D3ZAVWI ZZKHSTARIJAT ZA NARCPNU CD5RAHU
G Z N £ В л L 8 T A В J N A
Uprava oklopnih jedinica
Broj 281
9.maja 1969.god.
Na osnovu Uputstva za izradu i koriScenv.4 vojnih
pravila i izmene tad. 2 ovog Uputstva, Sluzbeni vo.jni list,
Ъг. 10 od 25. maja 1968. godine, propiaujem pravilo
MITRALJEZ 14,5 MM KPVT
ko^e stupa na snagu odmah
NACELNIK
UPRAVE OKLOPNIH JEDItfICA
general-major
Dugan iorkovic,B.r.
S A D H Z A J
Etrana
U VO D ................................................ Э
G 1 a v a I
NAMSNA I O?IS .YITRALJEZA
1.- Namena i borbene osobine mitraljeza .............. 11
2.- Cpis delova mitraljeza............................ 11
1/ Cev sa oblogom ................................ 12
2/ Sanduk sa	poklopcem ........................   1?
3/ Zatvarac ...................................    18
4/ Uvod-ik	 ................................... 25
5/ De'.jvi za	okidanje ........................... 27
6/ Vr:- .aoca..................................... Jo
J.- Rezervni delovi, alat i pribor ................... J2
1/ Sprava za proveru tacnoati gadjanja "THP"..	55
4.- Municija ......................................... 58
G 1 a v a II
RASELAPANJE I SKLAPAKJE MITRALJEZA
1	.- Rasklapanje mitraljeza .......................... 41
1/ Nepotpuno rasklapanje mitraljeza .............. 42
2/ Potpuno rasklapanje mitraljeza ................ 45
2	.- Sklapanje mitraljeza .........................   47
1/ Sklapanje mitraljeza poele nepotpunog ras-
klapanja	 .................................  47
2/ Sklapanje mitraljeza posle potpunog ras-
klapanja	................................   5o
5	.*- Rasklapanje	mitraljeza	u	radionici............. 51
4	.- Proveravanje	i	podeSavanje	duzlne	udarne igle.	56
G 1 a v a III
RAD DELOVA MITRALJEZA, ZASTOJI I NJIHOVO OTKLAMJANJE
1,- Rad delova mitraljeza .........................    56
Srrana
1/ Rolozaj delova mitraljeza pre punjenja .....	58
2/ Rad delova mitraljeza prilikom punjenja ....	58
5/ Rad dexova mitraljeza prilikom ispaljen.ja
metka ........................................  64
4/ Rad delova prilikom prekida paljoe i praz-
njenja mitraljeza .........................     65
2,- 3astoji i nacin njihovog otklanjanja ............. 68
G 1 a v a IV
CUVANJE, CIECENJE I ODRaAVANJE KITRALJEZA
1	.- Cuvanje mitraljeza .............................. 72
2	.- Ciscenje i podmazivanje mitraljeza .............. 74
1/ Sredstva za discenje i podmazivanje mitra-
Ijeza ......................................    74
2/ Ciscenje i podmazivanje mitraljeza .....^...	74
3,- Pregledi mitraljeza .............................  77
1/ Dnevni pregled ..............................   77
/1/ Pregled sklopljenog mitraljeza ............ 77
/2/ Pregled rasklopljenog mitraljeza .......... 79
2/ Nedeljni pregled .............................. 61
G 1 a v a V
РПТ РРТДь a MITRAIkJ&Za Za GADiTANJE
1	.- Priprema mitraljeza............................   82
2	.- Priprema municiJe ............................... 85
и V 0 D
Pravilo hiitralrez 14,5 nin; KPVT sa^drli odr_’be o:
nameni, opisu, rasklapanju i sklapanju, uzajamnom radu delo-
va, zastojima i nacinu njihovog ot’zlanjan ja, ,,ripi>r?i mitva-
1 jeza za gadjan.ie i njegovom odrzavanju od ? tran«. ;ч ;sade 1
trupnih jedinica.
b.itraljezom 14,5 mm КРУТ naorus.ano je vi..tipova
borbenih vozila. -J tehnickim pravilima tin vozila otradjeno Je
sve ono oto je za potrebe mitraljeza u vozilu ugradjeno* Pored
toga, u tehnickim pravilima obradjena je i provera nisanske
sprave, radi cega je i to u ovom pravilu izootavljeno»
Pravilo Xitraljez 14,5 mm KPV‘2 namenjeno je za obu-
ku staresina i posada borbenih vozila koja su naoruzana wim
mitraljezom, као i trupnim radionickim organima коji rade na
njeerovom odrzavanju* loznavanjem odredaba ovog pravile treba
da se obezbedi -acno sprovoajenje proplsanih radnji n pcu.ledu
rukovanja, cuvanja i odrzavanja mitralJeza u nadleznosti *ru-
pnog odrzavanja.
- 11
G 1 a v a I
NAMENA I OPTS MITRALJEZA
1,- NAbl3N.i I 30RBENE OSOBINE MITRALJEZA
1.- Kitral.jez 14,5 mm КРУТ je namenjen za borbu pro-
tiv lako oklopljenih ciljeva /oklopnih transporters, protivten-
kovskib topova, izvidjadkih automobile 1 si./, vatrenih aredst-
ava i five sile neprijatelja u lakim zaklcnima i van zaklona.
Daljina uspesnog dejstva mitraljeza je protiv lako
oklopljenih i po.jeainacnih ciljeva do 1500 m, a protiv grupnih
otkrivenih rilj=va do 2000 m.
Paljba iz mitraljeza je rafalna* Rafali mogu bi-
ti: kratki - 5 ~ 7 metaka, dugi - 10 - 15 metaka i neprekidni.
Punjenje mitraljeza vrsi se pornocu metalnog redeni-
ka, koji se sastoji od delova sa po 10 dlanaka.
Osnovni podaci za mitraljez:
-	refine......................... 52,2 kg
-	tezina cevi sa oblogom i pojad- '
nikom  ........................... 22 kg
-	tefina cevi bez obloge ........ 14,4 kg
«	- duzina mitraljeza  .......... 1980 mm
-	dufina cevi ,.................. 1350 mm
-	niSanska dal.jina........... 2000 m
-	brzina gadjanja:
-	teoretska ...............550	- 650 met/min
-	borbena.................. 50	- 100 met/min
-	tefina redenika sa 10 metaka .. 2,3 kg
-	tefina praznog redenika za 10
metaka ........................... 0,35 kg
2.- OPIS DELOVA MITRALJEZA
3.- Mitral.iez 14.5 nua КРУТ /al.l/ eastoji se od:
cevi sa oblogom /1/, sanduka sa poklopcem /2/, zatvarada /3/,
uvodnika /4/, delova za okidanje /5/ i vrataoca /6/. Mitralje-
- 12 -
zu pripadaju jog i: prlbor, alat /si.19/ i rezervni delovi,
koji su propisani posebnin tehnidkim Uputstvom.
Si. 1,- De’ovi nitraljcza»
1 - Cev sa oblogon; 2 - Sanduk <.a poklopces; 3 ~ Zt.t-
varac; 4 - Uvodniki 5 - telovi za okidanjej 6 - Vra-
taoca
1/ Cev sa oblogog
4,- Cev /si,2/ je poetavljena u oblogu tako da se
mo£e pomeratl napred - nazad za oko JO mm. Sluzi da se u njoj
izvrsl opaljenje metka i da zrnu da pravac i obrtnu brzinu za
vreme leta. Unutragnjost /kanal/ cevi ima: legists metka. pre-
lazni konus i izlebljeni deo. U izlebljenom delu ima 8 zlebo-
va 1 8 polja. Uvijanje zlebova je sleva naviSe i udesno.
J.- Na zadnjem kraju cevi /5/ nalaze se spojnica
/1/ i oslonac /2/, po sredini je usmeravajuci prsten /4/, a na
prednjem kraju байта sa prstenastim ispustima /6/ i klip /7/.
Spojnica cevi /1/ ima rebraste ispuste /11/ za spa-
janje sa glavom zatvaraga prilikom zabravljivanja cevi ’ • z-
duzne izreze /1о/ za usmeravanje kretanja cevi i sprecavanje
njenog kruSnog оkretanja u sanduku.
Oslonac cevi /2/ ima prirubnicu /9/. koja se nasla~
nja na podlosku opruge cevi, i sektorne ispuste /8/ pomodu ко-
jih se сет spaja sa oblogom i ogranicava njeno pomeranje nap-
red - nazad u oblozi. Na osloncu, ispred aektornih ispusta,
nalaze se uzduzni 1 okrugli izrezt/5/ za naleganje utvrdjiva-
ia cevx.
1 - Spojnica; - «ilonact 3 - Izrezi za naleg&nje utvr-
djirada -:v: 4 - U’sxcravajuci preten; 5 - Cav; 6 - in-
ure. pratenastl® iepustima; 7 - Klipj 6 - Sectoral
iepue-.: 'j - Prirubnica oalonca; lo - lizduini izrezi 11 -
Bebracti iapuet
Usmeravajuci prsten /4/ omogucuje lakSe pomeranje
cevi u oblozi i ne dozvoljava njeno vibriranje za vreme palj-
be.
Caura sa prstenastim ispustima /6/ navudena je na
cev. Prstenovi na njenoj apoljnoj strani spredavaju prodira-
nje barutnih gasova u oblogu, ukoliko bi se probili izmedju
klipa /7/ i osnove pojadnika trzanja.
Na prednjem kraju cevi au navoji na koje je navrnut
klip /7/.
6.- Obloga cevi /al.5/ eluii za: spajanje cevi sa
aandukom i pojacnikom trzanja, hladjenje cevi, davanje pravca
kretanja cevi i ogranidavanje duzine njenog kretanja. Sastoji
se od: spojnice /2/, zadnjeg /^/ i prednjeg /8/ dela obloge i
rudice /6/. Na zadnjem delu obloge postavljene su spojnica 1
rucica, a na prednjem delu osnova pojadnika trzanja /9/« Pred-
nji i zadnji deo obloge medjusobno su spojenl pomodu prstena-
ste navrtke /7/.
Spojnipa obloge /2/ navrnuta je na zadnji kraj ob-
loge. Na njoj se nalaze: rebrasti ispusti za spajanje obloge
sa sandukom /1/, lediste utvrdjivada cevi /15/, izrez za ut-
vrdjivac obloge /?/ i prirubnica /4/, ko.jom se obloga nasla-
14 -
nja na sanduk. U unutrasnjosti spojnice lefce sektorni ispusti
oslonca cevi. Zadnja strana unutrasnjosti spojnice ovalno je
prosedena za prolaz sektornih ispusta oslonca cevi za vreme
vadjenja i nameёtanja cevi u oblogu.
1 - Rebraeti iepusti; 2 - Spojnicaj 3 - Izrei la utvrdji-
vac nclogej 4 - Prirubnica spojnice; 5 - Zsdnji deo ob-
Icgej 6 - Rudies; 7 - Prsteruista navrtkat 8 - Fredr.ji deo
obloge; 9 - Osnova pojadr.ika trzar.ja; lo - Utvrdjivsc sk-
rivaca plamena; 11 - Oslonac jtvrdjivacs ceviI 12 - Po-
tiskivad cprage J 13 - Opruga utvrdjivaca; 14 - Utvrdjivad
cevi; 15 - Leziste utvrdjivaca cevi
Utvrdjivac cevi obezbedjuje pravilan polozaj cevi
i ne dozvoljava njeno pomeranje u oblozi za vreme rasklapanja
i sklapanja mitraljeza. Sastoji se od: utvrdjivaca /14/, op-
ruge /13/, potiskivaca /12/ i oslonca /11/.
Frilikom odvajanja cevi 1 obloge od sanduka, oblo-
ga se okrece udesno a cev ostaje nepokretna, usled cega utvr-
djivac cevi upada u okrugli izrez na osloncu cevi i time spre-
cava da se cev uzdufcno pomera i okrece u oblozi kada se ova
odvoji od sanduka. Za vreme postavljanja obloge u sanduk, ona
se okrece ulevo, pri сети utvrdjivad cevi nalegne na uzduzni
izrez koji omogu6ava uzduzno pomeranje cevi и oblozi и toku
paljbe.
PojaSni-k trzanja pojacava energiju trzanja cevi i
skriva plamen na ustima cevi za vreme paljbe. Sastoji se od:
osnove /sl.3,9/, skrivada plamena /si.4,1/' i байге /5/. Qsno-
va je navrnuta na prednji deo obloge. Na njoj se nalazi utvr-
djivad skrivafia plamena /sl.3,lo/. Pomocu rebrastih ispusta
/si.4,2/ skrivac plamena se spaja za osnovu. U njemu je втеё-
- 15 -
tena байта /5/, koja auSava otvor u akrivadu plaaena i take
pojadava dejstvo barutnih gasova na klip* cevi posle izlaska
zrna iz cevi, a ujedno i stiti unutrainjost skrivada planena
od alaza barutnih gasova.
SI. 4.- Skrlvad plaaena ea 6aurom:
1 - SkrivaS plaaenaI 2 - Rebraatl lepuett 3 - lares sa
kljudj 4 - Xsres sa utvrdjivaS» 5 - Caurai 6 - Otvor sa
proles srna
2/ Sanduk sa ppklppcpa
7.- Sanduk /si.5/ objadinjuje delove Bitraljeza,
usnerava kretanje zatvarada i cevi, okrede glavu zatvarada
prilikon odbravljivanja cevi, olakdava okretanje glave zatva-
габа za vreae zabravljivanja cevi i oaogu6uje utvrdjivanje
nitraljeza na postolju u borbenoa vosilu.
8,- Sa gornje strane aanduka nalaze ее: utvrdjivad
obloge cevi /1/, atozer za spajanje poklopca aanduka aa eandu-
koa /2/, drzad donjag dela osnove uvodnika /7/, uzduini prorea_
za kretanje zatvarada /8/, izrez sa naleganje utvrdjivada - po-
kretaca /16/ - al. 8,?, nosad i oeigurad delova za okidanje
/81.5,11/, a aa donje Strane su: prorez za izbacivanje байта
/24/, ispusti za spajanje odvodnika байта /23/ i oslonac san-
duka u postolju /22/. Na bodnim etranaaa sanduka izradjeni su:
- 16 -
drzaci za postavljanje pneumatskog uredjaja za zapinjanje
zatvaraca /17/ - kada je mitraljez na postolju van borbenog
vozila, drzadi za postavljanje klizaca rudice i bocne plode
/18/ - si,7, bocni prorezi za kretanje ubrzaca 1 usmeravaju-
ce osovine /з1-5,2о/ 1 figurativni izrezi za okretanje glare
zatvaraca prilikom odbravljivanja cevi /19/• Na zadnjem kra-
ju sanduka su segmentasti ispusti za spajanje vrataoca za
sanduk /21/.
31» 5<- Sanduk
a) Izgled sa gornje strane; b) Izgled s levs tocne strane;
1 - utvrdjivad obloge cevi; 2 - Stozer poklopca sanduka;
3 - Pratenasti izrez za obuj.’nicu protivtrzajudeg uredjaja;
4 - donjeg dels osnove uvpdnika; 5 - Oprugs cevi;
6 _ Uemerivac cevi; 7 - Izrez za donji ^ео oenove uvodni-
ka; ь • Uzduzni prorez za krtanje zatvarada; 9 - Udublje-
nje koje omoguduje poncranje desnog utvrdjivaca na glavi
zatvaraca; lo - Izrezza zub utvrdjivada poklopca sanduka;
11 - Noead delova za okidanje; 12 - Utvrdjivad zapinjade;
13 - Poklopcid proreza klizaca; 14 - Klizac rucice zatva-
raca; 15 - Rucica zatvarada; 16 - Izrez za utvrdjivad pok-
retaca klizada; 17 - lirzacipneumatskog uredjaja za zapi-
njanje; 18 - Drzaci klizada rucice; 19 - Tigurativni iz-
rez; 2o - Bocni prcrez; 21 - Segmentasti ispusti za utvr-
djivanje vrqtaoca; 2d * Oslonac; 23 •* Ispusti za postav-
ljanje odvodnika caura; 24 - Prorez za izbacivanje caura;
25 - Otvor za ispust protivtrzajucag uredjaja
- 17 -
9.- U prednjee unutradnjen delu aanduka nalaze se
rebrasti ispuati za эраJanje obloge cevi; kao i opruga cevi
i
Si. 6.- Opruga cevi 1
odvodnik 6 aura
1 - Opruga cevi; 2 - Oa-
loni podmetadi opruge;
J - Odvodnik байга» 4 »
Rebro; 5 - Utvrdjivad
odvodnika caura; 6 -
Cpruga
a na gornjoj etrani je
sa oslonim podnetadiaa /5/ - al.
6,2. Zadnji oaloni podnetac opruge
cevi leii na prstenaston lapustu u
sanduku, a prednji oaloni podnetac
ae naslanja na 4 vijka. Pozadi op-
ruge cevi utvrdjen je u sanduku us-
merivad kretanja cevi /si.5*6/. Ba
deanoJ unutradnjoj strani aanduka,
iapod bodnog proreza, nalazi se u-
dubljenje /9/, koje onogucuje pome-
ranje donjeg utvrdjivada /postavlje-
nog na deanoj etrani glave zatvara-
da/ prilikon potiskivanja байте.
Io,— Na unutradnjin bodnln
stranama noaada delova za okidanje
/11/ postoje uzduini kanali za poa-
tavljanje tela delova za okidanje,
popredni kanal za postavljanje elek-
tronagneta. Na levoj atrani nosada poatavljen je utvrdjivad
zapinjace /12/, a ispred leve strane noaada nalazi ae osigu-
rac delova za okidanje.
