекшура
/ована /овановиЬ
Диза] корица
Растко Toxojb
Прелом
Младен Миливо)евиЬ
Шшамйано
2016. године
Тираж
1.000
CIP - Каталогизации у публикации
Народна библиотека Cp6nje, Београд
327(436-89)“1896/1908“
323.1(=18)(4-12)“1896/1908“
94(4)“18/19“
ТОЛЕВА, Теодора, 1968-2011
Утица) Аустроугарске импери)е на стваратье албанске нацике, 1896-1908 / Теодора
Толева ; са бугарског превео Горан ИгиЬ. - Београд : „Филип ВиппьиЬ" : Институт
за европске студи)е, 2016 (Београд : Бирограф). - 575 стр. : илустр.; 24 ст. - (Посебна
издатьа / [„Филип ВиппьиЬ"])
Превод дела: Влиянието на Австро-Унгария за създаването на албанската нация 1896-
1908. - Тираж 1.000. - Стр. 5-11: Предговор / Александар РаковиЬ. - Стр. 17-18: Предговор
/ Леополд Ауер. - Стр. 19-22: Предговор бугарском издатьу / Георги Марков. - О аутору:
стр. 574. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Библиографи)а: стр. 563-573.
ISBN 978-86-6309-128-3 (ФВ)
а) Ме^ународни односи - Аустроугарска - 1896-1908
Ь) Албанско питатье - /угоисточна Европа - 1896-1908
с) Европа - Истори)а - 19в-20в
COBISS.SR-ID 226509324
„Утица] Аустроугарске имперце на ствараье албан-
ске наци]е“, рад рано преминуле бугарске истори-
чарке Теодоре Толеве (1968-2010), пионирско je
дело. Полазеби од докумената случа]но прона^ених
у бечком Дворском архиву, ауторка прва разоткри-
ва nocTojai-ье оде/ьеььа аустроугарског Министар-
ства спотьних послова Kojeje у периоду 1896-1908
теметьно финансирало читав механизам деловаььа
cbojhx конзуларних представништава на територ^и
Османског царства, у цитъу помаган>а разво]а аутен-
тично албанске писмености.
Успут, то оделэетье интензивно ради и на ствараььу
националне свести Албанаца. Анекси]ом Босне и
Херцеговине, Беч доби]а ново „племе" за суседа.
Албанци су географски, племенски, а нарочито
верски раз]едигьени, па je процена да HeMajy ]един-
ствену националну свест. Беч пажтъиво води поли-
тику неизазиватьа Турске, представлэа]у1пи се као
npnjaTe/ь народа на ncT04H0j обали Отрантских вра-
та, пошто конкуренткитьа са Апенина веб увелико
користи утица] Ватикана на Албанце католике.
Од 1875. и Срби су у надиран>у против Турака.
Аустроугарски планери утврдили су (што je у пого-
вору истакао др Александар Раковиб) да Албанце
римокатолике и Албанце муслимане на северу - не-
MajyTin никакву 3ajeflHH4Ky етичку свест - cnaja „мр-
жтьа" према суседним Словенима.
Аустроугарска Fie током интензивног спрово^етьа
ове акц^е уочити сву тежину стицаььа повереььа
раз]едитьених албанских племена, спознавши и
непоузданост самих Албанаца. Са Младотурском
револуци]ом (1908) ова акци]а практично бива
обуставлэена и Аустроугарска je небе упамтити као
успешну.