Бранислав НушиЪ
Ха|дуци
Нова школа
2011.

nofyox jegHOM своме йрщашелу да та йосешим,
али не зашекох шамо ни н>ета ни н>етову Tocuofyy, eeh
тьихову дечицу. Села деца на куЪни йрат, Hutuajy
неку кн>иту и CMejy се. Узех да видим и изненадих се
кад видех да чишад'у jegny од Mojux кн>ита, Koja Huje
никако намерена деци. Исшртох им кн>иту из шака
уз речи:
— Ово Huje за децу, ово ja нисам найисао за вас!
— Е, йа ви найишише нешшо и за нас! — pehu he
ми дечица.
— До5ро. Да)ше ми реч да ово Heheuie чишаши,
aja вам gajeM реч да hy найисаши нешшо за вас.
И, ево, ja ouiKytubyjeM дашу реч. Пружам де-
чици кн>ижицу Koja их може ушолико више зани-
маши ако им кажем да ова йрича Huje йошйуно
измишл>ена, eeh да сам je ja, у своме дешин>сшву,
одисшински йреживео, а шо he pehu да ова йрича
ouucyje живош деце Koja су данашн>им даном чи-
шаоцима дедови.
7
Ако се Moju моли чишаоци из ове йриче не-
мцу чему йоучиши, useecHoje да he се имаши чему
HacMejauiu. Hajeuiue можда мени. Ja hy се шоме
н>иховом смеху радоваши, jep дечци CMexje Hajeeha
радосш сшаросши.
1. октобар 1933. године
Београд
Чика НушиЬ
8
I
НА ХРАСТОВОМ СТАБЛУ
Тамо иза последних куба, на ширено^ пол>ани
а отприлике двеста метара од дунавске обале,
лежало je jeflHO велико храстово стабло, на
коме су се гране веб осушиле. То стабло je пре
неке године нанела вода. Била с пролеЬа велика
поплава, па се Дунав разлио и потопио пол>а и
ливаде, шуме и села, те ишчупао негде натруди
храст, понео га на cboJhm валима и некако ту, код
нашега града, секнула вода те Taj храст, ко зна из
qnje шуме, остао на ледини и сад добро дошао
нама, деци, да се ту збирамо кад смо докони и
слободни од школе.
Било нас je десетина i<ojn смо сваког бoжjeг
четвртка и недел>е ту окапали. Ту су нам у бли-
зини биле родител>ске куЬе, а у школи смо се
некако здружили. Не може се реЬи да смо били
Haj6on>n 1)аци, али смо били добри другови. А
тешко je било бити добар 1)ак кад ми све сло-
бодно време, када би требало да учимо лекщде
и радимо задатке, проводимо овде на стаблу.
9
Тек што ручамо, тек што испустимо кашику, а ми
сподб^емо кн>иге под мишку, па xajfl' на стабло.
Ту се искупимо па за]едно кренемо у школу. А
кад се враЛамо из школе, ако je отворен прозор
у куЪи, бациЬемо кн>иге кроз прозор, а ако HHje,
улетеЬемо у кубу, одрезати велику кришку хлеба,
бацити кн>иге, па све трчеби на стабло.
Било je и таквих ко]и су Kojn пут дошли, a koj’h
пут не, али нас шесторица смо били стални. То су
били: Жика Дрон>а, Миле Врабац, Сима Глуваб,
Мита Трта, Лаза Цврца и ja. Чеда Брба долазио je
само неделюм.
Жика Дрон>а je био доста вредан и увек je рев-
носно учио лекщце, али му некако бог HHje дао
да упамти што учи. Он, на пример, научи лепо
лекц^у из землюписа и да га тога часа запиташ,
одговорио би ти реч по реч. Али док до!)е од кубе
до школе, а он заборави. Зеданпут тако професор
му вели:
— Жико, ти ниси ни прочитао лекци)у?
— JecaM, господине, — брани се он — и знао
сам je врло лепо!
— Па зашто je сад не знаш? — пита професор.
— Заборавио сам je уз пут док сам дошао од
кубе до школе!
Звали смо га Дрон>а што je био некако сав
расклиматан и све je на н>ему висило. БЬегове
to
руке и ноге нису изгледале као да су израсле из
тела, него као да су пришивене, онако отприлике
као кад правиш лутку од крпчиЬа па joj пришлет
ноге и руке те свака за себе клима. Кад трчи или
кад игра мете,* а тебе све страх да му се рука или
нога не откине.
A HHje био само дрон>ав него и брл>ав као
прасац. ЬЬегове кн>иге изгледале су као да су
биле у турши]и; н>егови писмени задаци изгле-
дали су као землюписне карте, са огромним
океанима на ceaKoj страни исписаним мрл>ама
од мастила. Он HHje писао само по хартии, веЬ
и по своме лицу, по оделу, по кошул>и. Кад до!)е
у школу и донесе писмени задатак, да се човек
чисто уплати од н>ега; лице гараво, нос модар,
кошул>а шарена, хал>ине испрскане као да je
мастилом кречио куЬу а не писао задатак. Па
join ако га натера професор да се yMHje, онда зло
nocTaje горе: разл^е му се мастило па изгледа
као моловани 1)аво.
Мила смо звали Миле Врабац, али не знам
зашто смо га тако звали. Имао je истина o6H4aj
да за време часа jeflHaKO трпа руке у цепове, да
вади отуд сухе мрвице па да их грицка, али неЬе
бити да смо му због тога дали такво име. Пре he
бити друго нешто. .Теданпут се враЬамо из школе
• Мете — игра лоптом, слична игри „измену две ватре“.
и
а нама у сусрет иде jeflaH свештеник. Ми му се
сви jaejbaMO и скидамо капе, а Миле баш у Taj час
стрпао руке у цепове па тражи мрвице. Свеште-
ник нас заустави па се окрете Милу:
— Мали, jecH ли ти 1)ак?
— JecaM! — вели му Миле.
— А да немаш ти cnynajHO врапца под капом?
— Немам! — вели Миле.
— Па видим, знаш, — каже н>ему свештеник
— не скидаш капу ни свештенику, па велим dojniu
се да ти не одлети врабац!
И ето, од тога часа сви га окуписмо Миле Вра-
бац, па му тако и остаде то име.
Врабац HHje био Hajropn 1)ак у разреду, било
je и горих. Он je чак чешИе пута знао лекц^у
из хришЬанске науке или из HCTopnje, па чак je
jeflaHnyr знао и лекщуу из землюписа. Из свих
осталих предмета HHje умео ни да зине. Пита га
jeflaHnyr професор зоолопце:
— Зашто ти, Миле, бар jeflaHnyr не научиш
лекц^у из зоолопуе?
А он му вели:
— Не иде ми у главу, господине!
— А мени — вели н>ему професор — не иде
никако у главу да Ьеш ти моЪи преЬи у старки
разред!
Мита Трта je био врло добар друг и био je врло
добра и мекана срца. Кад пред н>им говориш
12
нешто жалосно, а он се одмах заплаче. Пре неки
дан Врабац добио jeflHHHuy из рачунице, па ме-
сто да он заплаче, заплакао се Трта. Толико га то
ражалостило што je Врабац добио ]единицу.
Трта je могао бити добар 1)ак, само да HHje био
лен». Све друго join како-тако, али му je нajтeжe
било yjyrpy да се дигне из постел»е. Е лакше би
било извуЬи натоварена кола из блата; лакше
би било помаЬи с места магаре кад се ysjoryHH
и одупре ногама; лакше би било изнети буре
од сто литара из подрума но Трту извуЪи из
постел»е yjyrpy. И HHje да неЬе, xohe он, па чак
пружи jeflHy ногу, па пружи другу, али оно што je
нajтeжe на н»ему то остане у постел»и, па ни маЬи.
Зато су га сами н»егови у куб и звали Трта, па je то
име донео готово у школу.
A HHje он био лен» само при дизан»у из постел»е,
него чак и код разговора. Мораш клештима да му
вадиш речи из уста. Кад му професор постави
какво питан»е, он се Hajnpe почеше, па онда по-
гледа све нас редом, па погледа у таван и тек
онда се реши да погледа професору у очи и да
му одговори. Али не одговара онако као што би
ми, него изгледа као да му одговори леже у Hei<oj
Ay6oKoj торби па их тражи, тражи, тражи. И увек
одговара кратко, jep га мрзи да дуго говори. Пита
га, на пример, професор:
в
— Реци ти мени, Мито, je ли Месец удал>ен од
Земл>е и колико?
— JecTe! — одговори Мита.
— Шта, jecTe? — упита професор.
— Удал>ен je! — одговара Мита.
— Колико je удал>ен? — настави професор да
цеди одговоре од н>ега.
— Много! — одговори Мита Трта и ту стане.
Може професор чинити шта xohe, може по-
ставляй каква xohe питан>а, може покушавати
на све могуЬе начине да му измами join Kojn од-
говор, aja, Трта ни да макне. Он je убелен да je
Месец много удал>ен од Земл>е и од тога убе1)ен>а
неЬе ни за живу главу да одступи. Тако и из
хришЪанске науке. Пита га господин катихета:
— За колико je дана бог створио свет?
— Шест — одговара Мита.
— Добро, — вели господин катихета — а шта je
когдана створио?
— Редом — одговара Трта.
— Па KojHM редом? — пита дал>е господин
катихета, али Трта не одговара више. Он je казао
све што je знао и он налази да je довол>но казао.
Зашто би се умарао говореДи дал>е?
Лаза Цврца je био HajMarbn ме!)у нама. Зато
су га вал>да и звали тако. Био je некако и Hajse-
сел^и, умео je да нас све HacMeje. Умео je да иде
на рукама, умео je да пребаци ногу око врата;
14
умео je да се искези и избул>и очи као жаба; умео
je шъувачком да ratja; умео je да звижди као да
има свиралжу у устима. Зедина мана му je била
што je noKojn пут муцао. A HHje муцао кад je
овако с нама разговарао, умео je чак врло лепо
и течно да прича, али чим га у школи професор
прозове, а н>ему запне нешто у грлу и одмах по-
чне муцати.
— Je л’ ти то тако од ро!)ен>а муцаш? — пита га
господин професор.
— Не — одговори Цврца — paHHje нисам муцао!
— Па откад муцаш?
— Откад сам пошао у први разред гимназ^е.
— A je л' то тако из свих предмета муцаш или
само из мога? — пита професор.
— Не муцам кад радим гимнастику! — одго-
вара Цврца.
Тако je исто радио и Сима ГлуваЬ. HHje био
глув кад с нама игра и разговара, а у школи, кад
год не зна лекц^у, а он се прави глув. Зато смо га
и прозвали ГлуваЪ. Имали су професори муке с
н>име. Они га nHTajy jeflHO, а он се прави да HHje
чуо шта га nHTajy, па одговара друго, оно што зна.
Тако, на пример, пита н>ега професор:
— Кажи ти мени, Симо, у коме су веку
Срби примили хришЬанство и ко су били први
хришЪански учител>и ме!)у н>има?
15
А Сима запне:
— Косовска битка je била 15. jyHa 1389. године
на Пол>у Косову. Турску во]ску je предводио...
— Стани, стани, не питам те то! — надвику)е
га професор а Сима наставл>а join вишим гласом
— турску BojcKy je предводио сам султан Мурат,
а српску BojcKy српски цар Лазар. Bojci<e су се
сукобиле на реци Лабу...
— Стани, брате, побогу!... — виче професор,
па се диже са катедре и таком му запушава уста.
— Je л' ти не чу)еш добро? — пита га професор.
— Jecre, не чу)ем добро! — вели Сима.
— Зато, — вели професор — видим, ja те питам
jeflHO а ти одговараш друго. Добро, иди на место!
И тако ти се Сима некако извуче. Али кад je
видео да му то добро пролази, а он се избезобра-
зио па почео да npeTepyje. Пре се бар држао ис-
тога предмета, па професор га пита jeflHy лекц^у
а он одговара другу, ону Kojy зна, али сад почео
чак и предмете да брка. Професор га пита зооло-
rnjy, а он одговара землюпис. Пита га, на пример
професор:
— Кажи ти мени, Симо, Koje се животин>е на-
3HBajy копитарима?
А како Сима нема nojMa о томе, одговара:
— Наша се држава граничи са истока Бугар-
ском, са севера Румун^ом и Аустро-Угарском,
са запада...
16
Професор просто да побесни и треска кн>игом
о катедру а Сима наставла.
Разуме се да то HHje могло да иде тако ]ед-
нако; професорима eeh досадило, а 1)аци почели
да шапуЪу о томе како се Сима прави глув. А оно
што се manhe qyje се као и оно што се гласно
каже. Дочули то професори па ти jeflHora дана
yt)e у наш разред као нека KOMHcnja: разредни
старешина, join jeflaH професор и школски лекар.
Поседаше, па позваше Симу преда се. Сима као
увиде да му ово нешто HHje добро, па стао пред
таблу и све колута очима.
— Како се ти зовеш? — пита га лекар и то врло
тихим гласом. Сима увиде да je то замка, па по-
куша да се извуче:
— Нисам чуо шта ме питате? — одговара он
лекару.
— Како ти je име и презиме? — пита опет
лекар.
— Има четири доказа да je земл>а округла.
Први je...
— Стани! — виче разредни старешина. Сима
се заустави па нас прелете све очима, као хтео би
да нас упита je ли добро.
— А како ти се зову отац и MajKa? — пита опет
лекар тихо.
— Молим? — опет Сима као 6ajara HHje чуо.
17
— Како ти се зову отац и ма]ка? — понавжа
лекар питавье.
— Америку je пронашао Христифор Коломбо
— одговара Сима.
Професор и лекар погледаше се ме!)у собом а
тада he разредни старешина шапбуби реЪи:
— Ja мислим, да би на]бол>е било повалити га,
овде пред целим разредом, на клупу, скинути му
чакшире и опалити му двадесет и пет батина, али
тако крвнички, да бар месец дана не може сести
на столицу.
И лекар и она] други професор сложите се с
тим, а Сима кад то чу, иако су шапутали, удари
у плач.
— Немо]те молим вас, господине!
— Како, како, па зар ти nyjem кад ми ша-
пуЪемо? — запита лекар.
Сима се збуни, али се брзо извуче из забуне.
— 4yjeM, ал’ само на jeflHO уво.
— Е ако само на ]едно уво nyjem, онда Ъемо
ти ударити само половину батина. Xajfle свлачи
чакшире!
— Jaoj, господине, немо]те, ево овог тренутка
прочуо сам и на друго уво.
— Прочуо си, je л’?
— JecaM!
— Е па, дедер, реци ти мени како се зовеш?
— понови опет лекар шапатом.
18
— Зовем се Сима МладеновиЬ! — одговори
лепо и гласно Сима.
— А како ти се зову отац и ма]ка? — опет про-
шапута лекар.
— Отац ми се зове Тома, a MajKa Mapnja.
KoMHCHja je била задовол»на, а задовол>ан je
био и Сима што HHje добио батине, али je зато,
а за превару CBojnx наставника, био отпуштен
из школе с правом полагаььа испита, Kojn испит
он, разуме се, HHje положио, те сад понавл>а први
разред. Ето такав je био Сима ГлуваЬ.
Што се мене тиче, тешко je реЬи какав сам ja
био, jep су о мени постонала разнолика мишл>ен>а.
Зедни су мислили да сам р!)ав и невал>ао, а други
су мислили да сам добар. Тако, на пример, mojh
родители, отац и мати, били су мишл>ен>а да сам
ja невал>ало дете; MojH професори и то сви одреда,
као да су се договорили, били су мишл>ен>а да
сам р1)ав Т)ак, a ja лично био сам опет мишл>ен>а
да сам врло добро дете и да сам одличан 1)ак.
Зедино што могу сам признати то je да нисам во-
лео школу, и кад сам могао да се извучем да не
одем, било je то за мене право уживан>е. Зеданпут
ме заболео зуб, и то ме одистински заболео и об-
раз ми се чак надуо, па ме Maji<a HHje пустила у
школу. То ми се необично допало, и отада кога
год у куЬи заболи зуб, ja не одем у школу. Заболи
19
оца зуб, ja не одем; заболи ма]ку зуб, ja не одем,
заболи сестру зуб, ja не одем; заболи брата зуб,
a ja опет не одем. Професори ми, ме!)утим, то
нису уважили што ja због ту!) их зуба не долазим
у школу, него ми бележили изостанке, и казнили
ме. И тако сам ja, ни крив ни дужан, а због ту!) их
зуба, страдао.
Иначе сам био врло мирно и послушно дете,
те не могу да разумем зашто сам тако често из-
влачио батине. Hnje да сам чинио неке кривице,
него све због неких ситница: или разбоем про-
зор, или разбоем сестри главу, или упалим сламу
на тавану, или се претурим и паднем у корито са
потопл>еним рубл>ем, или сипам мастило у слатко
од ружа Koje je MajKa изнела да се хлади кад га
je скинула са ватре. И, ето, све тако због неких
ситница сам извлачио батине. А те батине су ми
много сметале у на пред ова н>у у школи. Тако,
на пример, jenaHnyr ме отац истукао пред сам
полазак у школу. Разуме се онда да нисам знао
лекци}у. Ко може да памти лекци]у кад извуче
батине. Професор, дабоме, прозове баш мене,
jep, то сте сви приметили, професори некако
намиришу оног Kojn не зна лекщду па баш н>ега
npo3HBajy. Пита ме професор, a ja чупкам капут
и гледам у таблу. На табли не пише ништа, али
ja опет гледам у таблу, jep где бих иначе гледао.
20
Тек небу ва/ьда професору у очи? Пита професор
опет, али ja не одговарам; пита он и по треЪи пут,
не одговарам.
— Па ти не знаш лекцщу? — вели професор.
— Знао сам je, али ме отац истукао пред сам
полазак у школу па сам заборавио — браним се ja.
— А зашто те истукао, црни сине? — пита про-
фесор.
— Зато што нисам хтео у школу да до!)ем, а он
je хтео на силу да ме натера!
— А, тако — вели професор. — Е па, синко,
поздрави свога оца са Moje стране и реци му да
сам га ja умолио да те Hcnpe6Hja као сеоску цу-
келу. Ето, тако га поздрави!
— Xohy, хвала!
Ето такав сам отприлике био ja. А сад знате
какво je било наше друштво Koje се сваког бого-
ветног дана окушьало на храстовом стаблу.
21
II
ЧЕТВРТАК ПОСЛЕ ПОДНЕ
Четвртком после подне тек што испустимо ка-
шику о ручку, а ми одмах на стабло. Немамо
школе па Немо од подне па све до мркла мрака
преседети и наразговарати се до миле вол>е.
А четвртак после подне некако je сладак, сла!)е
нам пада него недел>а. Недел>а je бонд и празник,
а четвртак je радни дан, као и сваки други радни
дан у неделей, па нам то што немамо тога дана
школе изгледа као да смо 3ajenn нешто. Истина,
професори panyHajy да he нам четвртак после
подне добро доЬи да се спремимо из задатих
лекц^а и да израдимо писмене задатке, али, кад
би тако радили, не би нам четвртак био сладак.
Нашто би нам онда био четвртак, ако морамо
и тог дана учити. Миле Врабац каже: „Мени je
сваки четвртак по подне мали Ускрс!“
И какве ти све разговоре не водимо ми четврт-
ком после подне на храстовом стаблу, Kpaj ду-
навске обале. О свему и свачему што се код нас
дешава, или што оком сагледамо, или што смо
22
чули или начули. Видимо, на пример, ла!)у на
Дунаву; join je врло далеко, тек je само дим на-
глашава, и одмах скренемо разговор на ла1)у.
— Шта би ти волео, — пита Цврца Трту — шта
би волео, да си ла!)а или ‘типа?
— Ja бих волео да сам ‘типа, — вели Трта
— Слободан сам, летим где xohy, а ла!)а je везана
за воду, не може да лети.
— JecT, ‘тица, ал’ до!)е ловац па метне у пу-
шку драмл^е,* па нанишани, па дум... а ‘тица
заковрне. А ла!)у не може ловац да ratja — вели
му Цврца.
— Ja бих волео да сам ла!)а! — вели Дрон>а
— волео бих зато, брате, што на ла!)и има ку]на
па кад огладниш можеш да jenern.
— Е баш си глуп, Дрон>о, — реЪи he Миле Вра-
бац — па не jefle ла1)а. То могу да j еду путници а
не ла!)а!
И наставл>амо тако разговор о ла!)и док нам
што друго не одвуче пажн>у. ПраЬне се, на при-
мер, рибица изнад површине дунавске и, разуме
се, одмах Ьемо о H>oj разговарати.
— Je ли риба бржа од ла!)е? — пита ГлуваИ.
— Па бржа je, дабоме, иначе како би могла
да побегне испред ла!)е кад на н>у наи!)е! — вели
мудро Трта.
• Драмли]е - оловне куглице ко]има се пуни ловачка пушка.
23
— Ал' тица je бржа од рибе! — тврди ГлуваЪ.
— Зашто ? — nHTajy други.
— Па има крила, а риба нема крила!
— Па jeer! — као oflo6paBajy сви.
— A ja бих, и поред тога, волео да сам риба
— вели ГлуваЬ.
— А што? — питамо га сви наглас.
— Па прво зато што бих могао да препливам
Дуна в и десет и два десет пута на дан.
— Е, то jecTe! — узвикэдемо сви и чисто зави-
димо ГлуваЬу што he препливати Дунав десет и
двадесет пута.
— A joui због нечега волео бих да сам риба!
— floflaje ГлуваЬ, сад веб поносан што oceha да
нас je ocBojno.
Ми се сви претварамо у знак питан>а, и гле-
дамо га право у уста да nyjeMO шта he реби.
— Кад не знам лекц^у a ja бутим као риба.
Кад сам риба морам да бутим.
— Jeer, ал’ да си риба не би те примили у
школу! — floflaje Цврца.
Поводом тога прелазимо на разговор шта би
ко волео да буде као животин>а.
— Ja бих HajBHiue волео да будем тигар, — реби
he Дрон>а — па кад рикнем, да дршбу профе-
сори од мене. Ух, што бих уживао! Замисли час
зоолоп^е, па пита мене професор: „Знаш ли ти,
24
Жико, шта je то зоологи}а?“ — „Зар ja, тигар, па
да не знам шта je зоолопда. Ja сам зоологи]а!"
— грмнем ja па шкргутнем зубима и рикнем, а
професор зоолопце дрекне као jape кад га колу,
па полети право на прозор, разбое га главом и
скочи доле у двориште. Aja се попнем на прозор
двема предн>им шапама, па ja н>ега онда питам:
„Кажите ви сад мени шта je зоолог^а?“ Е, то бих,
видиш, уживао!
— А би ли кога од нас пождерао? — пита
Врабац.
— Тебе не бих, мршав си као глиста. Али овога
Трту баш бих nojeo с великим апетитом.
— А што баш мене? — брани се Трта.
— Па зато што си пуначак, као прасенце. И, да
знаш, не бих те пождерао таквог какав си него у
сосу од кисела млека.
— Е, jecH глуп, Дрон>о, — CMeje се ГлуваЬ
— откуд тигар jefle CBoje жртве у сосу од кисела
млека. Него имаш ти, при}ателу Moj, да прогу-
таш н>ега оваквог какав je, са капутом, кошул>ом
и ципелама.
— Ух, с ципелама! — учини Дрон>а и погледа
блатшаве ципеле на Трти — баш да му не гутам
ципеле.
— А ти, Миле — пита ГлуваЬ — шта би ти во-
лео да будеш?
25
— Ja? — замисли се Врабац. — Ja бих, право да
вам кажем, волео да будем рода.
— Па jec’! — примети ГлуваН. — Бол>е рода
него врабац.
— Hnje због тога, — об]ашн>ава Миле — него
онако, волео бих да будем рода. Ви играте доле
на улици, a ja седим горе на оцаку као цар на
престолу и гледам вас одозго.
— JecT, као цар на престолу — подсмева му се
Цврца. — Кад рода увек ctoJh на jeflHoj нози! Не
ctoj’h вал>да и цар на престолу на jeflHoj нози.
— А откуд ти опет знаш je л' CTojH или не
CTojn? JecH ли koj'h пут видео цара?
— Нисам!
— Е па што онда говориш?
— Ал’ како Ьеш, то HHje лако цео дан да CTojniu
на jeflHoj нози? — пита Дрон>а.
— Зашто, брате, — o6jauiH>aBa Врабац — кад ми
се умори jeflHa нога, a ja пре!)ем на другу. А кад
до1)е jeceH, a ja... прр... пр... пр... пр... па xajfl' у
Африку. Одлетим у Африку, па тамо скинем и
капут и панталоне и легнем на песак, jep je тамо,
знаш, велика вруЬина. И док се ви овде мрзнете
преко зиме, ja тамо у Африци лешкарим на топ-
лом песку. А кад до1)е пролеЬе, a ja опет долетим
овамо да видим како сте.
— Бре, па ти би то бесплатно путовао у Аф-
рику? — узвику}е одушевл>ено ГлуваЬ.
26
— Бесплатно, дабоме!
— Е, то je дивно! — одушевл>ава се ГлуваЬ.
— Богами, не бих му ja никад волео бити рода!
— npHMehyje Дрон>а.
— А зашто? — пита као увре!)ено Врабац.
— Па зато, брате, што мораш да гуташ жабе.
Рода се храни жабама. Нек' иде до Давола и оно
уживаше што бесплатно nyryjeuj у Африку, кад
морам да гутам жабе.
— HHje истина, рода не jefle жабе! — брани
се Врабац, иако се види да се и самом н>ему
згадило.
— Jefle! — тврди одлучно Дрон>а. — Ja сам
CBojHM очима гледао роду Kpaj баре, узела жабу у
кл>ун, па док тренеш оком, она je прогута.
У томе часу се лице у Врапца искриви; н>ему
се учини да oceha жабу у устима и да му клизи
низ грло, па се у jeflaH мах сети последшега раз-
лога да се одбрани од жабе.
— HHje истина, не jefle жабе, jep шта би jeлa у
Африци? Рода целу зиму проведе у Африци, па
Hehe валща тамо гладовати ?
— Има и у Африци жаба — вели Дрон>а с так-
вим поуздан>ем као да je провео век у Африци.
— Нема! — тврди одлучно Врабац. — Тамо су
велике жеге, па исуши свака бара. Тамо нема
бара, а где нема бара нема ни жаба.
27
— Онда у Африди рода гута 3MHje! — flonaje
Дрон>а, а у Врапца се искриви лице и видиш лепо
како му се тог часа смучи.
УЬутасмо сви и свако од нас замисли Мила
Врапца како гута зми]у. Да прекине Ьутан>е, реЪи
tie Цврца:
— Ja бих, брате, HajBHiue волео да будем пас.
— Ух, па да те вежу за ланац — вели сад веЪ
пакосно Врабац.
— Што за ланац? Ja бих био дресиран пас, па
не мора да ме вежу.
— Ja не бих волео да будем пас због бува
— примеЬу]е Дрон>а.
— Море какве буве, стресем се па nonanajy све
буве — брани се Цврца.
— Ja не бих волео никад да будем пас! — вели
Врабац, са очитом намером да свакоме поквари
жел>у, само зато што су н>ему због жабе поква-
рили.
— То je на]бол>е! — вели Цврца. — Живим у
куИи као и досад што сам живео, а не као Глу-
ваЬ што би волео да буде риба па мора да живи
у води. А ти, Дрон>о, кад би био тигар морао би
да живиш у шуми, а Врабац као рода мора це-
лог века да ctoJh на jeflHoj нози и да гута жабе.
Овако ja као пас опет ocrajeM у фамилии; jefleM
све што jefly Mojn. Истина, спавам у шупи али
28
могу и у ходнику, ако сам чист. Па онда najeM
на кога стигнем и могу да уведем кога xohy. За-
мислите господина професора истори]е. Он има
пик на мене и да]е ми стално flBojKe, a ja као пас
могу да имам пик на н>ега. Он и иначе иде увек
улицом замишл>ен и забринут, као да je он крив
што je пропало српско царство на Косову. Па
он тако иде улицом, a ja се завучем под клупу и
Ьутим, па кад он наи1)е, a ja тек: „Хав, хав, хав,
хав!...“ па га у}едем, а он врисне као маче кад му
станет на реп.
— А би ли кога од нас yjeo? — упита Трта.
— Не бих; ако бих yjeo, HajBHiue бих волео
Дрон>и да поцепам панталоне.
— А што баш мени? — буни се Дрон>а.
— Па зато, брате, што теби и иначе висе пан-
талоне и cnaflajy ти сваки час, па бар да ти олак-
шам. Ето зашто.
— Трто, — реЬи he на то Миле Врабац — знаш
шта би ти требало да будет ?
— Шта? — пита Трта, Kojn je и иначе раз-
мишл>ао и никако HHje могао да се сети шта би он
требао да буде.
— Haj6on>e би било кад би ти био слон!
— Зашто слон? — пита Трта.
— Тако, не знам зашто, — вели Миле — ал’ би
нajбoл>e било кад би био слон.
29
— А ти? — запита мене Цврца.
— Ja не знам, — снебивам се ja, па ми тек yje-
данпут падне на памет — ja бих HajBHine волео да
будем локомотива.
— Уа! — дрекну Врабац и удари у смех — па
локомотива HHje животин>а.
— JecTe, брате, зашто да HHje? — браним се
ja. — Има стомак и ждере као свака животигьа;
дише, иде, има очи и гледа, е па зашто онда HHje
животигьа ?
— Зато што нема крви! — вели мудро ГлуваЪ.
— Дабоме, — прихвати одмах Врабац — не
може да се роди. Jecn ли ти чуо KojH пут да je ло-
комотива олокомотивила малу локомотиву?
— А шта миелите — запитаЪе Трта — ко je ja4H,
локомотива или слон?
— Jana je локомотива! — тврди Врабац.
— Ja мислим jann je слон! — тврди опет Трта.
— Истина море, кад би се нешто ухватили у
коштац слон и локомотива па се похрвали, ко би
кота оборио? — пита Цврца.
И онда HacTaje дуга расправа и препирка
око тога. JeflHH тврде да би локомотива оборила
слона а други да би слон оборио локомотиву. Па
од локомотиве пре1)емо на разговор о облацима,
па онда о лубеницама, па онда о вештицама, па
о 3MajeBHMa, па о великом звону на Ca6opHoj
30
цркви. И тако разговарамо без Kpaja, док неко
не предложи да играмо мете, те Сима ГлуваЪ из-
вуче из цепа лопту од кучине, па се поделисмо у
два табора и заиграем© пол>аном лопте, све док
не паде вече.
31
Ill
НЕДЕТЬА
А неделюм веб друкче бива. Тада ме!)у нас до!)е
и Чеда Брба, jep он je шегрт код пекара па рад-
ним даном не може, а недел>ом порани join у
рану зору те га ми, кад до!)емо, затечемо eeh на
стаблу.
Чеди Брби je право име Чеда Барбиб, али jefla-
нпут, на писменом задатку, он у своме потпису
nojefle оно „а“ и потпише се Чеда Брбиб.
— Je ли, бога ти, Чедо, je л’ се TBoj деда звао
Брба? — пита н>ега учител» идубег часа.
— HHje, господине! — вели му Чеда.
— Па, знаш, видим ти се потпису)еш Брбиб,
па рекох да ти се HHje нешто деда звао Брба!
Ето, од тога дана остаде му име Брба и нико га
друкч^е HHje звао.
Био je наш школски друг, 3ajeflHO смо сврш-
или основну школу и први разред гимназ^е. Кад
смо прешли у други разред, он je и дал>е остао у
првом, па и одатле га истерали те je отишао у пе-
карске шегрте.
32
И основну школу он je некако свршио на
jeflBHTe ]аде. HHje он прелазио из разреда у
разред зато што je нешто знао, него се сваки
учител> спасавао да му не остане и догодине у
разреду, па га гурао на врат другоме. Jep Чеда
не само што не учи сам него je кадар цео разред
да повуче за собом, те да сва деца дигну руке
од школе. Био je права напаст и за учител>е и за
другове 1)аке. 5еданпут га учител» Tpeher разреда
баш питао отворено:
— Бога ти, Чедо, што ти долазиш у школу, што
не седиш код кубе ?
— Па седео бих, господине, — вели Чеда — али
MajKa ми каже: „Бога ти, Чедо, што ти седиш код
куЪе, што не идеш у школу?" па ja као xohy да
послушам MajKy.
— А шта ти каже отац ?
— Отац каже: „Bnpaj, синко, ja л' школа, ja л'
да цепаш дрва!"
— А ти?
— A ja изабрао школу, бол>е школа него да
цепам дрва!
— Па кад je бол»а школа, Чедо, онда што не
учиш? — пита га учител».
— Е, кад бих учио, — вели Чеда — онда не би
била бол>а школа.
Био je Hajjann у разреду, сви смо га се 6ojanH.
Не смеш с н>им да се посва!)аш, jep одмах те
зз
дохвати за гушу, а подметне ти некако ногу, па
се пружиш на земл>у, а он ти клекне на груди.
Носио je увек и jeflaH мали ножиЬ у nojacy, па
нам je и н>име претио. И грдно je лагао о свом
jyHaiiiTBy; причао нам je како je овога оборио,
па онога оборио. Причао нам je како je он ка-
дар гвоздену шипку да npeenje рукама; како je
кадар пун аков* воде да диже зубима; како су
му нудили три стотине динара месечно плате у
jeflHOM циркусу да се рве. Ми смо знали да лаже,
али смо морали да му веру|емо.
А био je праведан: увек je заштиЬивао онога
Kojn je слабли. Тако jeflaHnyr Цврца проспе ста-
кло са мастилом на пропис некога Милете Са-
виЬа. А Милета je био кудикамо ja4H од Цврце.
Па он узме OHaj пропис и натера Цврцу да га
полиже. Узе сиромах Цврца и полиза OHaj про-
пис и нагрди се по лицу као прави црнац, али
то Милети било мало па xohe join и да га туче.
Тада се Брба испрси пред Милету па му рече: „Е
нема, синко, натерао си га да ти полиже пропис,
полизао, па ето ти? Шта xohein више? Види н>ега
слабог па xohe да се туче: ajfl удри на мене ако
смеш!“ И Милета yhyra, ни речи не рече.
Ето, такав je био Чеда. Иначе, као 1)ак био
je да бог сачува. Кад учител> говори лекщ^у, он
* Аков - мера за течност, око 50 литара.
34
хвата муве или донесе у цепу блато па прави
куглице и ratja тьима 1)аке; или донесе иглу, па
кад je Hajeeha тишина, а он убоде друга до себе,
па oeaj врисне и скочи из клупе у ваздух као да га
je федер избацио.
И да je то само, али и друга чуда je чинио
Чеда. 4yje, на пример, звонце Koje jaвл>a да he
учител> уЪи у разред, а он украде и caKpnje и
креду и сун!)ер са табле, па кад учител» xohe да
испише какву реченицу, а он завирэде лево, зави-
pyje десно, сагин>е се иза табле, пита редара, а ре-
дар му вели да су сун!)ер и креда били до малочас
на свом месту. Узме учител» па прегледа сками]е,
претура нам цепове и нигде сун1)ера и креде. Па
кад се eeh заморио грешник, а он се окрете Чеди.
— Чедо, Hehy ти ништа, али ми кажи поштено
jecH ли ти склонно сун1)ер и креду?
— Нисам, господине! — брани се Чеда.
После eeh, кад ми одемо куЬи, а фамулуз,*
чистеЬи разред, на!)е у фуруни и сун!)ер и креду.
A jeflaHnyr je донео врапца у школу. Како га
je сакрио да нико од нас не примети, ни сад не
умем да вам кажем. А не знам ни како га je пус-
тио да нико не примети. СеЬам се, задао нам учи-
тел> неку реченицу да испишемо. Учител> стао код
табле па испису^е, а ми сви полегли па клупе па
• Фамулуз - школски послужител», домар.
35
npermcyjeMO. Таман учител удари тачку на Kpajy
реченице и ми сви за н>им, а тек врабац прну из
клупе, па облети Hajnpe разред, а затим поче да
се грува у прозор, хтео би напол»е. Учител уздр-
хта од лутине.
— Ко je донео врапца? — грми учител.
Сви Ьуте. Учител поче да испиту)е je ли ко
видео ко je пустио врапца. Ми смо сви у души ве-
ровали да je то Чеда, али нисмо могли сведочити,
прво зато што нисмо видели, а, друго, и да смо
видели, не бисмо смели сведочити, jep би нас
Чеда после премлатио.
A jeflaHnyr je join нешто горе начинио. Донео
je некакав прашак. Бог би га свети знао где га je
набавио и ко му га je дао. Донео га, па док смо ми
за време одмора играли по дворишту, он посуо
по nenoj школи измену CKaMHja. Сврши се одмор
и ми улазимо сви у CBoje клупе, а учител седа
за сто и почиле да говори о ра1)ан>у и заласку
сунца и о странама света. Говори он тако нама,
па sacTaje и гледа нас. Цео разред се чеше. И то
HHje да се чеше као што пристоен почешати се,
веб сви се искривили, flpanajy се по ногама, чешу
се о задну скам^у и завукли лен>ире у кошулу па
гребу ле!)а.
— Што се драпаш? — викну учител на првог
на кога му паде поглед. — Што се драпаш? Ниси
се валда купао од робела ?
36
— JecaM, господине!
— Па што се драпаш?
Учител» нас грди тако, па прилази сками]ама
да истегли уши првоме ко се почне драпати, али
тек што при1)е скам^ама, спопаде и н»ега свраб,
па сад да видиш чуда и невол>е. Испитуде учител»
и драпа се, одговара Т)ак и драпа се. Напослетку
ни сам учител» HHje могао више издржати, него
и он узео лен»ир па га завукао иза ле!)а и чеше.
Кад на]зад виде учител» да више не може ни он
ни ми да издржимо, распусти школу и ми весело
jypHycMO куЬи. Разуме се, уз пут, где год смо на-
ишли на дрво или на куЬни угао, ми смо се че-
шали као мечка о камен.
Ето, зато су Чеду учител»и гурали из разреда у
разред, да се спасу напасти. Е, али то je тако не-
како и могло да му се npotje кроз основну школу,
али у гимназии окретоше други лист. Стегоше
Чеду, па му не дадоше да дише. Оставили га да
понавл»а први разред, и HHje ни пола године изгу-
рао пoнaвл>ajytlи, па га истераше из школе.
Лун»ао je тада неко време беспослен и правио
триста чуда, те сваки дан задавао нове бриге оцу
и MajuH. Зеданпут га чак довео жандарм куЬи и
попретио родител»има, ако не припазе на ceoje
дете. Тада се они реше да га даду у шегрте. Раз-
уме се, и ту je било повуци-потегни. Hebe Чеда у
37
шегрте или баш и ако xohe, не иде му се на сваки
занат. Што год му отац и Maji<a предложе, а он
на1)е неку замерку. Ако му предложе да иде на
обуЬарски занат, а он напрИи уста:
— Jeer, па да се сав улепим Ьиришом.*
— Па добро, ‘ajfle у Kpojane.
— Не волим због игле; сваки час се набодем.
— А како би било, Чедо, да notjem у коваче? То
je баш добар занат.
— Добар je, само не волим због чекиЬа.
MajcTop увек има чекиЬ у руци. MajcTop Kpojan,
кад се нал>ути, па фл>исне шегрта по глави, а он
то метром, jep му je увек при руци; o6yhap ratja
шегрта калупом, а ковачки MajcTop клепне те че-
киЬем, па ти прсне лобагьа као лубеница.
Ето тако, свакоме занату он Hatje приговор.
Напослетку сложише се и он и родителе да notje
у пекаре. Волео je грдно да jefle переце, па му то
некако било примамлшво.
Од тога доба, откако je отишао у шегрте, Чеда
Брба долази само неделюм Meljy нас, на храстово
стабло. И тога дана он нам увек казусе о CBojHM
подвизима и jyHaiiiTBHMa и хвали се и лаже
ужасно, али се ми сви правимо да му BepyjeMO.
* Бириш (тур.) — обуЬарско лепило.
38
IV
AVANTI GENERALE!
Да вам испричам ]едан несташлук Чедин ксци je,
боме, нанео велике штете и невол>е многим не-
дужним л»удима.
Био вашар, велики годишн>и вашар, па се сле-
гло ту све и сва. Гмиже народ као мрав измену
кола, шатри и гомила еспапа.* Овамо лежи по
земл>и грнчар^а, тамо дрвенар^а, стаклар^а,
гвож!)ари]а, па онда читава брда лубеница и
дин>а. А шатра до шатре. У jeflHoj се npoflaje
платно, бело и шарено, у друго] готово одело, у
Tpehoj медени колачи, у четврто] перле, дугмад,
игле, конци, чедиьеви и хил>аду других ситнур^а.