Klizad rudice zatvarada /al.7,2/, rudica zatvara-
ca /3/ i poklopdid /9/ postavljeni su na levoj, a bodna ploca
/1/ na desnoj bocnoj atrani aanduka, kada je uvodjenje redeni-
ka zdesna, a ukoliko je uvodjenje redenika aleva - onda je ob-
rnuto.
Odvodnik сайта /al.6,3/ poatavljen je 1 utvrdjen aa
donje strane sanduka na prorezu za izbacivanje daura /si.5,24/.
On odvodi сайте u otvor na postolju nltraljeza, a preko njega
i na spoljnu stranu vozila. Ako na nltraljesu nena odvodnika
/nitraljez na postolju van vozila/, onda se izbacivanje caura
vrsi nadole i one ostaju lapod mitraljeza.
- 18 -
SI. 7.- Rudica zatvarada, kHz ad rudice 1 bodna plodai
1 - Bodna plodai 2 - Klizad radical 3 • Rudica zatvaraca)
4 - Leiiite prikljudka uredjaja za zapinjanje) 5 - Rro-
rez za prolat poklopdida) 6 - Zub rudice) 7 - Utvrdjivad
poklopdida) 8 - Otvor za prolaz ubrzada (ивпегагаjudo
оaovine)| 9 - Poklopdic proreza klizada) lo - Prorez za
zub rudice zatvarada
11.- Poklopac sanduka /si.8/ zatvara sanduk sa gor-
nje strane 1 u njemu su smesteni pokretni delovi uvodnika.
Na prednjea delu poklopca soieStena je caura sa oso-
vinom i oprugom /1/, pomocu koje se poklopac spaja sa stoie-
ron na sanduku /si.5>2/. ^rednji deo poklopca je proSiren ra-
Sl. 8.- Poklopac sandukat
1	- Caura etofera; 2 - Poluga za propudtanje redenika)
3	- Utvrdjivad pokretada klizadai 4 - Rebro za potieki-
vanje razdvajada na telu zatvarada) 5 - Rebro za pokreta-
nje potlekivada netakai 6 - Oslonac potiskivada notaka)
7	- Ogranidivad pokrotada klizada) 8 - Skakavica; 9 * be*
iiite (udice) poluga za propudtanje rodenikal lo - Utvr-
djivad poklopca) 11 - Leiidte klizada uvodnika
di smestaja delova uvodnika /gornjeg dela osnove uvodnika» kll-
- 19 -
zaca i poluge - si. 8,2 - za propufitanje redenika/. Na levoj
strani poklopca sanduka, pozadi proSirenja za osnovu uvodnika,
postavljen je utvrdjivac pokretacs klizaca /3/, koji utvrdju-
je pokretac u prednjem ill zadnjem polozaju kada je poklopac
sanduka otvoren. S deene strane zadnjeg dela poklopca nalaze
se ogranicivac /7/ i sкакavica /8/. Ogranicivac /7/ ne dozvolja-
va pokretacu da se prekomerno pomeri unazad i odvoji od kliza-
ca, dok skakavica /8/ ne dozvoljave zatvaranje poklopca sandu-
ka kada je zacvarac u zapetom /zadnjem/ poloiaju, a pokretac
klizaca pomeren unapred.
U unutraSnjosti zadnjeg nela sanduka nalaze se reb-
ra /5/ i osionac potiskivaca metaka /6/. fiebra usmeravaju pome-
ranje potiskit-aca metaka po visini za vreme potiskivanja metka
iz donosaca na celo glave zatvarac;.. Osionac stavlja potiski-
vac u rad /podigne ga da udari 6au.ru/ prilikom izbacivanja pos-
lednje сайте sa cela zatvarada. Na zadnjem delu gomje strane
poklopca sanduka postavljen Je utvrdjivad /1о/, pomоси koga
se poklopac utvrdjuje и zatvorenom polozaju,
3/ Zatvarad
12.- Zatvarad /si.9 i lo/ izvladi metak iz redenika
i donosi ga и cev, zatvara cev, ispaljuje metak, izvladi i iz-
bacuje cauru i pomera pokretad klizada. Sastoji se od: glave
/3/, tela /12/, donosaca metaka /22/, potiskivaca metaka /18/,
udaraca /23/, ubrzada /6/, usmeravajude osovine /7/, povratne
opruge /si.1,3/ i rucice zatvarada zsl.7,3/.
13»- Qlava zatvarada /si.9,10,3/ neposredno zatvara
cev. Na prednjoj ravnoj povrsini /celu/ glave zatvarada nalaze
se vertikalni kanal /38/ i otvor za udarnu iglu /59/. Po ver-
tikalnom kanalu prolazi dance саигет Jon.ji deo vertikalnog ka-
nala zakosen je unazad radi uemeravanja сайге и uvodnik, dok
gornji deo ima pronez za prolaz potiskivada metaka /2/. Na boc-
nim stranama vertikalnog kanala nalaze se zlebovi za prolaz o',
ooia dancers сайге /1/ i lezista utvrdjivada /26/.
jtvrd,1ivace ima cetiri - dva gornja i dva donja. Le-
vi гогпЛ i.’-vra.iivud ima oprugu i postavljen je upravno na ver-
ric-lni r'-anal /38/, a desni gorn.il utvri/ivac /35/ , i
'vnug’...	.'an je Koto odozdo - navite, -onji utvra iva.i
- dQ “
isaju opruge i postavljeni su koso odozdo - navise u odnoau
na vertikalni kanal /53/. Opruzni utvrdjivac /gornji ill do-
nji/ sasto.ji se cd: utvrdjivaca /Jo i 35/, opruge /29 1 32/,
potiskivaca /28 1 51/ i oslonca /27/.
Sl. 9.- Zatvarac - rasklopljen:
1 - Vertikalni zlebovi «a proLaz оboda danceta daurei
2 - Prorez sa prolaz potiskivada metaka» 3 * Glava zat-
varada» 4 - Otvor za postavljanje ubrzada; 5 - Hgura-
tivni izrezl 6 - Ubrzaol 7 - Usaeravajuca oaovinaj
6 - Zarezi za sub rucice zatvaracaj 9 • Otvor za nale-
ganje iepueta na donoeadu metaka» io - Zubi za spaja-
nje nokretada klizaca; 11 • Ojadanjel 12 - telo zatva*
rad a j 13 - Razdvajad» 14 * Zubi za zapinjanjel 15 -
Valjdici 16 - Otvor za postavljanje o^ovine udaradal
17 - Otvor za postavljanje uameravajude csovine» 18 -
Potiskivac metaka; 19 - Kosi prorez za kretanja ubr-
zadai 2o * Cpruga potiekivada metaka» 21 - Oeovina po-
tiekivada metaka» 22 - Donosad metaka; 23 - Udarad;
24 - Udarna iglM 25 - Otovina udaradaj 26 - Leiista
utvrdjivada» 27 - Oelonci utvrdjivada» 28 -Potiski-
vad opruge donjeg Jtvrdjlvada» 29 - Cpruga donjeg ut-
vrdjivadaj 3o - Donji utvrdjivad» 31 - Potieldvad op-
ruge gornjeg utvrdjivada; 32 * Opruga gornjeg utvrdji-
vada; 33 - Gornji utvrdjivadf 34 - Prstenaeta opruga»
35 - Desni gornji utvrdjivad» 36 - Kosine na polukru-
inis stranama glavs zatvaraca» 37 - Rebraeti ispusti
Gornji utvrdjivaci sluSe da rtrze metak u centru gla
ve zatvaraca, a donji - da pravilno usmeravaju Al odvodnik ca-
ura/ dauru, koju potiskuje metak sa centra glave zatvarada.
Prednji deo glave zatvarada obrazuju dve polukruz-
«Si-
ne stranice, koje sa unutrasnjih strana imaju rebraste ispus-
te за spajanje cevi i zatvaraca pri zabravljivanju cevi /37/.
U zadnjem delu glave lezi udarac i ovaj deo ima poprecni ot-
vor /4/ i dva figurativna izreza /5/. U poprecni otvor se pos-
tavlja ubrzac, a kroz figurativne izreze prolazi usmeravajuca
osovina /7/ i osovina udaraca /25/.
SI. lo.- Zatvarad - eklopljent
3 <- Glava zatvaraia; 6 - Ubrzafi; 7 - Vemerava-
juda oeovina; 11 ~ Ojadanje» 12 - Telo zatvara-
da I 15 - valj6idi; 18 - Potiekivad metakal 19 -
Ko si prorez sa kretanje ubrzada; 22 - Done вас
aetakal 35 - Deeni gornji utvrdjivad; 36 - Koel-
se na polukruznin straniсапа glave zatvaraca;
37 - Rebrasti lapust; 38 • vertikalni kanal>
39 - Otvor za udarnu iglu
14	.- Telo zatvarada /12/ objedinjuje delove zatva-
raca. Na njegovoj gornjoj strani nalazi se ojadanje /11/. U
unutrasnjosti tela lezi zadnji deo glave zatvarada. Na bocnim
stranama tela nalaze se: kosi prorezi za prolaz ubrzaca i ok-
retanje glave zatvaraca pri zabravljivanju cevi /19/» otvori
za osovinu udaraca /16/ - na levoj strani otvor ima udubljenje
za naleganje opruznog prstena osovine - i otvori za usmerava-
jucu osovinu /17/. Na prednjem kraju bocnih strana tela su
zarezi za zub rucice zatvarada /8/. Sa donje strane tela posta-
vljena su cetiri, a sa gornje prednje strane dva valjcida /15/»
koji omogucuju lakse kretanje zatvarada u sanduku. Na zadnjem
- 22 -
preвеки tela nalazi ее krudno udubljenje и koje naleie povrat-
na opruga.
Ojadanje tala zatvarada /11/ je uzduzno proseceno za
smedtaj potiskivada metaka /16/. Na levoj strani ojadanja pos-
tavljen je razdvajad /13/, koji ne dozvoljava /do momenta zabrav-
Ijivanja/ da se glava zatvaraca pomera unazad /priblizava telu/
i okrede za vreme kretanja zatvaraca и sanduku. Sa gornje stra-
ne ojadanja postoje dva para zuba - prednji /16/ za pomera-
nje pokretada klizaca, a zadnji /14/ za zadrzavanje zatvarada и
zapetom poloiaju i oni zapinju za zuba zapinjade.
15	•“ ^onosad metaka /22/ izvladi metak iz redenika i,
uz pomod potiskivada, donosi ga na delo glave zatvaraca. Sasto-
ji se od levog 1 desnog donosada, koji su postavljen! na bodnim
stranaaa ojadanja tela zatvarada.
16	.- Fotiskivad metaka /18/ potiskuje metak iz dono-
sada na celo glave zatvarada i istiskuje poslednju Cauru sa de-
ls glave zatvarada. Sastoji se od: potiskivada /18/, osovine
/21/ i opruge /2о/. Na prednjem delu potiskivada nalazi se pro-
direnje koje, zbog vede povrsine /ako nalegne na dance daure/,
ne dozvoljava aktiviranje kapisle prilikom eventualnog udara и
metak и uvodniku. Zadnji deo potiskivaca, uz pmmoc rebara /si.
8,5/ и poklopcu sanduka, regullie jadinu pritlska na metak, a
uz pomod oslonca /6/ stvara udar za istiskivanje poslednje dau-
re sa dela glave zatvaraca.
1?.- Udarad /si.9,23/ sa udarnom iglom /24/ smesten
je и glavi zatvaraca. Fomocu osovine /25/ dvrsto je povezan za
telo zatvaraca. Na prednjoj strani udarada uvrnuta je udama ig-
la 1 osiguradem osigurana od samoodvijanja. Za postavljanje o-
sigurada udarne igle postoje na udaradu dva popredna otvora, ko-
ji su jedan naspram drugog pod uglom od 45° /1/8 kruga/. Na pre-
dnjem preseku udaraca izradjena su 4 otvora za prolaz vazduha,
a na bodnim stranama - otvori za ubrzac i osovinu udarada, dok
su na zadnjem preseku izrezi za usmeravajudu osovinu. Na zad-
njem preseku tela udarne igle nalaze se dva unakrsna izreza
pod uglom od 90° za prolaz osiguraca.
Duzina udarne igle se mole poiesavati njenim obrta-
njem. Jednim obrtom duzina udarne igle se menja za 1 mm. Naj-
manje mogude podesavanje duzine je 0,125 no. Normalna duzina
- 25 -
udarne igle je od 1,6 do 1,7 mm i proverava se pomocu kontro-
Lnika.
18	.- ubrzac /6/ okrece glavu zatvarada prilikom za-
bravljivanja i odbravljivanja cevi /otvaranja i zatvaranja za-
tvaraca/ i za vreme paljbe daje telu zatvarada vecu brzinu
kretanja unazad od bx'zlne kojom se, usled trzanja, krecu cev i
glava zatvarada. rcstavljen je u kose otvore na bocnim strana-
ma tela zatvarada /19/ i otvore na glavi zatvarada /14/. Na
osovini ubrzada nalaze se pet prstenova, koji ae okredu nezavis-
no jedan od drugog. irednji preten led! u ntvoru na zadnjem de-
lu glave zatvarada '-*•/, ausedni su u kosim otvorima tela zat-
varada /19/, s kr- j.-.i - u bocnim prorezima aanduka.
Uameravajuda osovina /7/ usmerava kretanje i
sprecava r-K^etanje tela zatvarada u sanduku. Postavljena je u
zadnji otvor na telu zatvarada /17/ i prolazi kroz figurativne
izreze na zadnjem delu glave zatvarada /5/• Po konstukciji je
potpuno ista kao i ubrzad i mode se sa njim zamenjivati.
2o	.- Povratna opruga /si.13/ vrada zatvarad u pred-
nji polozaj 1 daje mu potrebnu snagu za zabravljivanje cevi i
udar udarne igle u kapislu metka.
21	.- Budica zatvarada /si.7,3/ smeSterna je u svom
klizacu. Ona povezuje uredjaj za zapinjanje /poatavljen na pos-
tolju mitraljeza/ sa zatvaradem. Na prednjem delu rudice nalazi
se zub /6/ pomocu koga rudica nalaze na izrez na telu zatvara-
da /si. 9,8/. Na zadnjem delu rudice postoji okruglo leziste
/si.7,4/ za koje se spaja uredjaj za zapinjanje, a na sredini
je otvor /5/ kroz koji prolazi poklopdid /8/.
4/ Uvodnik
22	.- Uvodnik dovodi redenik u mitraljez, daje rede-
niku pravac kretanja i drzi ga prilikom izvladenja metka. Pos-
tavljen je na gornjoj strand aanduka i u poklopcu sanduka. Omo-
gucuje uvodjenje redenika a desne Hi leva strane mitraljeza.
Sastoji se od: osnove, klizada sa potiskivadem redenika, pokre-
taca klizaca, poluge za propustanje redenika, poklopca i dodat-
ka.
23	.- Osnova uvodnika /si.11/ ima dva dela - gornji
- 2“ -
/1о/ 1 donji /5/ koji, kada se sastave, obrazuju tri otvora,
i to: jedan s deana strane za prolaz redenika ea mecima, dru-
gi s leve strane za cdvodjenje praznog redenika itreci pozadi,
kroz коJi donosaS izvlaci metak iz redenika» Donji deo osnove
postavljen je na sanduku, a gornji na poklopcu sanduka. Oba
dela su potpuno jednaka, s tom razlikom sto su u donjem delu
postavljeni telo zadrzada redenika /13/ i opruini utvrdjivaci
/2 i 5/. Na oba dela osnove nalaze se utvrdjivagi metaka /8/
i prorezi za prolaz poluge za propugtanje redenika /11/. U
,prednjem prorezu donjeg dela osnove /kada je uvodjenje redeni-
ka zdesna/ postavljeno je telo zadrzada redenika /13/» dok su
opruzni utvrdjivad! na prednjem i zadnjem delu osnove.
si. 11.- Genova uvodr.ika»
1 - Klin za centriranje; 2 • Zadnji opruini
utvrdjivad; 3 - ^onji deo osnove; 4 - Zadriac
redenika; 5 - Frednji opruini utvrdjivad;
6 - Gnezda za spajanje levog dodatka uvodni-
ka; 7 - Otvor u koji naleie klin za centrira-
zije; 8 - Utvrdjivadi metaka; 9 - ^nezdo za
spajanje desnog dodatka uvodnika; lo - uornji
deo uvodnika; 11 • Prorezi za prolaz poluge
za propuStanje redenika; 12 - Frednji usae-
rivad redenika; 13 - Telo zadriada redenika;
14 - utvori za prolaz zuba potiakivada rede-
nika; 15 - ZadnQi utnerivad redenika
Na otvor s leve strane osnove uvodnika postavlja se
u ^nezdo /6/ dodatak uvodnika, koji obezbedjuje nesmetano od-
- 25 -
vodjenje praznog redenika u njegov odvodnik na postolju ait-
raljeza. Haznak izaedju odvodnika redenika i dodatka uvodni-
ka aora da bude oko 2 ma. Na osnovi uvodnika postoje 1 gnez-
da za postavljanje dodatka uvodnika /9/ i s deene strane, ali
ovaj dodatak nije potreban i neaa ga na mitraljezu koji je
postavljen u borbenoa vozilu.
24.- Kljzac sa potiskivadem redenika /si. 12/ potis-
kuje redenik sa aeclaa iz kutije redenika u aitraljez. Postav-
ljen je popredno u poklopcu sanduka. Sastoji se od: klizada
/11/, potiskivada redenika /7/, opruge /8/ i osovine /5/. Sa
obe strane klizada nalaze se kosa rebre /1о/ poaocu коjib pok-
retad klizaca ponera klizad.