Тамо дал>е опет на моткама лежи кров од зеле-
нила, а под н>им столови пуни народа, ко]и nnje уз
свирку циганских свирача; па до овог опет крчма,
до ове треЪа и тако редом по неколико крчми
под платном или зеленилом. Па онда шатра где
се ratja нишан из глуве пушке, па круг обележен
дебелим каналом затегнутим изме!)' ступчиЬа,
• Еспап (тур.) - роба за прода]у.
39
а у кругу танки штапиЬи пободени у земл>у, па
ови око круга 6auajy гвоздене котурове, те ко по-
годи и котур му Hajauie на штапиЬ, доб^а. Дал>е
тамо вртешка, Kojy смо звали рингишпил. Под
великим, врло великим амрелом висе дрвена
кола и кон>и, па деца плате, noceflajy у кола или
nojauiy кон>е, засвира вергл и амрел почне да се
окреЬе, те настане кикот, врисак и довикиван>е
оних из кола и са кон>а и ових што су опколили
рингишпил. Иза рингишпила панорама. КуЬица
од платна и на улазу ]едан дечак свира у трубу те
збира свет, а ]едан мршавко с прл>авом кошулюм,
згужваним капутом и поломл>еним цилиндром
на глави, указу]'е из свега гласа какве се све ве-
личанствене ствари могу видети у панорами:
„Битка на Севастопол>у“, „Пожар Москве 1812.
године", „Опсада Париза" и пуно join других
слика. Па онда циркус. У н>ему ]едан дечко koj’h
се преврЬе преко главе и npeenja на вратилима;
jeflaH човек диже терете, а други, сав намазан
брашном, по цео дан се церека и сви му одреда
одвал»у]у шамаре. Иза циркуса пространо пол>е
и ту cajaM стоке; овце, козе, краве с теладима и
кон>и i<oje H3jaxyjy Цигани те приказу)у купцу
тьихове врлине. Иза коша, у пол>у, читав логор
кола. Под колима привезани сеоски пас, a Kpaj
кола ватра, око Koje читава породица оних i<oj и
40
су од jyrpoc или од jyqe join стигли, ко зна откуд,
а вечерас he или сутра да се врате. Ту Kpaj кола
они Kyeajy jeno себи, а у колима cnaBajy, те их
тако jeBTHHHje craje.
А гужва и ларма и гмиже она светина. Ценжа
се, надвику]е, треште бубн>еви и трубе, деру се на
сав глас трговци, те изгледа ти да све ври и юьуча
у неком великом котлу, онако отприлике како he
то изгледати у паклу.
Hajeehy пажн>у овога вашара привукао je je-
дан Тал^ан, и око н>ега су се Hajenme тискале
гомиле гледалаца. Он je носио на рамену jeflHor
MajMyHa обученог у генералско одело, Koje je
сам измислио. Црвене панталоне, а зелен мун-
дир са сребрним дугмадима и црвене палетушке
са сребрним ресама. На глави му црвен калпак’
са белом перушком. О бедру му виси сабл>ица, а
ноге му босе, нема ни чизама ни ципела. И док
му на рамену чучи oeaj генерал, како га он зове,
дотле на узици води jeflHO ошишано псетанце, а
оседлано малим кон>ским седлом са узенг^ама
Koje висе са стране.
Тал^ан стане где види чист простор и од-
мах се око н>ега скупи гомила. Подвикне нешто
тал^ански и униформисани MajMyH му скочи
с рамена на земл>у па онда отпочне BojHH4Ke
* Калпак - во^ничка капа од лаког метала, кацига, шлем; свечана
капа са ободом од крзна или коже.
41
вежбе. Тапман му командуде, а ма]мун врши
све по команди и гледа нас све редом и трепЬе
очима. Извуче сабл>у из KaHHje и маше н>оме као
да сече непр^ател>ске главе. Па онда му газда
да ]едну малу пушку и на команду врши све
пушчане радн>е: метне пушку испред прса, ради
ода ваша почасти, па je пребаци преко рамена и
маршира као прави во]ник, па нишани и све, све
ради онако како му газда Hapetgyje. Али на]лепши
му je свршетак. Газда изведе оседлано куче, пог-
лади га па викне MajMyHy:
— A cavallo, generale!* *• — a MajMyH скочи
у седло и лепо o6jauiH, па чак метне и ноге у
узенпуе. Затим му газда подвикне:
— Avanti, generale!” — и оседлани пас потрчи
у круг, носеЪи на лечима овог малог генерала.
Газда му join довикуде:
— Салуто, генерале! — што значи да поздрави,
и он дигне jeflHy ручицу, испружи прсте и на-
слони je на врх калпака, па нас i<o6ajand поздра-
влю BOjHH4KH.
Кад тако оби!)е пет-шест пута круг, газда га
скине с коню, узме му капу с главе и да му je у
руке, те за!)е ме!)у нас да збира новац. Неко му
• A cavallo, generale! — чита се: А кавало, Генерале!, и значи
талщански: JaiiiH, Генерале! — Б. Н.
*• Avanti, generale! - чита се: Аванти, Генерале!, што на тали]ан-
ском ]езику значи: Напрел, Генерале! — Б. Н.
42
баци пару-две, неко не баци, тек опет он збере
овде, збере онде, па му добро иде посао.
И Чеда je, као и ми сви, гледао овога генерала,
и то не ]еданпут него по неколико пута, и прва
мисао, i<oja му je том приликом дошла у главу,
била je та како he да направи пакост и гужву. А
чим Myje таква мисао дошла, одмах je приступио
и да je у дело приведе.
Отишао тамо, на Kpaj вашара, где су кола.
Ишао je од кола до кола па меркао псе везане под
колима. Тражио je какву велику овчарску цукелу
и нашао jeflHy са репом пуним чичака и пакосну
до зла бога. 5едва joj пришао, ynaryjyhn се и ну-
деЬи joj парче меса, Koje je од кубе нарочито за то
понео. Кад je успео да je опитоми, он je одреши
и поведе собом у вашарску гомилу. Потражио je
одмах гомилу сабрану око MajMyHa и оседланог
пса, и стао je позади гледалаца не rypajyhn се у
прве редове. Нэегова je цукела стално режала,
ал' он jy je умиривао. Чекао je нестршьиво кад
he OBaj Тал^ан викнути: „А кавало, Генерале!",
а затим: „Аванти, Генерале!" Чим je Чедо чуо
команду: „Аванти, Генерале!" знао je Beh да je ге-
нерал кренуо на своме кошу и одмах се прогурао
кроз гомилу вукуби овчарску цукелу.
И сад HacTaje чудо Koje je Чеда пакосно
предви!)ао. Овчарска цукела арлаукну од беса и
43
скочи, као помахнитала звер, па право за гушу
онога оседланог пса, на коме je генерал jaxao.
И настаде гужва, врисак, цика и pycBaj. Jaoj, бого
мили, што се направи несреЬа да ти просто наи!)у
сузе на очи од жалости. Кош за]едно са седлом
вал>а се у прашини, скичи и преви]а се, а цукела
га опкорачила и кол>е га. Генерал под кошем, за-
главила му се нога у узенг^и, одлетео му калпак,
скрхала му се сабл>а па пишти као 3MHja у про-
цепу, jep не може да се извуче. А газда, Тал^ан,
чупа косе и удара корбачем по цукели да спасе
CBoje уметнике. Дигла се прашина, цика, вриска
а гомила тиска се све веЬа и дигла дреку као да
гори куЬа. }едни вичу: „Уа!“; други: „Држи се, Ге-
нерале!"; треЬи: „Држите цукелу!", а четврти ово,
а пети оно. Тек дигла се таква дрека и врева, као
да je наступио смак света. А цукела, кон> и гене-
рал ean>ajy се по земл>и, и измешали ноге и руке
и главе, па не знаш ко je коме род.
И у]еданпут се деси нешто необично што нико
не би могао очекивати. Генерал се некако извуче
испод гомиле и, да ли да помогне своме npnja-
тел>у кошу, да ли да на Taj начин потражи спаса
себи, тек он скочи право на ле!)а цукели, ysjaxa je
и загрли чврсто око врата. И сад тек да си видео
какво се чудо направи. Цукела, Kojy ни батине
нису преплашиле да напусти мегдан, кад осети
44
генерала на лечима, стресе се од страха, арла-
укну, па суну кроз гомилу у дивл>и трк, и npolje
кроз вашар као тане из пушке.
Леле, кад се сад заталаса гомила и настаде
jeflHa jypibaBa! Цео вашар климну као у ]едан
глас: „Аванти, Генерале!" Цукела jypH као по-
махнитала, генерал полегао по H>oj и стегао je
око врата; свет напустио све, и посао и еспап,
па полетео да гледа чудо и тиска се и довику]е:
„Аванти, Генерале!" Па како навалила гомила све
веЛа, то настала гужва, гуран>е и обаран>е, врисак
и псовке, па се направио jeflaH урнебес какав се
join нигде и никад HHje десио. Па у оно] навали
и гурн>ави светина join и испретурала све на
шта je наишла; покрхале се и испретурале тезге
са еспапом. Овамо се расуле стаклене 1)ин1)уве
и чешл>еви и огледалца; тамо се преврнула ал-
BaynjcKa табла, па се петлиЬи од inehepa вал^у
по блату, а алва се умецкала као непечено тесто;
тамо опет преврнула се тезга са меденим кола-
чима, па се Ban>ajy по блату срца са огледалцима и
стиховима и направио се уопште такав полом да
те мора срце заболети кад погледаш. Па мало je
то, него се и стока усплахирила. Отргли се кон>и,
па лете по вашару, те join веЪи страх 3aflajy; jeflHO
магаре, као да му je ко то наручио, ушло Metjy
грнчар^у, па се разобадало и чифтетима лупа
45
ону грнчари]у, лонце и Tecmje, као да je под над-
ницу погашено да све поломи, а однекуд наишле
и преплашене краве, па упале у гомилу бостана,
дин>а и лубеница, и почеле да набада]у лубенице
на рогове. И, уопште, направио се такав]едан лом
и дрека и писка као да je наступио смак света.
OHaj грешни Тал^ан што je дошао да заради
Kojy пару, легао на земл>у па запева и чупа косу.
Плаче грешник од муке и од бола, jep оде му,
незнано где, цео н>егов капитал, сва н>егова за-
рада. А за то време генерал je3flH на иукели, из-
макао из гомиле вашарске, дочепао се друма па
пролета Kpaj пешака и Kpaj кола Koja иду овамо.
Путници се уставл^у, rneflajy за н>им и крсте
се, jep paayMejy join цукелу, цукела као и свака
друга цукела, али не могу да pasyMejy каква je
то напаст што joj jaiue на грбачи у црвеним пан-
талонама, у мундиру са сребрним дугметима
и са палетушкама на раменима са Kojnx висе
сребрне ресе. Крсте се и чуде, па одмахэду луди
главом и наставл^у пут.
А кад се Тал^ан мало прибере од првог удара
невол>е, диже се, повери jeflHOM жандару ceoje
куче, погоди се с неким Циганином, продавцем
кон>а, те yajaxa jeflHor голог коша, а за н>им по-
роше join неки Цигани на кон>има, те ударише
трком друмом, у потеру за бегунцима.
46
Прште копита, дигла се прашина друмом као
да je облак с неба пао, а цукела, кад]е осетила за
собом потеру и чула узвике, надала у join дивл>и]у
трку. Hajsafl, кад наи!)е друмом jeflHa Beha гомила
л>уди и поче уздигнутим батинама да узвику)е, не
би ли спречила дал>е бекство цукеле, ова сврну
с друма, удари уз планину и за1)е у шуму. Али
je веб и саму цукелу издала снага те, дашЬуЬи
тешко, исплажена je3HKa и закрвавл>ених 04Hjy,
посрну Hajaafl и простре се по земл>и као пушком
поточена. Генерал се откачи од н>е и погледа лево
и десно, па кад чу уз брдо узвике и тутан> потере,
а он се успуза уз дрво у шуми и изгуби се ме!)’
гранама и лишЬем.
Hajaafl Тал^ан са Циганима стиже до места
где je лежала преморена цукела, и кад виде да
нема ту jaxana, он се сети одмах где he бити. 3at)e
од дрвета до дрвета, и под сваким изви главу,
док не спази на врху jeflHora преплашеног гене-
рала, како чучи на грани и унезверено гледа на
све стране. Дуго су Tpajane молбе и тепан>а, дуго
мамл»ен>е и довикиван>е, док се генерал не осло-
боди страха и си!)е полако на раме своме газди.
Тал^ан и Генерал се слатко загрлише као 6paha
рошена и пороше им сузе на очи. Ето и такве je
ствари знао Чеда на направи.
47
V
МАТАМУТА
Кад се овако каже Матамута, свако би помислио
да je то какав janaHCKH адмирал, чувен jom из
руско-janaHCKor рата 1904. године. A HHje. Мата-
мута, то je мутави Мата, кога сва деца зову Мата
Мута, па се те две речи cnojnne брзим изговором,
те H3Dieflajy као jeflHa реч.
Матамута je од ро1)ен>а нем, али кажу да je
чудо од снаге. Био нам je врдпьак по годинама
и ко зна, да je могао учити школу, био би можда
и наш школски друг, а овако, нико га од нас и
не зна. Он живи у другом Kpajy града и мало се
дружи с децом, jep не уме да говори па избегава
друштво. О н>ему само знамо и чу^емо, jep се
ме!)’ децом увек помин>е шегово име као неко
страшило. Кад се fleoje препиру ме1)у собом ко je
jann, nyjeui тек: „Море, шта се правиш jyHaK, тебе
би Матамута за nojac заденуо!"
Дабоме да су приче о jyHauiTBy и снази Мата-
MyTHHoj прешле веЬ у 6ajKy. Тако, npH4ajy деца,
како се Матамута само наслони лечима уз пуна
кола лубеница па се одупре ногама, и преврне
48
кола. Па онда npnnajy како он узме камен те-
жак сто кила и пребаци га преко Kyhe, као што
би неко од нас пребацио мали шл>унак. Па при-
qajy, како Матамута ухвати вола за рогове па му
изокрене главу како он xohe.
И шта ти све не npnnajy о н>еговом jyHaiinBy
и H>eroBoj снази. Кажу, не сме на Матамуту ни
одрасли да удари, а камоли Kojn н>ему раван по
старости или баш и старки годину и две.
Прича]у деца како се на шест недел>а пред
ро!)ен>е Матино jaBHO H>eroBoj ма]ци у сну архан-
гел Таврило, па joj рекао:
— Жено, Бог he те обдарити мушким чедом,
па ме je послао да те нешто питам. Бог не може
jeflHOMe своме створу подарити све дарове, а
другоме ништа, него свакоме човеку по jeflaH
дар, а он нека се после у животу стара да при-
бави остале дарове. Зато, видиш, ja и долазим да
те запитам, жено, шта желиш да Господ твоме
сину подари: памет или снагу?
— Хвала Господу на сваком дару, — одговори
Матина MajKa — али ако ja бирам, ja бих више
волела снагу. Што he му памет, да га мучи, нека
му да снагу да се може проб^ати кроз живот. Ja
знам многе л>уде kojh су због велике памети
патили, а нико HHje патио коме je бог подарио
велику снагу!
49
Тако рече жена, па тако и би. Бог Мати HHje
подарио памет, али HHje му подарио ни je3HK, jep
je3HK je зато дат човеку да CBojy памет речима
искаже, а кад памети нема, нашто му je3HK да
лудости казу)е.
Ето тако je Матамута дошао до велике снаге.
Тако бар деца npnnajy, иако нико од нас HHje по-
знавао Матамуту.
А често смо о н>ему разговарали, нарочито кад
HHje био ме!)у нама Чеда Брба, jep он HHje волео
да разговара о н>ему. Хвалио се увек и сам да je
jyHaK, па му некако било немило да се о веЬем
jyHaKy говори у н>еговом присуству.
Деданпут, cehaM се, било je то у недел>у после
подне, па Чеда прича нешто о свом jyHauiTBy.
Лаже, разуме се, али се ми сви правимо да му
BepyjeMO.
— Llpeigyne — вели нам он — наишао jeflaH
рибар, велики, снажан, разбарушене косе, а шаке
му као лопате. Ja био сам у радн>и, а он свратио
да купи лепигье. Баци ми паре за jeflHy а узе две.
Xej море, ти узе две!“, велим ja н>ему.
Па две сам ти и платно!“
— Па тако реч по реч те ударисмо у сва1)у. Он
потеже шаку да ме удари, а мени заигра срце и
удари крв на очи, па скочим на н>ега и дочепам га
за гушу. А он викну:
50
Jaoj, nyurraj!"
Остави jeflHy лепин>у па да те пустим!"
Он баци лепин>у a ja га изгурам на врата. Да
HHje оставио лепин>у, удавио бих га.
Сви се дивимо Ko6ajani, а Цврца he тек реЬи:
— А да ли би, Чедо, могао тако да шчепаш за
гушу и Матамуту?
— Шта Матамуту? — збуни се као мало Чеда.
— Какав Матамута, то се само тако прича. Шта
имам ja да се 6ojHM Матамуте?
— Па знаш, каже се за н>ега да je много jaK!
— додаЬе ГлуваЬ.
— Ама шта jaK? — као брани се Чеда. — Не
6ojHM се ja н>ега!
— Он преврне кола пуна лубеница — floflaje
Дрон>а.
— Па могу и ja!
— Али он... — зину да каже нешто Врабац.
— Нека му не да бог да се средне са мном,
— испрси се Чеда — a ja бих н>ему показао, па га
више не би хвалили као jyHaKa.
— Je л’ истина би смео да се ухватиш с н>им?
— пита Цврца.
— Што да не бих смео; то су само приче да je
он jaK. Xajfle, je л' га ко виде од вас, je л’ га ко зна?
И, одиста, нико од нас никад HHje видео Мата-
муту, него смо само слушали о н>ему.
51
— Па позови га на мегдан — предлаже ГлуваЬ.
— Шта имам ja н>ега да позивам, нек' он мене
позове. Нек’ до!)е овамо, па Ъемо да се поне-
семо. Ево овде, на oeoj пол>ани, па сви да будете
сведоци.
— А, неЪе он овамо — вели Врабац. — Кажу,
он никад не силази у варош; седи тамо на Kpaj ва-
роши. Нем je, па неЬе да га приме на занат, него
ради с оцем баштованлук, а кад нема посла, по
цео дан седи пред куЬом, па чик му га про!)и Kpaj
н>егове куЬе ако смеш.
— А што ja да прочем Kpaj вьегове кубе?
— брани се Чеда.
— Па jecT, jai< je! — реЬи he Врабац, а на те
речи Чеда плану и удари се по грудима.
— Е, не 6ojHM га се, па ето ти! — викну он.
— Ево, xajfle подите вас flBojnua са мном као све-
доци. Идем тамо, да га изазовем, нек’ види он ко
je Чеда Брба, па нек’ се не хвали више.
И диже се да notje.
— ‘Ajfle, подите са мном вас flBojnua! — окрете
се он Врапцу и Цврци.
— Шта Ьемо ти ми? — узе да се брани Цврца.
— Тако, подите, xohy да имам сведоке.
Врабац одмах пристаде, а Цврци као да OBaj
позив HHje био врло мио. Bojao се, вал>да, ако се
Матамута paajapn, може да потегне те да измлати
и сведоке.
52
— HeMoj ти ништа да се бсуиш, по1)и кад
ти кажем! — подвикну му Чеда кад виде да се
Цврца колеба.
И пороше, а ми остадосмо на стаблу, стрепеЬи
шта ли he, боже, сад да се деси.
— Море he да га смлави Матамута! — тврди
Трта.
— Е, па немо] тако да кажеш — држи му
страну Дрон>а. — Не би Чеда био тако храбар кад
би га се 6ojao.
— Ама, слуша], — брани Трта CBoje мишл>ен>е
— зар од Матамуте цела варош има страх, па сад
Чеда Брба да га над)ача?
— Па цела варош има страх, али ето Чеда нема
страх!
И док ми тако бринемо, Чеда Брба, Миле Вра-
бац и Лаза Цврца иду полако тамо ка Kpajy ва-
роши, где се Beh icyhe разреТ)у]у, где eeh калдрма
npecTaje, где се веЬ простиру дуга пол»а и баште
заса!)ене поврЬем.
У почетку Чеда им прича како he да поступи:
— СтаЬу пред Матамуту па hy га упитати:
,Теси ли ти Матамута?" а он he ми одговорити:
„1есам!"
— Hehe — вели му Врабац.
— Зашто Hehe?
— Зато, брате што je он нем па не уме да го-
вори. Како може да ти одговори: „Десам!"?
53
— Па добро, — вели Чеда — ако не може да
одговори, а он he да климне главом а то ти je то
исто. Па кад он климне главом, ja hy му pehn: „Ja
сам Чеда Брба и дошао сам да те зовем на мег-
дан, да се jyHaMKH огледамо, jep ти ми се много
хвалиш TBojHM jyHaurrBOM, па xajfl’ да видимо ко
je веТш jyHaK.“ Ето, тако hy да му кажем.
— А он скочи на тебе! — вели Врабац.
— Скочи jecT, али скочим и ja на н>ега!
То тако Чеда прича док су били далеко, а што
су се више приближавали Kpajy вароши, он не-
како све тан>е и тан>е прича. Вели:
— Не кажем, можда je jyHaK. Да HHje jyHaK, не
би се о н>ему толико говорило; али и ja сам, брате,
па видеЬемо ко je бол>и!
Кад се join више приближише, а Чеда вели:
— Haj6on>e би било да ja н>ему признам да je
jyHaK, а он мени да призна, па да се и не тучемо.
Па jec’, зашто бамбадава да се тучемо?
Кад се сасвим приближише, а Чеда стаде и
пл>есну се по челу.
— Ао! — вели — ето!
— Шта je? — nHTajy га у jeflaH глас Цврца и
Врабац.
— Заборавио сам што je нajвaжниje!
— Шта то ?
— Заборавио сам да намажем мишице 3ejTH-
ном. А то, упамти, н^едан jyHaK Hehe изаТш на
54
мегдан док не намаже мишице зедином. Кад то
уради, нико му не може ништа.
— Па знам, — вели Врабац — ни Матамута
Hehe намазати мишице, па Ьете опет бити jefl-
наки.
— Откуд ти знаш, да неЪе?
— Па зато, брате, што се он не нада да Ьемо
ми доЪи!
— Не нада се, па jecre, — вели мало збун>ено
Чеда Брба — али такви као он држе кути]ице са
зедином у цепу, па чим га позовеш на мегдан, а
он се намаже, па ето ти!
— Па шта Ьемо сад! — пита Цврца.
— Ja мислим, 6paho, — вели Чеда — да се сад
вратимо, па иду he недел>е да ja лепо join у рану
зору намажем мишице 3ejTHHOM, па чик му га
онда нек' прими мегдан ако сме.
И тако се они вратише, а од мегдана не би
ништа. После смо о томе много разговарали,
нарочито преко недел>е, кад Чеда HHje био ме!)у
нама. }едни су му се подсмевали, други су га
бранили, тек само о томе смо и ни о чему другом
разговарали целе те недел>е.
Кад свану друга недел>а, а Чеда до!)е ме1)у
нас, нешто мало касн^е него обично и повезане
главе.
— Шта je то? — повикасмо ми сви.
55
— Ja, у име бояде, поделих мегдан — рече он
поносито.
— С ким — питамо сви у ]едан глас.
— Па са Матамутом.
После нам поче причати надуго и нашироко.
Вели, пробудио се jyrpoc рано, па рекао сам себи
да неЬе ме!)у нас доДи док не сврши са Матаму-
том, па макар главу изгубио. Намазао мишице
зедином па кренуо тамо, на Kpaj вароши, где су
оне последн>е Kyhe.
— Матамута — прича дал>е Чеда — седи пред
вратима, a ja н>ему прилазим, станем пред н>ега
па га питам: ,Деси ли ти Матамута?" Он ме по-
гледа па климну главом. „Досадно си ми, велим
ja н>ему, хвалом како си ти велик jyHaK и како се
никога не 6ojnui, па сам дошао ево да се огле-
дамо!“ Матамута скочи на ноге, при!)е ми прса
у прса и погледасмо се у очи, као два pasjapeHa
тигра. Ja га онда гурнух лактом да макне од
мене, а он се врати па гурну мене. Ja се распа-
лих па скочих на н>ега као лав, а он рикну па на
мене. Jaoj, да си видео кад се ухватисмо у ко-
штац, па зал>ул>а он мене да ме обори, зал>ул>ах ja
н>ега; понесе он мене, понесох ja н>ега; шркуЬе'
зубима он, а шркуЬем и ja. Па се носимо тако,
носимо се; нити он може мене да савлада нити
ja н>ега.
56
Ми сви престали да дишемо и слушамо кази-
ван>е Чедино и свима нам к’о пред очима слика
КратьевиЬа Марка и Мусе Keceunje како деле
мегдан. А Чеда наставл>а:
— А скупила се гомила деде, отуд из оног
Kpaja, начетила се око нас и сви скоро држе
страну н>ему, тек по гдеко мени. Вичу, деру се:
„Држ’ се, Матамуто!", „Не flaj се, Матамуто!" А
то н>ега join више храбри, па прибра последн>у
снагу и уздиже ме од земл>е, а мени поклецну
jeflHO колено те посрнух. Сва она деца што се ис-
купише око нас кликнуше: „Живео Матамута!"
А мене то join више раз]ари: „Чекане, чекаде,
децо, видеИемо!" Па прибрах ja последн>у снагу,
закрвавише ми очи, шкргутнух зубима, па га
дохватих око nojaca па бум! Паде Матамута
на земл>у, a ja скочих, па му клекох коленом
на груди. Мумла он као медвед, jep не уме да
говори, спопала га пена на устима и видиш му
из 04Hjy, да може, nojeo би ме. Ja га дочепах за
гушу да га давим, али он у томе тренутку на1)е
руком jeflaH камен, па мене груну каменом у
чело, те ме закрвави и помодре ми око. Ето то
ти je то што сам сад везао, метнуо сам, знаш,
мало лука да ми спласне оток. А кад ме удари,
мене то join више распали, па узех да га давим и
он веЬ поче да кркл>а.
57
„ — Призна]еш ли да сам веЬи jyHai<?“ — пи-
там raja, а он Ъути.
„ — Призна]еш ли да сам веТш ]унак?“ — пи-
там ja опет н>ега, опет он Ьути.
„ — Питам те и по треЬи пут, призна}еш ли да
сам бол>и jyHaK од тебе?"
Он веб немаде куд, виде да сам ja решен, ако
и сад не призна, да му разбоем нос и зубе, па
климну главом као да би хтео реби да npH3Haje.
Тада га ja пустим, дигнем се, дигне се и он, пог-
ледасмо се join jeflaHnyr очи у очи, и ja му тад
рекох:
„ — Упамти ми име, ja се зовем Чеда Брба!"
Па, по!)ем овамо у варош, а она се н>егова
деца окупите око н>ега и нико ми ни jeflHy реч не
рече.
Чеда заврши причу, па нас све редом погледа.
— Ето, брабо, — додаде — тако сам ja победно
тога вашег чувеног Матамуту.
Ми сви бутимо и гледамо у земл>у, а он, кад
виде то, додаде:
— Деде сад, ‘ajfle реците, ко je веби jyHaK, ja
или Матамута ?
Ми смо се сви дивили а он je уживао.
Сутрадан, у понедел>ак, Цврца je однекуд
сазнао за оно што je Чеда везао чело и што има
модрицу на оку, да га je то jyrpo газда страшно
58
HcnpeGnjao, jep je био украо две переце, и да
Чеда HHje ни видео Матамуту.
Мада нам je свима било jacHO да he то бити
права истина што je Цврца сазнао, ипак смо се
правили да BepyjeMO Чеди кад год нам се, затим,
хвалио CBojHM jyHauiTBOM и мегданом са Мата-
мутом, и увек смо с пажн>ом слушали н>егову из-
мишл>ену причу о том мегдану, Kojy je он 6e36poj
пута понавл>ао.
59
VI
ПОСЛЕ ПОБЕДЕ
А отада се Чеда join више осили. После победе
над Матамутом, у Kojy je он веЬ и сам почео да
Bepyje, он нам ни о чему другом HHje говорио до
о своме jyHamTBy.
}едне недел>е, кад доТ>е yjyrpy рано, а он нам
рече:
— Ja, боме, сврших са ceojHM газдом.
— Како сврши? — запитасмо.
— Тако, напустио сам га. Отпасао сам синоЪ
кецел>у па му рекао: „Ево ти, MajcTope, кецел>а па
тражи другог шегрта!"
— А зашто, болан? — запитаЪе га Дрон>а.
— Па тако, брате, потегао да ме удари, a ja ти
се испрсим па му викнем: „Не удари ако ти je
живот мио!“ Погледа ме он па виде да сам закр-
вавио очима, те ме остави на миру, a ja отпасах
кецел>у па му je дадох. А право да вам кажем, и
HHje то посао за мене, да седим тамо уз наЬве,*
па да месим переце, као жена.
— Па jec’! — као одобравамо сви.
• НаЪве - дрвено корито за мешан>е хлеба.
60
— За мене je неки занат, онако, где треба снага.
На пример, поткивач, па кон> бесан, а треба да се
noTKyje, a ja га дочепао за ногу, стегнем, па нек’
врдне ако може.
— Па je л’ hem да идет у поткиваче? — пита
Трта.
— Hehy!
— А што?
— Па може Kojn пут да се ритне кон> па да ми
разбое главу?
— Могао би ти да будет и ковач, па гвоздену
шипку не би морао да меЬеш у ватру и да je пре-
BHjam, него да je узмеш па npeenjem на колено
— вели му ГлуваЬ.
— Не вол им ни Taj занат; три године док си
шегрт ти само дуваш у мехове. Hnje то да кажет
дан и два, него три године дуваш у мехове.
— Па добро, на Kojn занат мислиш? — питамо
га нас два-три.
— Право да вам кажем, не мислим ни на какав
занат. Мени да ми je нешто онако...
Сви се почесмо домишл>ати шта ли би то
„онако" било згодно што би Чеди Брби прислало,
али се не домислисмо. Зедино ГлуBah што рече:
— Кад би нешто ступио у BojcKy?
— Ja се no3HajeM с jeflHHM капларом, — реЬи
he Чеда — па он мени каже: „Ти, Чедо, како си
61
jai< и како си jyHaK, кад би ступио у во]ску да-
леко би дотерао."
— Па што не идеш? — питамо сви.
— Кад би ми дали одмах за Majopa, ja бих
ишао, — вели Чеда — ал' овако... да се ja теглим,
да се егзерцирам, да марширам, да рапортирам
неколико година, Hehy, мрзи ме!
Затим уЬутасмо неколико тренутака и сви смо
вероватно у том часу замипиъали Чеду у Majop-
CKoj униформи, док он тек прекиде Ьутан>е, по-
гледа нас све редом, па he реЬи:
— Ja сам, 6paho, решио да идем у xajflyKe.
Ми се сви згранусмо. Слушали смо о xajfly-
цима страшне ствари. Казивали су нам да су то
зли али храбри л>уди Kojn се одметну од власти,
узму пушку па оду у планину и онда чине око-
лини разна зла дела. ПресреЬу на друму путнике
па их nn>a4Kajy; ynapajy ноЬу на Kyhe богатих
сел>ака па их робе и, уопште, ceojoM свирепошЪу
и злочинима nocrajy страх и трепет околини.
Власти их гоне, дижу се велике потере и
xajKe за н>има, али им тешко могу досадити,
jep они у планини 3Hajy све стазе и богазе, све
пеЬине, шушьа стабла и сваки кутак где се могу
сакрити. А и помажу их nojeflHHH сел>аци, при-
Kpneajy их под ceoj кров или им npoKaayjy кад
се дигне потера за н>има, те за времена измакну.
62
То л>уди чине или из страха за CBoj живот, или
што су убоги сиромаси, a xajuyun xohe често да
штите сиротину, jep од н>е и иначе HeMajy шта
да шъачка]у.
У оно доба кад сам ja био дете, а то je тако
давно било, било je много xajflyica. Власт, дабоме,
не може свакоме угодити, те чим кога стегне и
казни за какво зло дело, он то сматра за неправду,
и, да би избегао казну, одмеЬе се од власти и од-
лази у планину, у xaj/jyKe. О тим xajflyuHMa су се
ме1)у нама, децом, причале разнолике приче; те
како их куршум, тане из пушке, не 6nje; те како
су кадри борити се са HajeehoM boJckom; те како
пресретну богатог сел>ака, kojh je пл>ачкао сиро-
тину, отму му новац и врате онима од Kojnx je
oeaj опл>ачкао; те како они flapyjy и манастире и
неНе никада дирнути у иман>е тих светин>а, него
join ако то ко други учини а они га гоне. И пуно,
пуно таквих прича.
СеЬам се jeflHe такве приче, Koja нас je као
децу тада заносила. Био неки TyptjHh xajflyK, не
знам у ком округу; гонили га, гонили и никако
да му досаде. Зеднога дана до!)е у Taj округ нови
начелник, па прве му речи беху: „Е, вала, неЪу
тренути оком док Т>ур1)и1та не уништим. ПоЬи hy
сам лично у потеру за н>им, xohy да се погледамо
очи у очи!" Тако начелник попретио, па се та
н>егова претн>а чула и препричавала свуд редом.
63
Дедног дана до!)е к н>ему у канцелар^у ]едан
сел>ак да се жали на кмета. Прими га и саслуша
га. Жали му се сел>ак како има ]едну кравицу
KojoM храни децу, па кмет xohe да му je узме за
порез. Он jecTe дужан порез, призна]е то, али ако
може да одради, одрадиЬе; а ако не може, да га
кмет почека за порез. Би начелнику жао кад по-
мену да му кравица храни децу, па би рад био да
му помогне, те га пита како му je име и презиме
и он му одговара, а начелник бележи. Пита га и
из ког je села и кад му сел>ак рече како му се зове
село, а начелник he на то:
— У томе твоме селу има много невал>алих
л>уди. Ja чу]ем да они npHKpneajy xajflyxa TjyptjHha
и носе му храну у планину?
— Па има, господине, не могу да кажем да
нема али нису то зли л>уди него од страха чине
тако.
— А знаш ли ти TjyptjHha?
— Па знам га, господине, вид’о сам га ко што
сад тебе гледам.
— Да ти HHje долазио у Kyhy?
— HHje, господине, не би имао у мене где ни
заноЬити, пука сам сирота. Него jeflHO jyrpo, у
рану зору, ja музем кравицу, a npotje jeflaH наору-
жан човек па се заустави на мом плоту и рече:
„Би ли ми, добри човече, дао jeflaH rynbaj млека,
путник сам, па сам се изморио?" Aja му дадох,
64
зашто не, путнику и намернику вал>а увек пону-
дити. Он испи из ведрице неколико rynbaja, па
Bpahajyhn ми ведрицу рече: „Хвала, и 3Haj да си
напо]ио ЪурЬиЬа хадоука!" И оде тако, a ja остах
гледа]уЬи за н>им.
— Што ниси одмах jaeno кмету?
— JaBHO сам, одмах сам ]авио.
— Oiyiuaj! — реЬи he начелник. — Кад стиг-
неш у село, jaBHhem се кмету и реЬи му Mojy по-
руку, да hy ja ових дана можда кренути у потеру
за Т)Ур1)иЬем.
— Е хвала ти, господине, као богу, те ако да
Господ бог да нас ослободи страха, да данемо и
ми душом.
— РеЬи hem кмету, пошто ти no3Hajem лично
Т)урТ)иЬа, да и тебе поведе у потеру.
— Xohy, господине, како да Hehy!
И сел>ак се диже, заблагодари начелнику и
оде. Не npotje ни пун сат, а начелник доби парче
xapTHje, jeflaH исцепан icpaj новина и на чистини
по Kpajy исписан. Писало je од речи до речи:
„Желео си да се погледамо очи у очи и зато ти
до!)ох на ноге те да се упознамо. Ja сам био OHaj
сел>ак с кравицом Koja му храни децу. Чекам ових
дана TBojy потеру."
Потпис:
„bypljuh xajflyK"
65
Бадава je начелник сиктао од беса, бадава je
распитивао ко донесе ону цедулу, бадава je узбу-
нио сву подниму и сву варош, од Вур1)иЬа нигде
ни трага, као да je у земл>у пропао.
Ето, такве су се приче причале ме1)у нама,
тадаьом децом и, разуме се, да су нас те приче
заносиле, и Taj TjypljHh изгледао нам je као неки
чаробн>ак. Страх и трепет од н>ега je био тако
велики, приче и 6ajKe о н>ему су биле тако мно-
ro6pojHe, да HHje никакво чудо што je Чеда по-
желео да буде xaj/jyK како би био страх и трепет
uenoj околини, па чак и Матамути, Kojera никад
у животу HHje видео, Kojn му ништа HHje скри-
вио, али Kojera je, из уро!)ене зависти, мрзео из
дна душе. Он je сасвим заборавл>ао да je xaj/jyK
обичан злочинац, Kojera мора гонити и л»удска
и бoжja правда; н>ему je то споредно, н>ему je
главно да пред поменом гьеговог имена задршЪе
и Матамута и н>егов MajcTop, пекар, KojH га je
због две переце истукао.
Кад рече да xohe у xajflyKe, а ми се сви унезве-
рисмо, па нико реч да проговори. HHje ни чудо,
веЪ сама реч xajjjyK je била за нас страшило, а
камо да видимо очима xaj/jyKa.
— Зашто у xajflyKe? — jeflBa се одважи први да
npomanhe Трта.
— Зато, брате, што xohy сви да задршЬете
кад се помене име Брба. Xohy да задршЬе Moj
66
Majcrop, xohy да задршЬе Матамута, xohy да за-
дршЬе начелник окружни, xohy да задршЬу про-
фесори гимназ^е, xohy да задршЬе општински
надзорник на nHjauH.
Зашто му je требало да задршЬе MajcTop, то
знамо; знамо и за Матамуту. Начелник окружни
требало je да задршЬе реда ради, jep je власт;
професори гимназ^е требало je да задршЬу, jep
су га jeflHornacHO исключили из гимназ^е, али
зашто je имао да задршЬе општински надзорник
на п^аци, то никако нисмо знали. Осим, ако му
je Kojn пут опалио шамар кад се мувао по п^аци.
— Па тек qyjeui jeflHora дана — наставл>а Чеда
CBoje казиван>е — jeflaH сел>ак био код начелника
окружног па му каже како има кравицу Koja
му храни дечицу. А начелник окружни н>ему:
„Извол’те, седите!" А кад он оде, тек му до!)е це-
дул>че и па н>ему пише: „XajnyK Брба!“ па настане
страх и трепет у вароши. Л>уди 3aTBapajy дуЬане
и беже куЬама и уз пут само inanyhy: „Брба у ва-
роши! Брба у вароши!"
Нас npolje као нека jeaa, иако знамо да je то
Чеда и да je ето, ту, ме!)у нама, и да су то само
речи, празне речи, па ипак нас npotje нека jeaa.
— Па добро, Чедо, како ти то мислиш да идеш
у xajflyKe? — запитаЬе Hajaafl Врабац.
— Како? — учини Чеда. — Тако, брате, саку-
пиЬу чету, па у планину.
67
— А кога hem да узмеш у чету?
— Кога? — запита Чеда, па нас све редом пре-
мери последом. — Па ето вас. НеИете вал>да да ос-
танете као кукавице овде, него here поЬи са мном.
Сви се збунисмо и почесмо испод очи]у да се
погледамо. Нико од нас до тога тренутка HHje
ни сан>ао да ми треба да будемо ха]дуци Kojn he
с Чедом поЬи у штанину. И настаде jeflaH Tajan,
нико ни речи не говори нити диже главу.
Чеда виде да смо се збунили, па подвикну:
— Пфу], кукавице jeflHe! Зар нема ме!)’ вама
ни ]еднога jyHaKa, ко]и je кадар nohn са мном у
xajflyi<e ?
— Ево ja hy! — кликну Цврца.
Нама се свима преврте. Цврца, HajMamn ме!)у
нама, Hajcna6HjH и, ако Ьемо онако искрено, по-
знат као кукавица, па откуд сад он да се покаже
тако одважан и пре свих осталих да пристане у
xajflyKe.
— Откуд ти? — запитаЬе га ГлуваЬ.
— Право да ти кажем, — реЬи he Цврца — до-
садило ми купатье код куЬе. Сваке суботе дочепа
ме MajKa, па ме стрпа у каду, насапутьа као да he
целог да ме o6pHje, па ме трлэа и пьави ме. Не
могу више. Колико пута сам казао сам себи: „По-
беЬи hy од куЬе само због тога купан>а.“ И ето,
6paho, због тога идем у xajflyKe.
68
Дрон>а се слатко Hacweja, а Брба му строго
подвикну:
— Не сме] се, море, да ти не преседне! Како
се можеш сме]ати Цврци, кад je он бол>и jyHaK од
тебе?
— Зашто бол>и? — као буни се Дрон>а.
— Па ето, он jeflHHH npncraje у ха]дуке!
— HHje истина, ево npncTajeM и ja!