Si. 12.- Klizad as potiakivaden redenika:
1 - Izrez u коие left kraj opruge kada je uvodjenje
redenika a leva strane: 2 - Zub potiskivada redenikaI
3 - Povijeni kraj opruge: 4 - Utvrdjivad ocovine; 5 -
Osovina potiskivada redenika; 6 - Ispust potiskivada
na koga se naslanja poluga za propuitanje redenika;
7 • Potlskivac; 8 - Opruga potiskivada; 9  Kraj op-
ruge koji nije povijen; lo - Kosa rebra; 11 - Klizad
Potiskivad redenika je ровоби osovine /5/ garnimo
spojen sa klizadem /11/. Na potiskivadu se nalaze zubi /2/ 1
ispust /6/. Zubi potiskuju redenik, a ispust povezuje potis-
kivac sa polugoa za propustanje redenika.
- 26 -
2.5-- Pokretac klizaca /el.15/ poatavljen je uzduz-
no u poklopcu aanduka take da se moSe kretati unapred i una-
zad. Na zadnjem kraju ina uzduzni proves /2/ radi prolaza kra-
ja rebra potiskivaca netaka, i izreze /1/ za povezivanje sa zu-
bina ojacanja na telu zatvarada. Na bocnim stranama prednjeg
dela postoje izrezi /4/ na koje naleie utvrdjivad pokrocaca.
Sa gornje i donje strane prednjeg dela pokretada nalaze so na-
tpisi "ПРАВЫЙ " i "ЛЕВЫМ ", koji oznadavaju как© treba posta-
viti pokretac u poklopao aanduka. Ako je uvodjenje redenika s
d%sne strane. Cada se pokretad postavlja take da ae vidi nat-
pia "ПРАВЫЙ ", a ako je uvodjenje redenika s leva strane -
onda se more videti natpie "J7£BblH ". S obe strane pokretada
postoje istovetni kanali za spajanje sa rebrima na klizacu /5/.
Si. 13.- HkreteS klizais<
1 - Izroz za povezivanje sa zabisa na oja£anju zatvarada)
2 - Proret za prolaz rebara na poklopcu aanduka) 3 - Ko-
sl ileb za rebra klizaiai 4 - Izrezi za utvrdjivad pokre-
tada; 5 - Prednji doo pokretada
26.- Poluga za propu§tanje redenika /si.8,2/ ne dez-
voljava potiskivacu da potiskuje redenik u uvodnik u onim slu-
cajevima kada iz bilo kojih razloga donesad metaka nije izvu-
kao sledeci aetak iz reder.ika. Poluga sa osovinom i oprugea
poatavljen^ je u usice /9/ na onoj strani poklopca aanduka sa
koje se uvodi redenik u mitraljez. Na poluzi postoji presina-
nje za povezivanje sa ispustom potiskivada redenika /si.12,6/.
2?.- Poklopac uvodnika zatvara i stiti uvodnik sa
gornje strane. Pomodu dve civije sa osiguraciaa utvrdjen je za
- 27
poklopac sanduka.
5/ Delovi za okidanje
28.- Delovi za okidanje /si. 14 i 15/ sluie da zadr-
ze zatvarac u zadnjem /zapetom/ polozaju i da ga oslobode iz
tog polozaja, kao 1 da se na njib osioni utvrdjivac vrataoca.
Sastoje se od: tela /7/, zapinjace /11/, opruge zapinjace /4/
sa potiskivacem /3/, poluge za rucno okidanje /1/, osnove raz-
dvajaca /32/» razdvajada /22/ за oprugom /24/э osovine /2o/,ut-
vrdjivaca zapinjace /14/, osigurada i elektromagneta.
Si* 14.- Delovi sa okidanje - raaklopljeni«
1 - Poluga za rudno okidanjej 2 - Kvadratni iepust za po-
tiekivanje sapinjade) 3 - Potiakivad opruge zapinjade;
4 * Opruga tapinjade) 5 - Otvori za osovinu zapinjade;
6 - Ramena tala) 7 - Telo delova sa okidanje) 8 - Leliite
potiskivada 1 opruge) 9 - Rebra za epajanje tela sa noea-
dee na eanduku; lo - Prorez sa oenovu razdvajada; 11 - Za-
pinjada ; 12 - Izrez za polugu elektroaagnetai 13 - Zub
zapinjace) 14 • Utvrdjivad zapinjadel 15 - Zub utvrdjiva-
da; 16 - kosina zuba* 17- Oeigurad) 18 - Osovina utvrdji-
vada zapinjade; 19 • Opruga utvrdjivada zapinjade) 2o -
oeovina zapinjade; 21 - viljudka razdvajada) 22 - Razdva-
jad) 23 - Prorez za oenovu razdvajada) 24 - Opruga razdva-
jada) 25 • Utvrdjivad poluge za okidanje; 26 - lezidte po-
luge za okidanje; 27 - Otvor za osovinu zapinjade; 28 -
Iepust osnove; 29 - Povrfiina za naslanjanje osnove ravu-
jada) 3o - Izrezi za osovinu zapinjadel 31 - Litnata opru-
ga I 32 - Canova razdvajada
- 28 -
29	.- Telo /7/ objedinjuje delove za okidanje. Pomo-
cu uzdudnih rebara /3/ telo se spaja sa nosacem na sanduku. Na
bodnim etranama ima ramena sa otvorima za osovinu zapinjade /6/
1 prosiren, ja, koja ne dozvoljavaju pomeranje tela unapred kada
su delovi za okidanje postavljeni u nosad. U unutrugnjosti te-
la smesteni su: opruga zapinja.ce /4/ sa potiskivadem /3/, zapi-
njaca /11/, razdvajac /22/ sa oprugom /24/, osnova razdvajaca
/32/ i osovina zapinjade /2о/.
3o	.- Zapinjada /11/ je pomocu osovine /2о/ i osnove
rakdvajaca /32/ postavljena u telu tako da se okrece oko osovi-
ne i pomera unapred. Zadnji donji deo zapinjade prosiren je na-
dole. Frednja ivica ovog progirenja naslanja se na kvadratni
ispust /2/ potiskivada opruge zapinjace /3/, a zadnja - na oja-
canje oanove razdvajaca. Prednji kraj zapinjace obrazuju dva
kraka na Kojina su zubi za zapinjanje /13/. Na desnoj strani
desnog kraka zapinjace je izrez za polugu elektronagneta /12/.
31	.- Cpruga zapinjace /4/ sa potiskivaden /3/ priv-
ladi zapinjadu uz njenu osovinu /2о/, potiskuje prednjikraj za-
pinjade nadole i ublafava udar tela zatvarada na zube zapinja-
de prilikom zadriavanja zatvaraca u zadnjem /zapeton/ polozaju.
Fotiskivac se naslanja na prednju ivicu progirenja zapinjace i
tako potiskuje zapinjadu unazad, a njen prednji kraj nadole i
ostvaruje elastidnu vezu zapinjace sa telom.
32	.- Poluga za rudno okidanje /1/ sluzi za okidanje
prilikom rasklapanja i sklapanja mitraljeza. Postavljena je u
izrez osnove razdvajaca /32/. 45oze biti namegtena a leve ili
s desne strane, zavisno od toga sa koje strane mitraljeza je
lice koje rukuje mitraljezon. Od ispadanja je osigurana utvr-
djivacem /25/.
33	.- Osnova razdvajaca /32/ onoguduje da se, prili-
kom rudnog 0 kid. an j a mitraljeza, podigne prednji kraj zapinjade.
Osnova je pomocu osovine /26/ spojena sa telom /'?/• Prednji
kraj osnove uvuden je u razdvajad /22/. Lisnata opruga /31/,
koja je postavljena na prednjem kraju osnove, ne dozvoljava po-
dizanje osnove /32/ i razdvajada /22/ za vreme okidanja mitra-
ljeza pomocu elektronagneta.
3*.- Razdvajac /22/ sa oprugom /24/ oslobadja zapi-
njacu od njenog utvrdjivaca kada zazvarad, prilikom otpugtauja
- 29 -
poluge za rudno okidanje ill prekidaca za elektridno okidanje,
dodje u zadnji poloiaj. Do oslobadjanja zapinjade od utvrdji-
vaca /14/ dolazi na taj nadin sto zadnja strana zuba za zapi-
njanje /81.9*14/, koji se nalazi na ojadanju tela zatvarada,
potisne razdvajad unazad, pri demu razdvajad pomeri utvrdjivac
zapinjage ulevo i zapinjada se, pod dejstvom »vpje opruge hit-
ro spusti nadole i zubi zapinjace celom povrfiinom zahvate zube
za zapinjanje.
35	.- Utvydjjvad, zapinjace /si.5*12 i si. 9*14/ stlti
zube zapinjace od odtedenja u momentu prekida paljbe. Do zadti-
te dolazi na taj nadin Sto se, prilikom okidanja /kada so zapi-
njada podigne/, zub utvrdjivada /si.14,16/, pod dejstvom opruge
/19/, pomeri udesno tako da se postavi ispod levo strane zapi-
njade i drzi ovu podignutu 1 onda kada se, za vreme paljbe, pre-
kine okidanja, a zatvarag pomeri unapred ili se nadje u prednjem
polozaju. Po dolasku zatvarada u zadnji poloiaj, zapinjada se
oslobadja posle prekida okidanja /vidi tad. 34/.
Si. 15.- Delovi sa okidanje - eklopljenit
1	- Poluge sa rudno okidanje) 3 - Poti skived sapi-
njadel 6 - fiaae telai 7 - Telo delova sa okidanjel
9 “ Rebro sa spajanje tela ва поаабее na sanduku)
11 - Zapinjada) 12 - Isres sa polugu elektromagne-
tai 13 - Zub sapinjadev 2o - Osovina zapinjade)
22 - Rasdvajad) 32 “ Oenova rasdvajada
36	.- Osigurad no dozvoljava okidanje mitraljoza u
slucaju kada je poklopac aanduka otvoren. Poatavljen je na
- 5о -
sanduku, na levoj prednjoj strani nosaga delova sa okidanje.
Sastoji se od tela, opruge i osovine. Na desnoj strani tela
nalazi se zub, koji je prema gornjoj strani zakosen. Kada je
poklopac sanduka otvoren, osigurac se pomeri udesno, zubom za**
kagi sa gornje strane za lev! krak zapinjage i ne'dozvoljava
zapinjagi da se prilikom okidanja podigne. Ukoliko je poklopac
sanduka zatvoren, leva strana poklopca, preko kosine na zubu
tela osigurada, potisne telo ulevo i zub oslobodi zapinjagu.
37	.» Elektromagnet /si.16/ sluzi za elektricno oki-
ddnje mitraljeza. Postavljen je sa gornje strane nosaga delo-
va za okidanje. Porno 6u poluge /2/, koja leii u izrezu /si.15,
12/, povezan je za desnu stranu zapinjade, a porno 6u provodnika
/si.16,5/ spojen u kolsku mrezu vozila. Hoze da radi na napo-
nima od 22 do 52 V. Normalan rad je na 26 V i tada trosi 4-5 A
Si. 16.** Slektroaagnet:
1 - Telo| 2 - Poluga elektroaagaotai У - Provod-
nlk) 4 - Spojnieal 5 - Poklopac) 6 - UtvrdjivaJ
Ako su na mitraljezu ugradjeni brojac ispaljenih
metaka i signalna sijalica okidanja, tada u elektromagnetu ров
toji davag impulse. Kontakti davaca impulea se zatvaraju onda
kada se zatvarag nalazi u zadnjem poloZaju i tada rade brojag
i signalna sijalica.
6/ Vrataoca
58,- Vrataoca /si.17 i 18/ sluze za: zatvaranje
- JI -
sanduka sa zadnje strane, utvrdjivanje delova za okidanje, naa-
lanjanje zadnjeg kraja povratne opruge 1 postavljanje odbojnika.
Saatoje se od:tela /4/, odbojnika i utvrdjivada /8/.
SI. 17.- Vrataoca - rasklopljenat
1 - Cdbojnik) 2 - Opruga odbojnika) 3 - Uraeravajuda Sa-
una > 4 - Talo vrataoca) 5 - Segmentaeti Iepust) 6 - Uji-
ce sa utvrdjlvad) 7 - Oeovina utvrdjivada) 8 • Telo utv-
rdjivada vrataoca) 9 - Opruga osigurada) lo > Oaigurad)
11 - Opruga utvrdjivada) 12 - ^ijak odbojnika) 13 - Pre-
ten vijka) 14 - Oaigurad navrtke) 15 - Mavrtkaj 16 - Pr-
etenaeto prodirenje
39.- Telo vrataoca /4/ po obodu unutraSnje strane
ima segmentaste ispuate za spajanje sa sandukoa /5/. Na spo-
ljnoj strani tela nalaze se usice /6/ za postavljanje utvrdji-
vaca /8/, a po sredini je otvor za prolaz vijka odbojnika /12/.
4o.- Odbojnik ublazava udare zatvarada prilikom do-
laska zatvarada u zadnji polozaj i daje mu podetno kretanje
unapred za vreme paljbe. Sastoji se od: odbojnika /1/, opruge
/2/, usmeravajuce dauro /3/, vijka /12/ i navrtke /15/ sa osi-
guracem /14/. Ona strana navrtke, koja je okrenuta ka telu
vrataoca, ima glatki cilindricni oblik na koji se namedta ru-
cica za nosenje mitraljeza.
*»1.- Utvrdjivac vrataoca ima: telo utvrdjivada /8/,
oprugu /11/, osovinu /7/, osigurac /lo/' i oprugu osiguraca /9/.
Kada su vrataoca postavljena na sanduk, zub utvrdjivada ualeze
u izrez na donjoj Ptrani osnove razdva.jaca delcva za okidanje
- 32 -
i ne dozvoljava okretanje vrataoca, a ietovremeno sluzi 1 kao
opruga za poriskivanje osnove razdvajaca /potpomaze rad lisna-
te opruge na razdvajacu/. Na donjem ielu utvrdjivada postav-
Ijen je oeigurad, koji ne dozvoljava da se utvrdjivad sa& oslo-
bodi.
Si» 18.- Vrataoca - eklopljena*
1 - Odbojniki 2 - Opruga odbojniza» 4 - Telo
▼rataocai 5 - Segaentaetl iepuatii 6 - Ufiic* sa
utvrdjivaSi 8 - Telo utvrdjivaSa vraiaooa; 12 -
Vijak odbojnikai 16 - Pretenaato profiiranje
J.- REZE5VNI DELOVI, ALAT I PRIBOR
42»- Rezervni delovi, alat i pribor /RAP/ sluie za:
zaaenu neispravnih delova, raeklapanje, sklapanje i odriavanje
mitraljeza. Kolicina i vrsta rezervnih delova propisana je in-
dividualnia koapleto* za borbeno vozilo.
Alat i pribor mitraljeza /si.19/ sacinjavaju: cetvo-
rodelna Sipka /1/; kontrolnik duzine udarne igle /2/i dve kan“
tice za podmaz /3/; cetka za ciscenje i podmazivanje leziSta
netka /4/; jedna veca i jedna manja odvrtka /5/» -ri izbijaca
/б/i kljuc loxl? /7/; kljuc 19x22 /8/; kljud 14x27 /9/; rucica
za nosenje aanduka nitraljeza /16/; kleista za vadjenje ubrzaca
/11/, usneravajuca osovine; dve rucice za skidanje i naaeSta-
ll je opruge /12/; noz za skidanje gare^i /13/; zu.asti /poluk-
- 33 -
ruzni/ klju2 sa okretanje obloge cevi prilikom skidanja i na-
meitanja obloge /14-/; kljuc 40 /15/; kontrolnik sa proveru is-
pravnosti poja&nika trzanja; trougla plodica; lev! dodatak u-
vodnika; navlaka za rezervnu cev; torbica za duvanje pribora i
alata; navlaka za mitraljez; eprava za proveru /ТНР/; hvatac
caura i redenika /zajednidki za oba mitraljeza u vozilu/; rede-
nici sa kutijama, i izravnjad metaka.
81. 19 •- diet 1 pribor aitreljesai
1 - Ostvorodolns Ирка; 2 • Kontrolnik duiino udarns
iglo; 3 - kantloo; 4 « Cstka za podsasivanja leiiita
etka; 5 - OdvrtKa; 6 - Isbijadi; 7 - aljad loxl7;
3 - aljud 19x22। 9 - Kljud 14x27; lo • Hudioa sa skl-
danjo 1 nodsnjs sanduka mitraljeza; 11 - aleita sa
vadjonjo ubrsada 1 uaneravajude osovine; 12 - Rudies
sa okidanje i naaedtanje opruga; 13 - *oi sa skida-
nje gareii; 14 * Zubastl polukruini kljud sa okrata-
nje obloge cevi; 15 - Kljud
4-3 •“ Metalnj redenik se spaja od delova redenika
sa po 10 metaka /el,2o/. Spajanje delova redenika vrdi se po-
modu metaka. Clanci redenika medjusobno su povezani opruinim
spojnicama /1/.
U kutiju redenika smesta se redenik sa 50 metaka
/5 delova redenika/. Za vreme gadjanja kutija sa redenikom se
postavlja na svoj dr£a£ na postolju mitraljeza, pri ёети ее
poklopac kutije ne otvara, a redenik se provladi kroz prorez
- 54 -
sa poklopcideB.
SI. 2o.- Deo redenika od lo eetakai
1 - Spojnica dlanka) 2 - Meci) 3 - Slanak sa apejanje)
4 - Pretenaeti dlanak
44.- Izravnjad metaka /si.21/ omoguiuje punjenje
redenika i ravnanje metaka u redeniku. Sastoji se od: osnove
/11/; tela /7/; pritiskivada /2/ sa polugom /5/ i rukovatom /4/
Si. 21.- Isrevnjad Betake*
1 - Useeravajude plocicei 2 - Potiekivad aetkai
3 - Osovine) 4 - Rukovat) 5 - Poluge rurovataj
6 — Spona poluge pokretada) 7 — Telo isravnjade)
8 - Poluge pokretada; 9 - Pokretad potiekivada
redenika) lo - Potlakivad redenika) 11 - Osnove
tela
i mehanizma za pokretanje redenika, koji ima potiskivac rede-
nika /1о/, pokretac potiskivaca /9/, polugu pokretaca /8/, spo-
nu poluge /6/ i kutiju pokretaca /na levoj atrani tela/ u kojoj
je pokretni oslonac sa oprugoD.
4^.- Kontrolnikom pojacnika trzanja proverava se
ispravnost pojacnika trzanja, na taj nadin sto se proverava
prednik prednjeg kraja pojacnika i prednik zadnjeg kraja skri-
vaca plaaena, као i ispravnost rebrastih ispusta na skrivacu
plaaena. Za ove provere na kontrolniku postoje kalibrisane du-
zine, koje odgovaraju duzini precnika koji se proverava, Prove-
ra se vrsi za vreme pripreme mitraljeza za gadjanje, kao i za
vreme tehnickih pregleda mitraljeza, kako bi se na vreme uoci-
la pojava povedanja precnika i predazele mere za zamenu odtece-
nog dela.
1/ Sprava za proveru tacnosti gadjanja "THP"
46.- Sprava za proveru "2HP" /si.22/ sluzi za prove-
ravanje tacnosti nisan.-.ke sprave prema tabli za proveiu i bez
upotrebe municije, a moze se koi'isciti i za proveru prema uda-
-1. 22.- Sprava aa proveru "TH?"»
1 - Telo epravai 2 - Objektivi 6 - Okular; 7 - bioptar-
ski preten; lo - Vretenoi il - Guaeni pratan I 15 - Vi-
jak - utvrdjivad vretena: 16 - Rudica utvrdjivada bar-
jacidai 17 - Barjacic
Ijenoj tacki i meti za proveru. Sastoji se od: tela /1/, opti-
ckog sistema i vretena /1о/. Uvelicava 5 puta, a vidno polje
- 36 -
je 7° i 20’. Prednik izlazne pupils je 2>75 nun, a udaljenje
oka od okulara prilikom nisanjenja /odstojanje izlazne pupile/
je 13 mm. Моб razlaganja /spoaobnost odvojenog davanja likova/
je 12 sek. Dozvoljeno odstupanje opticke od mehanicke ose izno-
si 5,6 minu;a. Najmanji podeljak na koncanici je 5 minuta.
U telu sprave smessen je opticki sisten» 3 des-
ne strane tela 4e poklopcic prizme, a s leve - drzad barjacica
/17/ sa utvrdjivadem /16/. Na gorajoj strani je sweeten diopte-
rski prsten /7/, dok je sa zadnje strane tela uvrnuto vreteno
/Го/.
Cptidkl Bistem /si.25/ ima: objektiv /2/, prizmu
/9/, koncanicu /8/ i okular /6/. Koncaniea /э1.24/ ima podele
u stepenima i minutama. Jedan podeljak vredi 5 minuta. Svaki
bl. 23.- Optiiki eistem sprave za prcvorm
1 - Tele sprave; 2 - Objektiv; 3 - Preten sa pritesanjej
4 - Tijak sa pc^eiavanje; 5 - Gumeni z&gtitnikl 6 - t’ku-
lar; 7 • ^iepttraki prsten; 6 - Kondariosi 9 - Prisma;
lo - Vreteno; 11 - Gumeni prstet; 12 - Opruga; 13 - Vi-
jak opruge; 14 - 21eb za oprugu; 15 - Vjjak utvrdjivad
vretena
aesti podeljak obeleien je duzom crticom, a sva»dL dvanaesti i
brojem. Centar krsta koncica oznacava optiexu osu sprave i on
se, prilikom viziranja /nisanjanje/, dovodl u r.i/ansku tacku.
Vreteno /sl.<;5,lo/ ima opruru .2/, koja sluzi za
stabilnije lezanje vretena u xanalu cevi irllxiiOD. upotrebe sp-
rave. Na srednji deo vretena navucen Je g;rsten /11/, ko-
ji sprecava udar prilikom namestanja sprave > Tanicava duzinu
- 57 -
ulaienja vretena u kanal cevi.
Sl. 24.- Konianica eprave sa proveru
Barjadld /sl.22,17/ slu2i
kao signal upozorenja da
je sprava postavljena u
сет mitraljeza. Za vreme
upotrebe barjadid se pre-
bacuje u prednji polozaj i
utvrdjuje.
Prilikom osmatranja kroz
spravu za proveru dobija
se obrnuta slika predmeta
po pravcu, tj. leva stra-
na predmeta vidl se kao
desna i obratno, dok se po
vislni polozaj strana pre-
dmeta ne menja.
48.- Priprema za rad i orovera ispravnostl sprave za
proveru vrsi se na slededi nacin: prebrlsu se flanelom /vaton,
jelenskom койот/ optidki delovi; postavi se barjadid u radni
polodaj; okretanjem diopterskog prstena /sl. 25,7/ podesi se
oatrina vida i ujedno proveri da li se prsten ravnomemo i la-
gano okrece; uvude se vreteno /1о/ u kanal cevi tako da gumeni
prsten /11/ nalegne u skrivac plamena i okular /6/ okrene navi-
se, a zatim se laganim povlacenjem tela /1/ u strane proveri
da 11 se vreteno pomera u cevi; izabere se podesna tadka na u-
daljenju od vozila vecem od 20 n, nanisani spravom /pomeranjem
mitraljeza po pravcu 1 visini/ na tu tadku i pomeranjem oka le-
vo - desno 1 napred - nazad ustanovi da 11 se center krsta ne
pomera iz nanidanjenog pololaja vl£e od 3 minute /око 1/2 po-
deljka/; proveri se da 11 je dobro naniSanjeno na izabranu ta-
cku, okrene sprava /bez vadjenja Iz cevi/ za 180° i proveri da
11 krst koncanlce ne odstupa iz naniSanjenog polozaja vise od
3,6 minute /око 2/3 podeljka/.
Ako se prilikom provere ustanovi da sprava ne poka-
zuje sve potrebne uslove za njenu tadnost, treba je predati u
radionlcu na podesavanje ill opravku.
49.- Da bi sprava za proveru tadnosti gadjanja zas-
titila od kvarova. potrebno je: opticke delove brisati зато
w -
flanelom, /vatom, jelenskom kozom/; metalne delove, koji nisu
lakirani ill niklovani, podmazivati zastitnim uljem opMte name-
ne, zastitnim podmazom ill teimickim vazelinom; apravu, kada
ae ne upotrebljava, drzati u njenoj kutiji; duvati spravu od u-
dara, grebanja ili pada, i ne upotrebljavati silu prilikom na-
mestanja vretena u cev ili vadjenja iz cevi.
4.- MUNICIJA
5o.- Za gadJanje iz mitraljeza koriste se meci /si.25/
cije zrno moze biti; pancirno-zapal.livo, pancirno-zapaljivo-obe-
lezavajuce i zapaljivo.
Si.25.- Metak sa aitraljex 14,5
m KPVTt
1 - Keptsial 2 - *aura> ) - Zr-
noi 4 - Boja sa obeleiavanje
vrste sraai 5 - Barutno punjanje
da zrno B-J2 nema obeleiavajucu
ketak se sastoji od:
caure /2/, kapisle /1/, barut-
nog punjenja /5/ i zrna /3/.
51.- Pane irno-zapalji-
va zrna /si.26/ su oenovna zr-
na za munieiju mitraljeza 14,5
mm KPVT. Ima ih tri vrste, i
to: pancirno-zapaljiva B-J2
/vrh zrna obojen ernom bojom,
a ispod ove boje nalazi se po-
jas ervene boje/, pancirno-za-
paljivo-obelezavajude BZT /vrh
zrna obojen violet-1jubicastom
bojom, a ispod ove boje nalazi
se pojas ervene boje/ i pancir-
no-zapaljivo-obelezavajuca BST
/vrh zrna obojen violet-1jubi-
castom bojom, a ostali deo zr-
na ervenom bojom/. Zrno se sas-
toji od: koduljice /1/, jezgra
/4/, zapaljive sme§e /2/ i o-
belezavajude sme§e /6/, s tim
smesu.
Zrno BST ima vecu probojnost, jer je njegovo jezgro
/4/ izradjeno od specijalnog cellka.
1
Sl. 26.- Paacirno zaptljivo zrno»
a) Panelrno-zapaljivo zriio B-32i b) Panclrno-zapaljlvo-obele-
lavajude zrno 32 Tj c) Panelrno-zapaljivo-obeleiavajudo zrno
BST| 1 - KoSuljica zrnai 2 - Zapaljlva snefta; 3 - Olovm(alu-
ainijumeka kod zrna BST) koSuljicaj 4 - Celldno jazgroi 5 -
Koiuljica obelefcavajudo emedej 6 - Obelelavajuda aaeial
7 - Inicijalna ameSa
52»- Zapaxjivo zrno ZP /sl.27/ namenjeno je za iza-
zivanje pozara 1 korekturu, radi сеяа пева jezgra, a ima vecu
kolidinu zap al jive smeSe i poseban upaljad za paljen.je ove uko-
liko se ne upali trenjem pri udaru zrna u cilj /cilj mekan i
sl./. Vrh zrna Je obojen envenom bojom. Ovo zrno, pored delova^
iatih u tac. 51, ima upaljac za paljenje zapaljive smese jer
?e njeno palJenje ne moze uvek vrsiti na b~zi trenja kao sto
je to slucaj kod ostalih zrna.
55.- ‘^unieija se pakuje u limene kutije, a dve tak-
v« jeutije smestene su u drveni sanduk. Na sanduku se nalaze oz-
- 40
паке za: vrstu metaka, seriju metaka, vrstu baruta, raspoznava-
nje metaka, broj metaka u sanduka, tezinu 1 stepen opasnosti.
Si. 27.- Zapaljivo zrno ZP:
1 - Koiuljica zrna) 2 - Kapioai J - Oloma koiuljicai 4 -
Zapaljiva ama£al 5 • fiadai 6 - Olovni podmeta&i 7 - Calica
traseral в - Inteljalaa saeia) 9 - Obeloiavajuda aaoia,
lo • Kapiela sa paljenje sapaljive antioi 11 - Sigurnoani
poklopac | 12 - (Jdaraii 13 - Podlotka
Vrsta metaka je obeleiena sa 14,5 B-J2 /14,5 - ka-
libar metka, B-J2 - vreta zma, - caura od mesinga/.
2>a raspoznavanje vrste metaka na sanduciaa i kutija-
aa postoje sledede oznake:
Vreta metaka	Badin obelezavanja	
Metak sa pancimo-zapaljivim zrnom B-J2	Traka crvene i erne boje	
Matak sa pancimo-zapaljivo-obe- leiavajucis zrnom BZT	Traka crvene i violet /Ijt bicaste/ boje	-
Metek sa pancirno-zapaljivo-obe- leiavajucim zrnom BST	Dva koncentridna prstena violet /ljubidaste/ boje	
Metak sa zapaljivim zrnom ZP	Traka crvene boje	
Stepen opasnosti obeleien je trouglom, 6 tim sto za
ve6u opasnost postoje dupli trougli.
54.- Meci za mitraljez 14,5 an su bezopasni za ruko-
vanje ako se sa njima pravilno rukuje. Zabranjeno je? bacanje
sanduka sa upakovanim mecima; rasecanje metaka; vadjeuje ili
rezanje zrna; udaranje bilo dim po zrnu, Sauri i kapisli, bac»-
nje metaka u vatru; upotreba bojevih metaka za obuku i potapa-
nje meraka u tecnost za cisceaje ili vodu.
- 41 “
Glava II
RASKLAPANJE I SKLAPANJE MITRALJEZA
5?.*- Rasklapanje mitraljeza vrSi se radi: diecenja,
pregleda, podmazivanja, pripreme za gadjanje, zamene delova, o-
buke i opravke.
Raeklapanju i sklapanju mitraljeza se mode pristupi-
ti onda kada ae poznaju njegova konatrukcija i odredbe pravila
о rukovanju i odriavanju. Treba izbegavati obuku u rasklapanju
i sklapanju na mitraljezu koji je poatavljen na borbeno vozilo,
a ukoliko to nije mogucno - onda obezbediti da se obuka izvodl
pafljivo kako ne bi doslo do ostecenja ili gubljenja delova,
56.- Prilikom rasklapanja i sklapanja mitraljeza
pridrdavati se sledeeeg:
-	proveriti da li je i.itraloez prazan, a zatvarad
u prednjem poloia/u;
“ rasklapanje i sklapan je vrsiti ispravnim i :-.a
predvidjenim alatom i priborom;
-	za vreme rasklapanje. i eklapanja ne upotrebi/b-
vati silu i udare koji deformi&u delove mitraljeza, a r&aklapa-
nje vrsiti na takvom mestu /atolu, proetiracu i al./ i;a коже
se ovi ne mogu izgubiti ni zaprljatif
* odvajanje delova vrsiti po redosledu rasklapa-
nja, a akinute delove, pailjivo i po redosledu raaklapanja, po-
stavljati na pogodno meato, 1
- za rasklapanje i sklapanje, /^i je nuzuo upoc-
rebljavati udare/ koristiti dekic od mekog metaia i odvrtku ko-
ja nije ostecena i feije su dimensi.'e c l^ov^r;1 ju*e.
iRASKL ^ANJ?;
57.” Mitraljez se moze rasklapat.i u jediniai 1 u ra-
dionici. Rasklapanje u jedinici vr£i ae radi odi-:-.avanja mitri-
Ijeza i zamene delova /onih kcji не ssc rezervnl nr..eze u? mi-
tral jez/ i ono coze biti nepotpuno i potpuno- acx e . a.-k. ;.rc-
nje mitraljeza u radionici vrii raii opravke 5 one obuhvat <
- 42
rasklapanje do onog stepena koji oaoguduje ievraenje opravke.
Nopotpuno qrasklapan-ie mitraljesa vrii so radi: prip-
reno mitraljesa sa gadjanje i sa nedeljno preglade: diddenja
mitraljesa koji nijo bio isloien vedoj prljavdtini; zanene ne-
ispravnog dale i ponavljanja ciddenja posle gadjanja.
Potouno raoklapapie mitraljosa vrii so radi: didde-
nja poale gadjanja; konservacije 1 dekonservacije; prelaska na
novi podmas; dlidenja mitraljesa koji je bio izloien vedoj pr-
1javdtini 1 vlasi 1 samone nelspravnog dale.
1/ Nepotpuno raaklapanda mitral.Usa
58.- Nepotpuno rasklapanje mitraljesa treba vrsitl
na alededi nadin:
-	povudi zatvarad u zadnji - zapeti poloiaj pomo-
du uredjaja sa zaplnjanje, a kada je mitraljes ekinut sa vosila,
a obloga sa cevi u sanduku, onda dovesti zatvarad u zadnji po-
loSaj pomodu prasne байте ill Skolskog metka;
-	osloboditi oblogu od stage na driadu obloge /a-
ко jo mltraljez na vozilu/; pritienutl utvrdjivad obloge na san-
duka i pomodu rudice obloge zubastog kljuda /is pribora/ okreta-
ti oblogu u pravcu etrelice "P" dok se ne poravnaju cartice /ra-
di lakseg okretanja oblogu pridriavati za prednji deo i lagano
je pomerati u stranu/, a zatim obloga sa cevi isvuci is sandu-
ka '/ako so obloga tezo izvladi, onda je sa vreme izvladonja o-
pet lagano pomorati u stranu/;
-	pridriavati zatvarad pomodu uredjaja sa zapinja-
nje /байте» Skolekog metka/» izvriiti okidanje i lagano popui-
tati zatvarad dok ne dodje u prednji poloiajj
-	kada jo mltraljes u vozilu* skinuti sanduk mit-
ral jeza sa postolja po odrodbama pravila sa doticno vosilo, iz-
neti ga iz vosila 1 postaviti na mesto rasklapanja;
-	odvojlti poklopac od eanduka, pri dema utvrdji-
vac poklopca okrexmti u etranu, podidi sadnji kraj poklopca* po-
meriti ga levo - desno sa oko 30° 1 skinuti poklopac sa stoie-
ra}
-	uhvatiti kaiiprstima donji kraj utvrdjivada vra-
taoca 1 osigorada /el.28/; levin kaiiprstom pritisnuti osigu-
- 43 -
гас /strelica 1/ udesno i tako ga drfati, a zatie sa oba
kaziprsta povuci donji deo utvrdjivaca unazad do kraja /stre-
lica 2/ i okretati vrataoca u bilo koju stranu /strelica 3/
dok zub tela utvrdjivaCa ne izadje ispod osnove razdvajada de-
lova za okidanje; pustiti osiguraC i utvrdjivaC; levoa rukon
uhvatiti za sanduk, a desnoa pridriavati i okretati vrataoca
dok ih povratna opruga ne odvojl od sanduka, pri cernu paziti
da opruga ne odbaci vrataoca;
Si. 28.- Skldaajc vretaocat
1 - Pravac potiekivanja oaiguraia; 2 - Pravac povla-
Jenja utvrdji/ada vrataocaI 3 - Pravac okrotaaja
vrataoca
-	izvaditi povratnu oprugu iz sanduka;
-	potisnuti unazad i skinuti delove za okidanje.