— Е, то je друго! — рече Чеда и ми сви поче-
смо да се дивимо Дрон>и, као што смо малопре
Цврци.
— HpHCTajeM, jecT, — узе сад Дрон>а да се буса
у груди — и то не зато што ме Kynajy, него зато
што xohy да сам xajflyic
Чеда при!)е Дрон>и и пружи му руку, те се ру-
коваше као два jyHaKa.
— A, je ли, Чедо? — запитаДе Трта.
-Шта?
— Могу ли ja да одем у xajnyKe па да отуд, из
планине, напишем писмо начелнику: „Ако ми
професори поправе белешке, предаЪу се власти,
а ако неНе да ми поправе, остаЬу и дал»е xajflyK.'*
— Будало jeflHa, — реЬи he Чеда — па кад си
xaj/iyK, шта he ти добре белешке? Ко има добре
белешке Taj не иде у xajflyKe!
— Право кажеш! — одговара Трта, али join
увек као размишл>а.
69
— А шта ти размишл>аш? — запитаЪе Чеда об-
pahajyhn се Врапцу.
— Па ja као мислим да питам вечерас оца и
ма]ку, па ако ми они дозволе, a ja да идем с то-
бом у xajflyKe.
— Е jecn глуп, Миле! Чудо не кажеш joui и да
питаш начелника окружног?
Обрати се Чеда и свима нама осталима, па не-
како сви као врдамо, нико да пристане бар онако
о/цеданпут као што je Цврца пристао. Гл у Bah чак
вели:
— Право да ти кажем, Чедо, HHje да кажем да
се 6ojHM, али нешто се мислим: код Kyhe имам
кревет, а тамо у планини не могу да имам кревет;
па онда ja, брате, волим кнедле са сиром, а ко he
тамо да ми прави кнедле са сиром?
Виде Чеда да то не иде баш тако глатко, па he
се окренути и реЬи нам:
— Знате шта, 6paho. Ja hy да вам оставим
двадесет и четири сата на размишл>ан>е. Данае je
среда, а сутра после подне ионако немате школе.
Делите paHHje овамо, a Hohac промислите до-
бро, па да ми сутра одговорите. Само, упамтите,
тешко оном ко макар jeflHy реч о овоме каже
коме! Кад се дочепам планине, прво hy се н>ему
осветити!
70
VII
ХАДДУЦИ
Нису данас хадоуци оно што су били некад, у
Hainoj прошлости. Сад се у хануке одмеЬу зли
л>уди, Kojn учине какав злочин па би хтели да из-
бегну казну, или они KojHMa je тешко поштеним
радом да теку себи средства за живот, па xohe то
да постигну харашем и шьачком, не npeaajyhn
ни од злочина. Прича се како xajflyijH, ови да-
нашн>и, xohe погдекад да помогну и заштите
сиротин>у. То ни мало не може ублажити р!)аво
мишл>ен>е о тим л>удима, Koje сваки честити
човек мора имати. Ако и пруже пару сиромаху,
крвава je то пара, HHje благословена, jep je зло-
чином стечена. Великодушност н>ихова према
сиротин>и не може покрити н>ихове грехе, нити
им опрати руке од злочина.
А некада je то друкче било. Некада су xaj/jynH
били наш понос, наша одбрана и наша утеха. Не-
када су се у xajflyi<e одметали одважни л>уди да
бране CBojy Kyhy, ceoje село и цео CBoj народ.
Било je то у зло доба, у доба кад je наш на-
род робовао, патио и страдао. Тада су турски
71
зулумЬари* ** залазили у народ и пл>ачкали, оти-
мали и последн>и 3anoraj хлеба, мучили оголелу
сиротин>у па и убрали незаштиЬене. Нису они
отимали само новац, Beh и стоку, и плод, па чак
и децу, те их одводили у далеке земл>е, где су их
на трговима продавали као обичну стоку или
их преводили у CBojy веру, те их одро!)ивали од
CBojer дома и од ceojer народа.
Песма овако опева то турско доба:
Србин ceje, а Турчин йожкева;
Србин iaju, а Турчин ужива;
Србин ради, а Турчин се слади;
Србин роди, а Турчин одводи,
Срйска земла, шурски сйахилуци,
Срйска деца, шурски зашочници,
Срйске сабле о турским бедрима,
Срйске шоке на шурским недрима...
Ето, у то доба jafla и невол>е српског народа,
када je зло превршило меру, шта je остало л>у-
дима но да се оружани одмеЬу у планине и отуд
opyжjeм бране од турског насил>а? А да би се
могли бранити и ceoje село и ceoj мал" одбранити,
збирало их се по двадесет и тридесет, удруживало
• Зулум je турска реч и значи: насил>е; зулумЬар je oHaj kojh чини
насилье— Б. Н.
** Мал —иман>е.
72
се, образовало чете, а чета бирала старешине,
Koje су се звале харамбаше.’ Те одметнике Турци
су називали xajflynHMa.
XajflyuH су Турцима, нарочито оним зу-
лумЬарима, велике jafle задавали, jep у xajflyKe
су одлазили само храбри л>уди, они Kojn су
одлучили метнути главу у торбу, они ко]има je
flojaflHno живети, па xohe, пре но што he поги-
нути, CBojy смрт скупо да искупе и да се освете
насилницима Kojn су им зло чинили, н>има или
H>HXOBoj куЬи или селу или уопште народу.
Ти xajflyuH постали су заштита народу. Ако
je какав зулумЬар и хтео ударити на Koje село,
npH6ojaBao се освете xajflyKa, ако je ипак уда-
рно и ошьачкао село, HHje прошло много дана
а н>егови су конаци буктали у пламену, или je
зулумЬар био сачекан заседом xajflynKOM, те je
y6njeH и опл>ачкан.
Бадава су турске старешине покушавале да
гоне xaj/jyKe, нису им никад могле досадити.
Они су познавали сваку стазу, сваки храст,
сваки камен, сваку пеЬину и сваки кутак у шуми
и умели увек опасност избеЬи, траг заварати
или примити борбу, у Kojoj су увек остали по-
бедници.
* Харати, турски значи шьачкати, а она] ко шьачка назван je ха-
рамлирм. Харамбаша значи глава харами)а, jep реч „баша14 зна-
чи: „глава14— Б. Н.
73
Што су зулуми били тежи, то се све више ових
xajflyica и ха]дучких чета множило, те су све горе
и планине готово биле поседнуте xaj/jyijHMa, а
народ заштиЬен. Стога je народ ха]дуке и сматрао
као CBojy одбрану и ceojy заштиту, па их опевао у
сво]им песмама, као што je уз остале ceoje jyHaKe
и витезове опевао.
Од тих xajflyKa дошла нам je и данашн>а сло-
бода. Из xaj/xy4KHX су редова велики прегаоци,
Kojn су и отпочели, те и водили народни устанак
за ослобо1)ен>е. На састанку у Орашцу, где се за-
чео народни устанак под KapatjoptjeM, сабрале су
се све xajfly4i<e старешине да peinaeajy о великом
подвигу, KojH данас у истории називамо: Први
српски устанак. Ту су били xajflyun Буле ИлиЬ
из Колара, Кара-Стева из Прова, xajflyK Милован
из Плане, Милета из Глибовца. Ту je био и зна-
менита xaj/iyK и народни jyHaK CraHoje Главаш, а
уз Kapatjoptja je био увек и знаменита и песмом
народном толико опеван XajflyK-Ben>KO ПетровиЬ
из KpajHHe.
CraHoje Главаш био je HajnyeeHHjH и Hajcra-
pnjn ме!)у xajflyuHMa. ГЬегова je чета била саста-
вл>ена из Haj6on>HX jyHai<a, те je задавала велики
страх Турцима. У чети CraHoja Главаша били су
xajflynH и сам Kapatjoptje и XajflyK-Ben>KO. Када су
устаници на Орашцу требали да изаберу народног
74
старешину, Kojn he бити во!)а народни у устанку,
прво су понудили CraHojy Главашу, као на]ста-
pnjeM xaj/iyKy, да се тога прими. Али се Главаш
HHje хтео примити; он je умео xajflyKOBaTH, али
не и управл>ати народом. За то je потребан човек
Kojn je jyHaK, али и праведан и мудар. Тада су се
обратили Kapatjoptjy, те он постаде во!)а народа.
Xaj/jyKa HHje било само у Шумад^и, где се
зачео народни устанак, Beh их je било и у свима
KpajeBHMa где наше племе живи, jep je у свима
тим KpajeBHMa патио наш народ пощеднако.
И на другим je странама, где су Турци гос-
подарили било зулума, те су се одважн^и л>уди
одметали у гору и прибирали око себе храбре
младиЬе, образовали xaj/jynKe чете и борили се.
Тако народна песма о MnjaTy Харамбаши на-
6paja чак поименце све xajflyKe, KojH су у н>егову
чету ускочили:
Одмешну се Mujame ‘ajgyue,
Одмешну се у гору зелену,
Од зулума бега Jby5oeuha.
Од глади je црну земл>у]ео,
А од weiju с листа воду йио,
Док je jynaK дружбу сакуйио:
Eoju,a Вука, рошена неЬака,
И Жегавца, н>егова неЬака,
75
И Huhemy Пред чешом eojeogy,
И Ивана Мокройоланина
Жеравицу и Помамл>еницу,
И Bugoja, л>ушу Жеравицу.
И Паука, ctuapoia xajgyKa,
И OHOia CtupMOUiefyy Луку
На KOMeje кайа од два вука
И челенка од чешр’есш Пера;
И Романа, gpyia eujepnoia,
ТЬуша Сшесу и црна Гаврана:
Cuieia сшеже, црни Гавран веже,
Куд ia веже — срце му се сшеже;
И онога JepKa чо5анина,
Koju носи дренову башину,
Седам ока суве дреновине,
Три карике йуно девеш ока,
Све цериЬе йо iopu йосуши...
У OBoj je песми набрехана цела М^атова дру-
жина, но наша народна истор^а бележи и многа
друга и славна имена ових народних ]унака.
Тако су песмом и истор^ом прославл>ени као
знаменита xajflyun: Старина Новак, Дели-Ради-
Boje, Дели-Татомир, Павле Смил>аниЬ, JaHKO-
виЪ CrojaH из Равних Котара, од Задра Тодоре,
Вучко Мучивуна, Иво Голотрба, Лазар Пециреп,
Костреш Харамбаша, Станко Сочивица, Видо
76
Жеравица, Паун Харамбаша, Гавран Харам-
баша, Голуб Харамбаша, Bajo Пивл>анин, Ком-
нен BapjaKTap, Иво Сен.анин, Тади]а Сен>анин,
Лаза Харамбаша, Т>орТ)е Чурчи]а, Bpaha НедиЪи,
CraHoje Главаш, Глиша МладеновиЪ, Kapaljoptje,
Ха]дук Вел>ко и join многи други знани и незнани
народни]унаци.
Мада богато одевени и оружани пл>ачком
Kojy су задобили од богатих турских зулумЬара,
ха]дуци су ипак живели ]едним тешким животом.
У велико] стрепн>и и увек на опрезу, они су про-
водили живот под отвореним небом, или би се
гдекад ]едва заклонили под каквом стеном или у
мрачно] пеЛини. На ]едном су месту омркнули,
а на другом осванули, често гладовали, често не-
проспавали по ноЪ две и три, бди]уЬи да их опас-
ност не изненади. Гон>ени, они су често морали
прихватити борбу с много веЬом силом, Kojoj су
само сво]ом храброшЛу одолевали. УхваЬени,
на тешке су муке ставл>ани, пре но што су били
погубл>ени. Народна песма дивно опису]е старога
Ву]адина и н>егова два сина, Koje Турци хвата]у и
Koje he тешким мукама уморити:
Д]ево_)ка)е ceoje очи клела:
„Чарне очи да би не ыедале!
Све 1ледасше, данас не eufyectue
77
Jje upofyoiue Турци Лщевлани,
Проведоше из юре хсудуке,
ByjaguHa са обадва сына.
На н>има je чудно одидело:
На ономе сшаром Byjaguny,
На н>ем' 5ин>иш* од сувою злаша,
У чем наше на диван** излазе;
На Mwiuhy ByjaguHoeuhy,
Joiuje на н>ем лейше одщело;
На ВулиЬу брашу Mwiuheey,
На глав и му чекркличеленка,
Баш челенка*** од дванаесш йера,
Свако йеро йо од лишру злаша."
Кад су били бщелу Лщевну
Угледаше йроклешо Лидевно,
Вс у н>ему бщели се кула,
Тад говори сшари Byjagune:
„О, синови, Moju соколови,
Видишели йроклешо Лщевно,
Вс у н>ему би}ели се кула?
Он})е he нас биши и мучиши:
Пребщаши и ною и руке
И вадиши наше очи чарне.
* Бин>иш je врста горше халине — Б. Н.
** Диван je веЪе, састанак, саветован>е код Турака — Б. Н.
**• Челенка je украс ко]и се ставлю на капу више чела, зато се и зове
баш-челенка („баш44 турски значи: „глава14) а чекркли челенка je
она Koja има справу такву да се може према ветру окретати — Б. Н.
78
О, синови, MOju Соколовы,
Не будише срца удовичка,
Но будише срцо^уначкога,
Не ogajule gpyia Hujegnoia,
Не ogajule HujauiaKe* наше
Код Kojux смо зиме зимовали,
Зимовали, блаю осшавл>али!
Ето, са таквих подвига, а са оних великих
заслуга Koje су као одбрана потлаченога народа
стекли, xajflyijH су били славл>ени. Под ту велику
славу хтели би да се увуку и данапиьи ха]дуци,
они Kojn се одмеЪу од сво]их а не од ту!)их власти;
ко]и се одмеЪу од закона CBoje државе и KojHMa je
jeflHHH цил> да xapajy и шьачка]у. Али, ето, због
славе оних правих ха]дука, join и данас се сма-
тра као неко jyHauiTBO бити ха]дук, те нарочито
прости л>уди и деца, xohe и данас да се диве и да
CMaTpajy ха]дуке као jyHaKe.
• Затак je OHaj ко помаже и скрива ха]дуке — Б. Н.
79
VIII
ТЕЖАК САН
Те вечери, када смо се растали са храстовог
стабла, где нам je Чеда, после победе над Мата-
мутом, саопштио CBojy одлуку да xohe у xajjjyKe,
пошли смо сви куби, под теретом тешких брига.
HHje то шала, Hohac се треба решити: xohy ли у
xaj/ryKe или Hehy.
Са мном je ишао куЬи ГлуваЬ, jep и он je седео
на HCToj страни, а они други су се oflBojnnH.
— Шта мислиш ти? — питам га забринуто.
— Па, — вели — шта hy да мислим. Hehy да
будем кукавица.
— Па jec', то je и мени Haj в и ше! — тешим се ja.
Па тако идемо дал>е замиппьени, и разгова-
рамо шта Ьемо и како Ьемо.
— Па je л' he то дуго да Tpaje?
— Koje?
— Па xajflyKOBaH>e. Колико Ьемо дана бити у
планини?
— Па знаш како je; потере, па борбе, па не
могу да нас ухвате.
80
— А морамо ли и да ноЬимо у планини?
— Па морамо, дабоме!
— Je л’ тебе HHje страх ноЬу?
— HHje!
— Hnje ни мене. Па добро, а има ли звери у
планини?
— Па и ако има, xajjjyqH се не плате звери.
— А реци ти мени, како Ьемо ми то да xaj/jy-
KyjeMO, ja не знам како се то ради?
— Па како, као и сви xaj/jyijH.
— Али како, шта Ьемо да радимо дан>у, а шта
ноЬу?
— Дашу Ьемо, — узе ГлуваЬ да ми прича као да
je он веЬ био xajflyK па зна све у прсте — дашу Ьемо
да спавамо. 1едан he да стражари, да не би од не-
где наишла потера, а ми остали Ьемо спавати.
— А ноЬу?
— А ноЬу, видиш, то je главни посао. Целу
ноЬ Ьемо седети око ватре и то нико не сме да
реч проговори, a jeflaH, Kojn je одре!)ен за стражу,
CTojn доле на друму.
— А што Ье на друму?
— Па да чека путнике Koje треба да опл>ач-
камо. Он CTojn тако, CTojn, а тек наи!)у путем кола
са покривеним аршевима.’ Он стане пред кола и
викне: „Croj, ни корака дал>е!“
• Арн>еви (ма1).) - кров сел>ачких кола од асуре или платна.
81
— А ако они неЬе да стану?
— Он чим викне: „Сто], ни корака дал>е!“ од-
мах звизне, а ми, ко]и смо Kpaj ватре, чу] ем о Taj
знак, па полетимо као лавови; опколимо кола и
викнемо путницима: „Паре или живот!"
— Па после?
— После ништа, те паре поделимо сиротин>и и
пошал>емо у манастир пет литара зе]тина.
Тако смо join дуто ja и ГлуваЬ разговарали
пред мо]ом капи]ом, па се на]зад растанемо и
одемо сваки CBojoj куЬи.
MajKa ме, разуме се, дочекала на вратима
грдн>ом, што сам тако доцкан дошао. Она грди и
ncyje, a ja мислим у себи: „Не би ти, Majico, псо-
вала када би знала да си родила ха]дука!“
За вечером je била штрудла од вишан>а, и ja
то волим више него сву ха]дучку славу. Зедем и
мислим се у себи: „Право каже ГлуваЬ за кне-
дле од сира: ко he мени правити штрудлу од
вишан>а?“
Кад сам хтео да легнем, a Majica при1)е Mojoj
постелш. Вели: „Синко, ja сам дала да се опере
вуна из твога ]астука, па види ]ел’ ти oeaj доста
мек, ако HHje да ти дам други?"
А мени пороше сузе на очи и помислих: „Кад
би ти, ма]ко, знала да he тво] син одсад на камену
спавати, не би ме то питала."
82
Превртао сам се дуго у кревету. Не знам шта
ми je било, али нисам могао да заспим. Час ми
иза!)е пред очи Чеда како се рве са Матамутом;
час ми иза!)е OHaj сел>ак што прича начелнику
како има кравицу Koja храни дечицу, а час ми
иза!)е пред очи шума, па зми]е, KypjaijH, орлови,
тигрови, лавови и разне друге звери и Kojnx има
и KojHX нема у нашим шумама.
Не знам кад сам заспао, само знам да сам
сан>ао тежак, врло тежак сан.
Сашам ja, као CTojHM на друму. Xajflynn су
далеко у шуми око ватре, a ja одре!)ен да чувам
друм. Hoh, не баш сасвим светла, али топла.
Месец час се jaBH и o6acja, а час се caKpnje па
замрачи. Звезде по rfleKoja само вири тамо где
су облаци подерани и продрти. Пуст друм, нигде
живе душе, само чу)ем зрикавца и овде-онде про-
лети буба свитац и засветли мала светилжа.
CtoJhm ja тако на друму и чекам, кад ощедан-
пут чу^ем као неко тандркан>е. Прислушнем мало
бол>е, jecT боме, то je тандрк путничких кола.
Мало затим, па се доле на друму jaBH jeflHa црна
тачка и notje друмом све ближе и ближе мени.
Мени се стегло срце као да сам га цео дан у
стипси држао; стегло се па не могу да дишем.
Xotiy да звизнем, да ми до!)у браЬа xajflyuw у по-
Moh, али не могу. НапуЬим усне и дувам, али не
звижди; пролази ваздух али не звижди.
83
Уто наи!)оше кола па пред мене. Ja прибрах
последн>у снагу и дрекнух из гласа: „Сто], ни ко-
рака дал>е!“
— Ко си ти? — пита мене кочи]аш.
— Ха]дук! — одговарам ja.
— Па шта xohein?
Уто из кола, испод арньева, поче да се извлачи
]едан путник, и то нико други него професор ге-
ографи]е, она] што има пизму на мене и што ме
прозива да говорим кад год ja не знам лекци]у, а
кад je знам он ме уз инат не прозива.
Он си1)е лепо, па право мени и дочека ме за
уши и поче да их тегли као да смо на часу геогра-
фи]е а не на друму.
— Jaoj, господине професоре, — почнем се ja
дерати — немо]те ме вуЬи за уши, ja сам ха]дук.
— А, ти си ха]дук? — пита он.
— Jecre!
— Па што ми то не кажеш? Е па кад си ха]дук,
соколе Moj, ти ха]де свлачи панталоне.
— Зашто да свлачим панталоне?
— Сад hy ти ja показати зашто! — рече профе-
сор, па оде у страну и убра ]едан добар прутиЬ,
па викну: — „Лези!“
Ja не знам шта ми би тог тренутка. Мора да
се Moj ха]дучки понос необично узбунио и од тога
узбу!)ен>а пуче ми канап ко]им везучем панталоне
и ове саме спадоше.
84
— Лези! — викну join ]еданпут господин про-
фесор.
— Па ja сам xajnyK, господине професоре!
— Па баш зато што си xajдук, ja имам пик баш
на xajflyKe. Лези!
Кад веЛ и по треЛи пут викну: „Лези" — ja
нисам имао куд. Старки je човек, па ред je ста-
pnjera послушати. Кад га не бих послушао могао
би ми join дати рТ)аву оцену из владагьа.
Легнем насред друма, а професор поче неми-
лосрдно да ме удара. Код првог ударна викнуо
сам онако xaj/ry4KH: „jaoj! “ — да би се сваки други
од тога узвика уплашио, али професор се не
уплаши, него настави. Кад ме ошину веЛ и пети
пут, а у мени се поново пробуди xajuynKH понос,
па узвикнух:
— Господине професоре, батине су забран>ене
у гимназии!
— Па ja те и не тучем у гимназии, него овде
на друму! — одговори професор и настави дал>е
да ме туче, и то тако хладнокрвно као да je то
час географ^е, a Moje тело као да je глобус, па
он штапом по глобусу показу]е полугаре и мери-
диане. Сва je разлика у томе што je на глобусу
веЛ унапред исписано све то, а он je на моме гло-
бусу сад тек исписивао и полугаре и меридиане
и реке и планине.
85
JayKao сам и дерао сам се као што би се
сваки xaj/гук драо кад би пао шака професору
географ^е. Драо сам се у почетку ]уначки, као
лав; после веЬ, кад npotje десети ударац, ja сам
врештао као jape, a Hajaafl, кад професор догура
до двадесет удараца, ja сам почео да маучем као
промукла мачка.
Па, од превеликог страха, болова и jayKafta,
ja се тргнем из сна и видим да сам код куЬе, у
CBojoj постелш. Дабоме, прво што ми je било то
je да се опипам однатраг, а после да погледам на
све стране, да се уверим, HHje ли можда ту у соби
професор географ^е. Место професора геогра-
фи]е спазим Maji<y Kpaj постел>е.
— Ти си — вели — ноЬас врло р1)аво спавао. И
вико си у сну! И тле, како ти се osHojno jacryK,
мора да си имао ватру?
Имао сам, join како сам велику ватру имао!
мислим се ja у себи, али не говорим ништа MajijH.
Благодарио сам богу само кад je дан свануо, и
кад сам се уверио да je оно био сан.
86
IX
БРБА АРАМБАША
Сутрадан отишао сам у школу. Дошли су и сви
остали. Види се да смо сви провели ]едну тешку
ноЪ и да смо те ноДи бринули jeflHy тешку бригу.
То се на!бол>е видело по томе што ни ]едан од нас
HHje знао ни jeflHy лекц^у. Падале су то пре по-
дне р!)аве оцене као зреле крушке.
И баш то пре подне имали смо час из геогра-
фи]е. Кад je ушао професор, изгледао ми je као
крвник а не као наставник. И целога часа избега-
вао сам да нам се сретну погледи. А кад он узе
штапиЪ, да нам нешто на глобусу покаже, а мене
поди1)оше мрави и опипах одмах канап, KojHM
BeayjeM панталоне, да видим je ли чврст, и опи-
пах се и тамо где HHje ред 1)ак пред професором
да се пипа.
То пре подне, као да га je неко подговорио,
вероучител> нам je на часу хришЪанске науке
говорио о блудноме сину, о ономе невал>аломе
сину KojH je напустио родител>ски дом и лутао по
свету. Како je Дроньа задремао, што се н>ему врло
87
често дешавало на часовима, то му катихета,
усред свога казиван>а, узвикну:
— Жико, блудни сине, пробуди се и слушав
прочачка] уши и cnyuiaj шта говорим!
Ja погледах Дрон>у и збил>а ми je у томе часу
личио на блуднога сина, jep сам знао да je и он
одлучио поЬи у xaj/iyKe. Погледам затим Врапца,
погледам ГлуваЬа, Трту, Цврцу и сви, сви до jefl-
нога ми почеше од тог тренутка личити на блудне
синове. Нисам имао огледало, а волео бих да сам
могао и себе да видим.
Свима нам лакну нешто на души кад катихета
заврши предаван>е казузуТш нам како се блудни
син вратио дому своме, како га je отац примио у
3arpn>aj и био му je после HajMwinjH син.
То после подне, а био je четвртак, искупили
смо се врло рано на храстовом стаблу. Чеду смо,
разуме се, веб затекли тамо. Разговарали смо
Hajnpe о разним другим стварима, док се сви нису
искупили, а кад се сви искупише, Чеда устаде и
стаде пред нас па поче некако свечано:
— Е, брабо, дошао je час да видимо ко je вера,
а ко je невера. Говори, Симо, — окрете се он Глу-
вабу — па шта си се решио, хобеш поби са мном
у xajflyKe или небеш?
Глуваб устаде са стабла, као да га je професор
прозвао да говори лекц^у. Не погледа ни jeflHor
од нас него право Чеду у очи, па вели:
88
— Xohy!
— Je л' xoheui?
— Xohy!
— JecTe ли сви чули, 6paho? — окрете се Чеда
нама.
— JecMo!
— Е нека je са среЬом, Симо! — рече Чеда и
пружи му руку, као што би jyHaKy пружио, и ру-
кова се са н>име.
— А ти, Жико, — окрете се затим Чеда Дрон>и
— говори на шта си се решио, xoheni поЬи са
мном у xaj/jyKe или неЬеш?
Диже се и Дрон>а, као мало пре ГлуваЬ, и рече
гласно:
— Xohy!
— Je л’ xohein?
— Xohy!
— JecTe ли чули, 6paho? — окрете се Чеда
нама.
— Чули смо! — одговарамо сви углас.
— Е, па нека je са cpehoM, Жико! — рече Чеда
и н>ему и рукова се.
Па онда редом за!)е те све тако, све некако све-
чано. Нико не рече да Hehe и сваком рече Чеда:
„Е, нека je са cpehoM!“ и рукова се са сваким.
— Е, сад смо, 6paho, Taj посао свршили, али
имамо сад и друга посла. Вал>а нам одржати
89
ха]дучки састанак на коме Ьемо изабрати ха-
рамбашу.
— Па можемо! — реЬи he Врабац.
— Не можемо овде. Не држе се ха]дучки са-
станци овако на отвореном полу. Него xajfle,
6paho, игра]те ви сад ха]дучке игре: бацан>е ка-
мена с рамена, a ja одох да потражим какво за-
клонито место где би могли састанак одржати.
И Чеда оде, а ми остадосмо да играмо xaj-
дучку игру. Цврца je бацио камен с рамена свега
jeflaHaecT стопа, ja сам дванаест и три прста; Трта
четрнаест; Врабац тако исто четрнаест, Дрон>а и
свих петнаест, а ГлуваИ нас je све надбацио.
Тако смо се join два-трипут обредили док се
нисмо уморили, па he онда Дрон>а реЬи:
— Видиш, сад бисмо требали да имамо гусле,
па jeflaH да гуди и пева jyHanKe песме, а ми сви
остали да се искупимо око н>ега и да слушамо.
Тако прави xajflynn раде.
— Па jec’ — вели Врабац — ja бих знао да пе-
вам, ал' немам гусле.
— Па да направимо! — предложи ГлуваЬ и
диже се да Hatje jeflHy повелику иверку, читава
дашчица, па скиде канал KojHM везу}е панталоне
и затеже уздуж преко иверке, а узе jeflaH мали
иверак и подметну га под жицу. Hatje затим пру-
тиЬ па га сави и затражи канап од Трте, па веза
90
врхове на прутиЬу, те направи гудало и даде га
Врапцу, кр]и се хвалио да зна певати уз гусле.
— Ето ти, па седи овде, на земл>у!
Седе Врабац, а ми га опколисмо и он поче
да вуче оним гудалом по иверки и да зави]а као
гусле: „Гу, гу, гу, гугугу, гу, гугугу, гу!“
— Па neeaj веЪ }еданпут! — реЪи he ГлуваЬ
кад виде да н>еговом гукан>у нема Kpaja.
И одиста Врабац поче да лева:
— Мили боже чуда великого,
У неделу upujejapKo сунца
Jeguo се моли Joea
Ultuoje шако моли,
Пойео се на столицу
Па се висок фали...
— Уха! — удари у смех Трта — па то je из чи-
танке.
— Па jecTe, из читанке — брани се Врабац.
— Ja сам то декламовао joui у другом раз-
реду основне школе. Ни]е то, брате, народна
песма Koja се пева уз гусле. Шта ти то мени.
neeaj ти мени ако знаш Крал>евиЪа Марка и
Мусу Кесеци]у.
— Или neeaj Крал>евиЬа Марка и дванаест
Арапа — floflaje Цврца.
91
— Не то, — реЪи he Глуваб — него ако знаш
Старину Новака.
И тако ми редом нижемо песме и разговарамо
о томе и препиремо се, док не наи1)е Чеда. Вели:
— Нашао сам баш што треба!
— Где? — запитасмо.
— Казабу вам кад буде време!
Разговарали смо join много и много, разуме
се, све ха]дучке разговоре, док сунце не леже иза
градских бедема. Тада he нам Чеда реби:
— Е, сад je, 6paho, време. Састабемо се у ста-
роме млину!
Тамо на Kpajy вароши изгорео je пре неке го-
дине jeflaH велики парни млин и од тога доба ни-
како га не оправл^у. Стрче од пожара почапали
зидови; велики димн>ак пребио се и поломио
зграду и машине; гвож1)е заржало, а нигде се из-
дробиле од влаге. Нико ту HHje залазио, а зато je
вал>да Чеда и изабрао то место.
— Само, — реби he нам Чеда — небемо иби
овако у гомили, то би пало у очи.
Сви то одобрисмо, jep смо сви били дубоко
убе1)ени да смо сад веб xajflyun и да не треба да
паднемо полиции у очи.
— Ja идем напред, а ти, Симо, и ти, — обрати
се Чеда мени и Глувабу — подите овуда, па поред
цркве, па онуда иза ватрогасне шупе. А ти, Жико,
92
и ти, Лазо, идите право преко парка, и ти, Миле
и ти, Мито, удрите одозго, преко мале nnjaue, па
прочите онуда поред основне школе, па онда веЬ
знате дал>е.
Сви разумедосмо распоред, а Чеда join додаде:
— Кад стигнете код млина, а ви се Hajnpe оба-
зрите лево и десно, да вас ко не гледа, па онда
звизните и тек кад чу]ете да вам се ja одазивам
звиждуком, ви у1)ите у млин. Jecre ли разумели?
— JecMo!
— Е онда, останите ми здраво, браЬо! — То
рече Чеда па оде испред нас, а ми, све онако како
je он распоредио, по!)осмо flBoje по flBoje, свако
на CBojy страну. ГлуваЪ и ja по!)осмо путем Kpaj
цркве, па онуда иза ватрогасне шупе.
— Бога ти, Симо кажи ми право, како се ти
онако ocehaui? — запитаЬу ja ГлуваЬа.
— Па — рече он — како да ти кажем, осеЬам се
онако као прави xajflyK,
— И ja!
— И то HHje да кажеш оно кад играмо BojcKe,
па ви мени кажете: „'Ajfle, Симо, буди ти коман-
дант, а ми Ьемо бити BojHHUH.” Ja замишл>ам у
себи да сам командант иако знам да je то игра;
ал’ ово не, него се осеЪам као одистински xajflyic.
— A je л’ ти дршЪе срце?
— Па jec’, дршЬе ми; ал' не да кажем од некога
страха, него тако, дршЬе ми.
93
— И мени.
— Све досад, знаш, онако разговарали смо о
томе, ал’ ево сад веб идемо на ха]дучки састанак.
Ово, знаш, ни]е више разговор, него озбил>но.
— Jecre! — одобравам ja.
— Пре сам, брате, слободно ишао овом ули-
цом, нико ме се HHje тицао, а сад све се обзирем
да ко не повиче за нама: „Xajflyun, xajflyun!“
— JecTe, jecre! — одобравам ja, jep и ja осебам
све то исто што вели Сима.
У разговору тако стигосмо до млина. Нема
нигде никог. Осврнусмо се лево и десно, и онда
Сима звизну устима. Мало norpaje, а отуда, из
млина, чу се из неке дубине звиждук. Ми по1)осмо
у млин и тек што у1)осмо, затекосмо Чеду, он
метну прст на уста и рече:
— Бути и иди за мном!
Е, тога тренутка куцало ми je срце као на ис-
питу из математике.
Чеда нас проведе кроз неке развале, преко
неких гомила цигала, и уведе нас у jeflHO мрачно
одел>ен>е. Тамо затекосмо Дрон>у и Цврцу, седе
на гомилама цигала и буте. Рече и нама Чеда да
седнемо, а он опет оде да дочека остале.
Ми сви четворо бутимо као заливени. Мало
затим чу се спол>а звиждук и други Kojn му се
одазва из млина. То су били Врабац и Трта.
94
Кад смо се веЪ сви окупили и поседали, Kojn
на циглу Kojn на догорелу греду, Чеда, koJh je ос-
тао на ногама, поче овако да нам говори:
— Е, браЬо Moja, xajflyim! Ево смо се сакупили
на први састанак да решимо ]едну важну ствар.
Ха]дучка чета не може бити ако нема свога ста-
решину, ‘арамбашу. Ja мислим да je Haj6ofl>e да
га сви aajeflHO изаберемо и да му предамо власт,
и онда да га слушамо у свему што он заповеда.
— Па ja мислим, Чедо, ми бол>ега ‘арамбашу
од тебе не можемо имати — реЪи he ГлуваЬ.
— Па jecTe, ако Ъемо онако, Hajjann си! — до-
flaje Трта.
— Ето, победно си и самога Матамуту.
— Je л’ сви тако миелите? — пита Чеда, иако je
унапред знао да he тако бити и тешко оном ко би
и помислио да му власт преотме.
— Сви, сви! — одговарамо ми у jeflaH глас.
— Само да знате, код мене нема шале, тешко
ономе ко не послуша Mojy наредбу или ми се
успротиви.
Сви yhyracMO, а Чеда настави:
— Е па добро, 6paho, сад смо jeflaH важан по-
сао свршили. Сад нам ocraje join да се закунемо,
па онда да по1)емо, у име бoжje, у планину. Али
овде не можемо да се закунемо, ja hy веб наЬи
место и издаЬу вам наредбу. Ja сам хтео сутра
95
yjyrpy да се закунемо, али не можемо; сутра ви
сви имате школе, а и прекосутра имате школе,
него у недел>у.
— JecT, у недел>у je на]бол>е! — реЬи he Цврца.
— Join нешто, 6paho. Одсад немо]те да ме зо-
вете Чеда ‘арамбаша. То Чеда HHje никако ‘арам-
башко име, никад нисам чуо да се неки ‘арам-
баша звао Чеда. Него, зовите ме Брба ‘арамбаша,
то му до!)е онако као из народне песме.
— Живео Брба Арамбаша! — цикну Врабац.
— Живео Брба Арамбаша! — прихватисмо ми
сви.
А у томе часу, валща поплашени од наше
вике, прнуше два слепа миша изнад наших
глава. Цврца се поплаши, а и мени нешто заигра
срце, а Брба погледа мишеве храбро, па се ок-
рете нама и рече:
— То je добро знамение!
Затим нам нареди да се растуримо истим ре-
дом као што смо и дошли, и ми по!)осмо тихо, све
flBojnna по flBojHua, свако на CBojy страну.
Сунце je веЬ било потпуно утонуло.
96
X
ЕПИДЕМША
Сутрадан одосмо као и обично у школу, где нас
je очекивало jeflHO врло npHjaTHO изнена!)ен>е.
Школска врата затворена, а на н>има цедул>а и на
H>oj пише:
35oi ейидемще нема предавала
до доле наредбе
— Живела епидеми]а! — кликнусмо сви у je-
дан глас, па се у трк отиснусмо низ улицу како би
што пре стигли куЬи да бацимо кн>иге.
— Живела епидем^а! — узвикнуо сам и ja кад
сам стигао куЬи и бацио кн>иге увис тако високо
да су удариле у плафон, а расуто лишЬе као снег
засуло целу собу.
— Де, шта ти je! — пита ме MajKa.
— Немамо школе због епидем^е!
— Каква ти je то епидем^а?
— Па епидеми}а, знаш вал>да шта je епидем^а!
— Не знам, — вели Maji<a — реци ми па hy
знати.
97
— Не знам ни ja, али не морам ни знати,
главно je да због н>е немамо школе.
Разуме се, чим сам тако савесно искупио
CBojy 1)ачку дужност и бацио кн>иге увис, те се
раскупусале, ja сам оставио сестру да збира и
саставл>а листове, a ja сам похитао право тамо,
на храстово стабло.
Затекао сам их, веЬ, сви озарена лица као да
су добили главне згодитке на лутр^и. Join само
нису били ту Цврца и Чеда. Цврца се извесно
задржао код куЬе да доручкэде, а Чеди HHje била
потребна епидеми)а, он и без епидем^е не иде
у школу, али извесно HHje чуо да нема школе,
иначе би Beh био ту:
— Ала нам ово упали! — реЬи he Дрон>а!
— А, истина, зна ли ко од вас шта je епиде-
MHja? — запитаИе ГлуваИ.
— Па епидем^а, ja мислим, — вели Трта — то
je пост, велики пост.
— Ама какав пост, то je епитим^а* што си ти
чуо!
— HHje, него епидем^а — тврди Трта.
— Ама епитим^а, кад ти кажем. Имам ja
jeflHor стрица свештеника, па га послали три
месеца у манастир, те нам je он причао да je
* Епитим^а (грч.) - казна koJom више црквене власти кажн>ава]у
свештено лице за учин>ену кривицу.
98
због епитимье грувао три месеца постан пасуя».
Баш, упамтио сам добро, епитим^а.
— А знате ли ви шта je то епидем^а? — реЬи
he Врабац. — То je жена окружное начелника, па
мора бити да je данас н»ен имендан, те зато не-
мамо школе.
— Иди, молим те, како она може да се зове
епидем^а? — пита Дрон»а.
— Jecre, брате, чуо сам ja — тврди Врабац.
— JecH ли баш добро чуо? — пита га Дрон»а.
— Ама баш добро; jeflaHnyr сам чуо кад je Moja
тетка казала: „Убио га бог са кумом, што нагрди
онако красну жену. Млада, лепа и отмена жена
а зове се Еуфем^а; унаказио жену са именом."
Ето, то сам чуо.
— Бре, — узвикну ГлуваЬ — толико вас па не
знате шта je то епидем^а.
— Па што ти не знаш? — вели му Врабац.
— Знам ja, него небу да вам кажем! — одго-
вара ГлуваЬ.
— Знаш, jecT, не знам у Kojoj си школи учио?
— floflaje пакосно Врабац.
— Па знам, jecT, jep имам брата у четвртом
разреду гимназ^е, па он ми je казао; питао сам
га па ми je казао..
— Е па ‘ajfl кажи шта je — навалисмо сви.
— Епидем^а, то je jeflHa богин>а из старе гр-
чке HCTopHje. Ето ти! — одсече ГлуваИ.
99
— Па што ми због грчке богин>е да немамо
школе? — пита Врабац.
— Е, то не знам! — одговара ГлуваЬ кратко.
Join бисмо ми дуго о томе разговарали да не
наи1)е Цврца.
— Где си море ти досад? — пита Дрон>а.
— Знаш, — правда се Цврца — HHje ми отац ве-
ровао да немамо школе. Кад сам дошао куЪи и
казао да због епидем^е немамо школе, а он суну
на мене:
Лажеш, лажеш ти, него не знаш лекц^у па
си побегао из школе. Каква епидем^а и шта има
због некакве епидем^е да се pacnyuiTajy школе?"
Па ме узе за руку да ме одведе у школу нат-
раг. До1)осмо тамо, кад и сам директор ctoJh пред
гимнази)ом. Moj отац му при!)е па му вели:
„Ама, господине директоре, je ли истина да
нема школе?"
— Jecre, — вели директор — морали смо рас-
турити по наредби санитетске власти.
— Па знам — пита н>ега Moj отац — зашто због
некакве епидем^е да деца губе школу?
— Па зато, брате, што je то зараза, болеет, Koja
je почела да коси децу.
— А, тако, — вели Moj отац — па што не кажете
тако па да вас човек разуме, него ми разб^амо
главу са епидем^ом.
100
Директор се окрете па прочита ону цедул>у на
вратима и као л>утну се мало:
— Ето, — вели — секретар веЬа млад профе-
сор, сад тек дошао са универзитета, па, ето, воли
да стрпа страну речи и где не мора.
— Па извади из цепа писалжу, превуче ону реч
„епидеми]а“ и исписа: „зараза". Ето, зато сам се
задржао толико — заврши ceoje казиван>е Цврца.
— Ето ти — реЬи he Врабац ГлуваЬу — TBoja
богигьа из старе грчке HCTopnje.
— Шта знам ja, — брани се ГлуBah — тако ми
je казао брат, а морао сам му веровати, он учи
четврти разред гимназ^е. А знаш шта, ако и HHje
богин>а из старе грчке HCTopnje, е HHje ни Тртин
велики пост.
— Море то — брани се Трта — и HHje богзна
шта. Чуо сам реч епитим^а па ми се учинило
слично. Али бар нисам био глуп као Врабац, па
да кажем да je епидем^а жена окружног начел-
ника. Толико глуп нисам био!
— Уху, ху! — церека се Врабац. — Епидем^а
велики пост!
— Уху, ху, ху! — join више се цери Трта. —
Епидем^а жена окружног начел ника!
И тако почеше да се 3ajeflajy, да се подсме-
Bajy jeflaH другом, па онда боме и да се Bpetjajy,
док тек плануше и jeflaH и други, па стадоше
101
jeflaH према другом и испрсише се, а стегоше
деснице.
Join мало па да падне крв због епидеми]е, jep
то ни]е шала кад се два xaj/jyKa ухвате у коштац,
али, хвала богу, спазисмо низ пол>ану Чеду, те
Цврца викну:
— Ево га Арамбаша!
Одмах се y6ojHne раставише и сви се дигосмо
на ноге те дочекасмо Арамбашу.
Чеда се сасвим променио. Пре je ишао као и
ми сви што смо ишли, а сад некако крупно ко-
рача и узноси главу и спустио обрве, а набрао
чело те некако мрко гледа. Кад до!)е ме1)у нас, он
нас jyHanKH поздрави:
— Помози бог, 6paho!
— Бог ти помогб, Арамбашо! — одговорисмо у
jeflaH глас.
Он седе, па се окрете нама и рече:
— Седите!
Ми поседасмо, а он нас Hajnpe све строго пре-
мери.
— 4yjeM да немате школе? — запитаЬе Арам-
баша.
— Jeer, немамо због епитимье! — petiH fie
Врабац, да олакша ceojoj срцби од малочас.
— Арамбашо, — окрете се Трта Чеди — ja те
молим, нареди му да се не задева, jep6o свашта
може бити!
102
Брба Арамбаша мрко погледа иjeflHor и дру-
гог.
— Не трпим — вели — раздор у чети. Xohy да
живите ме!)у собом у слози. Ко ми ceje раздор
казниЬу га страшном казном.
И Врабац и Трта умукоше. Тад Арамбаша на-
ста ви:
— Сутра, у зору, положиИемо заклетву. Сутра
he свако од вас, eeh у седам сати yjyrpy, да крене
од Kyhe друмом уз Дунав. Тамо на flecHoj страни
Дунава, испод СпасиЬевих винограда, читав сат
хода од вароши, ja hy вас на одре!)еном месту че-
кати. То место, то je гроб Максе Жабе. ЗаклеЬемо
се на гробу Максе Жабе.
Ето, тако je гласила наредба Арамбашина.
юз
XI
НА ГРОБУ МАКСЕ ЖАБЕ
Макса Жаба HHje био неки ]унак, него обична ло-
пужа. Био je винограц^а па je извршио убиство
и шьачку, те га осудили на смрт и сахранили га
ту Kpaj друма, где су га и стреляли. Убицу црква
не прима да сахрани у гробл>у хришЬанском,
jep од тренутка кад je потегао да одузме дру-
гоме живот, он се огрешио о заповед бoжjy: „Не
y6Hj“, те се одрекао и вере Kojy исповеда. Н>егов
гроб не обележава ни крстача. Зликовци су не-
када стрел>ани и сахрагьивани Kpaj друма, како
би хумка Koja се уздиже без крстаче, служила
за пример пролазницима на друму, те да виде
каква судбина чека зликовца Kojn се огреши о
бoжje и л»удске законе.
Ту, где лежи гроб Максе Жабе стрел>ани су
и paHHje xaj/ryuH, али су се н>ихови гробови веЬ
одавно затрли. Joni се jeflHHO no3Haje гроб Максе
Жабе, jep je он пре годину или две стрел>ан.
Гроб je обична хумка, обрасла травом; има и
нешто мало цвеЪа. Макса je био ожетьен, па je
104
вероватно Жабица засадила цвеЬе своме покой-
ном Жаби.
Зашто je Чеда изабрао баш то место, да се ту
закунемо, не знам. Вероватно зато што су ту били
гробови ха]дучки, па он валща нашао у неко] пе-
сми или му неко причао да се ха]дуци заклин>у на
гробл>у, па у недостатку ха]дучког гроба, он нас
позвао на гроб jeflHor обичног зликовца.
Ja и ГлуваЬ смо се договорили да он yjyrpy
npotje Kpaj Moje куЬе, па да за]едно идемо. И он
порани, бога ми, па до1)е те кретосмо sajeflHO
друмом уз Дунав. Сретосмо уз пут кола са путни-
цима, па онда сел>ачка кола, Koja натоварена др-
вом или бостаном или чим другим креЬу ка граду,
на пи]ацу. Дунавом npotje и ]една ла!)а и ми се за-
устависмо па гледамо, пуна ла!)а путника.
— Ух, што волим да се возам на ла!)и! — велим
ja ГлуваЬу.
— И ja!
— А знаш шта HajBHine волим; волим да nnjeM
на ла!)и белу кафу с кифлом.
— Можеш да се убришеш! — вели ми ГлуваЬ.
— Зар пошао на гроб Максе Жабе, да положит
xaj/iy4Ky заклетву, а памет ти на белу кафу.
— Волим je.
— И ja.
— Па join с KajMaKOM.
— И три парчета шеЬера.
105
riotje вода на уста и ГлуваЬу и мени, али про-
дужисмо дал>е пут, тамо, где нас дужност води, jep
дужност je старта од свих жел>а. Ишли смо, ишли
тако, бога ми, читав сат, док тек не спазисмо у
дал>ини са jeflHe стране друма некога Kojn нам
маше белом марамом. БиЬе да je то Арамбаша,
па нам flaje знак, те yneojncMO кораке.
Hajaafl, уморни и o3HojeHH, стигосмо на уре-
чено место. Арамбаша je био на ногама, а Вра-
бац, Дрон»а и Трта седели су на земл>и.
— Седите, браЪо, и ви па се oflMapajre, —
рече нам Брба — да сачекамо Цврцу па да по-
сао обавимо.
Поседасмо и ми icpaj оних што су paHHje до-
шли, и почесмо разговарати о свему и свачему,
док je Арамбаша jeflHaKO излазио на друм, надно-
сио шаку над очи, те погледао пут вароши.
— Нема га! — реЬи he после дужег времена.
— Ама тако он увек задоцн>ава. Тако je и jyne,
— реЬи he Врабац.
Почекасмо тако join доста дуго. Сунце Beh од-
скочило високо, те Брба поче бивати нестршъив.
Али Цврце нема, па нема.
— ДоЬи he он! — опет he реЬи Врабац.
— Ама нема ту: доби he, него треба да je Beh
ту! — гун1)а зловол>но Брба. — Ja то небу тако;
нема то код мене!
106
Уто спази он на друму, нешто мало ниже,
jeflHa кола се уставила, те коч^аш сишао и везэде
око кон»ске опреме што се искидало, а у колима
седе два господина. Оде Брба низ друм и при!)е
Toj господи. Извесно их je питао колико je сати,
jep и jeflaH и други погледаше у сатове и одгово-
рише му.
Брба се врати нама натмурена погледа.
— Beh je девет и по — рече. — НеЬемо га више
чекати, ухватиЬе нас подне. Ко je дошао, дошао,
ко HHje дошао HHje наш! Пре!)имо на посао!
Он notje, а ми за тьим и покуписмо се сви око
гроба Максе Жабе. Он се Hajnpe осврте и лево и
десно, да види нема ли кога друмом, па кад виде
да никог нема, а он скиде капу. Поскидасмо и ми
сви за н>им. Чеда диже десну руку увис, дигосмо
и ми сви. Сад се Чеда као мало збуни. Увиде да
би требало изговорити заклетву, а не зна како се
за клише. Не знам откуд му паде на памет да би
заклетву требао да изговори на старословенском
црквеном je3Hi<y, и он Hajnpe запе па му се офе-
данпут одреши je3HK, те поче:
Оче наш, иже jecn, ejepyj во jeflHHaro бога
сведржител>а и Mapnja /цевица HenoponHaja.
Буди HMja господн>а и иже херувими и серафими
и хлеб наш насушни даж нам од лукаваго, во
славу оца и сина, jennuje во Христа бога и славу
107
судити живима и мертвима jero же царству не
будет конца!"
Шта je ту све измешао Чеда, бог he га свети
знати, али он je то тако озбюьно говорио да смо
ми, хтели — не хтели, веровали да се одиста у
томе часу заклинаемо и да управо тако, а никако
друкче, треба говорити при заклетви. Кад Чеда
виде како je заклетва учинила добар утисак на
нас, он се досети join и томе како he je join бол>е
завршити. Окрете се Hajnpe ГлуваЬу и рече му:
— OTpHnajyrcja! — Реци: OTpHnajyrcja!
— OTpHnajyrcja! — понови ГлуваЬ.
— Отрекокда!
— Отрекокда! — понови ГлуваЬ.
Затим се обрати Дрон>и:
— OTpHnajyrcja!
— OTpHnajyrcja! — понавл>а Дрон>а.
— Отрекокда!
— Отрекокда! — понавл>а Дрон>а!
Па онда тако сви редом морали смо казати:
„OTpHnajyrcja и отрекокда", и тиме je била за-
клетва завршена. Чеда понови join jeflaHnyr оно:
— Е па, нека je са среЬом, 6paho! — па се онда
са свима нама изл>уби.
Тако смо се свечано заклели на гробу Максе
Жабе, а затим смо кренули сви 3ajeflHO натраг у
варош.
108
Када смо били испред вароши, Арамбаша нам
нареди да се растурамо, да не у!)емо тако у групи,
да не би пали у очи. PacTajyhn се са нама, он нам
довикну:
— А онога Цврцу поздравите, главом he ми
платити изда]ство!
109
XII
ЦВРЦА ИЗДАДИЦА
Било je веб скоро подне кад смо стигли, те одосмо
свако CBojoj куЬи. После подне, разуме се, одмах
на храстово стабло. Били су тамо сви па и Цврца.
Ни]е био само Чеда.
Сви смо напали на Цврцу што нас je преварио
и HHje дошао на заказани састанак, и припали
смо му како je заклетва била свечана. Он се сиро-
мах правдао. npH3Haje да je сам крив.
— Не знам шта ми би — вели Цврца — па си-
ноЪ кажем MajKH:
MajKa, молим те, yjyrpy да ме пробудиш
рано, да стигнем на заклетву."
На какву заклетву, црни сине?" — запита
ме MajKa.
Па, MajKa, — велим joj ja — знаш шта je, ja
сам се решио да идем у xaj/iyKe!"
Jy, jy, jy, npHoj мени", — поче ce MajKa бу-
сати у груди — „дете, jecn ли ти при себи, какви
те xajflynH спопали? Зар сам те родила xaj/хук да
будеш?!"
ио
Па зашто, Majita, — питам je ja — сваки
треба да буде оно за шта има дара, сам тэта je
тако увек говорио."
А ти имаш дара за xajflyKa?"
— Можете мислити како je Maji<a пискала и
клела ме, али напослетку уЬута и рече ми join:
Добро, пробудиНу те!" — И тако ти ja без-
брижно заспим, jep знам да he ме yjyrpy MajKa
пробудити.
— Па шта je било — упитасмо га сви.
— Е, шта je било — уздахну Цврца. — Yjyrpy,
кад je свануло, отворише се на Mojoj соби врата
и yt)e Moj отац. Видим носи каиш у руци и одмах
сам слутио да то HHje добар знак.
Ти си молио MajKy да те пробуди ofljyrpoc?
— рече отац онако строго.
Зесте!" — процедих ja, кроз зубе.
Е па, ево, дошао сам ja да те пробудим!"
— Ja сам веЬ знао колико je сати, а отац join
додаде:
А, велиш, мораш да идеш на заклетву?"
Па jecre!" — процедих ja, jep нешто ми се
стегли зуби и вилице па не могу уста да отво-
рим!"
Е па, синко, neKaj прво да те ja закунем!"
— Па кад скиде покривач са мене, a ja го, само
у HohHoj кошулшци, па кад завитла, a OHaj каиш
ш
поче да прашти по соби као кад даском удариш
по води. Урликао сам као ран>ени лав и мислио
сам у себи: „Где сте, 6paho, ха]дуци, да ми се у
невол>и начете?" И, што je Hajrope, изгледа да се
цела ствар моме оцу необично допала, jep ни-
како да престане, него запео као да се погодио на
падиницу. Хвала богу те MajKa отвори врата, про-
моли главу и рече:
„—Доста, доста, човече!"
— И ja сам уви!)ао да je доста, и Maji<a je ето
увивала да je доста, али Moj отац настави гово-
реЪи:
Hehy га пустити догод му xajflyinTBO не
иза1)е на нос!“
— Hajaafl при1)е MajKa и задржа му руку, те он
спусти каиш и добаци ми одлазеЬи из собе:
„— ‘Ajfl сад иди на заклетву!"
— Па што ниси дошао? — питамо ми.
— Jec’ лако je н>ему било казати: „’ajfl сад иди",
кад ja нисам могао ни да седнем у постел>и. Виде
MajKa шта се направи од мене, па оде и донесе
3ejTHH и намаза ме.
— Je л’ по лицу? — пита Врабац.
— Ама HHje по лицу, него свуд по телу где
je каиш нацртао трагове. И да видиш, од тога
sejTHHa мало ми лакнуше болови, те помислих:
„Идем, дао сам реч, идем!"
— Па што ниси дошао? — питамо ми.
ш
— Нисам могао. Отац пре но што je отишао,
закл>учао у ормар и ципеле и панталоне. И тако
сам цело пре подне лежао и мазао се зе]тином,
а тек на подне добио сам хал>ине, па ево, брате,
одмах сам дошао. А ево, ни сад не могу да седим
како вал>а.
Сиромах Цврца, сви смо га жалили и сви смо
му у души опростили што HHje дошао, али Арам-
баша je друкче схватио ствар. Кад je дошао, он
je назвао бога свима, а Цврцу HHje ни погледао.
Чекали смо да га запита зашто HHje дошао на за-
клетву, али се он обрати нама питан>ем:
— Шта he OBaj овде?
Тада узе Врабац на себе те му све исприча,
све, све, све редом, чак и оно како je Цврца од
jyrpoc намазан 3ejTHHOM. Арамбаша je слушао
све до Kpaja, али му се не разведри лице, нити се
сажали на грешнога Цврцу, веб рече:
— Све je то могло тако бити, све се то могло и
свакоме другоме десити, али je Цврца ипак крив,
jep je H3flajnna. Зар ja нисам казао да се наша
TajHa не смо никоме одати? Зашто je причао
Majnn, a Majica оцу и, ето, сад се цела ствар веЬ
зна и може нас полицща похватати, a join нисмо
ни отишли у планину. Ето, зато je крив, a ja му не
могу опростити, веЬ му се мора редовно судити.
Врабац, icojH je стално заступао Цврцу, окрете
се опет:
113
— Па ево, нека замоли за опроштен>е, а други
пут неЬе.
— Не знам, — ocraje немилостив Арамбаша —
има да иза!)е пред суд, па тамо нека моли опро-
штен>е.
На]зад, Цврца пристаде да иза!)е пред суд, те
Арамбаша одмах учини потребне наредбе. Су1)ен>е
he се одржати опет у ономе млину где смо имали
први хачики састанак. Диже се Hajnpe Арам-
баша и оде, а затим, оним истим редом и разним
правцима, ми сви остали, све flBoje по дво]е.
Тамо смо опет звиждали пред млином и отуд
се одазивао Арамбаша звиждуком. Када смо се
сабрали, Арамбаша нам рече да седнемо, а Цврци
нареди да иза1)е у друго одел>ен>е. Кад оде Цврца,
он се обрати нама:
— Ви сте сви суд! Нека се доведе изда]ица! За-
тим се окрете Врапцу и мени и нареди нам:
— Идите тамо, па Hajnpe вежите изда]ици руке
и доведите ми га.
Иза1)осмо ja и Врабац, одрешисмо канапе
KojHM везэдемо панталоне, везасмо Цврци руке
и потерасмо га. Цврца се ничему HHje противно.
Он се данас несреЪно пробудио, па je знао да he
данашгьи дан бити дан н>егове патн>е и предао се
судбини.
Уведосмо га и он стаде, онако везан, на сре-
дний, а ми сви поседасмо наоколо.
114
Настаде дуга и мукла тишина, те Hajaafl узе
реч Арамбаша:
— Oeaj нас je издао и наши су животи сад
у опасности. По ха]дучком закону, изда]а се
кажн>ава смрЬу.
Сви се згранусмо, и обли нас хладан 3Hoj и
изменисмо погледе ме!)у собом, а Цврца ис-
криви лице као да би хтео казати: „ама, je л’ ви
то одистински?"
— Има ли ко да каже штогод у одбрану н>егову
— запита Арамбаша.
— Имам ja! — jaeno се први Врабац.
— Говори!
— Ево како je било. Цврца много воли гиба-
нице, а синоЬ je имао код куЬе гибанице па се
Hajeo и надуо му се трбух. Jec', бога ми, он ми je
сам то казао. Па онда, знао je да неЪе моЬи дуго
да заспи због пуног стомака, него he се превртати
у кревету и зато се уплашио да се yjyrpy не ус-
пава, па je молио Maji<y да га пробуди. Он je баш
зато молио MajKy што се бринуо да се не успава,
па да изостане од заклетве.
— Има ли join ко шта да каже? — пита Арам-
баша.
— Па ja бих рекао — уз реч ГлуваЬ. — Он je
много настрадао због нас; страдао je као 1)акон
Авакум.
115
— Ух, — узе да се поспрда Дрон>а — какав t)a-
кон Авакум!
— Па jecTe, брате, — брани се ГлуваЬ — и tja-
кон Авакум, кад су га натакли Турци на колац,
HHje могао више да седне, а ето и Цврца не може
да седне.
— Ама 1)акон Авакум je изда’нуо на коцу! —
добацу)е Дрон>а.
— А откуд ти знаш да не би и Цврца изда’нуо
под каишем, само да je н>егов отац продужио
онако крвнички да га туче — вели ГлуваЪ. Па на-
стави: — Зато сам ja, 6paho, да му опростимо, jep
доста je страдао због нас.
Арамбаша се опет обрати:
— Има ли join ко?
Сви hyre, а тада he он реЪи:
— Е, онда изведите оптуженог, па се ви вра-
тите да донесемо пресуду!
Опет нас flBojHna, Врабац и ja, изведосмо
Цврцу, па се вратисмо те поседасмо у круг.
— ‘Ajfle да донесемо пресуду! — pehn he Арам-
баша. — JecTe ли за то да га осудимо на смрт или
да му се опрости ?
Гласали смо сви редом, почев од Трте KojH je
седео на левом крилу, и сви смо били за то да се
Цврци опрости.
— Па добро, нека му je просто! — рече Арам-
баша. — Идите, одрешите га и доведите га овамо.
не
Врабац и ja jeflBa дочекасмо. Kpajite je време и
било да га одрешимо због канала, jep су нам jefl-
нако спадале панталоне, те смо морали рукама
да их придржавамо.
Вратисмо се aajeflHO са Цврцом и Арамбаша
му o6jaBH:
— Овом приликом ти je казна опроштена, али
пази се одсад. Сутра yjyrpy доЬи Ьеш на гроб
Максе Жабе, ja hy те чекати тамо да се закунеш.
— Разумем! — рече Цврца и седе Kpaj нас.
— А сад, 6paho, — узе опет реч Арамбаша —
морамо журити са одласком у планину, jep ето
видите, ствар je откривена, па би се могла диЬи
потера join док смо у вароши, па да нас све Живе
похвата. Цврцина MajKa и н>егов отац сад eeh
3Hajy, па he MajKa казати тетки, а тетка he стрини,
па he тако стиЬи глас до начелника окружног, а
он he, дабоме, реЬи: „Бол>е да ja н>их похватам и
оку|ем, док су овде на леглу, него кад се flonenajy
планине, па постану страх и трепет целога ок-
руга." Ето, видите ли, 6paho, каква нам опасност
прети? Кад бих могао, ja бих волео joui сутра да
кренемо, али сутра морам заклети Цврцу, jep не
могу га повести док не положи заклетву. Сутра je
субота, недел>у hy да вам оставим да се спремите,
па у понедел>ак, у име бoжje, у рану зору.
— А шта Ьемо да радимо ако у понедел>ак
почну предавала у школи? — запитаЬе Трта.
117
— Па нек’ ти забел еже одсуство, па ето ти! —
вели му ГлуваЬ.
— Знаш како je, Трто, — вели му Арамбаша —
не можеш ти бити и 1)ак и xajflyK, него 6npaj ]едно
или друго.
— Па ja више волим да будем xajflyK, jep ту не-
мам шта да учим — вели Трта.
— Е, па кад више волиш, а ти онда cnyinaj шта
говорим — настави Арамбаша. — Дакле, у поне-
делен, у рану зору, што можете paHHje, док join
сви у вашим куЬама cnaeajy, измакните од куЬе.
Састанак je овде, код млина; одавде Ьемо одмах
кроз винограде. НеЬемо иЬи друмом. Понесите
свако себи по jeflHy преобуку и хране, бар за je-
дан дан. Jecre ли разумели, браЬо?
— JecMo! — одазвасмо се сви углас.
— Е онда, нека je са среЬом! — додаде опет
Арамбаша и ми се растурисмо онако како смо и
дошли, све flBojnua по flBojnna и на разне стране.
118
XIII
OnPOIUTAJ
Дакле, ту je, ето приближава се дан и час када
Ьемо одиста поЬи у ха]дуке. Све досад били су
само разговори и договори, и много пута увече,
кад бих легао да спавам, ja сам помипиъао: „Ама,
да ли hy ja одиста отиЬи у xajflyKe?" А оно, ето,
куцнуо je Beh час.
Субота je прошла часком. Torjyrpa су отишли
Чеда и Цврца на гроб Жабин ради заклетве, а оти-
шао je и Врабац да прави друштво Цврци. Било
je, прича нам после Врабац, исто као кад смо се
ми заклин»али, само je Чеда измислио join више
молитава, поменуо je и „Буди HMja Господн>е“ и
„Jai<o да napja". А и Цврци je рекао као оно нама:
„OrpHnajyTcja и отрекокда".
После подне смо седели на стаблу и разгова-
рали о спреми за пут и о томе шта he ко да понесе.
— Ja hy да понесем три кувана jaja — каже
Дрон>а.
— Море, каква те jaja спопала! — вели му Глу-
Bah. — Понеси ти, ако можеш, шунку. Код TBoje
куЬе у оцаку има шунке.
119
— Има, али то je закл>учано.
— Je л’ те, — запитаЬе Трта — ja бих могао да
понесем jeflHy килу брашна. Баш jyrpoc je купила
MajKa и виде сам где je мет’ла кесу.
— Какво брашно, молим те! Ко he тамо да ти
меси хлеб? — CMeje му се Дрон>а.
Цврца нас запита да ли би било добро да по-
несе jeflaH тан>ир nHKTHje, н>егова je MajKa баш
jyne разлила и врло су добре.
— Ама где hem да вучеш тан>ир с пиктщама у
планину? — вели му ГлуваЬ.
— Што? — као правда се Цврца.
— Па не идемо ми тамо, брате, у сватове, него
у xajnyKe. Замисли потеру, опколи BojcKa и жан-
дармер^а целу планину, па стане jeflHa трка и jy-
ришан>е, а ти скачеш са стене на стену са тан>и-
ром nHKTHja у руци. Остави, бога ти, то! — вели
му ГлуваЬ.
— Па jec’, право кажеш! — уви!)а и Цврца.
— Море, има нешто важнее, што не смемо да
заборавимо — реЬи he Врабац.
— Шта? — питамо ми.
— Па не треба да заборавимо да сваки од нас
понесе по jeflHy Kyrajy жижица, jep чиме Ьемо
палити ватру тамо.
Ето тако, у том разговору, npolje нам субота
по подне. Договорисмо се join да се у недел>у и
120
не саста]емо овде на стаблу, Beh свако да збрине
CBojy бригу и опреми се, те у понедел>ак у зору, у
име бояде, на ха^учки уранак.
Сутрадан, у недел>у, MajKa се зачуди што ja
не идем од Kyhe, али joj ja o6jacHHX да имам je-
дан тежак школски задатак да израдим, a Majun
o6acja лице задовол>ством и среЬом што има тако
доброг и прил>ежнога сина.
Завукао сам се у собу, Ko6ajara да решим зада-
так, а у ствари сам се завукао да претурам ормане
и фиоке, да видим шта би требало понети. Тако,
нашао сам jeflHy иглу и конац па сам иглу забо у
капут, а конац метнуо у цеп; нека се на!)е, може
се коме откинута дугме, па да има пришити. На-
шао сам и седам-осам чачкалица, па сам и то
метнуо у цеп. Знам да се то нико Hehe сетити да
понесе, па he се изненадити када о ручку или о
вечери поднесем чачкалице. Метнуо сам у цеп и
Kyrajy шибица. Нашао сам у ку)ни и jeflHy Kyrajy
црне 6oje (фикса) за ципеле, па сам и то понео,
jep чиме Ьемо тамо у планини чистити ципеле, а
тамо се лако упрл^у. У jeflHoj фиоци нашао сам
и кесицу са прашком за буве, па сам и то метнуо
у цеп, нека се на!)е, а нашао сам и две чисте по-
штанске карте, па сам их понео. Могу се Kojn пут
jaBHTH Majnn и известити je о своме здравл>у и о
томе како напреду)ем у послу.
121
Када сам по соби тако накупио ситнице, Koje
су ми неопходно потребно, изишао сам мало у
двориште. Хтео сам да се опростим са moJhm го-
лубовима и са Нероном.
Те голубове, превртаче, домамио сам join пре
годину дана, па се код нас сасвим припитомили.
Кад их храним, xohe чак и са длана да узму зрно
кукуруза. А лепи су, те су ми сви другови зави-
дели на н>има. Ja сам их много волео, а и они
мене, yjyrpy, кад по^ем у школу, ja им само до-
викнем: „Добро jyrpo, голубиЬи Mojn!" а они се
с крова ofl3HBajy: „Гу, гу, гу, гу!“ Па тако кад год
по1)ем и кад год до1)ем. Знао сам да he им бити
необично без мене, па сам узео пуну шаку куку-
руза да их добро нахраним, те нека ме се cehajy.
Чим сам их позвао, а они слетели и позобали са
слашЬу сав кукуруз што сам им донео. Казао сам
им затим збогом, па су одлетели на кров.
За то време Нерон je спавао под клупом, те га
ja пробудим:
— Нероне, Нероне, ‘оди бати твом, ‘оди и тебе
да помилу)ем.
Нерон je код нас и одрастао. Ja сам га нашао
на улици гладног и мршавог, па ми било жао, те
oflBojHM од свога комада хлеба, Kojn сам добио за
ужину, и дам му пола. Он то халашъиво nojefle,
па онда notje за мном. Hehe просто да се oflBojn
122
од мене, па сам га морао довести куТш. Maji<a се
прво тъутила што joj доводим псе са улице, а по-
сле га и она заволела. Нерон HHje био леп пас,
али je био добар, поштен и веран. Спавао je увек
на куЪном прагу, свакога je од нас испраЬао до
куб не Kannje кад где по!)емо; а кад се враЬамо,
najao je од радости. Мене je нарочито волео, jep
сам га ja штитио. До1)е му Koj'nyr тако па се раз-
игра и nojypn пилиЪе, па xohe боме, ал’ онако у
шали и игри, и без зле намере, и да удави Koje
пиле. Разуме се, наша служавка Mapnja због те
ситнице дигне ужасну дреку, дохвати метлу па
окрене држак и испреб^а Нерона, те он скичуИи
оде и caKpnje се под клупу. Тада ja до1)ем, седнем
i<paj н>ега, метнем н>егову главу мени на колено,
милеем га и тешим га:
HeMoj да плачеш, Нероне, знам да те боли,
ал' проЬи he то!“
А Нерон ме гледа право у очи, а очи му пуне
суза.
Па зар не можеш, Нероне, да се уздржиш
да не удавиш пиле? Hrpaj се као човек мало са
пилиЬима, noTepaj их, потрчи. Ал' ти, брате, пре-
тераш у игри. Уздржи се други пут да те не би
тукли!“
Тако ja тешим и поучавам Нерона, а он ме
гледа право у очи, као да ме разуме.
123
Али и Нерон je према мени паяиьив. Кад се
мени тако деси па ме истуку, a ja одем на дрвл>а-
ник, завучем се тамо па плачем, а Нерон до1)е
мени, седне, наслони ми ceojy главу на колено,
па ме гледа право у очи и све ми изгледа као да
xohe да ми каже:
HeMoj да плачет, бато, знам да те боли, ал'
проЬи he то!"
Па кад га ja погледам и помилуем га, а н>ему
мило и чисто му читам из onnjy како и он мене
савету)е, исто онако као ja н>ега:
Па зар не может, бато, Kojn пут да научит
лекц^у, него вечито извлачиш батине, због тих
пустих лекцща? HoHrpaj се, не кажем да се не
поиграш са друговима, али ти, брате, претераш
у игри, па дигнеш сасвим руке од кн>ига. ‘Ajfle,
легни мало на кн>игу да те не би тукли!"
Ето, такав je био Нерон и тако смо се ja и он
слагали и волели. Чим ме je видео на вратима,
а он ми je притрчао и грдно се нешто умил>авао
око мене, као да je слутио да Ьемо се растати. Ja
сам га миловао и шаптао сам у себи: „Е Moj Не-
роне, Moj Нероне, ко he те одсад тешити кад те
Hcnpe6njajy метлом?"
И нешто ми се баш ражалило, па се вратим у
собу, jep сам се платно да ми се омекша срце, а
xajflyK не сме имати меко срце.
124
У1)ем у собу, па погледам CBoje кн>иге, због
Kojnx ето у ха]дуке одох. Прибрах све кн>иге, ве-
зах их каналом, па ми паде на памет да на пакету
штогод напишем. Узмем писалжу и на насловном
листу географ^е, Koja je била одозго, напишем:
Збоюм, книге,
Збо~юм, Moje 5puie!
He знам откуд ми испао стих, валща зато што
сам био ражалошЬен. Погледам лево, десно,
па би свако] ствари да кажем збогом, са сваком
ствари да се опростим, али све некако испада у
стиховима.
Тако спазим у прозору сестрину лутку, a ja je
гледам, гледам па joj кажем:
Душко 5ела, Moje hype 1луйо,
Кол'ко л' сам ши uytuaja косе йочуйд;
Кол'ко л’ йуша ja сам ше из1ребо,
Ломио ши и ноге и руке;
На шеби се за xajgyKe вежбд,
Па сад, ешо, одох у xajgyKe!
Па не само лутки него и другим стварима об-
раЬам се све у стиху. Тако, на пример, спазим
CBoj jacTyK, на коме спавам, па му тепам:
125
Moj jactUyue, о, Moj узыавниче,
Зар ше може когод да не воле?
Дивно ли caMja на шеби сйавб,
Нарочишо када нема школе.
Па тако сам се редом праштао од свих ствари
и свима сам говорио у стиховима, jeflHHO нисам
могао да направим стих лампи и шьуваоници.
Ето, тако ми je прошао Taj дан, а увече, на ве-
чери, морам признати, HHje ми било лако. Гле-
дам оца, набрано му чело од брига, a ja мислим
у себи: „Е, кад би знао, оче, да hem сутра добити
join jeflHy нову бору!" Гледам Majicy; вечерас наро-
чито добра и нежна према мени, вал>да зато што
сам остао код куЪе да радим школски задатак.
Гледам je, па ме нешто жао. Да ми je бар да могу
да joj полубим руку. А сестрица ми join каже:
Знаш шта, бато, сутра he доби Moje друга-
рице код мене. До1)и и ти после школе па да иг-
рамо, ако xoheui?“
„Е, кад би ти знала", мислим се ja у себи,
„какви другари мене 4ei<ajy сутра."
Joni више ме je ражалостила штрудла од ви-
тала.
— Знам да волеш штрудлу од вишала, — рече
ми Maji<a — а био си данас добар, па зато сам ти
направила.
126
Псцедем ja ]едно парче штрудле и jaBH ми се у
оку jeflHa суза; nojefleM друго парче и nojaBH ми
се друга суза; поведем Tpehe парче и nojaBH ми
се Tpeha суза, и да ми не рече отац: „Е, доста!" ja
бих, само због жалости, наставио join даjefleM.
Кад смо пошли на спаваше, ja уграбих при-
лику те пол>убих MajuH руку.
— Ex, ex, ех, откуд то? — зачуди се MajKa.
— Па, да ти кажем хвала на штрудли од ви-
шан>а.
— Е, ‘ajfle, ‘ajfle — реЪи he MajKa задовол>на —
па лаку ноЬ, синко!
— Лаку ноЬ, MajKa!
127
XIV
ОДМЕТАНэЕ
Нисам целу ноЪ спавао. Трипут сам се дизао и
задизао завесу на прозору да видим je ли веб сва-
нуло, па кад сам видео да je join мрак, ja се на-
ново врабао у постел>у. Пребацио сам покривач
преко главе, али нисам могао заспати; хил>аду
мисли су се рвале са мном.
Hajnocne, дигнем се и четврти пут, задигнем
завесу, и видим ноб се растирала и избледила,
а уто nyjeM и нашега певца из дворишта, трипут
кукурекну. Ja се тихо, све на прсте дигнем, да ме
не би ко чуо, па пошто сам полако, полако отво-
рио врата, да не шкрипну или да брава не шкл>о-
цне, иза!)ем у ходник. Maji<a je синоб у орману до
врата оставила сир, KojH je остао од вечере, a Taj
се орман не закл>учава. Отворим га, па како сам
join синоб спремио новине, узмем два парчета
сира, два парчета штрудле од вишан>а и, jeflaH по-
веби комад хлеба, па направим пакет.
Вратим се затим у собу, од Koje сам врата оста-
вив отворена, па се на брзу руку обучем, а ципеле
128
узмем у руке. Нисам смео у соби да их облачим,
jep би лупале, него у дворишту.
На]теже ми je било да отворим врата у ход-
нику, нешто су се тешко отварала, али Hajaafl ус-
пем и то, те иза!)ох у двориште и осетих како ме
запахну свежина зоре Koja се буди веЬ. Наслоним
се на зид, те обучем и ципеле, уто ми при1)е и Не-
рон и ja га помиловах не говореЬи му ништа, па
се онда упутих KanHjH до Koje ме Нерон испрати.
На KannjH, join jeflHOM, освртох се да погледам
за собом, прекрстих се, па у име бoжje, не ос-
врЬуЬи се више за собом, notjox.
Зора je све више ocвajaлa, неЬе проЬи ни ми-
нут-два па he пробити први сунчеви зраци. Jy-
тарн>а свежина изазивала je код мене jesy и ми-
сао како би било npnjaTHO join мало у постел>и
полежати. Али дужност je дужност, а за ту дуж-
ност ме join и заклетва везуде. Ишао сам храбро и
смело напред.
Кад сам стигао пред млин, веб се први зрачак
сунца помолио, али je join увек била рана зора.
Звизнуо сам, и из млина се одазвао звиждук, а то
значи да je Арамбаша eeh на своме месту. У1)ем и
затекнем тамо Чеду и ГлуваЬа. Чеда мет’о неку
шубару на главу, мора да je то зимска шубара
н>егова оца. Истина, лето, вруТшне су велике,
али тако са шубаром више личи на ‘арамбашу.
129
На лечима му jeflHO мало секирче, оно koJhm
наше Majxe у ку)ни ceijKajy месо; везао га кана-
лом на два Kpaja па пребацио на ле!)а као пушку.
Одиста je страшан изгледао, прави ‘арамбаша.
Мало затим, стиже први Цврца, па онда
Дрон>а, а ни]е прошло ни колико си длан о длан
ударно, ево их звижде спол>а и Врабац с Тртом.
Сви смо на окупу. Арамбаша нас премери па
рече:
— ‘Ajfle, браЪо, прекрстите се, па да по1)емо!
Прекрстисмо се и кретосмо. Арамбаша иде
напред, а ми за н>им. Нико ни реч не говори, jep
нам je Арамбаша пред полазак забранио да гово-
римо.
Чим смо напустили и последн>у варошку кубу,
ми се дохватисмо винограда, те све неким ма-
лим сеоским путевима и стазама. Кад уза1)осмо
на jeflHy малу ширину, ми застадосмо мало да се
одморимо.
Тек ту проговорисмо гласно:
— Bpaho, — рече нам Арамбаша — ми ето
покоем© и сад веЬ натраг не можемо. Ако бог да
и cpeha jyHanKa, неЬе проЬи ни три дана, а ми
Ьемо постати славни. О нама he се чуда причати
и задрхтаЪе цео наш округ од страха и трепета.
Ми, задовол>ни што смемо сад да разгова-
рамо, узесмо jeflaH другоме да причамо како je
130
ко побегао од куЬе. И све су приче биле сличне,
сви су готово тако поступили као и ja што сам,
jeflHHO Цврца што je кроз прозор побегао.
Кад се тако мало одморисмо, а Арамбаша
рече:
— Е, ‘ajfle, браЬо, да креЪемо дал>е! — и nolje
напред.
Дан веД увелико ocBojno; сунце се веЬ открило
те обеЬавао леп и сунчан дан.
Сад смо веЬ измакли иза последних винограда
и хватамо се неке уске стазе на падини и идемо
све jeflaH по jeflaH, jeflaH за другим.
— Па што си морао кроз прозор? — питамо уз
пут Цврцу.
— Ех, што сам морао! Moj отац никад кл>уч од
спол>них врата не оставлю у брави, веЬ га узме со-
бом. Да чекам н>ега нисам смео, него сам ja join
синоЬ спремио Taj план и join синоЪ сам отворио
прозор па га онако притворно, jep да сам оставио
за jyrpoc чули би да отварам.
— А да те je спазио ноГши стражар? — пита га
Врабац,
— На то нисам ни мислио! — вели Цврца па
наставл>а пут.
Сад смо ушли веД у неку шуму. Hnje велика,
нема столетних храстова, али je ипак шумица,
па нам je добро дошла хладовина, jep je сунце
131
увелико веЬ освежило те смо се почели зно]ити.
Доста дуго смо ишли кроз ту шумицу, па опет
избили на ледину, те ]едном косом пошли да
се пен>емо. Пред нама je била планина обрасла
густом шумом. Сви смо некако предосеЬали да
je то планина Koja he убудуЬе бити наша куЬа.
Арамбаша je ишао тако поуздано напред, као да
му je свака стаза, свака стопа и сваки жбун по-
знат, иако je и он први пут залазио овамо.
За1)осмо и у ту велику шуму, пен>уЬи се join
увек, али са великим тегобама, jep сад Beh HHje
било стазе и ми смо се верали кроз травугъину и
заплитали о сухо гран>е. Не знам колико смо тако
ишли, док не избисмо на jeflHy малу чистину, где
нас Арамбаша заустави.
— Растоварите се, овде Ьемо се одморити
и прихватити се мало. Hnje join подне, али he
скоро! — рече нам, па први он седе на траву и
стави CBoj пакет и секирицу icpaj себе. Ми сви
jeflea дочекасмо, jep, боме, и уморили смо се
и изгладнели. Поседасмо по трави и стависмо
сваки преда се CBoj пакетиЬ те да jefleMO.
Да je само неко могао завирити у те паке-
тиЬе, шта све не би видео. Дрон>а je одиста по-
нео три кувана jaja и jeflHO парче пите од меса
и комадиЬ хлеба. Врабац понео сира и суве
шл>иве, а Трта само повелики комад хлеба, али
132
je зато понео нож, вшъушку и кашику и уз то join
салвету, да има чиме обрисати уста кад се Hajefle
хлеба. Цврца je понео мало парче сува меса и
jeflHy кесицу бомбона; ГлуваЬje понео три кифле
и jeflHy Kyrajy сардина.
Шта je да je ко имао, тек слатко смо jenn, па
тек кад смо утолили глад, почели смо се CMejaTH
jeflaH другом. Нарочито смо задевали Трту што je
понео салвету. Врабац je чак од jeflHe мале гран-
чице направио котуриб па му га дао:
— Ето ти — вели — прстен, па caenj салвету и
метни у н>ега да се no3Haje да je то TBoja салвета,
те да се не би измешала са осталима.