Ako se delovi za okidanje teze skidaju, tada ih Cekideu /od
mekog metala/ udarati po zubina zapinjade ili po poluzi za ruc-
no okidanje dok se ne pomere unazad toliko da se aogu izvaditi
гиков;
-	podignuti navise i skinuti sa sanduka donji
deo osnove uvodnika;
-	povuci unazad 1 izvudi iz ruCice zatvaraca pok-
lopdic proneza klizada;
-	pomeriti zatvarac и zadnji polozaj /povlacenjen
za ojacanje /si.29,1/; kroz otvor и telu zatvarada, pomocu kle-
- ид
sta /2/ iz pribora, potisnuti usmeravajucu osovinu ulevo i oso-
vinu izvuci kroz otvor и klizacu xucice; zatvarad ponovo pome-
riti unazad do kraja i na 1st! nacin izvuci ubrzac, a zatim po-
dignuti polugu alektromagneta /kad elektromagnet nije skinut/;
preko ojacanja potisnuti zatvarad unazad i, kada prodje pored
poluge elektromagneta, sa obe ruke izvudi zatvarac iz aanduka;
SI, 29«- Vadjenje ueneravajude овоvine (ubrzadah
1 - Telo zatvarada: 2 • ileitai 3 - Uaaeravejuda
oeovina: 4 - Ubrzad» 5 - Klizad rudice
- rasklopiti zatvarac, pri сети: izbijacem potis~
nuti osovinu udaraca zdesna ulevo i udarac izvuci iz zatvaraca
/81,Jo/, a zatim potisnuti zadnji kraj potiskivaca metaka toll-
SI, Jo..- Vadjeaje udarada
- 45 -
ко da njegov prednji kraj izadje iz proreza да glavi zatvara-
da, povuci unapred glavu zatvaraca 1 izvudi je iz tela;
-	okretati cev u oblozi u smeru kretanja satne ka-
zaljke, povlaceci je ietcvremeno unazad i tako izvuci iz oblo-
ge, i
-	podignuti prednji kraj utvrdjivaca skrivada
plamena i, kada izadje is izreza na skrivadu, okrenuti skrivad
u pravcu atrelice "F" /za oko 45°/ i skinuti, a zatim iz skri-
vaca izvaditi cauru. Ako se skrivad plamena teSko okrece, on-
da ga okrenuti pomodu kljuda 40.
2/ Potnnno rasklapanje mitraljeza
5	9.- Fotpuno rasklapanje mitraljeza vrsi se pod ne-
posrednim nadzorom komandira borbenog vozila. Za potpunо rask-
lapanje mitraljeza potrebno je da se prethodno izvrsi nepotpu-
no rasklapanje, a zatim se dalje rasklapanje vrsi na slededi
a ad in:
~ podignuti utvrdjivad elektromagneta, elektromag-
net potisnuti udesno i skinuti sa nosada /mode se skinuti i pre
vadjenja zatvaraca iz sanduka/. Ako se elektromagnet ne mode
sxinuti potiakivanjem rukom, akidanje se vrd udarima cekida
od mekog metala /drveta/;
-	povuci utvrdjivac odvodnika Caura i odvodnik
potisnuti unazad i skinuti sa sanduka;
-	izbijaCem izblti utvrdjivad klizada rucice zat-
varada, potisnuti klizad unapred i skinuti ga sa sanduka i iz
klizada izvuci rucicu, a zatim na isti nadin skinuti bodnu plo-
du desne strane sanduka;
-	izbijaCem pritisnuti /u pravcu strelice - si.
51,1/ potiskivad opruinog utvrdjivada na glavi zatvarada, povu-
ci oslonac к sebi /u pravcu strelice 2/ i skinuti ga, a zatim
izvaditi potiskivad, oprugu i utvrdjivad. Na isti nacin se va-
de sva tri opruzna utvrdjivada, dok se desni utvrdjivac, koji
nema oprugu, vadi potiskivanjem kroz kanal na delu glave zat-
varaca;
-	izbijaCem pritisnuti potiskivad utvrdjivad ce-
vi, povuci unazad i skinuti oslonac, a zatim iz lezista izva-
diti potiakivad, oprugu i utvrdjivac;
- 46 -
-	ekinuti poklopac uvodnika /sa poklopca sandu-
ka/, pri deau prethodno izvaditi osigurace i utvrdjivade pok-
lopca;
Sl. 31.- Vadjenje opruinih utvrdji-
vaca i* elave satvarada>
1	- Pravac pritlakivanja izbijadai
2	- Pravac povla&enja izbijada poa-
le isvrdenog pritiska
- postaviti poklopac
sanduka na pogodno masto ta-
ke da njegov otvor bude ok-
renut naviie; potisnuti ut-
vrdjivad pokretada klizada
i pokretad dovesti unazad do
ogranidivada;
- pridrzavati poklopac
sanduka sa obe ruke /el.52/,
prsriaa leve ruke pritisnu-
ti /u pravcu strelice 1/ po-
lugu za propustanje redeni-
ka toliko da njen suSeni deo
izadje iz gornjeg dela osno-
ve uvodnika; prstima desne
ruke potisnuti unapred /u
pravcu etrelice 2/ i skinuti
gornji deo osnove uvodnika,
a zatim izvuci klizad iz pok-
lopca sanduka, pri denu pok-
retad klizaca йога bit! u krajnjen polozaju /na ogranicivadu/,i
- pritisnuti utvrdjivad pokretada klizada i pok-
retad dovesti u prednji i izvaditi ga iz poklopca sanduka.
Sl. 32,- Skidanje gor-
njeg dela osnove uvod-
nika ea poklopca ean-
dukai
1 - Pravac pritiaka na
polugu za propuitaaje
redenika) 2 - Pravac
potiakivanja gornjeg
oenove uvodnika posle
pritiska na polugu
- 47 -
2.- SKLAPANJU MITRALJEZA
60.— Sklapanje mitraljeza moze se vrsiti samo onda
kada su delovi mitraljeza dobro odiddeni, pregledani i pod-
mazani. Za vreme sklapanja posebnu paznju treba obratiti na
brojeve delova mitraljeza, kako ne bi doslo do zamene sa de-
lovima drugog mitraljeza*
1/ ^klapanie mitraljeza posle nepotpunog
rasklapanja
61.- Sklapanje mitraljeza posle nepotpunog raskla-
panja vrsiti na' sledeci nacin:
-	postaviti dauru u skrivad plamena, podici pred-
nji kraj utvrdjivada ekrivada, namestiti skrivad plamena u os-
novu pojadnika trzanja 1 okrenuti ga u pravcu streliee "C",
take da utvrdjivad nalegne u svoj izrez na skrivadu;
-	uvudi cev u oblogu, tako da sektomi ispusti u-
dju u ovalni izrez spojnice obloge 1 okretati cev u suprotnom
smeru od kretanja satne kazaljke dok je ne zadrzi utvrdjivad;
-	pritisnuti zadnji kraj potlskivada metaka, pos-
taviti glavu zatvarada njenim zadnjim krajem u kanal tela zat-
varada, tako da zadnji presek glave nalegne na razdvajad i da
prorez na gornjoj etrani glave /prorez za potiskivad/ bude is-
pod potlskivada metaka, a zatim popustiti potiskivac da naleg-
ne u prorez;
-	postaviti udarad u kanal glave zatvarada, otvo-
re na udaradu poravnati sa odgovarajuclm otvorima na telu zatva-
rada i s leve strane tela uvuci do kraja osovinu udarada;
-	zatvarad sa glavom okrenutom unapred uvuci u
sanduk, podignuti polugu elektromagneta /ako elektromagnet nije
skinut/ i potisnuti zatvarad unapred toliko da se otvor za ubr-
zac 1 ponovo potisnuti zatvarad unapred da se i otvor za usmer^
vajucu osovinu poravna sa otvorom u klizacu, postaviti usmera-
vajudu osovinu 1 zatvarad potisnuti u prednji polozaj;
-	uvuci poklopcic proreza klizaca u rucicu zatva-
raca i potisnuti toliko da njegov zadnji /prosireni/ deo udje u
- 48 -
ilebove klizada;
-	паве st it 1 delove za okidanje u njihovo leziste
i potisnuti ih unapred do kraja;
-	uvu6i u sanduk povratnu oprugu i potisnuti to-
liko da njen prednji kra- pravilno nalegne u £leb na zadnje*
preseku tela zatvaraca /si. УЬ/\
Sl« 33*- Poloiaji prednjeg кraja povratno opruge na zad-
njem preseku tela zatvaraca
1 - Prtvilan polozaji 2 - Mepravilan poloiaj
- levom rukom pridx'zavati sanduk, a desnom vra-
taoca, uvuci oprugu odbo.jnika u pcvratnu c-prvgu 1 vrataoca ok-
renuti, tako da dtvrdjivhc vrataoc» bule na	levoj stra-
ni; potisnuti vrataoca urxa;re.i,	,f?/.rarnu oprugu, vrata-
oca namestiti лз sanduk гаке du • egmentni i -pus-л na
ku j vrataocima poklepe i vrataoca okr^r^ti uiesu. dok se ut*
vrdjivac ;.as:~ri teic de:ova r.a oitiian;-?; :.i * ttsnurl os-
igurac utvrd iv • ,r =*	d* Avv- ....	. /u J. .г-
zad do kra^ia i v -i u : a кг-'nu i . ’^sr/« * .1 a : •. ;eo
rela atvr.'V-i- ac	: - rJ te : - » - -	<.;ian.‘ . atim
- 49 -
ct ustiti utvrdjivac i vrataoca okretati udesno dok se ne cu-
t  .ar utvrdjivada, odnosno dok se vrataoca ne utvrde;
-	dovesti zatvarac u zadnji polozaj i postaviti
na zapinjacu;
-	namestiti na sanduk donji deo osnove uvodnika,
ta-.o da ispnsti osnove nalegnu na dried;
-	dcvesti pokretad klizada u zadnji polozaj, ta-
ke ia izrezom nalegne na svoj utvrdjivad; namestiti 6aura pok-
lc. a sanduka na stozer, okrenuti poklopac iznad proreza sandu-
ka. zatvoriti poklopac i utvrditi, pri demu zub utvrdjivada по-
та la udje u odgovarajuci ileb;
-	namestiti sanduk mitraljeza na postolje u vozi-
lu to odredbama tehnidkog pravila za dotidno vozilo;
-	postaviti oblogu i cev u sanduk, tako da reb-
rauti ispusti spojnice obloge naidju u odgovarajude izreze u
sanduku i da cev nalegne u svoj usmerivad /prilikom namesta-
njs obloge zatvarad mora biti u zapetom polozaju/; potisnuti
oblogu do kraja i okrenuti je pomocu rudice /kljuda/ u pravcu
etrelice "C" dok utvrdjivad obloge ne nalegne u izrez na ob-
lozi, i
-	pridrzavati zatvarad pomodu uredjaja za zapi-
njanje, izvrsiti okidanje i zatvarad lagano popustati unapred
za 2/3 duzine hoda, a zatim pustiti da se brzo vrati u krajnji
predr.ji polozaj; otvoriti poklopac sanduka i proveriti da li
je zatvarad u krajnjen prednjem polozaju i da li je zabravlje-
na cev.
62	.- Prilikom zatvaranja poklopca sanduka izrez na
zadnjem kraju pokretada mora da nalegne na zube ojadanja zat-
varada /sl.9,lo/. To de se postici ako se zatvarad i pokretac
klizada postave onako kako je to navedeno kod namestanja i za-
tva.rax.Ja poklopca sanduka - zatvarac zapet, a pokretad u kxa-
jnjem polozaju na svom utvrdjivadu.
Za vreme zatvaranja poklopca sanduka zatvarac moze
citi i u prednjem polozaju /za vreme uvodjenja redenika, od-
nosno кааа su obloga i cev nameStene u sanduk/, u kom slucaju
treba, pre zatvaranja poklopca, pemeriti klizad u prednji po-
j •
-ко skakavica /sl»8y8/ ne dozvoljava da se poklopac
- 5g -
sanduke zatvori, dto znaci da zubi ojacanja za'varaca ne ulaze
u odgovarajuce izreze na pokretadu, ne sme sc upotrebljavati
eila, vec treba podici poklopac i proveriti da li au zatvarac
i pokretac u propisnom polozaju.
2/ Sklapanje mitraljeza posle potpunog rasklapanja
63	.- Sklapanje mitraljeza posle potpunog rasklapa-
nja vrsiti na slededi nacin;
-	postaviti poklopac sanduka na pogodno mesto,
tako da sa otvorom bude okrenut navlse; nameetiti pokretac
klizada u poklopac. pri сети prosedeni deo pokretada okrenuti
unazad. a natpis " PAB " navide - ako je uvodjenje redeui-
ka zdesna /ukoliko je uvodjenje redenika sleva, onda natpis
" EB "/ more da dodje navise i pokretac pomeriti unazad to-
liko da prodje pored utvrdjivada i da se nasloni aa ogranidi-
vad;
-	uvudi klizac и njegovo lezidte, i to sa one
strane poklopca sanduka sa koje se uvodi redenik и mitraljez.
pri demu potiskivad redenika more biti okrenut navide; zatim
potiskivati klizad sve dotle dok se oznaka na njemu ne porav-
na sa oznakama na pokretacu, posle dega pokretad potisnuti u-
napred i ponovo povudi unazad dok ga utvrdjivad ne zadrzi и
zadnjem polozaju;
-	nameetiti gornji deo osnove uvodnika na poklop-
cu sanduka tako i da potiskivad redenika prodje kroz odgovara-
jude proreze, da poluga za popudtanje redenika bude pozadi nje-
nog proneza и osnovi i da se gornji deo osnove uvodnika pri-
Ijubl uz poklopac sanduka. a zatim pritisnuti prednji kraj
gomjeg dela osnove uvodnika i povudi unazad toliko da sudeni
kraj poluge za popudtanje redenika prodje kroz odgovarajuci
prorez;
-	okrenuti poklopac sanduka, nameetiti poklopac
osnove uvodnika i uvuci i osigurati njegove utvrdjivace /pri-
likom postavljanja utvrdjivace poklopca zasedeni deo glave
utvrdjivaca more se okrenuti ka poKlopcu sanduka/;
-	nameetiti utvrdjivad cevi и oblcgu, pri сети:
utvrdjivad sa oprugom i potiskivadem smestiti и odgovarajuce
ledidte, pritisnuti potiskivad, uvuci oslonac i pritisnuti ga
- 51 -
toliko da potiskivad udje u otvor na osloncu;
-	namestiti utvrdjivace /gornje i donje/ u nji-
hova lezidta na glavi zatvaraca;
-	postaviti rudicu zatvaraca u klizad, klizad
namestiti na sanduk i utvrditi;
-	postaviti odvodnik caure u njegovo lezidte i
potisnuti unapred da ga utvrdjivac utvrdi, i
-	namestiti elektromagnet na nosac i potisnuti
ga toliko da nalegne do kraja /ukoliko se teze namesta potreb-
no je povlaciti za utvrdjivad elektromagneta i, po potrebi,
lagano udarati drvenim deklcem dok elektromagnet ne nalegne
do kraja/.
.Dalje sklapanje mitraljeza vrsi se po odredbama tac.
61 i 62.
3.- rasklapanje ki-ihaxjeza u sadiowici
64.- Rasklapanje mitraljeza u radionici vrsi se u
onom obimu koji omogucuje izvrseuje predvidjene opravke. Pre
radionickog raaklapanja potrebno je da se izvrsi potpuno ras-
klapanje mitraljeza po odredbama tad. 59, zatim se dalje ras-
klapanje vrsi na sledeci nacin:
-	izbijacem izbiti osigurac klipa na cevi, a za-
tim pomocu kljuca, okretanjem sleva udesno /levl navoji/, odv-
rnuti i skinuti klip sa cevi;
-	uvudi odvrtku izmedju ojadanja tela zatvara-
ca i donosada metka /sl.3^/ toliko da ispust za ogranidavanje
pomeranja donosaca izadje iz otvora u ojadanju; zatim, bez iz-
vlacenja odvrtke, laganim udarima cekida po prednjem kraju
donosada izbiti donosac iz lefista;
-	izvaditi telo razdvajada /sl.9,12/ iz tela
zatvarada, pri сети: pomocu odvrtke Jritisnuti prednji kraj
opruge razdvajaca i izvuci razdva.jac iz leiista, a zatim iz-
vadi^i njegovu oprugu;
-	s leve strane ojadanja tela zatvaraca, pomocu
izbijada, izbiti osovinu potiskivaca /18/ metaka i izvaditi
oprugu i potiskivac;
-	izvaditi udarnu iglu iz udaraca, pri сети
prethodno izbiti osigurad, a zatim odvrtanjein izvaditi udarnu
- 52 -
iglu}
-	skinuti osigurade i izbiti osovinice utvrdji-
vada /si. 11,8/ metaka na gornje» i donjam delu osnove uvodni-
ka, a zatim izvaditi utvrdjivad i njihove opruge;
-	pritisnuti utvrdjivad tela zadrdada redenika
/13/ i izvaditi telo iz donjeg dela osnove uvodnika;
81. 34.- Skidenje donoeada aetkat
1 - Odvrtka; 2 - Ojadanje tela zatvarada; 3 -
Telo zatvarada; 4 - Ponoead metaka
-	odvojiti potiskivad redenika od klizada, pri
demu: izbijadem izvudi povijeni kraj opruge /si.12,5/ i tako
osloboditi oprugu, a zatim izbiti utvrdjivad osovine /4/ potis-
kujudi ga suprotno od glave utvrdjivaca 1 izvaditi osovinu;
izbiti osovinu poluge za propudtanje redenika
/si.8,2/, a zatim izvaditi polugu sa oprugom;
-	izvaditi osigurad, izbiti osovinu i skinuti
oslonac potiskivaca metaka /6/ sa poklopca sanduka;
-	izvaditi osigurad, izbiti osovinu, i potiskiva-
njem navise, skinuti utvrdjivad pokretada klizaca sa oprugom
/3/, pri сети se mora paziti da opruga ne odbaci utvrdjivac;
-	odvojiti skakavicu /8/ od poklopca sanduka, pri
сети: sa osovine prvo skinuti osigurad 1 izbiti osovinu, pools
cega de skakavica izaci iz svog ledista и unutrasnjost poklop-
ca sanduka;
- 53 -
- izvaditi oprugu cevi /si.5,5/ iz sanduka pomo-
cu pribora za vadjenje opruge /si.55/, radi cega vreteno /5/
sa plo^icom /1/ uvuci u sanduk sa prednje strane i plodicu nas-
loniti na podmetac opruge cevi; sa zadnje strane vretena names-
titi prorezanu plocicu /2/ i nasloniti je na zadnji presek san-
duka , zatim navrtati navrtku /4/ na vreteno sve dok se prednji
osloni podmetad opruge cevi ne pomeri unazad za J - 4 mm; od-
viti vijke na sanduku /nalaze se u prstenastom izrezu za ste-
gu protivtrzajUAeg uredjaja mitraljeza/; cdvrnu:i navrtku /4/
na vrerenu /5/ toll ко da se opruga cevi potpuno oslobodi, pos-
le cega skinuti vreteno i iz sanduka izvaditi oprugu cevi sa
dva oslona poometarai
Si. 35.- Pribor ia vadjenje opruge cevi iz sanduka*
1 - Plo&icai 2 - rrorezana ploticai 3 • VretenoJ
4 - Navrtka
- rasklopiti delove za okidanje /si. 14/, pri се-
ти: izvaditi utvrujivac poluge za rueuo okidanje /25/ i polugu
/1/ izbiti iz osnove razdvajada /32/; namestiti elove oki-
danje и mengele /Srafstok/ sa aesinganim osloncima /si. 56/,
ispod potiskivaca zapinjace /si* 14,5/ postaviti neki predmet
Zodvrtku i si./ i pritegr.uti menrele toliKo la se earije op-
ruga zapinjace; izbiti osovinu zapinjace /'Го/ i menrele otpus-
titi, a zatim iz tela izvaditi zapinjacu /11/ sa raz.ivaJacem
/22/ i potiskivacem /5/ sa oprugom /4/ zapinjace, skinuti raz-
!v?jac sa osnove />2/, izvaditi oc -u-^u I'azdvajaca /24/ i odvo-
• ti osnovu raz j ca od zapin,4?.’ -?;
- izbiti osirura-* n	v: k~	. /si.