Кад смо завршили ручак, а Арамбаша he нам
реЬи:
— Дедер, 6paho, да видимо како CTojHMO са
opyжjeм; чиме je ко од вас наоружан те да знам
на шта могу рачунати? Ето ja, 6paho, имам ову
секиру, то je Moj, ‘арамбашки знак. Ова секира,
иако je мала, у Mojoj руци je врло опасно opyжje.
Ja могу н>оме jeflHHM замахом да одсечем волу
главу. Дедер да видим шта ви имате?
Ми се сви збунисмо кад нас то упита.
— Ja имам перорез! — рече Врабац и извуче из
цепа jeflaH стари прл>ав перорез.
— А ти? — окреЬе се Арамбаша ГлуваЪу.
— Ja немам ништа.
вз
— А ти ? — окрете се Трти.
— Ja имам нож и витьушку.
— И кашику! — дода]е Врабац.
— А ти? — окрете се Арамбаша мени.
— Ja имам само ]едну иглу.
Дрон>а и Цврца нису тако1)ер имали ништа.
Такво стан>е наоружаша забрину Арамбашу, па
узе да размишл>а.
— Ти, Трто, задржи себи нож, — реЬи he Арам-
баша — а вил>ушку да] ГлуваЬу. Вюьушка може да
буде добро оруж]е, нарочито кад се на!)еш с не-
при)ател>ем прса у прса.
Трта послуша и даде вил>ушку ГлуваЬу.
— А вас тро]ица, — окрете се Арамбаша мени,
Цврци и Дрон>и — ‘а]де подите са мном у шуму
да на1)емо Kojy батину. НаоружаЪете се засада
батинама, док после прве пл>ачке не до!)емо до
ору ж] а.
Ми notjocMO за шим, те он у шуми оним се-
кирчетом окреса гран>е, садел>а и даде нам сва-
коме по ]едну батину.
Кад смо се вратили, таман je сунце ударило у
потил>ак, те он нареди да креЬемо дал»е. Тако, сад
веЬ потпуно наоружани, по!)осмо са овога првога
одмаралишта.
134
XV
У ГОРИ ХАДДУЦИ
Нисмо join врло дуго ишли па наи1)осмо опет на
jeflHy чистину, око Koje je шума мало прорежена,
те се може и догледати донекле око себе. Арам-
баша стаде ту и узе онако зналачки испитивати
место. Не говореЬи нам ништа, он за!)е у шуму
лево, па за!)е десно, замисли се join мало па од-
лучи:
— Овде he нам, 6paho, одсад бити састанак и
сталан логор Hanioj чети.
Сви погледасмо око себе, и свакоме у томе
тренутку паде на памет мисао: дакле, ту, то je оно
што смо желели, оно што смо сашали на храсто-
вом стаблу? Сада смо дакле у гори xajuynH! Овде
Немо, дакле, ми, будуби орлови планински, да
сави)емо себи гнездо; ово je одсад наш дом, наша
држава, наша царевина; одавде Немо ми госпо-
дарити, одавде задавати страх и трепет на све
стране света?
Из тих мисли и caftapnja пробуди нас глас
Арамбашин. Он поче да H3flaje прве наредбе.
135
— Истоварите се овде!
Ми спустисмо на земл>у ceoje цепне мара-
мице, у Koje смо завили join оно мало сира и
хлеба, колико нам je од ручка остало.
— Ти, Миле, — окрете се он Врапцу — узми
Дроьу и Цврцу собом, па защите у шуму те сабе-
рите што више можете дрва за ватру. Понесите и
ово Moje секирче, те да одсечете грану ако треба!
Врабац, Дрон>а и Цврца дигоше се из тих стопа
те за!)оше у шуму.
Мени и ГлуваЬу нареди Арамбаша да испи-
тамо околину, те да видимо има ли где у близини
воде, па и ми за1)осмо у шуму. Арамбаша са Тр-
том остаде да уреди логор. Он одреди место где
he се ватра ложити и нареди Трти да Hatje и до-
несе камен>е Koje he служити место узглавника
при спаван>у. ГлуваЬ и ja смо, боме, подуже лу-
тали, али нигде воде, ни потока, ни извора. Hajno-
сле, кад смо малаксали, вратисмо се без успеха.
— Не умете да тражите! — л»ути се на нас
Арамбаша. — Како може бити планина без воде?
Сутра зором претражиЬу ja целу планину.
Уто почеше да стижу и они други, сваки са
бременем дрва на лечима.
— Има ли тамо joiu дрва? — пита Арамбаша.
— Пуна шума поломл>ених грана! — вели
Врабац.
136
— E, ‘ajre онда сви, те свако нека натовари
по jeflaH добар бремен, jep ово je мало што сте
донели.
Одосмо сви у шуму за Врапцем, те понесосмо
колико je ко могао.
— ХоЬемо ли да ложимо ватру? — пита Вра-
бац.
— Не join, рано je, тек кад за?)е сунце — вели
Арамбаша. — Него, дедер, noceflajTe сви, да одр-
жимо jeflaH савет.
Он седе први, Kpaj оног места где je одредио
да буде ватра, а ми сви поседасмо у круг, те да
почнемо први xajjjynKH савет у планини.
— Bpaho, — почеЬе Арамбаша — од овог часа
почин>е наш xajuynKH живот. Ми смо jyrpoc рано
напустили CBoje Kyhe и сад се тамо Beh, у nenoj
вароши зна да смо отошли у xajuyi<e, а сви су се
преплашили и стрепе, jep не 3Hajy шта их чека.
Зато ми, 6paho, треба да отпочнемо рад. Ja hy
вам изнети шта ja мислим да предузмемо, а ви
ми кажите ако ко од вас има какав план.
Ту Арамбаша yhyra и погледа нас све редом,
па кад виде да ми сви Ъутимо, а он настави:
— Ja мислим, 6paho, да Hohac join не преду-
зимамо ништа. Треба да се одморимо, треба
да упознамо добро шуму и сву околину, па тек
онда да почнемо рад. А сутра на ноЬ, ако бог да,
137
приступиЪемо делу. ПослаЬемо поуздану стражу
на друм и, кад наи!)у каква путничка кола, стража
he да звизне трипут. Сви Ьемо, наоружани, поле-
тети као соколови и напашЪемо из заседе. Кад
наи!)у кола, ти hem, ГлуваЬу, испасти пред кола,
jep ти си на]бол>е наоружан, имаш вил>ушку.
Crahem пред кола и грмнуЬеш: „CtoJ, ни корака
дал>е!“ Али, знаш, то мораш тако да грмнеш да се
комбат уплати и да одмах испусти дизгине.
Глуваб погледа у вил>ушку, Koja му je била за
nojacoM, погледа у све нас редом, па покуша да
грмне: „CToj, ни корака дал>е!“ али, како му HHje
испало за руком, то узе да понавл>а и да се вежба.
А Арамбаша настави:
— Кад кончат испусти дизгине, ти hem опет
звизнути и ми Ьемо искочити из заседе. Ти hem,
Дрон>о, одмах дочекати кон>е за дизгине; ти,
Врапче, отиЬи hem позади кола да не би ко од
путника искочио тамо и побегао. А ти — окрене
се Арамбаша мени — craheui пред кола и ви-
кнуЬеш путницима: „Силази."
— Ja? — запитах престравл>ено.
— JecT, ти — потврди Арамбаша.
— А ако у колима буде професор географ^е?
— запитах ja са страхом.
— Ама какав професор географ^е? — чуди
се Арамбаша. — Шта има он посла у колима? У
138
колима Mopajy бити HajMaite два богата трговца,
Kojn се Bpahajy са вашара где су продали стоку,
и сад носе куЬи пуне кесе злата. Кад ти, дакле,
викнеш: „Силази!" та два богата трговца сиЬи he
с кола. Тада hy се ja nojaBHTH и погледати мрко,
тако мрко, да их npotje jesa целим телом. Тада hy
ja викнути: „Паре или живот!"
— А ако они не даду паре? — пита забринуто
Трта.
— Ако не даду, тада Ьемо их напасти. Ти Ьеш,
Цврцо, искочити на jeflHora.
— А ако ми он опали шамар? — пита Цврца и
чеше се веЬ унапред за уветом.
— Па ништа, зашто си xajflyK? Зар наше старе
нису набрали на кол>е, па су то они подносили, а
ти не можеш jeflaH шамар.
— Па могу, HHje да не могу! — као правда се
Цврца.
После узе Арамбаша да нам o6jaunbaBa како
Ьемо затим делити благо и што Ьемо све купити
за то благо. На првом месту тражио je за себе
калпак и одело све златом опточено, jep он, вели,
као ‘арамбаша мора бити тако обучен. Доцн^е,
кад га oneeajy у HapoflHoj песми, не могу да му
oneeajy почупану шубару и поцепане панталоне
какве сад има на себи, веЬ мора имати самур-
калпак и мор-доламу златом опточену.
139
Врабац изнесе други ]едан предлог, Kojn смо
сви са пажнюм слушали. Он рече да би бол>е било
да ми богате трговце оставимо на миру; нека иду
с милим богом. А он, вели, HajBHine би волео када
би наша чета сишла у варош, па да нападнемо
гимнази]у.
— Па шта има у гимназии да се пл>ачка; она]
стари глобус, поцепане мапе, креда и сун1)ери,
ето то je све! — вели Арамбаша, и CMeje се
Врапцу.
— Ja сам зато да ми ударимо на гимнази]у и
да ошъачкамо оне записнике у Koje ynncyjy 1)ачке
белешке, па да лепо у н>има поправимо себи
оцене.
— Ух, много ти то вреди, а кад до!)е испит? —
пита Цврца.
— А кад до1)е испит, а професор he да поми-
сли у себи: „Море, ово je xajflyic, да ja н>ему дам
добру белешку, да га скинем с врата, jep тешко
мени ако ми се он попне на врат!"
— HHje само добру белешку, него и примерно
владан>е. Кад си xaj/ryK, право je да ти да при-
мерно владагье! — подсмева му се ГлуваЬ.
И док ми тако разговарамо и KpojHMO пла-
нове о будуЬим подвизима дотле веб и сунце
поче седати, а из горе попухивати свежи вечерн>и
ветриЬ.
140
— Дедер, браЬо, да повечерамо док je joui за
видела! — предложи Арамбаша и сви одмах раз-
висмо CBoje пакетиЬе, па халагоьиво пождерасмо
све што je остало од ручка. Трта je чак полизао
старе новине у Koje je био завис сир.
— Баш имаш xajflynKH апетит! — вели му
ГлуваЬ.
— Имам, — npH3Haje Трта — ал' немам више
шта да jefleM.
— Спремите сад ватру! — Hapetjyje Арамбаша.
И сад се сви предадосмо послу: jeflHH ломе
гране, други их слажу на гомилице за потпалу.
.Тедва смо чекали да наложимо ватру. То нам je
некако изгледало право xajflynKH, кад поседамо
око ватре.
— Подложи! — Hapetjyje Арамбаша Цврци.
— Не знам да л’ могу гдегод, овде у шуми, да
на1)ем старе новине? Moja MajKa увек подлаже
ватру старим новинама — вели Цврца.
— Ама где Ьеш у планини наЬи старе новине?
— вели му ГлуваЬ.
Ja се сетих да сам Moj пакет завио у старе но-
вине, па их дадох Цврци, он их утури ме!)у гране,
упали шибицу, пламен дочепа суву гранчицу, и
сад полегасмо сви по земл>и те почесмо из све
снаге дувати и распиривати пламен.
Суво гран>е поче пуцкетати и пламен се изви
високо, а ми сви весело кликнусмо, као да смо се
141
веЬ дочепали школских протокола и поправили
оцене у н>има.
— Ух, 6paho, — узвикну Арамбаша лебдеЪи
погледом за пламенем — зар ни]е то дивно бити
xaj/iyK? Join да нам je сад гуслар, па да нас опева.
— Па ево Врабац — реЪи he Дрон>а.
— JecT, он нам je веб певао уз гусле.
— Да изаберемо Врапца за гуслара — пред-
ложи ГлуваЬ.
— А знаш ли саставл>ати песме? — пита Арам-
баша Врапца.
— Знам! — одговара Врабац поуздано.
— JecT, зна! — floflaje Дрон>а пакосно. — Ал’
покраде све из читанке.
— Па покрадем, — вели Врабац — али ja то
вешто саставим, а ти не умеш ни то. Ево, имам ja
и у цепу }едну песму, jyne сам цео дан седео код
icyhe и саставл>ао je.
— ‘Ajfle, ‘ajfle, чита} — кликнусмо сви весело
и Врабац извади из недара два листа из кншжице
школских задатака, наслони се ближе пламену
да може видети, jep сунце веЬ утону и поче први
сумрак да се навлачи, и узе нам читати:
Боже мили, иуда великого!
Кад се luhauie йо земл>и CpSuju,
По Cp5uju земл>и да йреврне
142
И да gpyJa насшану времена,
Одмешну cejegna чеша мала,
Чеша мала али одабрана.
Одмешну се iopu у xajgyKe.
Ja да muje сшаши йа Тледаши,
Сваки дунак 5ол>и од gpyioia,
Ал' пред сейма Брбо Арамбаша,
}унак какво! надалеко нема;
На 1лави му црна шубарина,
На ноюма йлаве йаншалоне,
А очи му ceeajy ко мун>е,
Над очима наднеле се eefye,
Те он кроз н>их мрко uouiegyje;
Мрки брци йали йо рамену...
Код тих речи Цврца гурну йогом Дрону, ко]и
je седео до н>ега. То je он, разуме се, кришом учи-
нио, али оштро, Соколове око Арамбашино опа-
зило je.
— Не подгурку] се, Цврцо, — добаци му Арам-
баша строго.
— Ja то... — збуни се Цврца — мислим, знаш,
претерао je Врабац, jep ти немаш бркове.
— Па немам их, знам ja да их немам, али то
je због песме. У песми се увек за jyHana мора да
каже да има бркове.
— Па jecre! — извин>ава се Цврца.
143
— Настави! — Hapel)yje Арамбаша Врапцу, а
oeaj дал>е чита:
Ja да uiuje сшаши йа гледаши,
Кад он мйдан с Машамушом дели,
Два jynaKa, обадва]еднака,
Под н>има се црна земл>а шресе
И удара море о бреюве.
Па се носе лешн>и дан йо йодне,
Док се Брби срце не разшра,
И удари пламен из ноздрва,
Сйусшише се eelje над очима,
3acujaiue мун>е из ouujy,
А удари йена наусшима.
Па он 1рли руком Машамушу.
Како la je лако об1рлио,
Прийуцаше косши Машамуши,
Па ia Брбо йреко себе баца,
Те он йада у зелену шраву,
И овако цвили у невол>и:
„Блаю шеби, Брбо Арамбашо.
Од шеб' нема eeheiajynaKa!"
Чеда од задовотьства превуче руком преко
усана, као да глади бркове и добаци Врапцу:
— Море, па ти умеш то лепо да саставиш!
— Па уме, дабоме, — floflaje Дрон>а пакосно —
кад он чува све старе читанке.
144
— Не кажем, има и из читанке, — брани се
Врабац — али има што сам и сам саставио. Ево у
читанци нема за Матамуту.
— Бога ми, добро je — понавл>а Арамбаша. —
А има ли join?
— Има! — вели Врабац.
— Па ‘ajfle, 4HTaj дал>е!
Врабац настави да чита:
А да tuuje сшаши йа видеши
Све jyHane у чеши Брбино],
Сваки jynaK боли од другого.
Tyje Diyeah, xajgyK гласовиши,
KojuHO jey борбама пушим
Скино досад дванаесш шурских глава.
— Уха! — разлеже се са свих страна.
— Па то у песми! — брани се ГлуваЬ. — У пе-
сми то мора тако да се каже.
— 4HTaj дал>е! — Hapetjyje Арамбаша, а Врабац
чита:
Ту)еДрогъа, xajgyuuna сшара,
Од ког дршЬе цела гимназща,
Гимназща и сви йрофесори...
— Уха! — опет узвик.
145
— He прекида]! — Hapetjyje Арамбаша. — Чи-
та] дал>е.
Tyje Цврца, jynauKo колено,
KojuHO je трдно йройашио,
Преживео муке свакодаке;
Пре но оде тори у хаддуке,
Каишем му ле!)а исписана,
И глобуса обе хемисфере.
Трта се пакосно насме]а, али га пресече Арам-
баша строгим погледом, те Врабац настави:
Tyje Врабац, jynaK нада сейма,
Блаю Majau Koja та родила!
Нема шота ком одолеш' Hehe,
Не 5oju се никота до бота.
Где он upofye шу шрава не ниие,
Он йотледом коси и обара;
Пред н>им gpiuhe цела шурска eojcKa;
Jaoj оном коме на сну gofye,
А камоли да му шака йадне!
— Е, е, претера, претера! — чу се општи узвик,
па да видиш и сам Арамбаша пристаде уз то:
— Претерао си, брате! — окрете се он Врапцу.
— Па то je због песме! — брани се Врабац.
146
— Па и због песме je много! — ociaje упоран
Арамбаша. — Него ти то да скратиш.
— Je л’ све да скратим? — пита Врабац.
— Не треба све! — вели Арамбаша. — Оно ра-
Hnje je врло добро, ал’ то што се тебе тиче, то да
скратиш.
Врабац се Hafje увре!)ен, сави xaprajy, метну je
у цеп и не хтеде да чита.
Ми дигосмо главе, jep смо се били повили слу-
uiajytiH Врапчеву песму, и обазресмо се око себе
и сагледасмо Hoh. УЪутасмо, обузети сви jeflHOM
истом мишл>у. Земл>а, небо, шума, Hoh... Нико ни
речи не проговори, нико ни да зине; погледасмо
се само ме!)у собом и сретосмо се мислима. 1едва
у неко доба, тихо, шапатом, више у себи, изусти
Сима ГлуваЬ:
-Hoh!
147
XVI
ПРВА БОРБА
Hoh.
УЪутали смо сви као заливени, или и ако про-
говоримо, а ми шапЬемо, као да се 6ojHMO да не
пробудимо кога. Hlanhe и сам Арамбаша.
— Xohe ли ово дуго тра]ати? — шапЬе да се
]едва qyje Цврца.
— Koje? — пита ГлуваЪ опет шапатом.
— Па Hoh.
— Дуго! — одговара ГлуваЬ.
— Ja не волим ноЬ — вели Цврца и видиш
нешто му игра у гласу.
— Ни ja! — вели ГлуваЬ.
То тако две-три речи, па опет настане бутагье
и мукла тишина, и сви мисле jeflHy исту мисао,
Kojy не CMejy да исповеде.
ПочеЬе разговор Дрон>а, али тако као и сви
остали:
— А има ли кога ноЬу у шуми ?
— Кога може бити? — храбри се као Арам-
баша, а и н>ему се као нешто мало стегло грло.
148
— Па тако, je л' има живих створова? — наста-
влю Дрон>а.
— Кад се зна да има овде xajjjyica, нико не сме
да при!)е шуми ноЬу! — одговара Арамбаша.
— А звери? — пита Врабац.
— Звери ноЬу cnaeajy! — тврди Арамбаша, а
као и н>ему npeneTajy бриге преко чела.
Па уЬутасмо опет, а тек he усред тишине Трта
прошаптати:
— А о поноЬи?
— Шта о поноЬи? — пита Арамбаша.
Трта не одговори, HHje имао храбрости да од-
говори, а ни Арамбаша га не запита дал>е. Сви
смо знали шта то Трта мисли о поноЬи, и свима
нам затрепери срце и диже се коса на глави.
Свима нам падоше на памет оне 6aji<e, Koje су
нам малима причале Majice о вештицама и 3Maje-
вима, KojH се icpnjy по дубоким шумама. Бадава
су нам учители и професори доцн^е казивали
да су то све само приче, измишлене приче, ипак
се овога часа код нас cenjy jaBH то сеЬан>е и све
нас обузе jesa. Сад тек уЬутасмо, па нити гово-
римо, нити главе дижемо, веЬ жмуримо да не би
гледали око себе.
После дугог Ьуташа Арамбаша проговори:
— Нема шта да се 6ojHMO, ми смо оружани!
Нико му не одговори ни речи, нити диже главе,
а он nohyra дуже времена, па опет прошапта:
149
— Па jecT, не треба да се бсуимо!
Ама тек што он прошапта ове речи, а у шуми,
иза наших ле1)а, шушну нешто. Ми задрхтасмо
сви и про!)е нас нека грозница целим телом.
Ja хтедох да цикнем, али не могох, стегле ми
се вилице, па не могу ни да отворим уста. Глу-
ваЬ, видим, гледа разрогачено у Арамбашу и
мрда нешто устима, али му не излазе речи на
уста. Стегао му се глас па не може да изговори
HnjeflHy реч.
Арамбаша престравл>ено погледа на ону
страну, одакле je шушан» долазио, али уто поче
да се ломи гран>е тамо у шуми. Арамбаша скочи
први и дрекну:
— Бежите, браЪо!
Па кад клисну низ ]едну падину, ама као да си
га из пушке избацио. Ми сви за н>им. Боже гос-
поде, што je то била трка, а одузеле нам се ноге
па не можемо да трчимо, него посрЬемо, крхамо
се, падамо и опет се дижемо. А немамо више ни
даха у грудима, па не знаш xoheni ли жив стиЬи
Арамбашу, а он измакао некаквих триста метара
испред нас. Hajaafl, када и он малакса, дочепа се
jeflHora храста, па се успе уз н>ега као мачка и
проби се кроз гран>е, те оде на HajBHiue врхове.
Док ми стигосмо под храст, чу)емо н>ега озго:
— За мном, 6paho, cnacaeajTe се!
150
Jao, бого мили, што настаде гужва и гуруава
ко he пре уз храст! Дочепао га се први Трта, па
се попео тако за ]едан метар, па стао од умора,
а закопчао се за храст па га не пушта. ГлуваЬ га
дочепа за тур па га сроза на земл>у, и стаде join
на н>ега и успуза се уз храст. Ja за уим, за мном
Цврца, па Врабац, па Дроуа, а Трта се попе по-
следуй.
Поразмештали смо се по гранама, а Арам-
баша чучи на врху храста.
Врабац, мада га je страх обузео као и све нас,
не могаде ни у овоме onajHOMe тренутку да опро-
сти Арамбаши што му je малопре рекао да скрати
песму Koja му опева jyHauiTBO, па диже главу, по-
гледа више себе, у врх храста и рече:
— А ти, Арамбашо, први клисну?
— Ja, je л' ? — избрецну се Арамбаша. — Море,
реци хвала што сам вам спасао главе. Ви и не
знате колика je опасност била; HajMaye их je сто-
тина оружаних пушака било тамо. Видео сам их,
сви HMajy пушке, а ми немамо ватрено opyжje.
Кад бисмо се борили прса у прса, ja бих примио
борбу, али нисам смео да примим са ватреним
opyжjeм.
— Па они he нас и овде побита! — гун1)а ГлуваЬ.
— Нас he побити, — floflaje Врабац — али
Арамбашу не могу, отишао je на врх храста.
151
— Ja сам се попео овде да осматрам Henpnja-
тел>а.
— Кад опкоде храст па npnnyuajy, падаЬемо
као зреле крушке! — гун!)а и дал>е ГлуваЬ.
— Мир! — узвикну Арамбаша. — Не говорите
да се не одамо!
Сви уЬутасмо и уперисмо погледе тамо ода-
кле смо побегли. Са храста, ко]и нам je дао заш-
тите, лепо се догледала наша ватра, Koja се сад
разбуктала, па пламен палаца и осветл>ава целу
шуму уоколо. Сви се загледасмо да видимо
хоЬемо ли под светлошЪу пламена опазити не-
пр^ател>а.
Мир, тишина, ништа се не види. Ми напре-
жемо очи и дал>е и гледамо нетремице тамо.
После дужег времена ГлуваЪ први сагледа и
прошапта:
— Ja видим нешто!
— И ja! — floflaje Дрон>а.
— И ja! — floflaje Врабац.
Сви напрегнусмо очи join више. У nyHoj свет-
лости пламена jacHO се оцртавала нека четворо-
ножна животин>а.
— Оно je крава! — реЪи he Цврца.
— HHje крава, него кош! — floflaje ГлуваЪ.
— Изгледа да je кон>, можда je BojcKOBotja cja-
хао! — вели одозго, са врха Арамбаша.
152
Опет yhyracMO, nocMaTpajyhn ону животшьу
иза пламена, док Цврца не кликну:
— Па оно je магарац!
— Jecre, jecre! — викнусмо неколико нас, jep
се сад Beh jacHO видело да je магарац.
— Ама, да ли je магарац? — пита join увек
Арамбаша.
— Jecre! — вичемо сви сад утл ас, jep се одиста
лепо видело при светлости пламена.
Арамбаша nohyra, nohyra мало, па онда, из-
гледа, као да се на нешто велико и важно одлучио.
Он je добро осетио да му je због малопре1)ашн>ег
бекства пао нешто мало углед ме!)у нама, па je сад
хтео пошто-пото да га врати и поче врло свечано:
— БраЪо и jyHann! Ми не можемо остати овде
на дрвету читаву Hoh. Може ко заспати, па пасти
с дрвета као зрела крушка. Морамо, дакле, нешто
учинити. Ja сам се решио на jeflaH корак, па ма
како опасан по живот био. JeflaHnyr се живи и je-
данпут се мре. На муци се no3Hajy jyHann. Одлу-
чио сам да си!)ем с дрвета, и не тражим од вас
да помете сви за мном. Кога je страх нек’ остане.
СиЬи hy и учинити jypniu на непри)ател>а, па
макар их тамо било и две стотине. Ко he дакле,
6paho, са мном?
Сви пристадосмо да поземе, jep смо сад Beh
били потпуно уверени да тамо нема ни сто ни
153
двеста непр^ател>а, него свега jeflHO jeflHHO ма-
гаре. Па зашто онда не бисмо били и ми jyHaqn
на рачун магаретов?
Кад виде Арамбаша да се сви одазивамо, а
н>ему као да HHje било HajnpaBHje, HHje желео да с
н>им поделимо славу yjyHauiTBy.
— Па добро, — рече — ja вас не зовем, али ако
хоЬете!
И он си!)е с дрвета за две-три гране ниже, да
нам буде ближе, и поче нам казивати CBoj план
за напад:
— Ja hy, 6paho, напред, нека мене прво сна!)е
што je сужено. А ви се држите мало по страни,
да ми прискочите у помоЬ ако до невол>е до!)е.
ИЬи Ьемо полако, тихо, и то све четвороношке.
Тако xajflyijH увек иду кад xohe да изненаде не-
при)ател>а. Уз пут ни речи. Кад стигнемо на лице
места, ja hy вам дати знак и ви here сви полегати
по земл>и, a ja hy да се привучем што ближе не-
пр^ател>у, па hy у}еданпут, као тигар из заседе,
арлаукнути као звер и скочиЬу пред непр^ател>а.
JecTe ли разумели, 6paho?
— JecMo! — одазвасмо се сви.
— Е, добро, нека нам je бог у помоЬи! — И
Арамбаша скиде шубару, па се прекрсти, а то
исто учинисмо и ми сви остали.
— Е ‘ajfle 6paho! — рече Арамбаша и notje низ
дрво. По1)осмо и ми сви остали jeflaH по jeflaH.
154
Када смо били на земл>и, Арамбаша метну
прст на уста и прошапта нам:
— Лези и ни речи више! — па он први леже
четвороношке, а учинисмо и ми тако, и сад notje
чудна чета ха]дучка на четири ноге. Изгледали
смо као мало стадо оваца. Арамбаша напред као
ован, а ми за н>им као овце.
Ишли смо тако, ишли смо приближава]уЬи
се све више ватри. Када смо били ]едно стотину
метара далеко Арамбаша стаде, окрете нам се
и даде знак да ту останемо, и да полегамо по
земл>и. Ми учинисмо како je наредио.
Ми погледасмо, а он крете четвороношке
дал>е, примаче се ватри па леже и он на земл>у.
Лежао je тако, лежао, а ми као без душе, све нам
дршЬе срце од узбу!)ен>а, па не смемо ни да ди-
шемо.
У}еданпут мрклу ноЛну тишину проломи стра-
шан арлаук, као лав кад рикне, а ми кроз ону по-
лусветлост од ватре спазисмо Арамбашу како
скочи као тигар, стаде пред магаре и викну:
— Llpeflaj се!
Магаре не одговори ништа.
— Ilpeflaj се, ако ти je мила глава на рамену!
— рикну поново Арамбаша.
И магаре одиста диже увис уши, као оно Boj-
ници у рату што дигну руке увис, кад xohe да се
предаду.
155
Арамбаша се окрете победоносно к нама,
звизну ха]дучки и кликну раздрагано:
— Овамо, браЬо, победа je наша!
Ми прискочисмо сви, и затекнусмо тамо
i<paj ватре: Арамбаша и магаре гледа]у се очи у
очи као два противника. Арамбаша стрел>а пог-
ледом, а магаре пости!)ено, вал>да што je по-
белено, час гледа у Арамбашу, а час обара по-
глед у земл>у.
Арамбаша седе уморан Kpaj ватре и чарну je.
Поседасмо и ми сви остали.
— Е, ово, браЬо, беше жестока борба! — рече
Арамбаша.
— Па jecT, — вели ГлуваЬ — ал’ магарац.
— Ако je магарац — л>ути се Арамбаша. — Ja
сам ударно као да их je стотина, шта ме се тиче
што je магарац. Требало je имати срца па уда-
рили. Ово, ти, Врапче, треба да ставиш у песму.
— Па може, — вели Врабац — могао бих само
да променим речи па да метнем овако:
„Ja да ши je сшаши йа итедаши
Кад он ме!дан с ма!арешом дели,
Два]унака обадва]еднака..“
— А, не тако, буни се Арамбаша. — Откуд ма-
гаре jyHaK? То HeMoj тако, него друкче.
156
После Арамбаша поче опширно да прича како
je престао да дише; како je чекао да му се про-
буди и друго срце, како je осетио кад су му заи-
грали мишиЬи и како je тад у себи рекао: „На-
пред, Брбо, па или смрт или слава!" и скочио je на
непр^ател>а.
То н>егово хвалисан>е нисмо слушали само ми,
Beh и магаре, jep и оно се сад придружило нама
па crojH Kpaj ватре и гледа нас све редом. Као да
би хтело реЬи: „Баш добро те се на!)осмо овде;
био сам сам у шуми па ми било досадно, а сад
бар имам друштво!"
157
XVII
МАГАРЕТОВА ИСПОВЕСТ
Арамбаша je и дал>е причао о своме ]унаштву, а
ми смо слушали. Слушало je и магаре. Мене са-
владао сан, али ми страх не да да заспим, веЬ
ми само naflajy капци на очи, и ja их непрестано
трл>ам да не бих заспао.
У таквом полусну слушао сам магаретову
исповест. Да ли нам je оно то одиста говорило,
или сам ja то сан>ао, ево ни сад не знам, али,
брате, као да га сад слушам. При!)е корак-два
ближе, у!)е потпуно у наше друштво, па поче да
нам говори:
„Ево и ja hy у ваше друштво, биЬемо одсад
добри другови и пр^ател>и, и зато je баш потре-
бно да вам кажем ко сам, одакле сам и како сам
доспео овамо, у ваше друштво.
HeMojTe да ме питате ни за име ни за пре-
зиме. Магаре je магаре, па макар имало и име
и презиме. Чак бол>е je за неко магаре да нема
име и презиме, неко кад има име и презиме, а
магаре je.
158
Остао сам рано без родителе, па ме Цигани
продали на вашару и купио ме Таса млекац^а.
Ви знате ону кубу под брдом, иза оног погоре-
лог млина — е, у Toj куб и живи Таса млекац^а
и држи четири краве, Koje н>егов дечко yjyrpy ис-
тера на пашу, а увече их Bpaha па их помузу и
рано yjyrpy мени баце самар на ле!)а, обесе че-
тири канте млека о самар, две с ]едне стране, а
две с друге стране, и за!)емо газда Таса и ja од
куЬе до куЬе, те он разда]е редом млеко.
Стекао сам био лепо познанство и npnja-
тел>ство у свим тим куЬама. Деца су ме волела,
a ja сам н»их. Док je газда Таса уносио млеко
и наплаГшвао, дотле би се деца окупила око
мене, па jeflaH би ми теглио уши, други реп, а
било их je Kojn су ме миловали. Пред jeflHOM
зеленом кубом HajpaflHje сам се задржавао.
Ту je била jeflHa добра и златна fleBojHHua, Kojy
су звали Цица. Цица yjyrpy flo6Hje белу кафу
и две кифле за доручак, а она увек само jeflHy
кифлу nojefle, а другу caKpnje у цеп од кецел>е,
па чим ja до1)ем, а она истрчи, помилу}е ме и да
ми кифлу. Звала ме je „Мишко“. Не знам зашто
ми je такво име дала, али свако jyrpo кад би ме
дочекала на вратима, помиловала би ме, поче-
шала би ме мало око yuinjy и рекла би: „Мишко,
Moj слатки Мишко, хоЬеш кифлицу?“ Ето, те ме
159
Цице HajBHiue жао, jep сад нема коме да flaje ону
другу кифлу.
Не бих могао ни на газда-Тасу да се пожалим.
Пазио ме je, добро ме je хранио и имао сам прис-
тану шталу. Истина, одаламио би ме по Koj' пут
батином, али право да вам кажем, само онда кад
сам заслужио. Посао ми HHje био тежак, и да сам
био магаре на свом месту, ja бих и сад био тамо, а
не бих недел>у дана лутао гладан овде по шуми и
гризао кору са стабла, да колико-толико утолим
глад. Имао бих ja и сад свако jyrpo суво, лепо,
чисто сено и имао бих свако jyrpo ону кифлу од
Цице, Kojy сам увек у сдаст пождерао. Е, али шта
hem кад нисам имао памети, a HHje било никога
да ме посаветэде.
Уврте ми се тако у}еданпут у главу да напус-
тим посао и газду и куЬу, па да дунем у планину.
Мрзело ме да радим дал>е; зашто да се ja мучим
и трудим. Истина, без муке и труда нема хлеба,
али мени се увртило у главу да ме у планини опе-
куне умешено па обешено.
Дакле, тако ти ja jeflHora дана паднем на луду
мисао да побегнем од газде.
Било je тако пред вече. Газда и OHaj дечко били
3aMajaHH око муже крава, Koje су тек биле доте-
ране са пасишта; ja се извучем нечу)но из штале;
Kannja je била отворена и како нико HHje o6pahao
160
пажн>у, извучем се ja кроз Kannjy, па пустом ули-
цом дунем у мрак.
Како je био велики мрак, a ja нисам знао пу-
теве, склоним се ту Hoh у развалине млина, па
yjyrpy join зора HHje ни праснула, тек што се мало
расенила ноЬ, кренем ja стазама кроз винограде,
па xajfl' у шуму.
Разуме се да сам уз пут извукао и доста ба-
тина, jep како свану jyrpo, a ja немам yo6H4ajeHO
сено, па гладан за!)ем у ту!) виноград и почнем
да брстим лозу. Спази ме винограц^а па поте-
гне прошцем и мене по ребрима. Ja само викнем
„аух!“, па киднем дал>е, у!)ем у други виноград,
где ме опет тако исто дочешу.
Hajaafl, дочепам се ja шуме и да'нем душом.
Ево, рекох, Mojera будуЪег стана, ево Moje сло-
боде. Небу више радити, спаваЪу кад ми je вол>а,
будиЬу се кад ми je вол»а, нити he ме ко грдити
ни ударати; живеЪу као бубрег у лojy.
То сам ja тако мислио, али Moj стомак HHje
тако мислио. Он се као нешто бунио и као да ми
je говорио: „Живи ти, брате, као бубрег у nojy,
само flaj ти мени штогод, jep сам од jyrpoc пра-
зан!“ И, истина, ето, прва невол>а на Kojy наи!)ох
беше што нисам имао шта да jefleM. ОкреЪем се
лево, окреЬем се десно, нигде хране. Кад до!)е
подне, а мене баш притиште глад, и почех као
161
коза да брстим лишЪе са жбунова. Али то нити
je била храна, нити ми je годила. Чим се сетим
сена KojHM ме je газда Таса залагао, a ja добьем
грчеве; а чим ми падне на памет кифла KojoM ме
je Цица свако jyrpo частила, а мене спопадну join
веЬи грчеви.
Ej, магарче jeflaH — говорио сам сам себи
— баш си прави магарац! Други се стара о теби,
други те храни, а теби то тешко, бежит од тога.
Xajfle да те видим, како hem сам себе сада хра-
ните!
И ето, браЬо, ja Beh шест дана овако лугам по
OBoj планини, брстим лишЬе, гризем коре са др-
Beha и мислим у себи: Е, баш сам прави магарац!
А досади ми и самоЬа. Хвала богу те ви на-
и1)осте, да бар имам друштво."
Ту магарац заврши CBojy исповест, погледа
нас све редом, па he тек реЬи:
— А откуд ви, 6paho, да залутате у ову шуму?
— Ми? — као одговарам ja. — Па ми смо се од-
метнули у xajflyi<e.
— У xajflyi<e? — запита радосно магаре и диже
уши као да xohe н>има да испише знак питан>а.
— Jecre, у xajflyKe! — одговарам ja.
— Е, врло добро, врло добро! — одобрава ми
магаре са извесним усхиЬен>ем. — Па, xajfle, при-
мите и мене као друга у вашу чету.
162
— Тебе?! — као ишчу!)авам се ja. — Како те
можемо примити кад си ти магаре?
— А зар ви нисте? — вели ми магаре. — Ако
нисте веЬи магарци од мене, ман>и одиста нисте.
— Откуд ми ? — као буним се ja.
— Па зар нисте и ви као и ja напустили дом
ваших старших, зар нисте напустили готову тр-
пезу, топлу постел>у и бригу родител>ску, Koja je
бдила над вама, и дошли сте овде да гладу)ете и
да се мрзнете? Исто тако као и ja.
— Па то готово право кажеш! — рекох ja, jep
тога тренутка осетих хладноЪу и почех да се те-
глим, а кад отворих очи, видех, сви око мене
будни, и магарац будан и мирно гледа у ватру,
као да HHje малопре у сну са мном разговарао.
— Ама што не спавате? — запитаЪе Арам-
баша.
— Право да ти кажем, — реЬи he Трта — страх
нас je. Што да се правим jyHaK, кад нисам, брате.
Страх ме je, па ето ти!
— Шта има да те je страх кад сам ja овде? —
испрсава се као Арамбаша. — Видео си да сам ка-
дар на стотину ударити.
— Jecre, али — узе да муца Трта — страх ме je
поноби.
И тога часа иза!)оше нам пред очи вилен>аци,
вампири, вукодлаци, бугьине, слепи мишеви,
163
3MHjcKH цареви, ажда]е и але. Арамбаша виде да
смо се преплашили, а биЬе да се и н>ему нешто
мало стегло срце, па се окрете и предложи нам:
— Добро, кад вас je страх, а ми Ьемо остати
будни целе ове ноЪи. А да не заспимо, ‘ajfle да
причамо. Нека свако прича по jeflHy причу Kojy
зна. То he нас расанити, да можемо пробдити ову
Hoh. Ево ja hy почети!
164
XVIII
БРБИНА ПРИЧА
У Прилепу граду крал>евао je некада крал, Вука-
шин Мрн>авчевиЬ и имао je три сина: Дмитра,
Андр^аша и Марка.
Ово што hy вам причати било je у доба када je
Крал>евиТ1 Марко био мали, врло мали. Join тада
je он био напредн^и од све деце, и сви су се чу-
дили детету Koje je Beh у треЬем месецу старо-
сти било тако тешко да га нико HHje могао на
рукама носити. У четвртом месецу мали Марко
добио je Beh зубе, а у петом месецу je и прохо-
дао. Када му je било осам месеци, он je Beh го-
ворив; а када му je била пуна година дана, он се
Beh тукао с децом на друму и тешко би било де-
тету Koje н>ему шака падне.
Он би join тада — а било му je тек годину дана
— прстима разб^ао орах коштун>ак; узео би на
длан лубеницу, по пет кила тешку, метнуо je на
раме и одбацио по пет метара далеко, те би се лу-
беница расцмекала у сто парчади.
Када му je било две године, он je eeh jaxao
гола коша, а када му je било три године, он се пео
165
уз кршеве више манастира Трескавице, те одно-
сио младе орлиНе Koje je нашао у Орлову гнезду.
Али не само што je био jaK и срчан веЬ je у
малога Марка било исто тако и мудрости као и
снаге. HHje му било ни пуних пет година, а умео
je надговорити и старца KojeMy се бели брада до
nojaca. Калу1)ери из манастира Свете Богоро-
дице са Трескавца силазили би доле у Прилеп, да
се чуде мудрости детин^. И што они — ништа,
али и учени монаси из атонске Свете горе, када
би походили дворове српских владара, ктитора
светогорских, увраНали би у Прилеп и дивили се
мудрости fleTHH>oj.
— Бог je овоме детету даровао и разум и снагу,
те биЬе да му je наменио велику славу! — рекли
би монаси светогорски.
Док je тако Вукашин крал>евао у Прилепу, а
Марко растао Kpaj крал>евога престола, тамо, на
далеком истоку, царовао je jeflaH иноверии цар,
Kojn je многе земл>е задобио и многе народе за-
робио, те био сила над силама. Taj цар, када се
заситио и власти и славе, повуче се у ceoje cjajHe
дворе, и омрзе му друштво и весел>е и разговор.
Он се повуче у самоДу и поче да размишл>а. Три
су га питан>а нарочито мучила, прво: када je чо-
век Hajja4H; друго: како човек може да избегне
смрт па да вечито живи, треЬе питан>е: треба ли
166
човек да слуша само себе у животу или треба да
се ослони и на савете сво]их при]ател>а?
Та три питан>а морила су и дан и ноЬ силнога
цара, и HHje због н>их имао сна и мира. Хтео je по-
што-пото да их реши и сазна истину, a HHje умео
сам да на))е. Тога ради поче призивати увече
л>уде, звездочатце и мудраце, те их припитивати
не би ли му они умели одговорити на горн>а три
питана. Звездочатци и мудраци су се дов^али на
сваку руку, и покушавали да му користе ceojHM
знанием и мудрошЬу, али га нису могли задо-
вол>ити одговором.
Шта he цар и како he, а смирити се не може,
jep га она три питана почеше сад join више му-
чити. Када HHje могао више да одоли, ни да Hatje
мира, а он jeflHora дана зовну себи HajcTapnjera
сина па му рече:
— Седи на Moj престо и Bnaflaj док се ja не вра-
тим. Ja notjox по свету да тражим мудрост.
И цар скиде са себе царско рухо и круну са
главе, па се обуче у продачко одело.
— А што то чиниш, оче? — реЬи he син. — Што
не nyryjein као цар?
— Овако je бол>е! — вели цар. — Кад бих по-
шао као цар нико ми не би искрено рекао истину,
сви би ми или ласкали, или се 6ojanH да ми кажу
истину, а продаку he свакако реЬи.
167
И notje цар тако и обиЪе целу CBojy државу,
али мудрости нигде не на!)е. Тада му ]едан пус-
тиььак рече:
— Чу]ем да, тамо преко мора, живе народи
ко]и се кн>изи уче, те кад би могао тамо поЬи,
можда би сазнао шта желиш.
Цар се упути и npet)e море, па за!)е отуда чак
до Цариграда, па све дубл>е и дубл>е у земл>у, рас-
питдуИи се на све стране. Негде тамо, око Солуна,
он срете неке калуфере, те при!)е и н>их да при-
лита. А то су били баш они светогорски монаси
Kojn су се враЬали са двора крал>а Вукашина.
— Ми ти, старче, — рекоше они продаку седе
браде до nojaca — ми ти не умемо одговорити на
то што нас питаш, али по1)и овуда, уз реку Вар-
дар, па сврати у град Прилеп; тамо крал>у)е je-
дан српски крал> и у н>ега je син Марко, коме je
Господ даровао колико снаге толико и разума.
Можда he ти то дете моИи одговорити.
По!)е npocjaK уз Вардар, па npetje затим преко
неких планина и си!)е у град Прилеп и паде пред
Вукашинове дворе, и рече зашто je дошао. Одве-
доше га у град и изведоше пред н>ега малога
Марка.
— Чух, дете, — вели му старац — да си врло jai<
и снажан?
— Тешко снази без мудрости! — вели му мали
Марко.
168
— Али, веле, ти си мудар толико исто колико
и снажан.
— Мудрост се и снага не мере на истом кантару.
— Тако je, дете. Истина je, видим, што о теби
чух. Би ли хтео да ми одговориш нешто што hy те
питати ? — вели старац.
— Стар си, a ja сам дете, дужан сам ти одгово-
рити на свако питан>е.
— Умеш ли ми реЬи, дете, кад je човек
Hajja4H ?
— Човек je Hajja4H — одговори Марко — онда
кад брани правду.
Старац се задиви овоме одговору, па му упути
друго питан>е:
— Да ли човек може да избегне смрт па да ве-
чито живи?
— Може! — одговори Марко. — Нека чини у
животу добра дела, па he живети и после смрти.
Старац се овоме одговору jom више задиви, па
му постави и треЬе питан>е:
— Треба ли човек у животу да слуша само
себе, или треба да се ослони и на савете CBojnx
при)ател>а ?
— Ако човек гледа себе на оба ока, сме се ос-
лонити на себе, али ако гледа само на jeflHO око,
бол>е нека припита за савет при)ател>е.
— Ja ти не разумем одговор! — рече старац.
169
— ТЪуди обично гледа]у себе само jeflHHM оком,
те виде само половину, само ceoje добре стране,
a HeMajy храбрости да отворе и друго око, да виде
и ceoje слабе стране. Такви луди, icojn нису кадри
видети и ceoje слабе стране, не могу се ослонити
на CBoj савет.
— И та ти je мудра! — рече старац. — Бог нека
те благослови, jep сам сазнао оно што сам хтео.
Затим се диже и спусти руке детету на раме:
— Бог те благословио кад ти je уз снагу дао и
разум. Ти Ьеш бити слава твога народа.
И старац оде CBojHM путем како je и дошао.
A jeflHora дана, после доста времена улеже у
Прилеп велики караван од седамнаест камила,
претоварених благом и даровима, opyжjeм и дру-
гом опремом. Bolja каравана, Абу-Бекир, иза!)е
пред крала Вукашина и рече:
— Moj господар, цар над царевима, залутао je
у TBojy државу као npocjaK, тражеЬи себи савета
и одговор на питала Koja je себи поставио, и нико
му одговора HHje умео дати до TBoj Марко. Он му
шале ове богате дарове.
Марко прими дарове; благо подели сиротили,
мач опаса, а буздован златом окован забаци за
ле!)а. Taj мач и Taj буздован задавали су затим на-
силницима много jafla, jep Марко je увек важио
као Hajjann човек, не само зато што му je бог снаге
дао веЬ и стога што je увек правду заступао.
170
XIX
ГЛУВАТтЕВА ПРИЧА
Био ]едан млад козар, па по цео дан, од ране зоре
до позне вечери, чувао ceoje стадо коза на камену
и стени, где су се козе верале и брстиле лишЬе
са жбунова, и травицу никлу измену стена. Под
jeflHOM стеном нашао je нешто мало хлада, те би
ту подметнуо камен под главу, легао би на ле!)а
и извадио дво]нице из nojaca, те свирао тихо и
лепо, тако да би се ко]и пут и саме козе искупиле
па га слушале.
1едном тако, прекинуо он свиран>е, те да
пребро]и козе; и виде: све су ту, само jeflHO шу-
тасто и пругасто jape не беше ме!)’ н>има, и
скочи одмах да га потражи. Мало je jom па може
залутати, те га зли л>уди могу и украсти. Козар
одмах скочи на ноге, забоде flBojHHue за nojac
и по!)е тражити jape. Тражио га je по стенама
и врлетима, jep где би jape него тамо. И спази
га одиста на врх jeflHe голе стене, на Kojy му je
тешко било успети се, веЬ стаде под стену дози-
Bajyhn jape. Jape га гледа озго са стене, али не
171
силази. Сиромах козар HHje могао друкче него
да се попне на стену.
Кад се попе горе, а он виде голу плочу, а на
средини, где се ова распукла, jeflaH диван цр-
вени цвет. Стигао je баш у часу кад jape хтеде
да обрети Taj цвет, па му жао беше тако лепога
цвета, те шчепа jape за ногу и ocyjeTH му намеру.
Он узе jape под мишку, па погледа join jeflaH-
пут цвет, од Kojera не могаше ока да oflBojH. Леп
и красан цвет, али жедан, испржило га сунце на
стени, те xohe да клоне.
Козару беше жао тако лепа цвета, па се
спусти са стене са japeTOM на рамену, однесе
jape и спусти га у стадо, а он оде извору, напуни
CBojy капу водом и notje опет OHoj стени. Он зали
цвет са онолико воде колико му се задржало у
капи, и цвет се одмах освежи и диже главу и за-
мириса дивним мирисом, као да je тога часа от-
ворио душу CBojy, те да je захвалио козару што
га се сетио.
Отада козар свако jyrpo и сваке вечери захи-
тао би са студенца воду, у капи, и пео се горе на
стену те заливао цвет. И као да су он и цвет скло-
пили неко TajHO прщател>ство. Он, чим би yjyrpy
дотерао стадо CBojnx коза под стену, нестр-
пл>иво би пожурио да захвати воду, те да зал^е
CBoj цвет, а цвет би, чим би га он првим капима
172
оросио, одмах дизао поносито главу и мирисао
би, те испун>авао душу козареву мирисом.
Тако то из дана у дан, како yjyrpy, тако с ве-
чери. А ]еднога дана када je превалило подне,
дуну олу] те затресе из корена стабла. Козе се
прибраше под стену, а козар се и сам заклони
под стену са сво]им стадом. Гране су се са ви-
соких стабала дубоко пов^але; олу] je пискао,
npo6njajyhH се измеТ)’ стена; камен>е, Koje се од-
BojHno од CBojera постол>а, слетало je и треском
се сурвало у поноре. Просу се затим лагана и то-
пла кишица и све се умири, те опет сунце проби
кроз облаке и o6acja овлажено стен>е. Чим се тако
смири, прва мисао козарева беше: „шта ли je са
MojHM цветом?" Он одмах похита тамо стени,
попе се и, на CBojy велику жалост, виде пре-
ломл>ену зелену стаблшчицу. Олу} je цвет отргао
и ко зна где га je однео.
Заболе козара до дна душе, заболе га као да
му je ко прст одсекао, као да му je око ископано.
Он се обазре лево и десно да види где ли je цвет
пао, али нигде цвета. Onyj je био силан, морао га
je понети и далеко негде бацити. Козар науми да
га пошто-пото на1)е, и notje се спуштати низ стр-
мину, на ону страну на Kojy je onyj дувао. Сишао
je дубоко доле и иза }едног камен>ара одиста на!)е
цвет. Обрадова се као да je какво благо нашао, па
173
га диже из праха и нежно га притиште на груди.
Мал му суза HHje канула кад je видео како je от-
кинута цвет клонуо.
Понео га je и узнео горе, па je захитио опет у
капи воде и прскао не би ли га повратио у живот.
Кад je било предвече, он потера стадо у
село, носеЬи у руци цвет пажл>иво, као што би
се ран>еник носио, 6ojefiH се да му не повреди
ране. Он остави стадо код газде Kojera je служио,
уреди све како треба, па пожури CBojoj Majun,
y6oroj сироти, са KojoM je живео и патио се у jefl-
Hoj кровин>ари.
Чим поздрави MajKy и yt)e у куЬицу, он одмах
нали у чашу воде и стави цвет у воду, а затим исп-
рича MajuH како je заволео Taj цвет и како му га
je олу] искидао, па га жао да тако леп цвет угине.
Чим се join мало замрачи, он леже да се одмори,
jep yjyrpy треба ранити. Разастре мало сламе по
земл>аном поду, подметну пан> под главу, леже
и покри се шареницом, а чашу са цветом метну
Kpaj CBoje главе. Изгледало му je све као да цвет
опет мирише и као да га raj мирис 3anaja, те га
ухватио чврст сан.
А уснио je ту ноб чудан сан. Као jaBH му се на
сну старац дуге, седе браде. При!)е му и поми-
лова га по челу, nnrajyhH га тихим, светител>ским
гласом:
174
Ти си заволео oeaj цвет?"
JecaM!" — одговори му козар преплашен.
Ти си га неговао; жедна си га nojno; кад
га je бура покосила ти си га жалио, па и сад га
носиш собом и видаш га. То je лепо од тебе, ал’
реци ми, када си све то учинио, jecn ли ти знао да
и цвет има душу?"
То нисам знао."
И цвет се као и човек palja, живи, дише; и
цвет расте, расцветава се и умире, па зашто не би
и он имао душу?"
Кад би тако било, било би ми га join више
жао."
Видиш, синко, ти имаш добро и чисто срце,
и заслужио си награду. Сутра у зору, кад истераш
стадо, pacKonaj ону исту стену на Kojoj je никао
цвет, размести камегье и си1)и у утробу стене;
тамо те чека награда."
То рече старац и ишчезе. Козар се од тога сна
пробуди и не могаде до беле зоре ока склопити.
Мало, мало, па би онако у мраку пружао руку да
напипа чашу, и да види je ли ту join цвет.
Кад je зора праснула, козар се диже те да nolje
на посао. OnpaurrajyhH се са MajKOM, он joj пре-
даде цвет, Kojn je веЬ клонуо.
— MajKO, nyeaj ми oeaj цвет, не да] му да
увене.
175
Чим je стигао тамо на пландиште, он прво
збрину козе, па похита ономе месту на коме je
цвет никао. Поче разгртати камеьье, онако како
му je старац казао, и поче преметати стене. И
сам се чудно колико je снаге у н>ему. Други пут,
он не би могао толики камен ни померити, а сада
je читаве стене лако померао. OHaj Kojn je хтео за
н>егову племенитост да га награди дао му je, из-
весно, и снагу да стене може померати.
Дизао je он тако камен по камен, док не на-
и!)е на jeflHy велику камену плочу и забрину се
како ли he н>у диЪи. Погледа у небо, прекрсти се
и позва бoжjy помоЬ и диже плочу као што би ди-
гао какав мал и камен. Пред н>им се указа дубок
понор, и nolje слазити у Taj понор. Мало затим,
а н>ему блеснуше очи кад yt)e у jeflaH шири прос-
тор. Пред н>им je лежало богато скровиште дра-
гога камена и злата, 6e36poj Bpeha златнога новца
и ceaKojaKor скупоценог блага. Он се задиви
свему том благу, и не зна1)аше шта да ради, али
не хтеде пружити руку нити се таДи ма jeflHor ка-
мена, веЬ прошапута у себи:
— 4nje ли je ово? Moje HHje, те га се неЬу до-
таЬи!
И козар иза!)е из пеЬине, Koja je скривала не-
6pojeHO благо, покри опет отвор оним великим
каменом и врати се cboJhm козама.
176
Мислио je, мислио join дуго на оно благо, али
се на ]едан мах сети цвета свога, па заборави
благо и прошапута у себи:
— Боже Moj, само да не увене!
5едва je чекао да сунце за!)е, те брже потера
козе у село и очас се на!)е MajuH у загрл>а}у, пи-
TajyhH нестрпл>иво:
— Да HHje цвет увенуо? — и не мислеЬи више
на на^ено благо.
MajKa дочека ово питан>е 04Hjy пуних суза и
радосно му одговори:
— HHje, синко, веЬ се расцветао у нajлeпши
земал>ски цвет! — и уведе га у уцерицу, где ко-
зар сагледа чудо неви!)ено, лепоту fleBojKy KaKBoj
равне нема под небесним сводом, нити je можеш
друкче до само песмом опевати.
Козару засенише очи више него када je оно
благо спазио, и окрете се Majnn да je упита шта je
ово, али му при!)е сама fleeojKa и рече:
— Седи, ja hy ти све казати шта je и како je!
Козар са дивл>ен>ем и страхом седе Kpaj младе
fleeojKe, и она му узе причати:
— Од царскога сам рода. MajKa ми царица
била je силно богата, све оно благо што си га ви-
део под стеном, Moje je материнство. Али ми je
MajKa била зле судбине. Ja je нисам ни познала,
умрла je од патн>е пре но што сам je ja угледала.
177
Отац Moj, цар, мучио je само да би je отерао од
себе, jep je мира ради морао узети за жену кЬер
некога силнога цара Kojn му je државу често на-
падао. Maji<a Moja, Koja je волела оца, плакала je
много и тешко; она je све ceoje благо склонила,
пре но што he поЬи у свет, и заплакала се горко
над благом закопаним, yenljajyhH да благо не
o6e36et)yje cpehy. ЬЬена суза канула je и на ону
стену и из те материне сузе поникла сам ja. По-
никла сам тамо на стени, усамл>ена и ненегована,
без игде икога свога. Поврали ме ветрови и пр-
жило сунце. Нико да ме погледа. Ти си први Kojn
си ми пришао; ти си ми први пружио заштите.
Одбранио си ме да ме коза не обрети; залевао си
ме да ме жега не обори, а кад ме je олу] ишчу-
пао из корена, ти си ме пожалио и ниси ме хтео
оставити оборену у прашини, веЬ си ме узео, ос-
вежио водицом и донео ме дома да ме Heryjeui.
Али и поред све те неге, ja не бих могла прежи-
вети. Jyrpoc кад ти оде, клонула сам сасвим и
мал не свенух. Али ме TBoja MajKa узе и метну на
ceoje груди, и ja се први пут у животу напих ма-
теринске л>убави и, ето, то ме освежи и врати ми
душу човечанску и ja се од цвета, у MajKHHOMe
Hapynjy, обрех у fleeojKy. Ево, сад сам TBoja и све
оно благо je TBoje!
Матери наи!)оше топле сузе на очи, она загрли
и пол>уби ово flBoje среЬних младих.
178
XX
ТРТИНА ПРИЧА
JeflHO вече добро сам вечерао. Имали смо за ве-
черу грашка, a ja га необично волим и nojeo сам
два пуна тан>ира. Погладио сам се по трбуху, и
казао сам у себи: „Охо, хо, хо!“ и легао сам да
спавам. Те ноЬи сам чудан сан уснио. Као ja цар
и то баш онако, одистински цар. Седим на прес-
толу, а сви преда мном клече. Ja их гледам, па
онда викнем:
— Прилази!
И сад почну jeflaH по jeflaH прилазили и л>у-
бити ми скут, и казивати ми ceoje молбе и жалбе.
— Шта хоЬеш ти? — питам првога.
— Свети царе, украли ми зли луди краву, а то
ми je све иман>е.
— Нека му се прокате крава! — HapetjyjeM ja
првом двор]анину.
— Тражена je на све стране, па не може да се
на1)е! — npeBHja се преда мном двор^анин.
— Онда, нека му се да jeflHa од Mojnx крава!
— HapetjyjeM ja, и сиромах ми луби скут и бла-
годари.
179
— Шта xotiem ти? — питам ja другога по реду.
— Свети царе, — вели он — учин>ена ми велика
неправда. Moje магаре зашло у ту!)у н>иву, па по-
разило плод, а суд и] а мене осудио да ми се удари
двадесет и пет батина. Да je осушено магаре не
бих ти се жалио; оно je погазило плод, па нека
га и туку за то; али магаре да направи магареЪа
посла, a ja да планам, зар бива то? Па ако бих
ja извлачио батине кад год их магаре заслужи,
тешко би мени било.
— Магаре je криво зато што je магаре, а ти си
крив зато што знаш да je магаре магаре, па га
ниси чувао. Зато HapetjyjeM да ти и TBoje магаре
поделите тих двадесет и пет батина на пола.
— Хвала, царе, и на толико] милости! — вели
она].
— А ти ? — питам треЬег.
— Ja, светли царе, имам кЪер и проси je себи
за жену честит младиЬ.
— Па flaj му je кад je проси!
— Дао бих му je, — вели OHaj молилац — али
он тражи да му ja дам уз н>у кесу злата, a ja сам
сиромах човек, немам ни толико колико ми треба
да je прехраним.
— Да]те му из Moje блага]не кесу злата, нек'
удоми кЪер! — нарежем ja двор]анима.
— Хвала ти, царе, на велико] милости!
180
И тако редом свакога питам и свакоме учи-
ним шта могу и колико могу, а кад се молиоци
разину, прилазе ми двор)ани, клан>а]у се дубоко и
пита]у ме:
— Имаш ли за нас какву наредбу?
— Имам! — велим им ja — прво и прво: да ми
се купи за jeflaH динар бомбона; друго: да ми се
направи торта за ручак; треЬе: да ми се направи
много, много сладоледа; четврто: да се упрегне
фщакер да се возам, али xohy сам да терам коше.
— Све he бити како ти желиш, светли царе!
Имаш ли join какву наредбу?
— Имам! — велим ja. — Хтео бих сутра да се
крунишем. Направите параду, али xohy да буде и
BojHa музика ту.
— БиЬе како Hapetjyjeiu, светли царе!
И одиста све je ишло како сам ja наредио.
Донели су ми Hajnpe бомбоне. Дивне бомбоне.
Ух, што сам уживао! Седим на престол>у, прекр-
стио ногу преко ноге, накривио круну на глави,
а у руци фишек са бомбонама па их убацу}ем у
уста jeflHy по jeflHy. Милина jeflHa, и то царска
милина.
А тек да си видео кад су ми изнели торту.
На торти од inehepa направлена звезда пет ме-
тара висока, па горе пет звона звоне и jeflaH де-
чко седи на caMoj торти и вуче за уже звона. То
je била баш права царска торта, и што je главно,
181
не знам одакле да почнем да ]едем. Ако по-
чнем одозго, морам да по]едем и звона; ако по-
чнем одоздо, срушиЬе се звонара. Мислим се ja
тако, мислим, и напослетку се решим да узмем
одоздо. Таман ja потегао нож да одсечем jeflHO
парче — а пробудим се. Можеш мислити како ми
je било криво што сам се баш тога часа пробу-
дио, што нисам спавао само join мало да nojefleM
и jeflHO парче торте.
Сутрадан, а била je недел>а, нисам долазио
пре подне на храстово стабло. }еднако сам ми-
слио на Moj сан и jeflHaKO сам жалио што нисам
одиста цар. Нисам Taj сан хтео да испричам ни
сестри ни MajuH, 6ojao сам се да ме не HCMejy.
Испричао сам га само Hauioj crapoj служавци
MapnjH. А она je знала да тумачи снове. За бом-
боне ме питала какве су 6oje биле. Кад сам joj
казао да су биле црвене, рекла ми je да he ми се
брзо, врло брзо нешто десити. За торту ми je ка-
зала да ми пределен велика радост, а за круни-
сан>е, Koje je заказано да буде у подне, рекла ми
je од речи до речи:
— Да знаш, join данас до подне десиЪе ти се
радостан floratjaj, доживеЬеш право крунисан>е.
И кад ми je то рекла, ja сам са HajeehnM нестр-
пл>ен>ем чекао подне и ту радост Koja ме опекуне.
А ево шта се десило. Moj отац био у цркви,
па кад изашао са службе бoжje, срео се са профе-
182
сором истори]е, и Taj ме професор код оца много
оговарао. Рекао му како сам р!)ав 1)ак, како не
учим, како сам лен>, како je то више него извесно
да hy понавл>ати разред, и рекао му je join: да би
требало да ме мало притегне и да буде строжи
према мени.
Кад je Moj отац, л>ут као рис, дошао на подне
куЪи, чуо сам му join из дворишта глас:
— Где je OHaj?
Aja сам седео у соби и очекивао сам радостан
floraljaj и крунисан>е. Moj отац упаде у собу, па
само ми рече:
— Ту ли си, битанго? — па ме дочепа и поче да
млати као никад дотад што HHje.
Вриштим ja и мислим у себи: „Па зар je то
крунисаше; зар je то радостан floratjaj?"
Разуме се, нисам добио ни ручак тога дана,
иако je MajKa правила и резанце с орасима, што
ja необично волим.
Када сам отишао после подне Mapnjn у ку]ну
да украдем штогод од jena, ja сам joj горко преба-
цивао.
— Ето, тетка-MapHja, како си погодила Moj сан.
— Па ипак сам нешто погодила — вели ми она.
— Ja сам ти рекла да he се нешто брзо догодити и,
ето, видиш, догодило се врло брзо.
Од тога доба, хвала богу, никад више нисам
сан>ао да сам цар.
183
XXI
ВРАПЧЕВА ПРИЧА
Полегали сви по куЕи, погасили све светилже,
те мишиЬ кренуо из ceoje рупе да процун>а око
стола за koJhm се вечерало, да види ако je што мр-
вица попадало са стола. А небе га веб мрзети ни
да се попне на сам сто, jep ако редуша HHje била
вредна те лепо почистила сто, бибе и на н>ему по-
Koje зрно.
Кренуо тако мишиб из рупе, али обазриво да
због jeflHe мрвице хлеба не погине лудо. Hajnpe
протурио само н>ушкицу, да осети н>ухом HHje ли
ту негде у близини мачка; па кад je не осети, а он
протури и главицу само толико колико да очима
провири изнад пода те да види HHje ли где у бли-
зини мачка. И тек што погледа, спази како се у
мраку cjaKTe два ока као две жеравице.
— Аха, ту смо! — помисли мишиб у себи и
увуче н>ушкицу дубл>е у рупу.
Када je мало после покушао опет да провири,
спазио je оне две жеравице, Manje очи, пред са-
мом рупом. То je био стари кубни мачор Ср1)ан.
184
— Гле злога мачка, чак сам и дисан>е уставио,
па ипак ме je осетио! — помисли мишиЬ у себи и
yhyra се у рупи, ни гласа да пусти.
Бути он тако, Ьути, Ьути, па кад прошло по-
доста времена, а он науми опет да провири, као
вели, вал>да je веЬ досадило мачку те се укло-
нив. Провири он, али мачак седи пред рупом
као закован.
Чекао je мишиЬ, чекао join, па кад виде да се
мачак не миче, а он се упусти с н>име у разговор
не би ли га одобровол>ио.
— Мислиш ти, течо, дуго седети тако пред
овом рупом? — запита он мачка.
— Све док ти не иза!)еш, синовче! — одговара
мачор.
— Зар си тако жел>ан да се познаш са мном?
— Нисам жел>ан да те познам, али сам рад да
те nojefleM.
МишиЬа npotje jeaa целим телом.
— А зашто, болан, кад ти ништа нисам скри-
вио?
— Скривио си, боме те join како — вели мачор.
— Ето, прогризао си врата на маломе орману, па
си прогризао кожу на фотел>и; па си се увукао у
орман, грицкао си сир и свуд си за собом оста-
вио траг; па си прошле ноЬи цело време гребао и
шушкао под креветом, те господа HHje могла да
185
заспи. Ето, и ти join кажеш да ништа ниси скри-
вио. Па зар може бити веЬих кривица од тога?
— Па ипак, нису то тако тешке кривице да би
ме због тога требало прождерати — вели мишиЪ.
— Па какав бих ja био мачор ако те не бих
пождерао?
— Не видим да je то за тебе неко нарочито за-
довол>ство, да пождереш jeflHora малог мишиЬа.
Ja сам мали и мршав, нисам тако особит зало raj.
А тебе лепо хране у OBoj куЬи. Толико пута сам ja
вирио из рупице и гледао како ти слатко jefleui и
кувано месо, и цигерицу, и пилеЬу ninjy. Па кад
ти се веЬ тако лепи залоги нуде, нашто ти то за-
довол>ство да целу ноЬ дреждиш овде Kpaj рупе и
да чекаш мене.
— Е, Moj синовче, — вели н>ему мачак — не
знаш ти то. Ето видиш, Moja господа има синчиЪа
Марка, знаш га, ви1)аш га. Е па, видиш, хране га и
тове како само добра MajKa може CBoje дете. flajy
му и меса, и хлеба, и Boha, и колача и све што по-
жели, па ипак он, кад HHje MajKa код куЬе, воли
завуИи кашичицу у теглу па украсти мало слатка.
Сла!)е му je то, него све што му flajy. Тако, видиш,
и ja. flajy ми, HHje да ми не flajy, ал' ми je сла!)е
што сам уловим.
МишиЬ увиде да су мачорови разлози сасвим
оправдани, па се забрину, диже ножицу и почеша
186
се иза увета. После краЬега размишл>ан>а обра-
тиЬе се он опет мачору:
— А зар не би некако могло, стриче, да ja и
ти удесимо па да склопимо ме1)усобно npnja-
тел>ство ?
— Где си ти чуо и видео, синовче, да су мачка
и миш били пр^ател>и?
— Па нису, али могло би да се удеси, jep бисмо
ми као пр^ател>и могли jeflHO другом бити од ко-
ристи.
— Да би ти имао користи од мога npnja-
тел>ства — вели мачак — то je истина; али не ви-
дим какве бих користи могао ja имати од твога
пр^ател>ства?
— Могао би, стриче, имати велике користи.
flaj ти само мени реч да Ьемо од данас ми бити
искрени пр^ател>и, и да неЬеш мене дирати, те
да ja могу слободно и безбрижно ходати ноЬу,
по куЬи и збирати мрвице, грицкати корице и
цун>ати по орманима, a ja теби flajeM реч да hy ти
доводити Moje другове мишеве, свако вече по jefl-
нога, па xeaTaj н>их.
— А како их ти мислиш довести мени под
many? — пита радознало мачор.
— РеЬи hy ти како. Ти hem се испружити и пра-
виЬеш се да спаваш. Ja hy mojhm пр^ател>има и
друговима реЬи: „Мачор лизнб paKHje па се напио;
xajfle, 6paho, да прескачемо nnjaHora мачка."
187
— Xohe ли ти веровати?
— Xohe, jep им Hehy само реЬи, Beh hy изаЬи
слободно из рупе и трчаЬу слободно око тебе и
прескакаЬу те, па они кад виде да се ти не ми-
чеш, доби he и сами да те прескачу.
— Е, па добро, — вели му мачак — нека тако
буде!
— Je л' часна реч? — пита мишиб.
— Часна реч! — вели мачак.
— Е, од овога часа, ми смо пр^ател>и. ‘А]де
сад лези ти и прави се да спаваш, a ja одох да до-
ведем ceoje другове.
Мачак учини тако, леже и испружи се, а ми-
шиб си1)е дубоко у рупу и позва све мишеве на
договор.
— Брабо Moja, — вели осталима oeaj мишиб —
да вам кажем jeflHy веселу новост. Наш кубевни
мачак, иначе наш крвни непр^ател», напио се.
Био жедан па видео у шол>и на орману воду те
почео сркати, а то не била вода но paKHja. Ис-
тина, тргао се, али како je потегао свом снагом да
срче, доста му je било и онолико колико je про-
гутао. Гледао сам га CBojHM очима како nnjaH по-
cphe по соби, а ено га сад прубио се па хрче као
крме. XajneMO, 6paho, слободно напол>е, можемо
без страха целе ноби цун>ати по куби, нема ко да
нам брани нити да нам смета.
188
МишиЬи се искупили, сели на задн>е ноге па
cnyniajy и чисто не Bepyjy. HajcTapnjn ме!)у н>има
he реЬи:
— Ама, je ли то сигурно да мачак спава?
— Jecre, кад вам кажем!
— Лукав je Taj мачак, no3HajeM га ja добро —
реЬи he забринуто стари миш. — Може се он на-
правите да je nnjaH и да спава, те да нас извара
да напустимо рупу и безбрижно да се предамо
пл>ачки по куЬи, а он тек да скочи па jeflHor по
jeflHor од нас да похвата.
— Ево, ако се 6ojHTe, а ви HeMojTe излазити
из рупе веЬ само провирите да гледате чуда, а
ja hy слободно да иза1)ем и трипут hy да преско-
чим мачка уздуж и попреко и шетаЬу по шеговим
лечима, и ceuihy му на чело и чупкаЬу му бркове.
А ви rneflajre, па кад се уверите, излазите и ви
слободно.
Тако пристадоше, те наш мишиЬ иза!)е из
рупе, а они сви промолише главице те да rneflajy
представу какву давно нису видели.
Мачак се испружио, затворио очи и прави се
да спава, HajTBpljHM сном. МишиЬ до1)е па сасвим
слободно, онако како су се споразумели, nolje уз
тьегову ногу и попе му се на ле!)а.
МишиЬи вире из рупе и диве се храбрости
свога друга, а раду]у се што су се уверили да je
189
мачак одиста пи]ан, те he ]едну лепу Hoh сво-
бодно провести и процун>ати по цело] куЬи.
И ко зна, — вели н>има она] стари мишиЬ —
може то и чешЬе бити, jep раки] a je ]едно велико
зло. Ко je ]еданпут лизне, пожелеЬе и други пут,
па треЬи пут, па четврти пут, а онда то постане
навика и мачак he постати пи]аница од Kojera he
и бог и л>уди диЬи руке, те Ьемо ми безбрижно
проводити живот у ово] куби!“
Прича им тако стари и искусни мишиЬ, а ми-
шиЬи га радосно и са задовол>ством cnyuiajy. До-
тле она] наш мишиЬ, мачков при]ател> прошетао
преко ле!)а мачкових, па му се попе на главу и,
онако како je обеЬао, узео да му грицка бркове.
У]еданпут ужасан цик и врисак. Мачак зину,
дочепа свога при)ател>а мишиЬа и забоде му зубе
у тело. МишиЬи, ко] и су вирили из рупе, стрмо-
главише се и посакриваше се у на]дубл>е помр-
чине, а она] мишиЬ у зубима мачковим ви]е се и
преви]а и цвили:
— Не, забота, — вели он кроз сузе мачку —
nynrraj ме, то сам ja!
— Па тебе ja баш и xohy! — вели му мачак по-
што га je рагьеног пустио на под и притиснуо ша-
пом да му не побегне.
— Ал’ ja сам тво] при]ател>! — цвили мишиЬ.
— Слуша], синовче, — вели н>ему стари мачак
— са таквим хугьама као што си ти не гради се
190
npHjaTejbCTBO. Зар бих ja смео да вернем у TBoje
npHjaTejbCTBO, кад си ти кадар ceoj род да издаш
само себе ради. Шта ми ]емчи да сутра неЬеш и
мене издати, jep H3flajHija je H3flajHija, a H3flajHija
je Hajeehn од свих злочинаца. Ето, сад знаш,
зашто xohy да те пождерем.
То рече мачак, па притиште снажно мишиЬа
шапом и OBaj испусти душу.
Све су то из трупе гл едали и слушали мишиТш.
Они су се у првоме тренутку преплашили и раз-
бегли, али кад су видели да н>има не прети опас-
ност, почели су се поново збирати и извиривати
из рупе и чул>ити уши да 4yjy сваку реч.
Кад н>ихов друг мишиЪ испусти душу под ша-
пом мачковом, OHaj стари миш се диже и седе на
две задн>е ноге и рече искупл>еним мишиЬима:
— Видите ли како je то ружно род ceoj издати!
191
XXII
ЦВРЦИНА ПРИЧА
Moj брат Пера уме врло лепо да измишл>а. Не
може се казати да лаже, jep никад неЬе слагати кад
га што упита отац или Majica; али уме да измишл>а
и то што измидиьа, казусе као да из кгьиге чита.
Деданпут тако, остао он код куЬе сам, па из-
вадио из ормана сестрине лутке и играо се н.има
па им почупао косе. Кад дошла сестра и видела
лутке са почупаним косама, ударила у плач и за-
певку, те дотрчала MajKa и изгрдила Перу и оста-
вила га тога дана без ручка. Да je казала оцу, отац
би га join строжке казнио, али MajKa HHje хтела.
Мени и сестри било жао што je Пера остао без
ручка, па смо од CBojera oflBojnnH мало, да нико
не примети, и однели му у собу. Па сестра н>ему
онако плачним гласом каже:
— Зашто, болан, Перо, да ми почупаш лутке, па
сад и лутке остале без косе и ти остао без ручка ?
— HHje хтела — вели он — Majica да ме сас-
луша, него ме одмах казнила, а да ме je саслу-
шала, видела би да ja нисам крив.
192
— Како да ниси крив, кад ето почупао си лут-
кама косе?
— Нисам ja! — брани се сасвим озбил>но Пера.
— Него ко je?
— Саме су се лутке ме1)у собом почупале.
— Е, Перо, то HHje истина! — ишчу!)ава се Moja
сестра. — Откуд се лутке могу почупати.
— Истина je кад ти кажем! — тврди Пера. —
Ja сам одавно слушао, али нисам веровао, да има
jeflaH дан у години кад лутке проговоре. Кад jyne,
после подне, никог HHje било код Kyhe, веЬ седим
ja сам и учим лекци)у. У}еданпут, nyjeM неки раз-
говор у соби. ОкреЬем се лево, окреЬем се десно,
нигде живе душе. УЪутим се ja и Ko6ajan4 задубио
се сав у лекц^у, кад опет чу}ем разговор. „Ко то
може разговарати?" — мислим се ja, и устанем,
па вирим под кревет, завирим под сто, завирим
иза ормана, aja, нигде никог. Отворим орман и
видим седе у н>ему две лутке и nieflajy ме сасвим
обично, тако да нисам могао ни слутити што. За-
творим орман и опет седнем, кад опет разговор,
али сад приметим ja да долази из ормана. Отво-
рим врата од ормана и оставим их отворена, a ja
се caKpnjeM. Кад, мало после, чу}ем — разгова-
pajy лутке ме1)у собом.
— Завидиш ми што сам join fleBojr<a, — вели
плава лутка — а грешиш, npnjo, бога ми. 1адно ми
193
Moje девсуаштво. Док сам била у дуЬану, провела
сам га у кути]и. Кад до!)у тако празници, Мате-
рине, Нова година, Свети Никола, нагрну купци у
дуЬан и онда мене сваки час скида]у из рафа и от-
Bapajy Kyrajy те показузу. И баш сам лепо изгле-
дала, имала сам на себи отворено плаву хал>ину
од муслина са белим чипкама. И трговац ме je
свима нудио. Знам, баш, дошла ]една MajKa са
Ьеркицом, xohe да купи лутку. Трговац показу)е
мене, па каже: „Ево, молим, ово je jeflaH особити
комад. nonieflajTe само како лепу хал>ину има,
па коса, видите ли како лепу косу има!" И Majun
се допаднем, али она мала мустра, са прЬастим
носиЬем, тек напуЬи уста па каже: „Не волим je,
мама, има зелене очи!" Роткве H>oj стругане, от-
куд ja имам зелене очи. Ево nornenaj, npnjo, зар
нису ово очи плаве као небо?
— Право да ти кажем, npnjo, — вели црна
лутка и завиру]е joj у очи — иду мало на зелено.
— Hjy, npnjo, како можеш тако што да ка-
жеш, кад сам трговац Kojn ме je продао каже да
су плаве.
— A jecH ли се радовала кад су те продали?
— Та како да нисам. Зедва сам чекала да
иза!)ем из Kyraje.
— Е, па, ето, сад не можеш пожалити, овде си
провела лепо ceoje fleBojauiTBO.
194
— Па и нисам, прир, — вели плава. — Ja сам
Цицина лутка и не могу да се пожалим; Цица ме
лепо гледа и пази ме и милу]е ме, али она има
jeflHor невал>алог брата Цврцу, па кад год notje
од куЬе, а она ме због тог брата затвара у орман.
И тако ти ja, док сам била у дуЪану, провела сам
век у KyrajH, а сад овде, у орману. Па зар ми je то
fleeojauiTBO?
— Па jecT, право кажеш, — вели црна лутка —
и ja, ето, с тобом 3ajeflHO, седим у орману. Само
ja, што кажу, бар сам провела ceojy младост, па
не жалим, а сад сам ионако удовица, па и не мо-
рам излазити из ормана.
— Па jecT, што кажеш, провела си младост.
— Како да нисам, npnjo! Била сам ти ja Haj-
лепша лутка у дуЪану, па трговац узео мене и
узео jeflHor мушкарца лутана. ЬЬега обукао у
фрак, метнуо му мали цилиндар, белу кошул>у
и лепу кравату, а мене у белу свилену хал>ину и
метнуо ми венац од мирте око главе и бели не-
вестински вео. Па нас тако jeflHO поред другог
метнуо у излог и join удесио да се држимо за
руке. Jao, драга Moja, да ти je било откуд видети.
Купе се деца пред излогом, па нас rneflajy и само
узвику)у: „ Jy, ала je дивна!" Па join кад се увече
осветли излог, па заблиста она свила на мени, е
онда си требала чути и видети. HHje само деца,
195
него се зауставл^у пред излогом и л>уди и жене
и сви узвикузу: „ Jy, jy, али je дивна!"
— Па да, кад си била тако лепо обучена; свима
се допала TBoja хал>ина — реЬи he мало завидъиво
плава лутка.
— Ах, не! О хал>ини нису говорили, него о
мени.
— Да сам и ja имала на себи венчану хал>ину и
да сам стонала у излогу, сви би казали: „Jy, jy, ала
je дивна!"
— Вараш се, драга Moja, нико не би казао: „ Jy,
jy, али je дивна!" кад би видео TBoje зелене очи.
— Пре свега, Moje очи нису зелене, него плаве.
— Па плаве, ал’ иду на зелено.
— A TBoje, какве су TBoje очи ?
— Ja имам црне очи и светле као жеравице,
тако je сам трговац казао.
— A ja сам чула да je jeflHa Цицина другарица
казала да имаш Mannje очи.