x’*,.-, , ’ csr.aviti vrschool a	/sL/?.' sa zc • •• a;
i i , ~ako 'a	c :uno nalegnv * oc-
lonac mengela i mangels pritegnuti toliko ia se opruga odboj-
nika /sl.17,2/ sabije za 1 - 2 mm /za vreme stezanja inengela
treba ceklcem lagano udarati po odtojniku da bi se sprecilo za
kogenje nje^ovih delova/ ; po potrebi, kl.jucem pridrzavati vi-
jak /12/, odvrnuti navrtku vi’ka odbojnika /15/ i skinuti vi-
Jak i navrrku; lagano otpustati men.^ele i razdvojiti delove
odbojnika, a zatim izbiti osovinu utvrdjivada vrataoca /7/,
pazeci da ne iskoci oprugu, i skinut: telo utvrdjivaca /8/ sa
oprugom /11/, i
*1. 36.- Rttsklapanje Belova za okidanje:
1 - Podaetao ie:cd pctlekivaca zapinwa£e; 2 - 1 ?lo
delova za okidanje» ; - ^apir.j&da* 4 - Mengale
* skinuti poklcpce sa elektromagneta, pri сети
odvrtkom i izbi.jacem precnika и jednovremeno podizati ut-
vrdjivace poklopca i poklopac oprezno odvojiti od e^ektromag-
neta;
- skinuti osi-urac navrtke osovine caure na
poklopcu sanduka /s1.8,1/ , odvrnuti navrtku i izbiti osovinu,!
- skinuti utvrdjivae poklopca sanduka /io/, pri
сети izbiti osigura'? i skir.’.’ti uzvr : jivsc.
t;.- oklapanje delova, sklopovs j celog mitraljeza
и radionici vrti se obrnurim redom od rasklapanje, pri сети Je
- 55 -
S1о 37.* Baeklapanje odbojnika*
1 - Odbojniki 2 - Vijak} 3 • KljudJ
4 - Telo vrataoca} 5 - Opruga I
6 * Mangela
potrebno posebnu paznju obratiti na polozaj opruga utvrdjiva-
da vrataoca i metaka i potiskivada redenika /al.J8/.
S1• 38.- Previlan poloiaj oprugax
1 - Opruga utvrdjivada vrataoca} 2 - Opruga i utvrdjivad metka na
□enovi uvodnika} 3 • Opruga potiakivada redenika - poloiaj kada
je uvodjeaje redenika cdesna
- 56 -
4.- PROVERAVANJE I PODESAVANJE DUZINE UDARNE IGLE
66.- Normalna dudina izlazenja udarne igle na delu
glave zatvaraca je od 1,6 do 1,7 mm, fito se proverava pomocu
kontrolnika /si.19,2/ koji se nalazi u priboru mitraljeza.
Proveravanje duzine izlazenja udarne igle vrSiti na
sledeci nadin:
- izvaditi utvrdjivad udarne igle /jedan od iz-
reza na zadnjoj etrani igle mora ostati poravnat sa otvorom za
utvrdjivad u udaradu/, udarad sa udarnom iglom postaviti u gla-
vu zatvarada i glavu zatvarada namestiti u telo zatvarada;
-	postaviti u telo zatvarada 1 udarad osovinu u-
daraca i ubrzad, pritisnuti razdvajad na telu zatvarada i gla-
vu zatvarada poaeriti unazad toliko da njen zadnji presek na-
legne na prednji presek tela zatvarada;
-	podignuti prednji kraj potlskivada metaka 1 is-
pod njega popredno postaviti odvrtku /ili drug! pogodan predmet/
tako da se nasloni na gornji deo glave i pustiti potiskivad da
nalegne na odvrtku;
-	postaviti telo zatvarada na sto, tako da delo
glave zatvarada bude okrenuto navifie, i
” kontroInikon proveriti duzinu udarne igle, pri
demu: kontrolnik postaviti upravno na delo glave zatvarada, iz-
rez na kontrolniku sa oznakom 1,6 mm prevladiti preko udarne
igle, u kom cludaju on ne treba da predje preko igle; to pono-
viti i sa izrezom koji ima oznaku 1,7 », * tim da ovaj izrez
treba da predje preko udarne igle kada je jedan od zareza na
zadnjoj etrani udarne igle poravnat sa nekim od otvora na uda-
radu /otvorom za utvrdjivad udarne igle/.
67» -	kontrolnik sa oznakom 1,7 mm ne prelazi
preko vrha udarne igle, potrebno je: okrenuti zatvarad tako
da delo glave zatvarada bude nadole, pomeriti u stranu ubr-
zad i osovinu udarada za pole dudine, porno6u odvrtke i izre-
za na zadnjoj strani udarne igle okrenuti udarnu iglu suprot-
no kretanju satne kazaljke za 45° ili 90° /smanjiti duzinu ig-
le za 0,125 Hi za 0,250 mm/. Posle toga, namestiti osovinu u-
daraca i ubrzac i pomocu kontrolnika ponovo proveriti duzinu
udarne igle.
Ukoliko kontrolnik sa osn&kom 1,6 mm prelazi pre-
ко vrha udarne igle, tada treba postupiti kao i u prethodnom
stavu ove tacke, s tim da udarnu iglu treba okretati u smeru
kaetanja satne kazaljke.
68-- Kada se podesi propisana duzina udarne igle,
potrebno je; izvaditi udarac sa udarnom iglom iz glave zatva-
raca, pazeci da se udarna igla ne okrene u udaracu, i posta-
viti utvrdjivac udarne igle u onaj otvor udaraca koji se pok-
lapa ili je najblizi jednom od izreza na zadnjoj strani udar-
ne igle. Posle postavljanja utvrdjivaca treba ponovo proveri-
ti duzinu udarne igle, kao i atabilnost udarne igle i utvrdji-
vaca u udaracu i ako su nestabilni /utvrdjivac ispada ili se
udarna igla moze okretati/ treba uzeti kompletan rezervni uda-
rac •
- 58 -
G 1 a v a III
HAD DELOVA MITRALJEZA, ZASTOJI I NJIHOVO GTKLANJANJB
1.- RAD DELOVA MITRALJEZA
1/ Poloza.1 delova mitraljeza pre ptm.ien.1a
69»** Delovi mitraljeza pre punjenja su u sledecim
polozajima:
- сет i zatvarac nalaze se u krajnjen prednjem
polozaju; glava zatvaraca je okrenuta ulevo za 25° i rebrasti
ispueti polukruznih stranica glave zahvatili su za rebraste i-
epuste spojnice cevi i cev je zabravljena; zadnji kraj razdva-
jada na telu zatvarada je ispod potiskivada na poklopcu sandu-
ka, usled cega je prednji kraj razdvajada podignut, dime je o-
moguceno da se prednji presek tela zatvarada nasloni na zadnji
presek glave zatvarada; udarad je u krajnjen prednjem poloza-
ju i udarna igla viri na delu glave zatvarada; zadnji kraj po-
tiskivada metaka, pomocu rebara u poklopcu sanduka, pritisnut
je nanize, usled cega je njegov prednji kraj podignut u osnovi
uvodnika; povratna opruga je najmanje sabijena;
- pokretac klizada uvodnika je spojen sa telom
zatvaraca i nalazi se u prednjem polodaju; klizad je pomeren
udesno /kada je uvodjenje redenika s desue strane/ ill ulevo
/ako je uvodjenje redenika s levs strane/; potiskivac redenika
je pomeren nanize, a zadriac redenika navide; utvrdjivad pok-
retada na poklopcu sanduka je a neutralnom polozaju, jer je
naslonjen na izrez na sanduku i pritisnut poklopcem sanduka, i
- zapinjaca delova za okidanje je podignuta i u
tom polozaju je drzi njen utvrdjivac, dok su razdvajac, osnova
razdvajada i poluga za rudno okidanje otpusteni.
2/ Rad delova mitraljeza prilikom punjenja
7o.- Punjenje mitraljeza cbuhvata uvodjenje redeni-
ka i dovodjenje zatvaraca u zapeti /zadnji/7 polozaj. uvodjenje
redenika moze da se vrii sa •'tv:<ran.‘en> i oez otvaranja p-cklop—
- 59 -
ca sanduka, pri сети zatvarac тога biti и prednjem polozaju.
Uvodjenje redenika bez otvaranja poklopca treba vrsiti onda
kada je pocetni deo redenika pun i ima metalni dodatak, a u-
koliko redenik nije pun i пета dodatak, onda se uvodjenje re-
denika vrsi sa otvorenim poklopcem sanduka.
71.* Uvodjenje redenika bez otvaranja -poklopca san-
duka vrsiti na sledeci nacin:
-	nameetiti kutiju redenika na njen drzac i iz
kutije izvuci pocetni deo redenika;
-	napunjeni kraj redenika potisnuti и prijemnik
uvodnika toliko da prvi metak zakaci za utvrdjivace metka и os-
no vi uvodnika i potiskivac redenika na klizacu;
-	povuci rucicu uredjaja za zapinjanje zatvara*
ca i zatvarac dovesti и zapeti polozaj, a zatim pustiti ruci-
cu uredjaja za zapinjanje da se vrati и prednji polozaj;
-	izvrsiti okidanje mitraljeza putiskivanjem po-
luge za okidanje navise ili pritiskom na dugme za okidanje mit-
raljeza elektricnim putem, i
-	ponovo povuci rucicu uredjaja za zapinjanje za-
tvaraca, < kako bi se zatvarac doveo и zapeti polozaj, otpustiti
rucicu da se vrati и prednji polozaj i time je mitraljez napu-
njen /povlacenje rucice mora biti brzo i bez zaustavljanja ili
vracanja, jer, и protivnom, dolazi do pomeranja metka na celu
glave zatvaraca, sto izaziva zastoje и gadjanju/.
72.- Uvod.jen.ie redenika sa otvorenim poklopcem san-
duka vrsiti na sledeci nacin:
-	namestiti kutiju redenika na njen drzac i iz
kutije izvuci pocetni deo redenika;
-	otvoriti poklopac sanduka, pri сети prethodno
potisnuti и stranu njegov utvrdjivac;
-	pritisnuti zadnji kraj potiskivaca metaka toli-
ko da se ispod njegovog prednjeg kraja moze postaviti redenik;
-	postaviti redenik na donji deo osnove uvodni-
ka /si.59/, tako da prvi metak dancetom nalegne izmedju zuba
donosaca metaka, a clanak redenika da se svojim prednjim kra-
jem osloni na prednji usmerivac redenika и uvodniku i, na
kraju, pustiti potiskivac metaka da nalegne na metak koji je и
lonosacu metaka;
- 6о
-	proveriti da li je redenik pravilno postavljen
1 zatvoriti poklopac sanduka, 1
-	snaSno i brzo povuci rucicu uredjaja za zapi-
njanje zatvaraca i tako dovesti zatvarac u zapeti polodaj,
otpustiti rudicu da se vrati u prednji polozaj i time je mit-
raljez napunjen.
$1. 39«- Uvodjeaje redenik* kad* j* рокХорео sanduka
otvoren:
1 • Pritieak na zadnji kraj potiskivaca oetka, 2 - Poti8"
skived netkai 3 - Pritieak n* aetak koji se poetavXj* u
do no a ad aetak* ispod potiskivad* netkai 4 - Bedeaik
73.- Prilikom prvog povladenja rucice uredjaja za
zapinjanje zatvarada, kod uvodjenja redenika bez otvaranja pok
lopca sanduka, rad delova mitraljeza je sledeci:
-	uredjaj za zapinjanje povladi unazad rudicu
zatvarada i ona svojim zubom povlaci zatvarac i dovodi ga u
zapeti /zadnji/ poloSaj;
-	telo zatvaraca za vreme kretanja unazad, u pr-
vo vreme, prednjom stranom kosih. proneza pritiskuje na kraje-
ve ubrzada i primorava ubrzac da se zajedno sa glavom zatvara-
da okrede udesno, usled dega rebrasti ispusti polukrudnih st-
ranica glave zatvarada pocinju da ee izubljuju iz rebrastih i-
spusta spojnice cevi; okretanjem ubrzada i glave zatvarada pro
duzava se sve dotle dok ubrzac ne nalegne do kraja na kose
- 61 -
proreze u tela zatvaraca i u tom momentu ubrzac zauzima hori-
zontalni polozaj i njegovi krajevi se postavljaju na pravac
bocnin proreza na bocnim stranana sanduka; kanal na delu glave
zatvaraca zauzima vertikalni polozaj i postavlja se ispod do-
nosada metaka; zadnji presek glave zatvaraca odvaja se od pre-
dr, jeg preseka tela zatvaraca; rebrasci ispusti na polukruznim
ssranama glave zatvaraca naisli su na medjuprostore izmedju
rebrastih ispusta ha spojnici cevi i time je glava zatvaraca
razdvojena od cevi i moze da se krece unazad; u tom momentu
razdvajac na telu zatvaraca izlazi ispod svog potiskivaca na
poklopcu sanduka i njegov prednji kraj se spusta, oslanja na
zadnji presek glave zatvaraca i tako utvrdjuje polozaj glave
u odnosu na telo zatvaraca, bto omogucuje da se glava zatvara-
ca krece unazad zajedno sa telom zatvaraca;
- pokretac klizaca krece se unazad zajedno sa
zatvaracem i pomera klizac ulevo /ako je uvodjenje redenika
zdesna/ ili udesno /ako je uvodjenje redenika sleva/; potiski-
vac, koji je opusten nanize, zakacinje za clanak redenika i
potiskuje redenik u uvodnik u kom momentu se spuSta zadrzac
redenika, a kad prodje sledeci metak - podize se i zakacinje
clanak redenika i ne dozvoljava redeniku da se izvuce iz uvod-
nika; kada prvi metak u clanku redenika dodje na pravac dono-
saca metaka /prema zadnjem otvoru uvodnika/, tada zrno metka
naidje ispod poluge za propustanje redenika i podize je, usled
cega se spusta spoljni /prosireni/ deo poluge i pritiskuje na
ispust potiskivaca redenika, pri сети se podizu zubi potiski-
vaca i priljubljuju uz klizac toliko da ne mogu da zakace cla-
nak redenika; и isto vreme utvrdjivaci metka и osnovi uvodnika
zakacinju i zadrzavaju sledeci metak, i
- nrilikom dolaska zatvaraca и zadnji polozaj,
ispusti za zapinjanje na ojacanju tela zatvaraca pritiskuju
na razdvajac i pomeraju ga unazad, pri сети se sabija opruga
razdvajaca i razdvajac nailazi na kosinu zuba utvrdjivada za-
pinjace» potiskuje utvrdjivac zapinjace ulevo i oslobadja za-
pinjacu, koja se pod dejstvom svcjA opruge spusta, zahvata za
ispuste za. zapinjanje i zadrzava zarvarac и zapetom /zadnjem/
polozaju,
Hucno okidanje mj-uraljeza vrti se na taj nacin,
ito se pohra za okidanje pritisne navise, dok se elektricno
- 62 ‘
okidanje vrsi pritiskom na dugme za elektrldno okidanje, pri
denru se postupa po odredbama tehnickog pravila borbenog vozila
u kome je mitraljez ugradjen. Prilikom okidanja mitraljeza pos-
le prvog dovodjenja zatvaraca u zapeti polozaj. kod uvodjenja
redenika bez otvaranja poklopca sanduka, rad delova mitraljeza
je slededi:
-kada se poluga za okidanje potisne n&vise sa
njom se pokrede osnova razdvajada i podize razdvajad, a preko
ajega podize i zapinjace, pri demu se zadnji kraj osnove raz-
dvajaca spusta, zasecenim delom na donjoj etrani sabija oprugu
zaptnjade i istovremeno zadnjim krajem se oslanja na gornji
deo utvrdjivada vrataoca, pomera ga nanize i sabija oprugu ut-
vrdjivaca; prilikom podizanja zapinjade njenl zubi napudtaju
ispuste za zapinjanje na telu zatvarada i oslobadjaju zatva-
rac, a utvrdjivad zapinjace se svojim zubom postavlja ispod
leve strane zapinjace i ne dozvoljava zapinjaci da se spusti
sve dotle dok, posle prekida okidanja, zatvarac ne dodje u zad-
nji polozaj. Ukoliko se okidanje vrsi pomocu elektromagneta,
onda poluga elektromagneta zakacinje za desnu stranu zapinjade
1 podize je, pri demu se ispod zapinjace opet postavlja njen
utvrdjivad, a poluga za rucno okidanje, razdvajad i osnova raz-
dvajada ostaju nepokretni;
- posle izvrsenog okidanja zatvarac, a sa njim
i pokretad klizaca, pod pritiskom povratne opruge odlazi u pred-
nji polozaj, pri demu pokretac pomera. klizad udesno /ako je
uvodjenje redenika zdesna/ ili ulevo /ako je uvodjenje redeni-
ka sleva/ i potiskivac redenika svojim zubima prelazl preko
slededeg dlanka, all ga ne zahvata, jer poluga za propustanje
redenika svojim proslrenlm delom drdi potiskivad redenika pri-
Ijubljen uz klizad posto je njen unutrasnji kraj podignut na
zrnu metka, koji je u uvodniku i na pravcu donosaca metaka;
prilikom priblizavanja zatvaraca prednjem polozaju, spusta se
zadnji kraj potlskivada metaka posto nailazi na prodirena
rebra u poklopcu sanduka, usled cega se podize njegov prednji
kraj i dolazi iznad сайте metka koji se nalazi na pravcu dono-
saca metaka, 1
-	kada se celo glave zatvarada nasloni na zadnji
presek spojnice cevi, zadnji kraj razdvajada na telu zatvarada
naidje na svoj potiskivac u poklopcu sanduka, usled cega se
- 63 -
podigne prednji kraj razdvajada i omoguii telu zatvaraca da
produzi kretanje unapred; pri tome usmoravajuca osovina na-
ilazi na figurativne izreze na zadnjoj strani glave zatvara-
da i malo okrene glavu ulevo, posle cega telo zatvaraca pro-
duiava kretanje unapred i zadnjom straaem kosih proreza okre-
de ubrzad ulevo, a sa njim i glavu zatvarada; glava zatvarada
prilikom okretanja, spaja se sa rebrastim ispustima ma spoj-
nici cevi i zabravljuje cev; u isto vreme zubi donosaca me-
taka zahvataju za obod daaceta daure metka koji se nalazi na
pravcu donosada.
Posle dolaska zatvaraca u prednji poloiaj delovi
mitraljeza su zauzeli onakav polozaj kakav su imali pre punje-
aja mitraljeza, s tom razlikom da je sada donosad metaka zah-
vatio metak u uvodniku, a potiskivad redenika je svojim zubi-
ma, pod dejstvom poluge za propudtanje redenika, priljubljen
uz klizac i ne zahvata slededi dlanak redenika.
?5.- Mitraljez ce biti napunjen kada se zatvarad
po drugi put devede u zapeti polozaj - prilikom uvodjenja re-
denika bez otvaranja poklopca sanduka, odnosno kada se zatva-
rad prvi*put dovede u zapeti polozaj - prilikom uvodjenja re-
denika sb otvaranjem poklopca sanduka. U ovom sludaju rad delo-
va mitraljeza je isti kao i prilikom prvog dovedjenja zatvara-
ca u zapeti polozaj za vreme uvodjenja redenika bez otvaranja
poklopca sanduka /tad. 73/, s tom razlikom da sada:
-	donosad metaka izvlaci metak iz redenika i uvo-
dnika i nosi ga sa sobom;
-	zubi potiskivada redenika su priljubljen! uz
klizad sve dotle dok nosac metaka ne izvude metak toliko da
zrno metka izadje ispod poluge za propuStanje redenika, kada
poluga cslobadja potiskivad i njegovi zubi se spuStaju i zat-
varaju clanak redenika, i
-	potiskivad metaka, uz pomed svoje opruge i re-
bara u poklopcu sanduka, potiskuje metak iz donosada u kanal
□a celo glave zatvarada i postavLja ga tako da se obedom dan-
ceta caure nasloni na gornje utvrdjivace na glavi zatvaraca i
da kapisla bude prema otvoru za udarnu iglu.
лко donosad metaka, iz bile kog r&zlega, me izvude
metak iz redenika i uvodnika, poluga za propustanje redenika
- 64 -
ne oslobadja zube potiskivaca redenika 1 oni ostaju priljub-
Ijeni uz klizac, radi cega ne mogu da potisnu redenik u uvod-
nik.
>/ Rad delova mitraljeza prilikom ispaljenja metka
76.- Posle izvrsenog okilanja r°d delova mitraljeza
je isti kao i prilikom okidanja za vreme uvodjenja redenika bez
otvaranja poklopca sanduka /tac. 74/, s tim da udarna igla, ko-
Ja je preko udarada cvrsto vezana za telo zatvarada! posle zab-
ravljivanja udara u kapislu metka uvedenog u svoje leziste u ce-
vi i pali inicijalnu sme§u, a zatim i barutno punjenje. Tom
prilikom rad delova mitraljeza je slededi;
-	barutni gasovi, stvoreni sagorevanjem barutnog
punjenja u metku, dejstvuju na zrno i dance caure, pri demu po-
tiskuju zrno unapred kroz kanal cevi i prisiljavaju zatvarac i
cev da ее krecu malo unazad; kada zrno napusti cev, barutni ga-
sovi popunjavaju prostor u pojacniku trzanja /izmedju klipa i
caure/ i, pritiskujuci na dance caure metka i klip na ustima ce-
vi, odbacuju cev i zatvarac unazad brzinom vecom od brzine ko-
jom su se oni kretali pre izlaska zrna iz cevi;
-	po prestanku dejstva barutnih gasova, cev i zat-
varac produzavaju kretanje unazad pod uticajem stvorene inerci-
je, pri tome kraje'vi ubrzaca nailaze na kose ivice figurativnih
izreza na bocnim stranama sanduka, usled cega se pomera ubrzad
i okrece udesno glavu zatvarada i tako odbravljuje cev na isti
nadin kao za vreme dovodjenja zatvaraca u zapeti polozaj /tac.
75/; istovremeno ubrzac se oslanja na zadnje ivice kosih. prore-
za u telu zatvaraca /suprotni figurativnim izrezima na sanduku/
i potiskuje telo unazad brzinom vedom od brzine kojom se krecu
glava zatvarada i cev; na taj nacin se postize odvajanje tela
zatvaraca od glave zatvaraca i stvara potrebna inercija da bi,
posle razdvajanja zatvaraca i cevi, zatvarac mogao otici u
krajnji zadnji polozaj i ori tome pokretati delove uvodnika
i sabiti povratnu oprugu;
- cev se krece unazad sve dotle dok se sekiorni
ispusti oslonca cevi пл naslone na ^nojnicv obloge, u kom ao-
mentu je doslo do odbravlzivanja cevi, ubrzad je svojim kruje-
< lma u^ao u bo< ne	nu b :nim stranama sanduka, tele
- 65 -
zatvaraca se odvojilo od glave toliko da se prednji deo razd-
vajada mode nasloniti na zadnji presek glave zatvaraca; posle
odbravljivanja cev se, pod dejstvom svoje opruge, vraca u
prednji polozaj, a zatvarac produiava kretanje unazad, sabija
povratnu oprugu, pokrece uvodnik, izvlaci metak iz redenika
i cauru iz cevi;
- prilikom kretanja zatvaraca unazad, petiskivad
metaka, uz pomoc svoje opruge i rebara u poklopcu sanduka, po-
tiskuje metak iz donosaca u kanal na delo glave zatvaraca; me-
tak se naslanja na cauru ispaljenog metka i, kada desni utvr-
djivad na clavi zatvaraca /koji nema oprugu/ naidje na udublje-
nje u desnom donjem kraju sanduka, metak potiskuje cauru preko
donjih utvrdjivada i, uz pomoc капаla na glavi zatvaraca, us-
merava je u odvodnik, pri сети desni utvrdjivad na glavi zat-
varada, posle potiskivanja caure, prelazi preko udubljenja i
pod pritiskom unutra§nje strane sanduka vraca se и prvobitni
poloiaj i zadrzava metak na celu glave zatvarada, take da je
kapisla na otvoru za udarnu iglu; potisnuta сайта, posto pro-
ci je pored donjih utvrdjivada, zadriava se и donjem delu kana-
la na glavi zatvarada, pri сети se naslanja na rebro и odvod-
niku daure i donje utvrdjivace na glavi zatvarada, i
- Kada zatvarac dodje и krajnji zadnji polozaj -
udara и odbojnik, delimicno sabija oprugu odbojnika i zaustav-
Lja se, a zatim se sabijena cpruga odbojnika vraca и prvobitni
polofaj i daje zatvaracu snazan polet unapred; ako delovi za
okidanje nisu otpurteni - nije prekinuto okidanje, zatvarac,
pod inercijom dobijenog poleta i dejstva povratne opruge, od-
lazi и prednji poloiaj, izbacuje cauru donosi metak и c. v i
produfava se automatska paljba.
*/ Rad delova prilikom prekida pa 1.1 be 1 praz-
njenja mitraljeza
77,- Do prekida paljbe dolazi onda kada su u:roseni
meci iz redenika ill kada se orpuste delovi za okidanje.
Kada do prekida paljbe iodje zbor utrodenih metaka,
onda je rad delova mitraljeza sledeci:
- polite ispali poslednji netak zatvarac odlazi и
zadnji polozaj, kao i za vreme ispaljenja prvog metka /tac.?6/,
s tim da se prednji kraj potiskivaca metaka naslanja na cauru
ispaljenog metka /jer zatvarac ne nosi sledeci metak/; kada
desni utvrdjivac na <lavi zatvaraca naidje na udubljenje u
sanduku, zadnji kraj potiskivada nailazi na svoj oslonac u po-
klopcu sanduka i spusta se, a zatim se pod dejstvom oslonca
naglo podigne, usled Sega prednji kraj potiskivada udari po ca-
uri i tako je pctisne u donji deo kanala na celu glave zatva-
rada, i
- posle potiskivanja caure zatvarad odlazi u zad-
nji polozaj, udara u odbo. nik, vraca se u prednji polozaj, iz-
bacuje dauru u odvodnik caura, zabravljuje cev i ostaje u pred-
njem polozaju, pri сети je mitraljez prazan i njegovi delovi
su dosli и onaj polozaj и коте su bill pre punjenja; kada se
posle prekida paljbe otpuste delovi za okidanje /prekine okida-
nje/, zapinjaca ostaje и podignutom poloiaju, jer je и tom polo-
zaju drzi njen utvrdjivac.
kada do prekida paljbe dodie zbog otpustanja delova
za okidanje /prekida okidanja/, onda je rad delova mitraljeza
sledeci:
- posle prekida okidanja zapinjada nalegne na
svoj utvrdjivac i ostane podignuta, a razdvajad, osnova raz-
dvajaca i coluga za okidanje /ako je okidanje bilo rucno/ spud-
taju se u donji polozaj pod desjtvom opruge osnove razdvajaca
i opruge utvrdjivada vrataoca;
- kada zatvarad dodje и krajnji zadnji polozaj,
oslobadja zapinjacu na isti nacin kao i za vreme punjenja mit-
raljeza /tac. 75/. pri 5emu se zapinjaca, pod dejstvom svoje
opruge, hitro spusta i zakadinje zube za zapinjanje, i
- posto zubi zapinjace zakace zube za zapinjanje,
zatvarad usled inercije podje unapred, povuce za sobom zapi-
njacu i zapinjace sabija svoju oprugu sve dotle dok se zatvarad
ne zaustavi, posle cega sabijana opruga povrati zapinjacu, a
sa njom i zatvarad, unazad, pri сети snagu udara zatvarada
о zapinjacu primi na sebe opruga zapinjace.
Posle zadrzavanja zatvarada и zadnjem polozaju mit-
raljez je prekinuo paljbu, ali je ostao napunjen i za produze-
nje paljbe potrebno je ponoviti okidanje.
?3.- Koi rotpunog prekida paljbe, kada nije utrose-
- 67 -
na municija Iz redenika, potrebno je isprazniti mitraljez.
Frafnjenje mitraljeza mofe biti na dva nagina - izbijanjem
metka rucno ili pomocu potiskivaca metaka»
Frafn.1en.1e mitraljeza izbijanjem metka rugno vrsi ae
na sledeci nagln:
-	otvoriti poklopac sanduka, skinuti redenik sa
mecima sa donjeg dela osnove uvodnika i vratiti u kutiju re-
denika ;
-	ne zatvarajuci poklopac sanduka, pridrzavati
rucicu uredjaja za zapinjanje, izvrfiti okidanje mitraljeza i
lagano popuStati zatvarag sve dotle dok caura sa glave zatva-
raca ne ode u odvodnik caura /glava zatvarada se pribliH do
cevi/;
-	vratiti zatvarac unazad na oko ^0 mm do zuba
zapinjace i pridrzavati ga u tom polozaju, a zatim drgkom ce-
kica /praznom gaurom/ udarati po gauri metka na celu glave
zatvarada i tako metak izbiti u odvodnik gaura;
-	dovesti zatvarag u zapeti polozaj i zatvoriti
poklopac sanduka;
.	- izvrslti okidanje da bi se metak sa glave zat-
varada potisnuo u odvodnik caura, i
- ponovo dovesti zatvarac u zapeti polofaj, otvo-
riti poklopac sanduka, proveriti da li je mitraljez prazan i
istisnuti metak iz odvodnika caura, a zatim zatvoriti poklopac
sanduka i zatvarac, pridrzavanjem za rucicu uredjaja sa zapi-
njanje, dovesti u prednji polozaj.
Prafnjenje mitraljeza izbijanjem metka potiskivacem
metaka vrsi se na slededi nagin:
-	otvoriti poklopac sanduka, skinuti redenik sa
mecima sa donjeg dela osnove uvodnika i vratiti u kutiju rede-
nika;
-	pridrzavati rucicu uredjaja za zapinjanje, iz-
vrfiiti okidanje mitraljeza i lagano popustati zatvarag unap-
red sve dotle dok caura sa glave zatvarada ne ode u odvodnik
caura;
-	dovesti zatvarac u zapeti polozaj /iako se na
sredini glave zatvaraca n<..lazi metak/ i zatvoriti poklopac
aanduka;
- 68 -
-	pridriavati rucicu uredjaja za zapinjanje,
izvrsiti okidanje i popustiti zatvarac unapred za 1/3 do 1/2
njegovog hoda, a zatim brzo povuci zatvarad u zapeti polozaj
da bi potiskivad metaka potisnuo metak do odvodnika сайта;
-	otvoriti poklopac sanduka, proveriti da li je
metak potisnut do odvodnika i zatvoriti poklopac sanduka;
-	izvrSiti okidanje mitraljeza, i
-	ponovo dovesti zatvarad u zapeti poloSaj, ot-
voriti poklopac sanduka, proveriti da li je mitraljez prazan
i metak istisnut iz odvodnika байта, a zatim zatvoriti poklo-
pac sanduka i zatvarad, pridrfavanjem za rudicu uredjaja za za-
pinjanje, dovesti u prednji polozaj.
2.- ZASTOJI I NACIN NJIHOVOG OTKLAMJANJA
79	.- Mitraljez je sigurno oruzje i radi bez zastoja,
ako se sa njim pravilno rukuje i brizljivo cuva.
Ipak, zbog duze upotrebe, mogudeg habanja i loma de-
lova, skupljanja prljavStine za vreme gadjanja, neispravnog re-
denika ili metaka, nepropisnog odrzavanja i neopreznog ruko-
vanja, na mitraljezu se mogu pojaviti neispravnosti, koje ome-
taju njegov normalan rad za vreme paljbe i izazivanju zastoja.
8o	.- Da bi se prilikom gadjamja spredili zastoji na
mitraljezu, potrebno je:
-	strogo se pridrzavati pravilskih odredaba koje
regulisu: rasklapanje, sklapanje, didcenje, preglede, podmazi-
vanje i pripremu mitraljeza, redenika i municije za gadjanje;
-	duvati delove i sklopove mitraljeza od prljav-
Stine, vlage, prasine, peska i udara;
-	za vreme prekida paljbe vrsiti pregled mitra-
ljeza, odstranjivati prljavStinu i zgusnuti podmaz i, po pot-
rebi, podmazivati delove sa коjib je ciecena prljavstina ili
zgusnuti podmaz /prvenstveno ovo raditi na delovima zatvara-
ca i uvodniku/;
-	posle ispaljenja ICO - 150 metaka menjati cev
i ne dozvolici, bez krajnje nuzde, zagrevanje cevi, i
“ posle ispaljenja 45C - 600 metaka pri normal-
nim temperaturama, podmazati pokretne delove mitraljeza odgo-
- 69 -
varbjucim podmazom /bez rasklapanje mitraljeza/. нко je tempe-
rature viSa /Ijetni period/, cnda podmazivanje pokretnih delo-
va vr^iti oosle IpC - 250 ispaljenih metaka.
81	.- ^ko za vreme ^adjanja dodje do zastoja, treba
pokuiati da se ovaj otkloni ponovnim punjenjem. Ako ее na ovaj
nacin zastoj ne otkloni, ili зе opet ponovi, potrebno je mit-
ral jez isprazniti, ustanoviti uzrok zastoja i otkloniti ga.