— Hjy, njy, njy! — врисну црна лутка. — Ja ма-
4Hje очи, ja Mannje очи! И то ти да ми кажеш, ти
Koja имаш жабл>е очи.
— Hjy, njy, njy! — врисну сад плава лутка. —
Ja жабл>е очи. Срам те било, како можеш тако
што да кажеш, а не видиш зар каква ти je коса,
изгледа као вуна изва!)ена из душека, а фризура
као ластавич^е гнездо.
196
— То Ьеш ти да извинит, безобразнице jeflHa,
Moja je фризура HajMOflepHHja, а не тако тршава
као TBoja. Изгледаш као шугава кокотка!
— О, простакушо ]една, ти знаш шта je мо-
дерно!
— Знам бол>е од тебе, блебетушо jeflHa!
— Ja, je ли? Зар од твога поганога je3HKa не-
мам ни овде у орману мира, па ja блебетуша.
Пфу}, ево да ти шъунем у лице!
— Пфу)! — и почете да се nfl>yjy као пил>а-
рице, па онда ударите у врисак.
— Hjy! Hjy! — вришти црна лутка.
— Hjy! Hjy! — вришти плава лутка.
И у)еданпут пуче шамар, на други, па треЬи,
па се онда дочепаше за косе, па вриште и nynajy
се. Зедва сам их развадио!
— Ето, сад знате како се десило! — заврши
Пера CBojy измишл>ену причу.
197
XXIII
ДРОРЬИНА ПРИЧА
Био ]едан богат, врло богат човек. Целога живота
радио, мучио се и текао. A HHje био шкртац, умео
je гдекад и помоЬи невол>ног, подарити сиромаху
и учинити добро дело, па ипак му je преостало
доста, па и сувише.
Сви Kojn су га знали мислили су да je са бо-
гатства среЬан, али je он тешку бригу бринуо.
Редноме своме пр^ател>у, када га je запитао, ис-
крено je исповедно ceoje бриге. Вели:
— Ja сам се много мучио, многе сам бесане
ноЬи провео; много жел>а угушио, много задо-
вол>ства себи ускратио, да би стекао ово што
имам. А сад, кад сам стекао, бринем бригу шта
hy и како hy. Имам сина jeflHHua; по законима, и
бoжjим и л>удским, н>ему припада Moja тековина
после Moje смрти. Xohe ли je он умети сачувати
или he сву Mojy муку и сав Moj труд расути и уп-
ропастити?
— Па, колико ja no3HajeM TBoje дете, — вели
пр^ател» — изгледа ми мудро и паметно.
198
— Xohe ли остати такво кад види новац, jep
новац je кадар човека да измени?
— Па кад си ти умео чувати новац, умеЬе
вал>да и он — теши га при)ателэ.
— Ja? Е, друго сам ja; ja сам се мучио и текао,
а ко с муком тече уме и да чува, а он he готово
стечено примити, па се бринем xohe ли умети
ценити и сачувати.
— А ти га научи! — вели му пр^ател».
— Како?
— Онако како си себе учио!
Те речи при)ател>еве: „Онако како си себе
учио!“ остадоше у памети 6oraTaineBoj и поче о
н>има мислити и размишл>ати. Кад je све лепо
смислио, он приступи делу.
Узе све ceoje благо из сандука и узида га у
куЬне зидове, па онда узе секиру те поломи браве
на сандуцима. Све je то радио и урадио кад му
син HHje био код куЬе, а кад би увече, легоше он
и син да cnaeajy. ПреконоЬ, пред саму зору, отац
се диже join, па разби прозоре на соби, у Kojoj су
CTajann сандуци са благом, па кад и то сврши, он
опет леже у постел>у и учини се као да спава.
Кад свану, диже се и он и син, те као што je то
обично чинио, ytje у ону собу где му CTojH благо
да га оби!)е. И тек што ступи, он onajHO викну:
— Jaoj, тешко мени!
199
— Шта je? — потрчи му у помоЬ престравл>ени
син.
— Покраден сам, све су ми однели!
Виде син и сам, прозор разбоен, браве и ка-
тании на сандуцима поломл>ени, а сандуци
празни, ни трата од некадашн>ег блага.
— Тешко мени, тешко мени! — jeua несреЬни
отац.
Сину жао блага, али га join више жао оца што
толико пати.
— Шта можемо, оче, — теши га он — вал>да
нам je тако сужено.
— Сужено, зар под старост да останем без
хлеба, зар под старост да просим?
— РадиЬемо, оче, па Ьемо опет стеЬи.
— Лако je теби реЬи: „РадиЬемо". Млад си, па
можеш и радити. Али шта hy ja стар кад сам из-
ломио снагу, па нисам више кадар ни да радим.
— РадиЬу ja, оче, и за тебе и за себе.
— Бог нека те благослови, синко; jep 3Haj,
имамо join данас jecra од ово мало пара колико
се при мени затекло, а сутра веЬ немамо ни ко-
лико нам за хлеб треба.
Провели су отац и син Taj дан тешеЬи се Met) у
собом и jaflajyhn за изгубл>еним благом, а су-
традан yjyrpy, оде, боме, син на посао. Погодио
се на jeflHoj граТ)евини да носи цигле на скеле.
200
Посао HHje био лак, а он ненавикнут тешком
послу, па се 3hoJho и презно]авао. Тешко му je
било, али je подносио, jep je знао да je на н>ему
сад да помогне и подржи осиротелог оца. Та си-
новлэева дужност дала му je снаге и он je подно-
сио тегобу и напор.
Кад би подне, а он прими половину зараде,
купи хлебац и похита да га подели са оцем.
Оцу пролише топле сузе из 04Hjy кад прими
3anoraj из синовл>евих руку.
Тако je то ишло из дана у дан. Син je радио где
год je посла могао наЬи. Примали су га сви радо,
jep je био вредан и савестан радник, а жалили су
и н>ега и оца са судбине, Koja их je снашла, те их
од богатих гавана* учинила пуким сиромасима.
Радио je он тако и грбио се и мучио и хранио и
себе и оца, и поврх тога, свакога дана oflBajao
пару по пару, док HHje нешто мало уштедео, те
jeflHora дана до!)е оцу и рече:
— Радим, оче, колико могу, али 6ojHM се су-
више je тежак посао, сломиЬе ме, те ко he онда
под старост да те подржи? Зато сам ja, видиш
oflBajao пару по пару, закидао сам себи зало^,
да бих само могао да уштедим, и ево уштедео
сам толико колико би ми довольно било да ку-
пим jeflHora кон>а и кола те да са н>има радим.
• Гаван - богаташ (по Гавану, богаташу и тврдици из народног
предала).
201
Опет je то лакши посао и можда he нам више
донети, те Ьемо уз хлеб моЬи и чим топлим да
се заложимо.
Оцу опет наи!)оше сузе на очи, и одобри сину
намеру, те OBaj купи кола и коша и весела срца
отпоче нов рад. И ишао му je посао лепо, те су се
почел и и бол>е хранити и пару по пару oflBajaTH.
— А што сад oflBajain? — запитаЪе jeflHora дана
отац сина.
— Ако ми бог да, те кроз годину дана oflBojHM
колико ми треба, мислим да отворим какав
дуЬанчиЬ, па полако, полако те Ьемо ми опет доЬи
до онога у чему смо били. Не кажем да Немо бити
богати као што смо били, али Ьемо моЬи мирно и
прислано живети, па и то нам je доста.
— А реци мени, синко, — реЬи he отац — би ли
ти волео да си богат као што сам ja био?
— Па и не бих, оче. Bepyj ми, cnatja ми je ова
кора хлеба што je поштеним радом 3apat)yjeM, но
она што ми се готова пружала.
— А уви!)аш ли сад како je тешко стеЬи?
— Уви1)ам, оче!
— Па умеш ли да цениш тековину?
— Како да не умем, кад ето сваку пару ценим?
— Е, кад je тако, а ти узми мало пара из те
TBoje уште!)евине, па пре!)и преко у гвож!)арску
радн>у и купи jeflaH будак.
202
— Што he ми то, оче?
— nocnymaj ме што ти кажем!
Син оде и купи будак и донесе га пред оца.
— Е, сад, ‘оди овамо! — па га одведе у ]едну
тамну собу.
— Дедер сад удари будаком у ова] зид.
— Зид да рушим?
— nocnymaj ме што ти кажем!
Син замахну и удари.
— Настави, настави! — вели отац.
Син настави те удари неколико пута, док не
испаде из зида неколико цигала и кроз ту рупу
поче да сипа гомила сребрног и златног новца.
— Шта je ово? — зачуди се син.
— То je Moja тековина. Нисмо ми оне ноЪи по-
харани. Ja сам склонио и узидао новац.
— А зашто си то учинио, оче?
— Хтео сам да ти дам jeflaH наук. Хтео сам да
видиш како je тешко стеЬи, те да би знао сачу-
вати оно што ти после Moje смрти буде остало.
Син при^е оцу и пол>уби му руку:
— Хвала ти, оче, на поуци Kojy си ми дао!
203
XXIV
MOJA ПРИЧА
Био jeflaH дечко, звао се Рака ПустоглавиЬ. Био
jeflHHO дете у богатих родителе, па размажен,
пуст и невал>ао. У школи HHje учио, а у куЪи je
био непослушан.
Муку су мучили родителе шта he и како he
с н>им и чинили су све, али ништа не помаже. А
осеЬали су да je на н>има срамота и грехота да
jeflHO jeflHHO дете, Koje им je бог дао, нису кадри
да BacnHTajy и да га на пут изведу. A join имуЬни,
те кадри су и потрошити, али шта вреди што су
они кадри, кад Рака HHje кадар да учи и да слуша.
Ако му купиш нову школску кн>игу, а он ratja
н>оме голубове или, ако кн>ига има слика, као
што има у землюпису, у истории, у библщооу
повесници, он све те слике исече и излепи по
прозорима. Ако му купиш нов шешир, а он га
подметне под олук кад пада киша, вели да скупи
кишницу. Ако му купиш школску торбу, он и не
метне кн>иге унутра, нити je употребл>ава кад иде
у школу, eeh кад по!)е на игратье с децом, а он je
204
напуни сиром, воЬем, медом, колачима, хлебом
и свим што на1)е по куЪи, па тамо дели деци.
У школи веб немо] ни да питаш. Ако he ко за-
доцнити на час, то he он; ако he ко заспати док
професор преда]е, то he Рака; ако ко не зна лек-
ци]у, то je извесно да je он небе знати. Па онда
разбиЬе прозор школски; зарезаЬе перорезом
сками]у; укуцаЬе ексер у школску таблу; превр-
Hyhe дивит* на професоровом столу.
А преко света тога join и непослушан и не-
учтив. Одговара оцу, одговара ма]ци, бури се за
столом, гура тан>ир од себе, не слуша што му се
говори, не води рачуна о томе кад старики го-
воре, него им упада у реч. Нуги кад треба нешто
да каже, дере се кад треба да бути. 5едном речи,
прави тирании у куби због Kojera су патили и
отац и ма]ка.
— Ja не знам шта бемо с овим дететом? — ху-
кнуо би Koj' пут отац и чупао себи косе од бриге.
— Не знам ни ja, боме, — одговорила би
брижна ма]ка — ал’ видим да не вал>а ништа и да
Ьемо велике главобол>е имати због н>ега!
Узимали су му наставнике, учител>е, васпи-
таче, васпитачице, па ништа не помаже. Свако од
н>их покуша да га умудри, па кад види да помоби
нема, а он дигне руке.
* Дивит (тур.) - кути}а са стварима за писаьье; мастионица, писаДи
прибор.
205
JeflHora дана тако брижан отац иде улицом,
па види на jeflHOMe зиду велики штампани оглас.
При^е и прочита — дошао у град велики циркус
и бавиЬе се месец дана. И чета нема у томе цир-
кусу, и шта ти се све не Habpaja у томе огласу.
Те кон>и, те кловнови, те атлети, те цоке]и, те
гимнастичари, и пуно, пуно других занимл>ивих
ствари.
Кад до!)е на подне куЬи, а он he pehn жени:
— Баш да иза1)емо, жено, мало да се разоно-
димо. riojeflOLiie нас ове бриге, па бар мало да
да’немо душом.
— Па можемо! — вели жена.
— Ето, дошао неки циркус, па читам има тамо
хил>аду tjaBonHja. ПоЬи he цео свет да гледа, те,
ако xohein и ми да поземе.
Утаначише тако, те он оде и извади карте и
увече одоше на представу.
Било je пуно света и осветл>ен>а и музике.
Вештаци су изводили разне приказе, и страшне и
лепе и веселе. Jaxao uoi<ej на кошу и полегао по
шему, и cjaxHBao у трку и шта ти HHje чинио. Па
онда они вештаци у ваздуху, летели су с ужета
на уже, да те jeaa обузме кад их гледаш. Па je-
дан гутао ножеве, други ишао по жици, треЬи
се превртао, четврти играо по врховима боца,
и редом су тако многи изводили CBoje знан>е и
206
умен>е. Али на jeflHoj се тачки нарочито заус-
тави пажн>а господин-Томина (тако се звао Ра-
кин отац). Иза^е )едан човек, стане насред оног
циркуског круга, швиЬну бичем и дотрчаше му
пет паса, свих пет )еднаких. Он им рече нешто,
а они се поставите ]'едан за другим и тако у реду
опколише круг. После им опет рече нешто и они
дигоше по ]едну ногу и, свако на три ноге, опет
опколише круг, а кад им опет рече нешто, пси на
две ноге опет опколише круг. После им он коман-
дова и узеше ]едно друго да прескачу, па онда се
попеше ]едно другом на ле!)а и, на]зад, )едно се
пруЬи по земл>и и направи се да je мртво, а оно
четверо узеше га зубима, свако за по ]едну ногу,
и одвукоше га мртва.
Кад одоше, а она] човек швиЬну бичем те
до!)оше три Ъурана и стадоше у фронт па rneflajy
право у очи човека. Он им зазвижда и они се на-
душе и раширише репове, и по meroBoj речи, тако
шепуреЪи се, почеше лепо, мирно, одмереним
кораком да иду ]едан за другим. Кад им нешто
викну, они спустите репове и дотрчаше до н>ега
те стадоше у фронт. Затим он узе jeflaH мали шта-
пиЬ, па стаде пред н>их и поче да маше оним шта-
пиЪем, а Ьурани у ]едан глас заЬурликаше, и што
више он маше, то они све више блебеЬу, и тако да
су изгледали потпуно као певачко друштво, a OHaj
207
као шихов хоровода. Кад и то сврши, он пусти tiy-
ране да оду, а доведе ]едно прасе. Не би човек ве-
ровао да се и jeflHO прасе може научити толиким
вештинама, и да тако лепо слуша свога госпо-
дара. Остави све друго што je радило, а он му je
чак довал>ао jeflHy грдно велику лоту па га повео
на шу, и кад поче музика, прасе je тако лепо кор-
тл>ало лопту и увек остало на шеном врху да су се
сви дивили.
Господин-Томи се нарочито допала изво!)еша
овога вештака. Она су га чак бацила у нека раз-
мишл>аша. Кад notjoiue куб и, после представе, а
господин Тома he реЬи CBojoj супрузи госпожи
Мари (тако се звала MajKa Ракина):
— Виде ли ти, бога ти, оно чудо?
— Koje? — пита она.
— Па оне животише: оне Ъурке, оне псе и
прасе. Шта су они, jeflHa стока бoжja, стока без
разума, па jecn ли видела како cnyuiajy и разу-
Mejy и чине све што им OHaj човек нареди ?
— Чудо, одиста! — вели госпа Мара.
— Па добро, Маро, кад те бесловесне живо-
тише па могу да се науче да cuyuiajy, зашто ми
не можемо да научимо нашега Раку? ЬЬему je бог
дао и разума, он зна што му се каже, разуме; па
зашто онда не можемо да га уразумимо?
— Не знам! — уздише госпа Мара.
208
Господин Тома je с тим мислима и легао.
ГЬему HHje никако ишло у главу како то да нера-
зумие животное могу да се уразуме, a jeflHO раз-
умно дете не може да се уразуми. Дуго je мислио
он те ноТш о томе, а сутрадан, не говореЬи ништа
жени шта je наумио, диже се и оде у циркус и
распита се где може наЪи онога што дресира жи-
вотина. Показаше му и он му при!)е:
— Господине, — вели — ja бих хтео да вас умо-
лим, ако можете да ми помогнете нешто. Ja hy
вас за то радо наградити.
— Врло радо, — одговори OHaj — само вам мо-
рам напоменути да ja крупне животное, као што
су коои, медведи, слонови и друге не дресирам;
ja сам вештак само за ситн^у животиоу. Дакле,
je ли то ситн^а или крупица животиоа?
— Па, — збуни се сиромах господин Тома —
HHje крупица животиоа. То je Moj син.
И онда му исприча све ceoje jafle и невол>е.
— По свему томе што сте ми казали, jacHO
се види да ваш син има толико исто памети ко-
лике je има рецимо jeflaH hypaH или jeflHO прасе.
Према томе можемо га сматрати за обичну жи-
вотиоу и дресирати га.
— Ама je л' може? — обрадова се господин
Тома.
— Како да не може! — одговори вештак.
209
И погодише се.
Сутрадан дсфе вештак у куЬу газда-Томину.
У1)е, поздрави се и окрете се Раки па му рече:
— ‘Оди овамо!
Рака се усиЬио, па Hehe да му до1)е.
— ‘Оди овамо! — рече вештак, али сад мало
оштри]е.
Рака опет Hehe да при!)е. Вештак се диже, до-
чепа Раку за innjy, па га преви преко колена и
поче немилостиво да би]е корбачем по задн>ем
телу. Вришти Рака, вришти мар<а и xohe да спасе
дете; збунио се и газда Тома, a OHaj вештак само
им виче:
— Не мешаде се у Moj посао! — Па кад до
миле вол>е истуче Раку, а он га пусти, па седе на
столицу и рече му опет:
— ‘Оди овамо!
— Hehy! — одговори Рака набусито и кроз
плач.
— Heheui! — и OHaj дресер скочи поново, пови
га опет преко колена па настави да туче.
Рака ]ауче и преви]а се, па на]зад узе да моли:
— Jaoj, nyuiTaj, доЬи hy!
Вештак га пусти, па седе на столицу и рече му:
— ‘Оди овамо!
И Moj ти Рака, као млада невеста, при1)е н>ему,
a OBaj га онда помилова:
210
— Тако, тако, видиш. А одсад упамти, кад те
зовем ja или отац или MajKa, или ма ко старки, а
ти одмах при!)и, иначе hy те опет туЬи.
Затим се вештак окрете родител>има па им рече:
— То je прва лекци}а. Данас на подне доЬи hy
код вас на ручак, да видим како се oeaj дечко при
ручку понаша. То he бити друга лекшда.
Кад оде он, а господин Тома odjacHH ceojoj
жени у чему je ствар. Госпа Мара се нешто мало
противила, HHje могла као MajKa да се помири с
тим да ту!) човек, ту!)а рука, туче н>ено дете. Али
кад joj господин Тома рече да и н>ега боли то, али,
вели, мора се поднети за добро детета, онда се и
ова измири.
Кад до1)е подне, a OHaj до!)е и седе са н>има за
сто.
— Пре но што седнеш да ручаш, пол>уби оцу и
MajuH руку! — рече он Раки.
Рака се нешто снебива и буни се.
— Xoheiu да пол>убиш руку? — запита OHaj и
диже се.
— Xohy! — рече Рака и при1)е па пол>уби руку.
И отац и MajKa не могу да се начуде Toj про-
мени. Сипаше Раки супу, али он одгурну тан>ир.
HHje волео супу. OHaj швиЬну бичем и викну:
— YcTaj одмах од стола и CToj тамо код фу-
руне. YcTaj!
211
Рака устаде и оде.
— А ми сад можемо наставити ручак. Н>ему
Ьете дати онда да jefle кад буде молио да му се да
супа. И ништа друго му неЬете дати.
После ручка он призва гладнога Раку:
— Донеси ми TBoje кн>иге!
Он их донесе.
— Шта ти je задато да научиш ?
Рака показа.
— Сутра кад до!)ем, ти hem то знати. HeMoj се
шалити да не научиш, jep hern зло проЬи!
И отац и MajKa Ракина нису могли да до!)у к
себи, кад су видели да je Рака то после подне пре-
седео jeflHaKO над кн>игом, а увече, кад je било о
вечери, он Hajnpe пришао оцу и Majun, полубио
руку, па онда сео.
Кад сутрадан до!)е OHaj вештак, а Рака зна лек-
unjy и учтив и послушан, да човек чисто не може
да Bepyje. Majnn и оцу л Hjy сузе од радости што
виде ceoje дете преображено и благодаре вештаку.
— Видите ли како се може и дете да дресира
— вели им он. — Hnje то лепо, npH3HajeM, васпи-
тавати дете батинама, као што се животин>а вас-
питава. Бог je детету дао зато разум да схвати и
разуме шта му се каже, али кад дете неЬе да раз-
уме, онда оно само себе ставл>а у ред са стоком и,
онда, не можеш друкче!...
212
А затим се окрете Раки па вели:
— Сад знаш шта треба и како треба да се по-
нашаш. Да слушаш и да учиш. Ja ти нисам више
потребан и Hehy ти више долазити, али док смо
овде, за ово месец дана, свратиЬу сваки други,
треЬи дан, да видим ниси ли пренебрегао Moje
савете.
Рака се одиста од тога дана променио. Учио
je, слушао je и био je добар, те деца, н>егови дру-
гови прозвали су га: дресирани Рака.
213
XXV
ХАДДУЧКЕ HEBOJbE
Док смо ми тако jeflaH за другим причали приче,
jeflHora по jeflHora хватао je сан. Hajnpe je задре-
мао Трта; падала му глава на груди, он се борио
да не задрема, те да слуша приче, али га je дре-
меж све више хватао и, Hajaafl, кад га je веЬ савла-
дао умор, подметнуо je камен под главу и слатко
заспао.
Тако исто Цврца. Чим je испричао CBojy
причу, а он прислонио главу на камен, пошто je
прво подметнуо капу, па вели:
— Ja hy овако лежеЪи да слушам — али je од-
мах заспао.
Па тако редом jeflaH по jeflaH. Кад сам ja при-
чао CBojy причу, били су будни join само Брба,
Врабац и магаре.
— Xajfle, лезите и ви, одморите се! — рече нам
Арамбаша, па се и он испружи.
PaHHje je био говорио да he ноЬу да постави
jeflHor од нас на стражу, док други cnaeajy он да
чува стражу, али, или je заборавио или je рачунао,
214
можда, пошто je магаре остало будно и на ногама,
нека оно буде стража.
Како смо сви били уморни, jep смо jyrpoc врло
рано устали, па онда толико пешачили, па издр-
жали прву борбу, и Hajaafl толики страх претр-
пели — то смо врло брзо заспали дубоким сном.
Ja не знам да ли сам те ноЬи штогод сан>ао;
знам само да ми je била зима, и да сам цвокотао
зубима, те сам се том приликом сетио ceoje меке
постел>е, дивнога узглавл>а и топлога покривача.
Како je тамо, код кубе, било лепо!
Yjyrpy не знам кад смо се пробудили. Beh се
било разданило. Ватра се сасвим угасила, али je
пепео join био топао, те смо наднели шаке да их
мало раскравимо. Одело нам je било влажно од
росе, а свакоме je на }едноме образу била испи-
сана црвена масница како нас je камен нажул>ио.
Магаре je било join увек будно, али je и оно
уморно обесило главу.
Сви смо Ьутали, нико ни речи HHje прогово-
рио, али нам je свима нешто лакнуло на души кад
смо сагледали дан.
Први je проговорио Арамбаша:
— Jecre ли ми се одморили, jyHaijH?
Ми се сви погледасмо ме!)у собом: нико се од
нас HHje ocehao баш толико jyHaK да би нас Арам-
баша могао тим именем ословити.
215
— Ja сам се грозно нажул>ао! — рече искрено
Врабац, и том H3jaeoM ослободи некако и нас да
будемо искрени.
— Aja сам се мрзао! — реЬи hyja.
— И ja, бога ми! — додаде Цврца.
Па онда признаше сви да им je било зима, а
Трта чак додаде да и сад join oceha jeay и зиму, те
Арамбаша нареди да наложимо опет ватру.
Тек кад je ватра букнула, ми се мало раскра-
висмо. Када се раскрави, Трта први уздахну и
рече:
— Ja сам гладан! — и тога часа осетисмо сви
глад, а од jeлa ником ништа HHje остало.
Врабац, по своме старом o6H4ajy, завуче руке
у цепове и поче по н>има тражити мрвице, па то
учинисмо и сви остали; а Цврца Hatje jeflaH лист
новина, у Kojn je био зав^ен сир Kojn je синоЪ
nojeo, па узе лизати Taj лист.
— А истина, Арамбашо, — запитаЪе врло
забринуто Трта — шта Ьемо ми данас да jefleMO?
Арамбаша се на то питан>е збуни; изгледа да
ни сам дотле HHje мислио о томе питан>у, па му
сад HajeflaHnyT пуче пред очима. Он узе некако
да се предомишлэа.
— Ако Немо право xaj/jynKH, — вели — ми
бисмо требали сад да ударимо на неко село, да
опл>ачкамо стадо оваца, па да закол>емо овна и
216
да га испечемо на ватри, jep xajflyuH je/jy дебело
овну)ско месо.
— Али га прво посоле вал>да? — реЬи he Вра-
бац?
— И ]еду га са хлебом? — додаде Дрон>а.
— А ми немамо ни овна, ни соли, ни хлеба —
Baji<a се Врабац.
— JecT, то призна]ем — одговара Арамбаша.
— Ал’ ja вам само кажем како би требало по xaj-
дучки. А ако неЪемо, онда да смислимо, 6paho,
штогод друго.
И сад се сви замислимо, као 6ajarn сми-
слиЬемо. Арамбаша чак два-трипут погледа ма-
гаре, не би ли вал>да и н>егово мишл>ен>е чуо, али
je и магаре гледало Арамбашу тако као да je и
оно питало: „Шта Ъемо данас jecTH?“
— Не ocTaje нам ништа друго — реЪи he Hajaafl
одлучно Арамбаша — него да за!)емо по шуми, да
видимо има ли на каквом дрвету ма каква плода.
Тиме би се могли за данас исхранити.
Свима нам се то учини као Haj6on>e и Арам-
баша нас распореди, те се рази!)осмо на разне
стране, a Kpaj ватре остадоше само Арамбаша и
магаре.
ГлуваЬ и ja смо ухватили jeflHy страну и лу-
тали смо по шуми све до подне, док нисмо
потпуно изгладнели и уморили се. Крхали смо
217
гран>е, цепали се, прескакивали трн>е, па ништа.
Нашли смо мало жира и то смо покупили, иако
смо знали да жир само свин>е ]еду, али тек да по-
кажемо кол и ко смо били вредни.
Ja сам познао да je подне веб по томе што по-
чете да ми крче црева.
— Jaoj, Симо — рекох — страшно сам гладан!
— И ja! — вели ми ГлуваЬ и хвата се руком за
стомак, као да би хтео да га умири.
Кад смо се вратили, веЬ су се и други сви
искупили. Арамбаша je лежао Kpaj ватре; ма-
гаре je зашло мало у страну и брстило je лишНе
са неке гране, а Цврца се жалио Арамбаши на
Врапца:
— Ja те молим, Арамбашо, да му забранит;
jeflHaKO ми прича како je то лепа ствар штрудла
од вишатьа.
— Па jecTe лепа! — брани се Врабац.
— Знам и ja сам да je лепа, — jaflHKyje Цврца
— али сад, кад се ja прев^ам од глади, он ми jefl-
нако помин>е штрудлу од вишан>а, па ми истеру)е
воду на уста.
— Bpaho, — рече Арамбаша да би прекинуо
Цврцине муке — дедер, jecre ли нашли штогод,
jep, право да вам кажем, и мене као да je почела
мучити глад?
Ми први изручисмо из цепова жир.
218
— Jecre, бре, глупаци, — CMeje нам се Врабац
— па жир ]еду свигье; то HHje за човека!
— Па дедер, jecH ли ти нашао што бол>е? —
пита га ГлуваЬ.
Врабац истресе из цепа неке тргьине.
— Ево, — вели — ово могу и л>уди да jerry.
— Ух, — учини ГлуваЪ — то je циганско воЬе!
— Па што ниси нашао ти господско воЬе? —
брани се Врабац.
— И после, скушьа уста као кад п^еш стипсу!
— гун!)а и дал>е ГлуваЬ.
— Па ти, ако ти се не допада, HeMoj да jefleru.
— Metjep, ja сам Haj6on>e нашао! — реЬи he
Дрогьа и исповрати пред нас jeflHy црну бундеву
тиквару.
— Па и то jerry свигье! — реЬи he неко.
— Jerry, брате, — вели Дрогьа — али кад немаш
шта друго, jeurheur и то!
— Дедер ту тикву метните на ватру, да се
испече. Печену Ьемо лакше jecra — нареди Арам-
баша, те Дрогьа положи тиквару на пепео.
Искупили смо се сви око ватре и нестрплшво
чекали да се тиква испече. Глад je расла све више.
— Море, да je jefleMO каква je да je! Ко he до-
чекати да се испече? — први зацвили Трта, Kojn je
непрестано песницама притискивао ceoj празан
стомак.
219
— И ja сам за то — прихвати Дрон>а — jep ми
се yBHjajy црева.
— Па jeflHTe мало трн>ине, колико да вас
npotje глад — вели ГлуваД и сви потегосмо да je-
демо трн>ине, и свима нам се искриви лице од
оне опорости.
— Ух, — вели Врабац гриш^уДи трн>ину — да
ми je сад штрудла од вишан>а!
Цврца писну као да га je тог тренутка ко ранио:
— Тако ти бога, не спомин>и ми више штрудлу
од витала! — узе да преклин>е Врапца.
— Та не марим толико за штрудлу од вишан>а,
али бих волео кувану бурани}у с месом — вели
Дрон>а.
— Море, каква кувана 6ypaHHja с месом; ja,
брате, HajBHiue волим Дурку на подварку. Ух, па
кад дочепам батак! — узвикну ГлуваД.
Арамбаши, KojH се досад jyHaHKH држао, поче
вода да иде на уста и закрвавише му очи, па yje-
данпут узвикну:
— Забракуем такве разговоре!
— А зашто? — пита ГлуваД.
— Зато што такви разговори шкоде здравл>у!
УДутасмо сви, па Де тек опет Врабац:
— Шта вреди то што не разговарамо, кад знам
добро да сви мислимо на то. Ето, ja бих се кладио
да Цврца сад мисли на штрудлу од вишан>а, Трта
220
мисли на печен>е, Дрон>а на 6ypaHHjy, а ГлуваЬ на
резанце са сиром. Ето, признаке!
Свима, Koje je Врабац поменуо, наи!)е вода на
уста, а ми остали направисмо кисело лице као да
смо тог часа загризли зелену оскорушу.
Да прекрати дал>е Taj разговор, Арамбаша ви-
кну:
— Дедер ту бундеву, да утолимо мало глад!
— HHje join печена! — реЪи he неко.
— Ако, и не вреди кад се сувише препече.
Скидоше бундеву, а Арамбаша узе CBojy секи-
рицу па je раскомада, и свако од нас уграби по
jeflHO парче.
HHje била печена, тек се мало зaгpejaлa, али
ми халашъиво загризосмо свако у CBojy кришку.
— Ух, па ово не вал»а ништа! — рече први Вра-
бац и исшъува aanoraj.
— Не вал>а, дабоме! — додаде и сам Арам-
баша. — Ово и HHje права бундева, ко зна шта je
ово!
Па, бога ми, тако и сви остали, и побацаше
ceoje кришке.
— Ово се не може jecni! — вели ГлуваЬ. — Баш,
Дрон>о, ако ниси могао што naMeTHHje да на1)еш,
ово ниси морао да донесеш.
— Па ja да сам нашао чоколаду, ja бих je до-
нео, али чоколада не расте у шуми.
221
И досад некако, док je бундева била на пепелу,
надали смо се нечему, али сад, кад нас та нада
обману, спопаде нас таква глад, какву у животу
нисмо осетили. И почесмо гласно да цвилимо.
— Jaoj, мене мучи стомак! — вели Трта.
— И мене! — дода]е Цврца.
— Како би било да покушамо да ]едемо траву.
Траву jefle и jaribe — вели ГлуваЬ, па почупа
мало траве и поче да je жваЬе, али je мало после
исшъува.
— Не може! — вели.
— Дaj ти мени jeflaH жир — рече Арамбаша и
ja му пружих jeflaH од оних што смо их ГлуваЪ и
ja донели.
Да ли му je пр^ало или HHje, тек Арамбаша
nojefle jeflaH жир. То исто учини и Врабац.
И на сву ту нашу невол>у, некоме паде и же!)
на памет. Мислим, био je то Дрон>а.
— Ух, што бих мало воде; осушила ми се уста
од глади, па бар да ми je мало воде.
И тог тренутка сви осетисмо же!). Магаре, Koje
je вал>да и само осеЪало же!), рикну тако снажно
да се цела шума затресе.
— Благо н>ему! — рече Трта. — Бар може да ри-
кне, ja ни то не бих могао. Сасвим сам изнемогао!
Сви смо осеЬали тешку изнемоглост. Врабац
узе прегршт земл»е и метну je у уста, али je брзо
исшъува.
222
— Не може, ко je jom земл>у]ео!
Видимо магаре почело са ]едне младице да
гризе кору, па и ми узесмо за н>им да гриземо
кору. Али све то ништа HHje помогло, веЬ напро-
тив изазвало jom и грчеве у стомаку.
Први писну Дрон>а:
— Jaoj, боли ме стомак, имам грчеве!
Арамбаша je ocehao тако!)е болове у стомаку,
али се jom увек правио jyHaK.
— Бар да нам je воде. Р1)аво смо место иза-
брали. Свуд у планини има воде, а само овде
нема!
— Jaoj, мене 3aBHja стомак — зацвили опет
Трта.
— БраЬо, — реЪи he на то Арамбаша — Haj-
бол>е je да полегамо по земл>и потрбушке, да при-
тиснемо стомак! — и он први леже.
Полегасмо и ми и поче да нас хвата као неки
сан. Не спавамо, а ипак смо као у неком сну. Ти-
шина, мир, лежимо потрбушке и тек с времена
на време nyjem понеко jayKHe.
223
XXVI
ШТА JE ТАМО БИЛО
Дуче yjyrpy пробудила се, по odnnajy рано у зору
Цврцина MajKa, па пошла да оби!)е децу. Изнена-
дила се кад je видела Цврцин кревет празан, али
je то join HHje толико препало. Мислила je, ту je
негде у куб и и изашла je да га потражи, jep ипак
чудно joj je било да се он тако рано буди.
Када га нигде HHje нашла, вратила се у собу и
сад je тек спазила да je прозор отворен. Секнула
je одмах брига, па je избудила све по куЬи, сем
свога мужа, Цврцина оца. „Нека“, вели, „нека они
прво претраже, па ако га не на!)у, jaenhe и оцу."
Кад су претражили целу кубу и нигде га нису
нашли, онда су, дабоме, морали jaBHTH и оцу.
Отац се пробудио мрзовол>ан, па join кад je чуо да
je прозор отворен, да Цврце нема, а он само рече:
— ПлатиИе ми он то ко вук кожом!
MajKa се ипак забрину.
— Па, добро, где може бити дете тако рано?
— Где — гун!)а отац нерасположен што су га
тако рано пробудили. — О/цурио на игру.
224
— Ама какву игру join пре зоре?
— Па тако je то кад нема школе, па му je мали
дан.
Тако je било и по другим куЬама. Код Moje
Kyhe MajKa пошла yjyrpy да нешто узме из оног
ормана у ходнику, па кад je отворила, а она при-
метила да нема сира Kojn je синоЬ оставила, нити
HjeflHor парчета штрудле од вишан>а, а зна добро
да je синоЬ оставила два парчета.
— Hjy! — учини и notje у собу да ме пробуди и
да ме пита, па можете замислити колико се изне-
надила кад виде да ме нема у кревету.
Дроььина MajKa пошла рано yjyrpy у двориште
да нахрани пилиЬе, па xohe да отюьуча врата и
обрЬе юъуч, али не може да отюъуча. Кад се ух-
вати за кваку, а она виде да су врата отворена.
— Hjy! — цикну престравл>ена жена — забора-
вили смо синоЬ да закл>учамо! — Па то смо ми
целе ноЬи спавали при отвореним вратима!
Али мало после изи^е из flenje собе Дрон>ин
мали брат и пита Majny:
— А где je Жика, мама?
— Како где je, па у кревету.
— HHje! — тврди мали бата.
После веЬ тражили га по uenoj куЬи, па кад
видели да га нема, сетили се да je он то отюъучао
врата.
225
До подне jom су све кубе, из Kojnx смо ми
побегли, биле некако мирне. Свако je рачунао
доЬи Ьемо, као обично, на ручак. Али кад npotje
подне, па npolje jeflaH, па два, па три часа по по-
дне, а нас нема, почете, бога ми, и да се брину,
а нарочито MajKe.
Диже се Цврцина MajKa па notje у посету Трти-
Hoj MajuH. Зна да се деца друже, па дошла да види
зна ли она штогод.
— Дошла сам, — вели — знам OHaj Moj дружи
се са вашим и, тако реЬи, Hepa3flBojHH су, па сам
хтела да упитам Миту да ли он зна где je Moj
Лаза?
— Како да га упитам, upHoj мени! — вели
Тртина MajKa. — Jyrpoc рано ja у1)ем у собу да
оби1)ем децу, а кад погледам, н>егов кревет пра-
зан и врата од куДе отворена.
— Па то су они 3ajeflHO?
— Извесно. Ja сам баш мислила да по!)ем до
госпа-Нате, jep Moj се Мита никад не oflBaja од
онога н>еног Мила.
— Дест, право кажете — реДи he Цврцина
MajKa. — Па да по!)емо 3ajeflHO, биЬе Миле госпа-
Натин знаЬе где су ови наши.
И тако се Цврцина и Тртина MajKa упуте
3ajeflHO госпа-Нати, Bpanneeoj Majnn.
— Добар дан!
— Добар дан! — вели им она.
226
— Ми смо дошле мало до вас; знате они наши,
па друже се с вашим Милом...
Нису дорекли реченицу, а Врапчева MajKa их
прекиде:
— Какав Миле, upHoj мени, кад га нема од
ране зоре!
— И он? — запрепастише се Цврцина и Тртина
MajKa.
— Па дабоме, сви су они 3ajeflHo; ето и ваши, а
сигурно и OHaj госпа-Живкин несретник.
Taj госпа-Живкин несретник био je Сима
ГлуваЪ.
Како ништа ближе нису могле сазнати од
Врапчеве MajKe, то се реше да по!)у до ГлуваЬеве
MajKe, госпе-Живке, а придружи им се и госпа-
Ната.
Тако све три жене у!)у код госпа-Живке и за-
текну je врло забринуту. Чим их спази на вра-
тима, а ГлуваЪева MajKa се сети чега ради су
дошле, па их предусретне речима:
— Да нису и они ваши злосретници одбегли?
— Jecy! — одговорише све три жене.
— Jyrpoc рано?
— Jecre, join у прву зору — вели Цврцина
MajKa.
И сад све четири жене узеше да се BajKajy и
решише да се упуте 3ajeflHO 4poH>HHoj Majun,
госпа-Лепосави.
227
Шта je могла и она да им каже, до то што
знамо, jeflHHO да je и н>ен Жика отишао у рану
зору и да се join HHje вратио. Кад поменуше да
he поЪи и Mojoj MajuH, придружи им се и го-
спа-Лепосава, те свих пет MajKH упадоше у Mojy
Kyhy.
И сад свих шест MajKH седоше да се Bajnajy и
jaflajy, а дан Beh полако измиче и join мало па he
вече.
— Ако на ручак и нису дошли, на спаван>е мо-
pajy доЬи — теши се ГлуваЬева MajKa.
— Па дабоме! — одобрава Дрон>ина MajKa.
С том се утехом и растадоше, а сунце веЬ леже
и поче први сумрак. А што више сумрак пада, то
све веЬа брига у матера. Очеви join нису дошли
куЬи, па и не 3Hajy, a Maji<e сваки час извирэду на
врата oneKyjyhn xohe или им злосретни синови
доЬи, те да их очеви затекну код Kyhe.
— Како hy га, црна, дочекати и реЬи му да
Лаза join HHje дошао! — BajKa се Цврцина Maji<a,
CTpaxyjyhn како he дочекати мужа, jep зна ко-
лико je строг и колико he се л>утити кад не за-
текне дете код Kyhe.
А кад би да се Beh и лампе упале, материнска
брига до1)е до врхунца. Сестре и 6paha дадоше се
у телеграфску службу изме!)' icyha из icojnx су од-
бегла деца.
228
— Иди, CojKa, — реЬи he Тртина MajKa CBojoj
Ьерчици — до госпа-Нате, nnraj je ли OHaj н>ен
несретник дошао.
— Иди, Перо, — реЪи he госпа-Живка свом
мла!)ем сину — до госпа-Лепосаве, пита] je ли
она] н>ен несретник дошао.
Растрчала се тако 6paha и сестре изме!)' ojatje-
них Kyha, али сви се Bpahajy са истим одгово-
рима: „НесреЬник join HHje дошао!"
Кад стигли веЬ и очеви куЬи, настао je прави
лом. Грде очеви и ncyjy и прете, и брига све
више и више ocBaja све icyhe, jep je Hoh веЬ ду-
боко захватила.
Свима породицама пресела вечера, а веб мо-
жете мислити како су ма]ке преспавале ту Hoh.
— Нека се закл>уча]у врата, па ако наи!)е, нека
спава у дворишту — грми Тртин отац и ма]ка си-
рота закл>учава, али чим он заспа, а она се диже
на прсте и полако отвара врата, и оставлю их целу
Hoh отворена, Hehe ли дете наиби.
Глувабева MajKa HHje ни легла. Онако обучена
преседела je целу Hoh, и ко зна какве све мисли
нису joj се врзле по глави. Цврцина MajKa, чим je
заспао отац, обесила се на прозор па до зоре HHje
се скинула отуд.
И све остале Majne тешку су Hoh провеле.
.1адно им спаван>е, кад им брига не да ни ока
склопити.
229
И yjyrpy рано дигли се очеви, па свакоме од
н>их прво питан>е:
— До1)е ли OHaj ?
— Не, боме! — одговара]у брижне MajKe.
Кад то чуше, тешка брига npet)e и на очеве.
Досад су join увек мислили: деч]и несташлук,
доЬи he. Ал' кад npolje читава ноЪ, а н>их нема,
значи да je несташлук премашио све границе, и
да ствар треба веЪ озбил>ни)е схватити.
Цврцин отац и не попи CBojy редовну jyrapiby
кафу код куЬе, веЬ се диже право пред кафану
„Касину", 3HajyhH да тамо долази на кафу и газда
Таса, ГлуваЪев отац.
— Добар дан, газда-Тасо, — прилази му Цвр-
цин отац и седе за н>егов сто, и наставл>а разго-
вор. — До1)е ли, бога ти, OHaj TBoj?
— Не, бога ми! — одговори брижно газда-
Таса.
— Ама зар целу ноЪ?
— Целу ноЪ!
— Ни Moj!
— Па 3ajeflHO су они — вели газда Таса.
— 3ajeflHO jecy, али где су? Нешто се мислим,
па до1)ох и с тобом да се посавету}ем, како би
било да ми то npnjaBHMO власти, jep, знаш, HHje
то више шала, a HHje ни обичан несташлук. Цео
целцат дан и целе ноЬи нема деце.
230
— Па, господин-Арсо, — одговори газда Таса
— биНе готово Haj6o.be тако како ти кажеш, да
при}авимо ми то власти.
Досркаше кафу, па се господин Арса и газда
Таса дигоше да иду у начелство. Уз пут про^оше
Kpaj дуНана газда-Стевиног, а он CTojn на дунай-
ским вратима. Како je и н>егов син, Жика Дрон>а, у
истом друштву, при1)оше му те да и н>ега ynHTajy:
— До1)е ли, газда-Стево, OHaj TBoj? — пита
газда Таса.
— Не, брате, па ето бринем од jyrpoc. Мало ми
je других брига, него join и то.
— Па ми, знаш, кренули у начелство да npnja-
вимо ствар власти, jep, брате, ово je веН озбил>на
ствар.
— Бога ми, — вели газда Стева — добро Пете
учинити. 4ei<aj, ево и ja Ну поИи с вама.
Кренуше тако три забринута оца у начелство,
па уз пут join сретоше господина Hajy, Тртиног
оца. Он им сам при^е па вели:
— Ja, боме, пошао у начелство да npHjaBHM
ствар власти, jep онога мог несреНника ево све до
jyrpoc нема.
— Па и ми смо тамо пошли! — одговорише у
jeflaH глас три забринута оца, те им се сад и гос-
подин naja придружи и сва четворица у!)оше у
начелство.
231
У начелству, у ходнику, затекоше join и
Врапчевог и мог оца, Koje je иста невол>а и иста
брига довела, те се сад здружише па xajfle пред
начелника.
— Шта je, добри л>уди? — предусретне их на-
челник, jep их све no3Haje као вал>ане и честите
графане.
— Зло je, господине, — узе реч Цврцин отац —
деца нам одбегла од куЬе.
— Како одбегла? — пита изнена!)ено наче-
лник.
— Ето тако, господине начелниче, — наставл>а
Цврцин отац — jyne у рану зору, док je join све по
куЬи спавало. Па како су jyne отишли, ето их све
до сада нема.
— Ама 3ajeflHO су отишли? — пита начелник.
— Извесно 3ajeflHO, — одговори Цврцин отац
— jep су другови, не pa3flBajajy се никад, а сви су
у исто доба, у рану зору, напустили куЬе.
Затим узе начелник да пропитое за неке noje-
диности, па кад сазнаде све што му треба, а он he
реЬи забринутим очевима:
— Идите ви CBojHM послом, а вашу бригу ja
примам на себе. НаЪи hy ja н>их, ни бриге вас
н^е.
— Е, хвала, господине! — и као олакша им
свима нешто.
232
— Hnje то само хвала, — вели н>има начелник
— него припазите ви одсад и с ким вам се деца
друже, jep рТ)аво друштво одведе дете од школе и
од Kyhe! Aja hy их наЬи, будите без бриге!
Тако одоше родителе од начелника ипак мало
утешени.
233
XXVII
ПОТЕРА
Начелник je био душевая човек. Осетио je добро
колика je то велика брига, Koja je притисла неко-
лико породица, па je свесрдно узео ствар у руке.
Он се прво распитао с ким су се све та деца дру-
жила, па кад je чуо да je ме!)’ н>има изме!)’ оста-
лих био и jeflaH пекарски шегрт, Kojn je истеран
из школе, он се прво почео о н>ему да pacnHTyje.
Тога ради призвао je себи MajcTopa пекара код
Kojera je Чеда био у служби.
— MajcTop-Перо, — реЬи he му начелник када
je ступио преда н> — реци ми, бога ти, какав ти je
Taj шегрт Чеда ?
— Невал>алац, господине, да га горега нема
под небом! — вели му MajcTop Пера.
— Ама, бога ти, зар je толико невал>ао?
— Леш je као буба, господине, a xohe да слаже,
ама не трене очима а слаже.
— Па он те je напустио?
— HHje ме напустио, него сам га ja отерао. Ис-
тукао сам га па отерао.
234
— А што си га тукао ?
— Украо две переце.
— А кад си га отерао ?
— Има томе веб пет дана.
— А где je сад он?
— Не знам, господине. Долазила ми je jyrpoc и
вьегова MajKa да ме пита; вели, како je jyne H3jyrpa
отишао, до jyrpoc се HHje вратио.
— Аха, — учини начелник — дакле, и он je jy-
чер yjyrpy отишао и досад се HHje вратио?
— Тако каже вьегова MajKa.
— А ниси га ви1)ао ових дана?
— Нисам, господине, бежи од мене, jep зна да
hy га испреб^ати ако га видим.
— А што имаш да га испреб^аш, кад си га
веЪ истукао и истерао? Он HHje више код тебе у
служб и.
— Jaoj, господине, да знаш само шта ми je по-
радио, — BajKa се MajcTop Пера — оштетио ме, па
ме осакатио.
— Ама кад то ?
— Кад сам га истукао и истерао, а он, да ми
се освети, отишао у собицу где држим брашно, па
ми три цака ножем пресекао те се грдно брашно
расуло. Па мало му je било то, него у дворишту,
на бунару, одсекао уже, па кофа пала у воду и
ено не могу никако да je извадим.
235
— Е, да грдна неватьалца! — узвику^е начелник
cnyuiajyhH jaflaibe ма]стор-Перино.
— И HHje то све. Имам веЬ девет година ]едну
канаринку певачицу. Волим je као очи у глави, а
он отворио кавез и пустио канаринку да одлети.
ПребиЛу га, господине, тако ми бога, пребиЪу га
где га сретнем!
Начелник je сад веЬ довол>но знао. Знао je да
je Чеда Taj i<ojn je остале намамио и одвео; само
je питан>е куда.
Пошто je наредио да се сва околица вароши
осмотри и претражи гробл>е, шумица, колибе по
виноградима, и пошто нас нигде HHje нашао, на-
челник je сео, па je join тога дана по кон>аницима
послао наредбу свим сеоским општинама, оним
блиским вароши, да свака пошал>е ceoje патроле
и претражи целу CBojy околину, па ако нас на!)у,
да нас спроведу начелству. Нечелник je у CBojoj
наредби рекао и подвукао да општине Mopajy то
неизоставно извршити join у току дана.
После такве наредбе разишли су се сеоски
општински пандури по луговима и шумама на
све стране.
Ми смо у то доба, а то je било пред вече дру-
гога дана, веЬ били потпуно посустали од глади
и жеЬи. Лежали смо неко време потрбушке, како
нам je Арамбаша био рекао, па кад смо видели
236
да ни то не помаже, а ми смо се савили у jeflHO
клупче, као 3MHje кад xohe зиму да презиме. Кад
би нас ко са стране видео, помислио би да je то
каква животин>а са четрнаест руку. Изгледало
нам je, кад се тако caBHjeMO у клупче, да he нам
лакше бити.
— Па и ако умремо од глади, — вели Трта —
бар сви 3ajeflHO да умремо!
Не знам колико смо тако лежали у клупчету,
али знам да je Beh почео да мркне дан.
Сви смо били некако сан>иви од глади и ни за
шта нисмо марили. 5еднога тренутка ГлуваЬ рече:
— Ама, као неко крха гране у шуми!
Пре би се ми на те речи преплашили и разро-
гачили би очи и начул>или уши, али сад нико и не
мрдну, нико се и не помери нити погледа тамо.
— Jecre, ено неко крха гране! — понови Глу-
Bah.
Уто се подави из шуме jeflaH сел>ак са великом
батином.
— Beraj! — писну Цврца.
Клупче се за час размота и скочисмо сви на
ноге, готови да дунемо као ветар у шуму, али OHaj
сел>ак диже батину и викну:
— Не Mpflaj!
И сви стадосмо као укопани. Он нам при!)е:
— Ко сте ви? — пита.
237
— Ми... — замуца ГлуваЬ — ми смо 1)аци.
— Да сте 1)аци, ви би били у школи, а не у
шуми. Говорите ко сте ви?
Арамбаша, коме се нешто био везао ]език, сад
тек дану и проговори:
— Ми смо ха]дуци!
— Гле, молим те! — насме]а се сел>ак. — Баш
ха}цуии?
— Jecre! — одговори Арамбаша.
— Jec', боме, — вели сел>ак. — Требао сам то
одмах сам да се сетим, чим сам вас видео. Па до-
бро, а шта Ъете овде.
— Па дошли смо у планину.
— Jec’, боме право кажеш, a ja сасвим забора-
вио на то. Кад сте веЪ xajjjyuH, морате у планину.
Тако je то откако je света и века — настави сел>ак,
а све се смешка. — A oeaj, не знам, децо, да ли
знате join jeflaH o6H4aj xajflynKH?
— He знамо! — одговорисмо нас неколико.
— Е, видите, децо, o6H4aj je xaj/jyMKH, кад их
власт ухвати, да иду у хапсу. Je л’ тако?
— Jecre! — одобрава Врабац.
— Е кад je тако, онда да вам се каже. Ja сам
власт.
— Ти власт? — изненади се Цврца.
— Jec', ja сам општински пандур из села Подо-
лице, а ово je шума тога села.
238
— Па шта ми теби сметамо, ми нисмо никакво
зло учинили? — пита Арамбаша.
— Како да нисте зло дело учинили, кад сте по-
бегли од сво]их куЬа? Зар би jom нешто горе тре-
бало да учините? Стигао начелников распис да
вас пошто-пото прона!)емо и дотерамо, те ja по-
ломих ноге од jyrpoc тражеЪи вас!
Ми сви побледесмо и погледасмо се ме1)у
собом.
— Па то потера?! — пита Арамбаша.
— Па потера, дабоме. Него, децо, ja мало про-
говорих са вама, колико да се одморим, а сад,
xajfle напред!
— Ми, OBaj, — поче да се буни Арамбаша — ми
смо у гори xajflyijH, ми се не 6ojHMO власти.
— Не говори! — одговори општински пандур.
— Ja док сам добар, добар сам, али HeMoj да ме
л>утиш, jep hy да ти истеглим уши, па Ьеш да се
чудиш!
Арамбаша осети колико му je тим речима по-
вре!)ен понос. Он се замисли и узе да се бори са
собом. До^е му jeflHora тренутка мисао да насрне
jyHanKH на општинског пандура, па да га пребаци
преко себе као Матамуту, али се трже од такве
помисли, jep би се могло десити да му општин-
ски пандур опали шамар пред целом четом, а то
би потпуно уништило н>егов старешински углед.
239
— Па добро, — поче он блажим гласом — куда
hem да нас водиш?
— Не пита], него ха]де напред!
— Па да га послушамо кад je власт! — савету)е
Врабац.
— Ако хоЪеш послуша], а ако неЪеш, ja hy те
Beh научити.
Ми сви покун>исмо главе.
— Ха]де, полази — викну он join ]еданпут и
ми кренусмо као младе невесте, све гледа]уЬи у
земл>у.
Општински пандур застаде.
— А ово магаре, je л' и оно ха]дук?
— Оно... — промуца ГлуваЬ — па jeer, и оно
нам се придружило.
— Е, доброг друга имате? — насме]а се пандур.
— А да вам ни]е од некуд ово магаре било Арам-
баша?
— Hnje, ja сам Арамбаша! — пробуди се код
Чеде понос.
— Ти, гле молим те! Па jec’, у тебе je таман то-
лико памети колико у овог магарета.
Чеди плануше очи, али их ипак обори и про-
гута ову увреду.
— Е, па xajfl' онда поведите и тог вашег друга!
— нареди пандур, те сад нас осморо, седам xaj-
дука и магаре, по!)осмо испред пандура.
240
XXVIII
ТАМНИЦА
Стаза je била уска, па смо ишли све дво]е по дво]е.
Напред су ишли Арамбаша и магаре, за н>им Глу-
ваЬ и ja, за нама Цврца и Врабац и последуй Трта
и Дрон>а.
Нисмо пошли оним путем KojnM смо дошли у
шуму, него сасвим на другу страну. Нисмо смели
гласно да говоримо, али смо се шапатом питали
ме!)у собом:
— Куда нас oeaj тера ?
Пандур je ишао за нама, nouiTanajyhH се на
ону CBojy батину и гун!)ао je целим путем:
— XajnyuH, ej тешко вама! 1едете кифле и
млеко, а хоЬете у xajflyi<e; спавате на меке пе-
рине, а хобете у xajflyKe!
Вече се веб почело да спушта, а ми, Koje од
глади, a Koje од страха шта ли нас чека, веб смо
посустали те готово клецамо. Врабац два-трипут
покуша да проговори са пандуром, али он некако
увек пресече разговор.
— Много смо изгладнели, чича! — вели Врабац
тужно, не би ли изазвао саучешбе пандурово!
241
— А ви што сте бежали од очева хлеба? — од-
говара OBaj.
Идемо дал>е, идемо ЬутеЬи, па he тек Врабац
опет:
— Много смо уморни, чича!
— У ха]дука нема умора! — одговара OBaj.
Опет идемо, идемо, идемо па he тек Врабац:
— ХоЬемо ли далеко, чича?
— Па има да по!)емо...
— Не можемо да издржимо.
— Мени je за ово магаре да се не измори, а за
вас не бринем!
— Да седнемо, болан, чича, да се одморимо
мало! — ва]ка се Врабац.
— Па ‘а]д баш! — умилостиви се пандур, те по-
седасмо на jeflHy утриницу.
Седе и он ме^у нас.
Окуписмо га сви питан>има:
— Куда нас водиш?
— Шта he бити с нама?
— ХоЬемо л' добити да ]едемо? — HHje могао
свима да одговара, али нам укратко рече:
— Водим вас у село, тамо Ьете ноЬас заноЬити.
Сутра вас спроводим у начелство.
Кад се одморисмо мало, а он се диже:
— Е, ‘ajfl, да по!)емо, да нас не ухвати мрак.
Дигосмо се сви па по!)осмо 3ajeflHO с магаретом
242
и, после мало хода, чуемо веЬ лавеж сеоских
паса, а мало затим у!)осмо и у село.
На село eeh пао мрак, овде и онде се види кроз
отворена врата светлост пламичка на опьишту;
све се повукло у Kyhe и свуда потпун мир.
Пандур нас доведе до ]едне Kyhe. То je била
сеоска општина. У судници HHje никог било.
— А, морам jaBHTH кмету да сам вас похватао!
— рече, па се окрете нама. — Je л’ неЬете да се
разбегнете док се ja вратим?
— НеЪемо! — ми сви у jeflaH глас.
— Право да вам кажем, не верэдем вам. ‘Ajfl
овамо да ja вас притворим, jep кметова je Kyha
подалеко.
Па нас поведе дубоко у двориште, а на дну
дворишта свитьац. Кад нас доведе до свин>ца,
а загрокта jeflHa свин>а отуда. Вал>да се тог часа
пробудила. Он извади юьучиЬ из nojaca, па от-
вори катанац на свин>цу, те се окрете нама:
— ‘Ajfl, улази!
— Па зар у свин>ац? — запита Врабац.
— A HHje него hy у канцелар^у да те водим.
Општина нема ‘апсане, па добро ти je и овде, док
се не вратим од кмета. ‘Ajfl улази!
Први ступи у тамницу Арамбаша, те ми сви за
н>им, а за нама пандур угура и магаре, те нас je
са свин>ом било сад девет душа у свин>цу. Пандур
243
закл>уча катанац и оде, а ми остадосмо ЬутеЪи;
нико ни речи да проговори.
— Ето, 6paho, то je ха]дучка тамница! — реЪи
he први Врабац.
Нико ни речи, сем што свила опет поче да
грокЬе.
— То нам домаИин каже: „Добро дошли!"
Треба да му одговоримо! — настави Врабац.
— Одговори му ти! — избрецну се на лега Глу-
ваЪ, коме je Beh било досадило Врапчево занове-
тале.
— Тебе he боле да разуме! — Bpaha му Врабац.
И мал’ се око те ситнице не посва!)аше, али
уто се jaBH Арамбаша. Он, Kojn je као прави jyHaK
све досад hyrao и подносио стрпливо све неволе,
сад први пут проговори:
— Bpaho, ми морамо и у неволи да будемо jy-
наци.
— Море, какви jyHaun! — пресече га Врабац.
— Зар затворили ме у свилац, у друштву са jefl-
ним магаретом и са jeflHOM свилом, па сад да се
правим jyHaK!
— Кажи богу хвала те су нас овде затворили
— вели мирно Арамбаша. — Наше старе бацали
су у дубоке тамнице, где су друговали са зми)ама
и акрепима. Па je л’ би ти бол>е било са 3MHjaMa и
акрепима или са свилом и магарцем?
244
— To je истина, — призна]е Врабац — али Hetiy
да се правим ]унак кад нисам.
— А по чему ниси? — питао га Арамбаша.
— Па по томе, ето по томе, што наведан пан-
дур дотерао све као стадо и сатерао у свин>ац.
— Ja сам браЪо, мислио да се упустим с н>им
у борбу, — брани join увек ceoj понос Брба — али
сам се предомислио. Он je пандур, власт, па не
би лепо било да нам први напад буде против вла-
сти. Ето, зато нисам хтео да га нападнем.
Нико му не одговори, иако смо сад веЬ jacHO
видели Koje и какав Брба биоjyHaK.
Кад виде Брба да му нико не одговори, он по-
мисли да je успео одржати ceoj старешински уг-
лед ме!)у нама, па настави:
— Брабо, нешто да вас молим!
— Шта? — упиташе flBoje-Tpoje.
— Ми Ьемо се сутра вратити куЬама.
— НеЪемо се вратити, него he нас отерати —
вели Врабац.
— Па то. Власт je власт, морамо слушати. Оте-
pahe нас, па Ьемо се тамо опет видети са CBojHM
друговима. HeMojTe ником казивати да су нас
метли у свин>ац са магаретом и свинюм. CMejahe
нам се. Него, ако вас nHTajy, реците да су нас ба-
цили у тамницу.
— Са 3MHjaMa и акрепима — floflaje Врабац.
245
— Ама, не мора бити са 3MHjaMa и акрепима,
тек кажите тамница je била. Лепше je!
— Jaoj, што ме нешто у]еде! — писну Цврца.
— И мене! — вели Дрон»а.
— Ама и мене! — чеше се ГлуваЬ.
— Па то je бува! — вели Дрон>а i<oj и je ухватио
буву и стегао je палцем и предн>аком.
— Jaoj, колика je! — чуди се ГлуваЬ, Kojn je и
сам притиснуо буву на врату.
— Па зар у свин>цу има бува? — пита се Врабац.
— Join како! — oflroBapajy му.
Тада се ja, у неволш сетих да имам у цепу пуну
кесу прашка од бува, коду сам понео од Kyhe кад
сам се одметнуо у xajnyKe. Данае за време гладо-
ван>а, мал' нисам nojeo Taj прашак, али кад сам га
лизнуо, осетио сам да je горак и пече je3HK. До-
бро je бар што сам га сачувао, па сад узех и почех
да сипам себи у кошул>у, у чарапе, у панталоне и
свуд где сам стигао. HHje ми богзна колико помо-
гло, jep изгледа и буве у свин>цу не nounyjy oeaj
прашак као средство против н>их, али сам ипак
мало бол>е прошао од осталих.
Док смо се ми тако вajкaли и чешали од бу-
вл>е напасти, до1)е веб jeflHOM и OHaj пандур.
Он нам донесе два велика хлеба и кад нам их
пружи, а ми зачас заборависмо и на буве и на
све остале невол>е, и падосмо на хлеб грабеЪи се
246
као пси о кост. Он нам нанесе и мало сламе за
простирку, flOflajytiH:
— Лепа je летн>а Hoh, овде бете преноЪити, jep
немам где да вас сместим, а морам вас држати у
притвору.
Нама je CBejeflHO било, само кад смо имали
шта jecTH. Наш друг магаре join paHHje се било
уортачило са свин>ом и nojeno joj сав кукуруз што
je био пред н>ом.
Када смо nojenn и последши aanoraj хлеба, ми
опет почесмо да осеЪамо бувл>у напаст.
— Сав сам изу}едан! — jafla се Трта.
— Ja сам се разгребао толико да се закрвавило
— вели Врабац.
— Не може се ни заспати — jafla се ГлуваЪ.
— Морамо трпети, 6paho, — теши нас Арам-
баша.
— Наши стари кад су бацани у тамнице на
много су eehe муке ставл>ани. ЬЬима су клинци
забадани под нокте и они су трпели, а на нас су
пустили само буве.
— Трпео бих и ja да сам у тамници, — вели
Врабац — али и наши преци не би трпели у
свин>цу.
— Ja не могу да заспим! — гун!)а Дрон>а.
— Ако издржимо ове муке, о нама he се у пес-
мама певати! — опет нас храбри Арамбаша.
247
— Xohe, jeer! — гун!)а ГлуваЪ.
— Па xohe, дабоме, ето Врабац Beh смипиъа
песму! — вели Цврца.
— Ама, како смишл>ам кад се гребем као не-
среЬник — одговара Врабац.
А кад се мало смири, а он, иако га нико не
опомену, поче за себе да певуши као уз гусле:
А кад Hoju,a иадеу аланину,
Доведоше xajgyKe у село,
Сшрйаше их на дно у шамницу,
У й/амницу, Kyhy нео5ичну,
Где се свина кукурузом храни.
Ойриаше их са свином 3ajegno,
Све седмеро и осмог им друга
Млекащдско йрл>аво магаре;
Па их сшаше на муке мешаши,
Сшаше буве на них налешаши,
Круйне буве к’о зрно йасул>а,
Изгладнеле к’о вуци у гори,
Те крв сигну као йщавице.
Xajgyau се гребу ujayuy
И нокшима себи кожу деру.
Говори им Брба Арамбаша:
Epaho Moja, из горе xajgyu,u,
И Moj брайге, магаре незнано,
Тешкихли смо мука дойанули,
248
Бацили нас к'о йрасцеу свин>ац,
И йусшили на нас чешу бува.
Те но смо се бува найунили
К'о i/укеле из цшанских черта;
Прешрйише, 5paho, муке ове,
KojeHO he йесма ойеваши!
Ми се сви, поред толиких мука, насме]асмо
ово] песми Врапчевсц, а Арамбаша he му реЪи:
— Ту песму да заборавиш и никад ником више
да je не казу)еш!
Умирисмо се, jep поче умор да нас caBnatjyje.
И свин>а и магаре Beh су одавно спавали. И ми
полегасмо некако по OHoj слами и уЬутасмо. Тек
само 4yjein погдеко викне ,,jaoj“ и чу)еш како но-
кти стружу по кожи.
249
XXIX
ПОВРАТАК
Прва се yjyrpy пробудила свин>а и почела нас
н>ушком бости у ле!)а и у трбух.
— Што ме удари ногом у трбух? — дрекну из
сна Цврца на Врапца, мислеЬи да га je он ударно.
— Море, нисам ja него свин>а, и мене je пробу-
дила, почела да ми jefle ципеле! — вели Врабац.
Свин>а, Koja je синоЬ била тако мирна, сад при
светлости зоре видела тек какво je друштво до-
била, па се разобадала.
— Jaoj, Трто, шта ти je то око врата, као да те
je неко клао? — узвикну ГлуваЬ и сви погледасмо
Трту, а оно врат му сав ишаран закрвавл>еним ли-
нгама.
— То je од бува! — вели Трта.
И сад тек узесмо сви да се загледамо. Били
смо страшни, као они дивл>аци што inapajy ceoje
тело; разгребане груди, разгребана ле!)а, ноге и
руке. Жалосно нас je било погледати!
Хвала богу, наи!)е OHaj синоЪни пандур те нам
отвори врата и изи!)осмо сви из свин>ца. Он нам
250
даде два хлеба, те поседасмо на траву, и падосмо
на хлеб као гладне вране. Даде чак и магарету je-
дан навил>ак сена, те га оно са задовол>ством по-
куса, а затим настави да пасе траву.
Због сунца вал>да, Koje веЬ беше упрло, по-
чете буве да нас HanyuiTajy, те се тако напасти
спасосмо.
Кад nojeflocMO хлеб и написмо се воде на бу-
нару, диже нас пандур:
— ‘Ajfle, вели, да по!)емо!
И као што нас je синоЪ дотерао у тамницу,
тако нас yjyrpy потера у варош. Он пред нама са
батином, а нас осморо, седам xajflyKa и jeflHO ма-
гаре, за н>им све jeflHO за другим.
Ишли смо лагано и дуго неким сеоским пу-
тан>ама, док не избисмо на друм, те сагледасмо
Дунав и у дал>ини високи торан» наше Саборне
цркве.
— Боже Moj, шта ли he да кажу наши код куЬе
кад нас виде? — пита забринуто Цврца.
— Шта има да кажу? — теши га ГлуваЬ. —
MajKa he да се заплаче и да те загрли.
— А отац? — запита престравл>ено Цврца.
— Отац? Па и он, брате. Знаш како je кад се
изгубл>ено дете Bpaha родителшма?
— Па ми и неЬемо куЬи, нас he да воде право
у начелство! — вели Дрон>а.
251
— Уха, па то he да нас проведу кроз главну
улицу?
— Па дабоме!
— Ал’ he да нас гледа свет!
— Epaho, — сети се Арамбаша да нам каже реч
поводом тога — пазите, немоде да пролазите ули-
цама као кукавице, jep he нам се CMejaTH, него се
држите jyHanKH, као што приличи xaj/jynHMa.
— А шта Ьемо ми у начелство? — пита Трта.
— Како шта Ьемо, па мора власт да нас ис-
пита! — вели Арамбаша.
— Шта има да ме испиту)е?
— ТражиЬе од нас да признамо jecMO ли ка-
кав злочин извршили — вели сасвим убедлшво
Арамбаша.
— Ама какав злочин? — упада у реч Врабац. —
Ja hy да кажем, нисмо ми никог напали, него су
нас напале буве и изу^едале нас као кур]аци.
— А шта Ьемо да кажемо ако нас пита начел-
ник за магаре? — пита Трта.
— Шта имаш ти да говориш за магаре; нека
н>ега пита — вели Врабац.
— А шта he да нам кажу професори у школи?
— пита се Дрон>а.
— Ако je join епидем^а, можемо се join некако
и провуЬи, али ако се свршила епидем^а, па поче-
ла школа, онда може свашта бити — вели Врабац.
252
Идемо тако и разговарамо уз пут и све се
више приближавамо вароши. Кад измакосмо
join мало, а ми на друму сагледасмо два дечка
ко]и нам иду у сусрет. Кад су се нешто више при-
ближили, ми познадосмо наше школске другове
Стеву Глисту и Тошу Свирца. Они су се у школи
увек с нама дружили, али нису никад долазили
на храстово стабло, jep седе на сасвим другом
Kpajy вароши. У вароши се веЬ сазнало да су нас
нашли и да нас сеоски пандур спроводи, па они
то чули, те нам похитали у сусрет. Кад их спази
и познаде, Арамбаша нас опомену:
— Пазите, браЬо на ceoje понашаше.
При1)е нам Стева и Тоша и хил>аду нам ново-
сти наказиваше.
Join jyrpoc рано, док смо се борили у свин>цу
са бувама, председник je сеоске општине послао
коша ника начелнику и писмено га известно да
нас je нашао у ceocKoj шуми, да смо H3jaBHHH
како смо се одметнули у xajflyxe, да нас je за
ноЬас притворно и да нас данас спроводи.
Начелник, чим je то чуо, поручио свима ро-
дителшма и рекао им je join да иза!)у ван ва-
роши, да свако ceoje дете води куЪи, како их
не би пандур кроз варош спроводио, те да се не
срамоте родителе.
— Па jecy ли изашли на друм? — пита Цврца.
253
— Ено пуно света тамо — одговори Стева Гли-
ста. — Све MajKe и очеви, ро!)аци и деца. Пуно,
пуно света.
Арамбаши би мило кад чу. Он се ceha кад
власт тако ухвати ха]дука, па га спроводи, како се
силан свет искупи да види xaj/iyKe.
— Bpaho, — опомену нас он опет. — Пазите на
понашагье, jep сви tie у нас сад да nieflajy.
— Па то he неки свечан дочек да буде? — вели
Врабац.
— Па дабоме! — вели Арамбаша и чисто
унапред ужива.
И док ми тако разговарамо, а Стева и Тоша
нам npnnajy, Beh угледасмо гомилу на друму.
— Што he сад бити грл>ен>а и л>убл>ен>а! — вели
ГлуBah.
— Па дабоме! — опет noTBpljyje Арамбаша.
Дочек je био одиста свечан, али и врло тужан.
Нити je било грл>ен>а и л>убл>ен>а, као што смо
ми очекивали, нити je ко водно рачуна о томе
што смо ми xajflynn. Кад при^осмо гомили, та-
ман ми да полетимо у 3arpn>aj; а полетеше наши
очеви и свако дочепа свога сина, и настаде, онде,
насред друма пред толиким светом, jeflHa туча
каква HHje забележена можда у истории HHjefl-
ног народа. 4yjeM само Цврцу како, вал^'уЬи се
по земл>и, вришти, а каиш н>егова оца пуца као
254
пиштол> до врха барутом наб^ен. ГлуваЬев отац
донео неку жилу па н>оме млати ГлуваЬа; Дрон>и
спаде панталоне па му насред друма, пред толи-
ким народом, н>егов отац неком дивляэм треком
испису]е меридиане по глобусу. Врабац лелече,
jep га отац дохватио за уши па га вуче по друму
као вола кад ухвате за рогове; Трта само стен>е, а
ja зовем у помоЬ целу Mojy породицу, али ми се
нико не одзива. Да гужва буде join веДа, у целу
ту гомилу упао je join и OHaj пекар Пера, Брбин
бивши газда. Чуо да стижемо, а киван на Чеду
што му je просекао цакове са брашном, одсекао
кофу на бунару и пустио канаринку, па дошао на
друм и понео собом ону дугачку лопату KojoM се
убацу)е хлеб у пекарску neb, и сад се размлатао
лопатом и 6nje Арамбашу тако крвнички, како
га ни н>егов ро!)ени отац не би тукао. Арамбаша
сасвим заборавио на CBoj старешински понос, па
пишти и мауче као мачка кад joj вратима при-
тиснеш реп. А да чудо буде join веДе ту се нашао
и газда Таса млекац^а са батином, па лупа оно
грешно магаре узвику]уЬи му: „ХоЪеш у xaj/jyKe,
je ли?“
Не може се ни замислити како je то тужна
слика била, та туча на друму. Изгледала je као
покол> хришЬана за време римског цара Нерона.
HecpefiHe MajKe вриштале су с нама 3ajeflHO и
255
браниле нас колико су могле, али ко he нас од-
бранити од гнева наших очева?
Ако нешто буде Врабац OBaj floraljaj опевао у
песми, то he бити на]тужн^а песма после оне о
пропасти српског царства на Косову.
256
XXX
НА ХРАСТОВОМ СТАБЛУ
Читаве две неделе храстово стабло остало je
пусто. Нико му од нас HHje прилазио. Имали смо
времена, jep смо сви били отпуштени из школе,
с правом полагала испита, али нас je срамота
била да иза^емо на улицу. Цела нам се варош
CMejana, а вей деца када би ког од нас видела,
дигла би одмах дреку: „Уа, ya, xajflyK!"
У куб и, дабоме, MajKa join и проговори са
мном реч и две, али отац, кад до!)е на подне или
увече, a ja само гледам у землу. Не смем да ди-
гнем главу да га погледам у очи.
Прве неделе нисам ни jeo за столом, веб ми
je у собу доносила сестра ручак и вечеру. Те
прве неделе отац HHje ме ни звао MojHM именем,
ja сам за н>ега био само ,,OHaj“. — „Je л’ легао да
спава OHaj?" — „Чита ли OHaj?“
Друге неделе довела ме je MajKa за сто, али
нисам смео ни реч да проговорим, него сам
само гутао залоге, а чим бих и последгьи зало-
raj прогутао, ja бих се дигао и одмах се склагьао
у Mojy собу.
257
Кад je била друга недел>а, a ja се пробудио
рано да гледам кроз стакло на прозору. Пролазе
деца чисто обучена, умивена, очешл>ана и ве-
село pasroBapajy, и шале се и CMejy се и Hrpajy.
Мене до!)е нешто жао и наи!)оше ми сузе на очи.
— Да иза!)ем, MajKO, само мало пред врата?
— Иза1)и, али HeMoj се дуго бавити да не наи^е
отац!
Изашао сам и седео сам мало и гледао како
свет пролази, па сам опет ушао и завукао се у
CBojy собу. Дошло ми je нешто тешко и плакао
сам.
„Зашто ja да седим у соби као заробл>еник, а
сва остала деца слободно nrpajy; зашто да мене
у куЬи сви CMaTpajy као проказаног, а сва остала
деца у CBojoj се куб и ocehajy као птице у топлом
гнезду своме; зашто да Moj отац мене више не
воли, а пре ме je толико волео; зашто да се мени
цела варош CMeje, зашто да ja ником не смем да
погледам у очи; зашто да будем HajypeH из школе
као последн>и мангуп. Зашто све то? Са Moje луде
памети, само са Moje луде памети!"
Кад je било после подне, а сщало сунце, па
леп бояди дан, да ти je милина погледати. Баш
ми до1)е жел>а да мало данем душом; па обиснух
MajuH око врата:
— Majnnne, je л’ смем да прошетам мало?
— Смеш, ал’ се HeMoj дуго задржавати.
258
Мислио сам прво да прошетам мало ту, око
куЬе, али кад се jeflHOM на!)ох на улици, а мени
паде на памет храстово стабло.
— Боже, да л' има кота сад тамо?
Од дана када се десила она погибла на друму,
нисмо се ]едан с другим среди, чак ни на улици.
Баш бих волео кад бих видео кота, да чу)ем како
су прошли. Па и HHje далеко, тркнуЬу часком, ко-
лике да их видим само, па hy се брзо вратити.
Кад стигох, изненадих се. Сви су били тамо
сем Чеде. Чеда ни тада нити икад више затим
HHje долазио у наше друштво. Срамота га je била
што je пред нама извукао онолике батине. 4yjeM,
ступио je у шегрте код jeflHor опанчара.
Остали су сви били тамо, али не више онако
весели као некада. Кад сам им пришао, сви су
Путали. И ja сам hyrehn сео Kpaj н>их.
Кутали смо дуго, дуго, дуго, док he тек Врабац
реПи:
— Бреее, што nojeflocMO батина онога дана!
— Бути, молим те, не поминш! — вели му
Цврца.
— Знате шта, 6paho? — реИи he на то ГлуваИ
— да се заверимо да никад, никад више и не по-
мигьемо оно што je било.
Ми сви пристадосмо, зарекосмо се, и отад
никад више нико од нас HHje поменуо наше xaj-
дуковагье.
259

Белешка о иисцу
Наш Hajeehw комедиограф Бранислав НушиЬ
ро!)ен je у Београду 8. октобра 1864. године.
Детин>ство je провео у Смедереву, где je завршио
основну школу. Гимназ^у je завршио у Београду,
а студне права у Грацу и Београду. Рано je почео
да пише комеди]е и o6jaBJbyje хумористичне и
сатиричне текстове у KojHMa je критиковао вла-
flajyhy крал>евску династщу ОбреновиЪа и при-
лике у Cp6njH. Због песме „Два раба", у Kojoj je
исмевао крал>а Милана, осушен je на две године
затвора. Након издржане казне улази у дипло-
матску службу и десет година ради у конзула-
тима у косовским и македонским градовима Kojn
су тада били под турском влашЬу. Године 1900.
поставлен je за секретаре Министарства про-
свете; недуго потом nocraje драматург Народног
позоришта у Београду, затим Народног позори-
шта у Новом Саду, Capajeey и Скопл>у. Учествовао
je као доброволец у српско-бугарском рату 1885.
године; у Првом светском разу прешао je са срп-
ском BojcKOM преко Албанке. Написао je велики
261
6poj дела - комеди]а, драма, романа, прича,
путописа, цртица, фел>тона. Титулу „лесника
смеха" стекао je у првом реду сво]им комеди]ама
у ко]има je извргавао руслу друштвене мане и
пороке. Haj3H34ajHHje комед^е су „Народни посла-
ник", „Сумн>иво лице", „Господа министарка**,
„Ожалошйена породица", „Покойник", „Др“, „Пут
око света" и друге. Meljy н>егова HajnonynapHHja
остварен>а cnaflajy и роман за децу „Xaj/jyuH" и
„Аутобиограф^а", Kojy je o6jaBHO 1924. године.
Умро jey Београду, 19. jaHyapa 1938. године.
262


САДРЖАЗ
Пишчев предговор...........................7
На храстовом стаблу........................9
Четвртак после подне......................22
Недел>а...................................32
Avanti, generale!.........................39
Матамута..................................48
После победе .............................60
Ха]дуци ..................................69
Тежак сан.................................80
Брба Арамбаша.............................87
ЕпидемиЗа.................................97
На гробу Максе Жабе......................104
Цврца изда]ица...........................110
Onpoiirraj...............................119
Одметатье................................128
У гори ха]дуци...........................135
Прва борба...............................148
Магаретова исповест......................158
ГлуваЬева прича........................171
Тртина прича...........................179
Врапчева прича.........................184
Цврцина прича..........................192
Дрон>ина прича.........................198
Moja прича.............................204
Ха]дучке невол>е ......................214
Шта je тамо било.......................224
Потера.................................234
Тамница................................241
Повратак...............................250
На храстовом стаблу....................257
Белешка о писцу........................261
СЕР - Каталогизатора у публикашуи
Народна библиотека Срби]е, Београд
821.163 41-93-31
НУШИТт Бранислав, 1864-1938
Ха]дуци / Бранислав НушиБ - Београд
Нова школа, 2011 (Лакташи : Графомарк). - 271
стр 1 ауторова слика ; 20 ст. - (За чисту
петицу (5))
Тираж 2.500. - Белешка о писцу: стр. 265-266.
ISBN 978-86-85307-84-3
COBISS SR-ID 182431756
Бранислав НушиН
ХАДДУЦИ
издавач:
Нова школа
за издавача:
Тодор Бук
уредник:
HeOojma Гру)ичиЬ
ликовно трафичка ойрема:
Горан ВитановиЬ
шшамиа:
„Графомарк" Лакташи
тираж:
2 500 примерака
ISBN 978-86-85307-84-3