Prilikom otklanjanja zastoja ne sme se upotrebljavati sila,
kako ne bi doslo do lomljenja pojedinih delova mitraljeza.
Istrosene ili polomljene delove, zamenjuje posada
rezervnim delovima koji postoje u kompletu mitraljeza, a osta-
le artil.jerijski majstor.
82	.- U knjidici mitraljeza obavezno se vodi eviden-
cija o; broju ispaljenih metaka za svaku cev posebno, svakom
z^stoju koji je nastao zbog nekog polomljenog ili istroSenog
dela na mitraljezu, zame*ii neispravnih delova na mitraljezu,
zaotojima koji se ce§ce pojavljuju, kao i uzrocima tih zastoja.
85•* Neispravnostt koje za vreme gadjanja izaziva-
ju zastoj, uzroci zastoja i nae.in otklanjanja su sledeci:
p/rste zastoja	Uzroci zastoja	Mac in otklanjanja zastoja
1	2	5
Pokretni delo- 1 vi mitraljeza : se zadrzevaju i i ne dolaze u 1 zapeti polo- za.j	- Prljavi pokretni de- lovi mitraljeza - Neispravni meci - na dancetu caure pos- ।	toje progirenja i neravnine	- Odistiti i podmaza- ti pokretne delove mitraljeza ili od- straniti neisprav- ni metak
rokretni delo-4 ! vi mitraljeza 1 u prednjem po- loLaju, metak u svom lezifi- tu u cevi, ali nije doslo do ispaljenja metka	i 1 - iieispravan metak 1 - otrani predmeti izmedju cevi i glave zatvaraca ili u zatvaraca - Kratka ili polom- Ijena udarna igla - rrljav zatvarac ili pojacnik trzanje-	- Jovesti zatvarac u zapeti polozaj i produziti gadjanje; ako se zastoj po- novi - odstraniti strane predmete i prljavstinu sa cevi i zatvarada i proveriti is- pravnost i duzinu udarne igle /tac. 66 - 68/
- ?о -
1	. 2 ..	1 --	-3	
rokretni delo- vi mitraljeza dosli u pred- nji polozaj, ( a metak nije ioveden u uvo- je lezl^te	Prljavstina ili zcrus- : nuto mazivo na pokre- tnim delovima mitra- 1jeza. Frljav pojacnik tr- zanja	dovesti zatvarad u zapeti polozaj i pro dur.iti gadjanje, ako se zastoj ponovi - ocistiti i podmaza- ti delove zatvara- гы i pcjacnik trza- nja	- । »
Nije izbacena posleinja ca- ura posle pre- kida paljbe po utrosku metaka	- tfolomljena ili . zaarlavl Jena opruga potiskivaca meta- ка - oavijen potiskivac ili se na njerovim stranama ili oslon- 1 о ima nakupili /na- lepili/ metalni opiljci	Uz porno/: artiljerij- skor majstora zameni zi ор**цяпд potiskiva- ca - je neisprav- na, ili o'istiti i i s p r a v i t i p о t i s и i v a e ili	zameniti re- zervnim	1
Redenik se zag- lavlriuje u uvocL nirni i	- Neispravan redenik — Nije namesten levi dodatak uvodnika	Otvoriti poklopac sanduka i namestiti redenik. ako se zas- toj ponovi - zameni- ti neispravni deo redenika. Namestiti dodatak u- vodnika	
etkazalo elek- tridno okidan.ie	- Ispraznjeni akumu- larori - -lat s.:j na prik- Ijuccima ili je rrekinur provodnik	rroveriti napon aku- mulatora. «ко je na- pon normalan, prove- riti i pritegnuti spojeve. Ukoliko na ovaj nacin nije otkl njen kvar, okidanje vrsiti rucno i prvofil prilikom ti'hziti majstora 3e ctkloni Kvar		0-
Zatvarad se ne moze dovesti u ; zapeti polo/aj j I i i	-	vdvo.jer. uredjaj zo r«pinjanje od ru- _ice zatvaraca -	.\’eis7;rsvan uredjaj za z-< injar. je - -1	-roveriti polozaj cet lienor uredjaja za zs.pir.ja- nje i ruxica zatva- rada. .iri"	'vi- rvar ne otkicni >	• isarP’tr’TA-	-!b	। ur- 1 з;	.-pi::. j njp	1	
- 71 -
1	2	5
Mitraljez ne prekida paljbu pesle otpusta- nja delova za okidanje	* Istroseni zubi za- pinjace ili zubi za zapinjanje na telu zatvaraca	Razdvojiti redenik i tako prekinuti paljbu i predati mitraljez u radio- nicu na opravku
Suvise veliko probijanje ka- pisle	- Udarna igla duza od normalne duzine	Podesiti duzinu u- dame igle /tac. 66 - 68/
- 72 -
Glava IV
CUVAHJE, ClSOSNJE I ODRZAVANJE MITRALJEZA
1,- CUVAjTJE MITRALJEZA
84.- Mitraljez ве mora brizljivo duvati i odrza-
vati u ispravnom stanju, jar od toga zavise njegov pravilan
rad i tacnost gadjanja. 0 cuvanju mitraljeza staraju se Ula-
nov! posade borbenog vozila, a komandir vozila je duzan da
svakodnevno kontroli&e kako se mitraljez duva i odrgava.
85«- Kada se mitraljez ne upotrebljava, bez obzi-
ra na to gde je borbenc vozilo, potrebno je na oblogu cevi
navuci njenu navlaku, pri сети mitraljez mora biti ispravan,
odiscen, podmazan, prazan i okinut, njegova niSanska sprava
proverena - dovedena na normalnu tadnost gadjanja, a rede-
nici propisno slozeni и svoje kutije.
Rezervne delove, alat i pribor treba driati и od-
govarajucoj torbici i obavezno ih pregledati za vreme preg-
leda mitraljeza.
86.- Prilikom upotrebe mitraljeza pridrzavati se
aledeceg:
-	pre zanimanja mitraljez obrisati spolja, ocis-
titi lezidte metka i pregledati mitraljez, a pre gadjanja o-
distiti jos J kanal cevi;
-	re dozvoliti, kada je to mogucno, da na mit-
ral jez padaju prasina, pesak, voda, blato i druga prljavstina:
-	ne upotrebljavati silu i ostre udare za vreme
rasklapanja, sklapanja, punjenja, praznjenja i otklanjanja za-
stoja za vreme gadjanja;
-	ne okidati mitraljez kada je poklopac sanduka
otvvren, jer moze dodi do savijanja ili lomljenja potiskiva-
ca metaka;
-	ne zatvarati poklopac sanduka kada zatvarad
nije и zapetom poloiaju pri odvojenoj cevi od sanduka, a pre
zatvaranja poklopca proveriti da li su zatvarac i pokretac
Klizada и propisnom polozaju/tac. 62/;
- 75 -
-	za vreme gadjanja obavezno postaviti lev!
dodatak uvodnika i kutiju redenika tako da se redenik uvodi
iz kutije bez obzlra na to sa koliko je metaka punjen rede-
nik;
-	obuku u punjenju, praj-njenju i okidanju mit-
raljeza iskljucivo izvoditi sa ispravnom skolskom municljom;
-	zagtitu cevi vrSiti podmazivanjem i postav-
Ijanjem navlaka, a ne zaousavanjem kanala cevi;
-	zabranjeno je za vreme obuke, kao i u svim
drugim prilikama, okidanje mitraljeza na prazno, sem punjenja
i praznjenja mitraljeza bojevom municljom. Ako je potrebno
vrsiti okidanje, onda to izvoditi na Skolski metak, 1
-	Siscenje i podmazivanje mitraljeza vrSiti
зато priborom mitraljeza i sredstvima koja su za to propisana.
87	.- V zimskim uslovima kada su temperature niske,
potrebno je mitraljez, koji je na upotrebi, podmazati lakim
uljem za niske temperature /ZUNT-1/, Pri tome se prethodno то-
га odstraniti ulje opSte namene /2U0N/, pri сети mitraljez o-
prati и aeterdSentu za odmaSdivanje metala /DM-С/, dobro ob-
risati i podmazati.
Zbog vecih kolebanja temperature zimi, mitraljez
je izlozen vedoj opasnosti od oksidacije nego za vreme leta,
radi Sega ga treba SeSde i detaljnije Sistiti i podmazivati,
posebno za vreme i posle sneznih padavina.
88	.- 2a vreme velikih hladnoda mitraljez i kutije
sa redenicima ne postavljati и zagrejane prostorije, jer pos-
le izno&enja iz prostorije mo£e na njima da se uhvati led,
sto de za vreme gadjanja izazvati zastoj, a moie doci i do
oksidacije. Ukoliko se mitraljez тога uneti и toplu prostor-
riju, onda posle 10 - 15 minuta treba suvom krpom obrisati
vlagu /"znoj"/ aa svih delova i ponovo ih podmazati.
Ako se mitraljez pre gadjanja duze vremena nalazio
pod uticajem hladnoce ill snega, onda ga pre punjenja treba
nekoliko puta dovesti и zapeti polozaj i okinuti na skolski
metak.
74-
2.- CI&ENJE I PODMAZIVANJE MITRALJEZA
1/ Sredstva za SiScenje 1 podmazivanje mitral.iaza
89*- Za 6i5cenje mitraljesa upotrebljavaJu se: pa-
mudne krpe, kucina, pamucnjak, staple! izradjeni od mekog dr-
veta i deterdzent za pranje i odmaScivanje metala /DM-С/.
Pre podetka cisdenja obavezno pregledati kvalitet
i ispravnoet sredstava i pribora za discernje. Pri pregledu
sredstava posebnu padnju obratiti na to da u njima nema pr-
IjavStine /реska, prasine, blata, vlage i al*/, a pri pregle-
du pribora uatanoviti njegovu ispravnost, prvenstveno stabil-
noat spajanja detvorodelne Sipke.
U priboru mitraljeza treba da se nalazi jedna сайта
na dijem dancetu je izradjen otvor kroz koji moze da prolazi
cetvorodeIna sipka.
9o	.- Gazed sagorelog baruta, staro i stvrdnuto ma-
zivo odatranjuju se pomocu deterdzenta za pranje i odmaSciva-
nje metala /DM-С/, Deterdient se rastvara u vodi - ako je tem-
perature iznad 0°, ili u antifrizu - ako je temperature na 0°
i niia. Na 1 1 vode /antifriza/ atavljaju ae 2 gr deterdienta.
Prilikom spravljanja i upotrebe pazlti da se deterdzent ne u-
noai u organizam, jer stetno deluje na sluzokoiu, dok na koiu
ne deluje Stetno.
91	.- Za podmazivanje mitraljeza na upotrebi koris-
ti ae leti zastitno ulje opSte namene /ZUON/, a zimi - lako
zaStitno ulje za niske temperature /ZUONT-V» dok se za konzer-
vaciju mitraljeza koristi zaStitni podmaz /ZP-М/ i tebnicki
vazelin /TV/.
2/ Ciscenje i podmazivanje mitraljeza
92	.- Da bi mitraljez dejstvovao bez zastoja mora
uvek da bude dist. CiScenje se vrsi radi odstranjivanja pr-
Ijavstine, garezi sagorelog baruta i starog maziva. Posada bor-
benog vozila cistl mitraljez: pre gadjanja, posle gadjanja, po~
sle obuke, za vreme nedeljnih i tehnickih pregleda, kada metal
-15 -
pocne da ее “znoji" i kad naredi pnetpostavljeni staresina,
U borbenim uslovima i na vezbama mitraljez se cis*
ti svakodnevno za vreme zatisja u borbi ili prekida veibe,
dok se za vreme obuke i gadjanja mitraljez cisti posle zavr-
sene obuke ili gadjanja*
95•- Ciscenje i podmazivanje mitraljeza vrge cla-
povi posade borbe%og vozila pod rukovodstvom komandira vozila,
Koji je duzan da;
- odredi mesto i stepen nasklapanja, cigcenja i
podnuxzivanjai
-	proven! ispravnost pribora za ciscenje i
kvalitet sredstava za discenje i podmazivanjej
-	proven! da 1! je pnopisno i u potpunosti iz-
vnt-eno ciscenje, posle cega duje odobnenje za podmazivanje;
-	proven! kvalitet izvnsenog podmazivanja i da-
je ouobrer.je za sklapanje mitraljeza, i
-	posle izvnsenog sklapanja proven! pravilnost
sklapanja mitraljeza.
9^.- Ciscenje mitraljeza iz koga nije vnseno gadja-
nje neposnedno pre ciSdenja, ili koji nij* bio izlozen vecoj
pnljavstini, vn£i se na taj nacin sto se: mitraljez nepotpuno
rasklopi, a zatim cistom krpom /pamuSnjakom/ dobro obnisu svi
delovi, s tim da se kanal cevi cist! cetvonodelnom sipkom na
koju je navucena caura i provucena knpa kroz oba pnoneza u
sipki /sl.4o/<
31» 4o«- Pravilan polozaj uvu£*ne krpe u iipku 1 dipke
u daurui
1 - Krpa u pr^om prorezu Mpkes J - Krpa u drugoz prore*
su aipke; 3 - Cetvorodclra Ирка; < . iaura uetka
- 76 -
95 •- Prilikom ciscenja mitraljeza posle gadjanja
potrebno ga je potpuno r&sklopiti po odredbama tac. 59 i pri-
preniti sredstva i pribor za ciscenje. Glava zatvarada, pojac-
nik trzanja i ostali delovi do kojih su dolazili barutni ga-
sovi natope se deterdzenrom, a zatim criSu suvom krpom /pa-
mucnjakom/ dok se garez potpuno ne skine /po potrebi mogu se
ovi delovi vise puta naropiti deterdzentom/ i delovi ne osta-
nu cisti. Lesta, koja se ne mogu ocistiti зато krpom /udublje-
nja, zlebovi, kanali i si./, ciste se pomocu krpe, noza za ski-
dan je garezi i drvenih Stapica*
Unutrasnjost ./kanaV cevi disti se na ovaj nacin:
postavi se cev na pogodno mesto /sto, prostirac i sl7; sasta-
vi se Sipka, navuce caura na sipku i uvuce krpa /ku6ina/ kroz
proreze fiipke /sl.4o/; namoSi se krpa /kudina/ na fiipki deter-
dzentom, uvude sipka u cev за strane leSiSta metka i caura na-
mesti u leiiSte metka /si.41/; jedan dlan posade pridriava
cev, a drug! provlaci sipku kroz cev od jednog do drugog kra-
ja 3 - 10 puta i pazi da se sipka ne savija. Na ovaj nacin,
uz menjanje i natapanje krpe /kucine/ deterdzentom, ponavlja
se provladenje sipke kroz cev 2-5 puta, odnosno sve dotle
dok se gareS ne rastvori. Posle toga odistiti sipku i cauru i
produziti Siscenje cevi na isti nacin, pri сети se krpa /kuci-
na/ ne natapa deterdzentom. Leziste metka disti se na isti na-
cin kao i kanal cevi.
Sl« 41.- Pravilan poloiaj detvorodelne iipke za vreme 61Й-
6enja cevi»
1 .. Pravac pctiakivanja iipkej 2 - Pravac povladenja iip-
kei 3 - *aura aetkaJ 4 - Cev
- "7 -
5,- PREGLEDI MITRALJEZA
99	.- Pregled mitraljesa se vrsi radi toga da se u-
stanovi njegova ispravnost, pravilnost duvanja i odrzavanja,
kao i pripremljenost za obuku i gadjanje. Pregledi mitraljeza
mogu biti: dnevni /pre, za vreme i posle upotrebe, odnoeno
pre, za vreme i posle gadjanja/, nedeljni i tehnidki.
Dnevni i nedeljni pregled mitraljeza vr£e clanovi
posade borbenog vozila pod kontrolom komandira vozila i koman-
dira voda, a nedeljni pregled joS i pod kontrolom komandira o-
snovne jedinice. Kod pregleda pre, za vreme i posle gadjanja
clanovima posade, po potrebi, pomaze artiljerijeki majstor.
Tehnidkl pregled vrse tehniSki organi prema od-
redbama tehnidkih uputstava po kojima se vr£i pregled artilje-
rijsko-tehnickih sredstava u
loo	.- C svim neispravnostima, koje se pronadju na
mitraljeza za vreme pregleda ili upotrebe, dlanovi posade iz-
vefitavaju komandira borbenog vozila. Komandir vozila je duzan
da pravovremeno preduzme potrebne mere za otklanjanje neisp-
ravnosti, jer nije dozvoljeno drzati neispravan mitraljez u
bor'cenom vozilu, a da nisu preduzete potrebne mere za njegovo
dovodjenje u ispravno stanje.
1/ Dnevni pregled
lol	.- Dnevni pregled, u zavisnosti od konkretne u-
potrebe mitraljeza, moze se vrsiti na sklopljenom ili r<.sklop-
ijenom mitraljeza. Pregled na sklopljenom mitraljezu vr^i ae u
onim sludajevima kada se mitraljez, radi pripreme za gadjanje
ili cisienje, ne rasklapa, dok se pregled na rasklopljenom mit-
raljezu vrci onda kada se mitraljez rasklapa radi di&cenja ili
pripreme za gadjanje.
/1/ ?R.~GLED JKLC7L.7 .NOG MITRALJEZA
lo2	.- Prilikom pregleda sklopljenog mitraljeza pot-
rebno je da se proveri sledeie:
- da na delovima mitraljeza, rezervnim delovima,
78 -
alatu i priboru nema oksidacije, nedistoce, udara ili lomova;
-	kako su postavljeni i utvrdjeni skrivac pla-
шепа i obloga cevi, pri сети utvrdjivaci moraju da leze u od-
govarajucim izrezima;
-	da li se slobodno okrece utvrdjivad poklopca
i podize poklopac sanduka, kao i to da li se poklopac sanduka
zadrzava u podignutom polozaju ili pomera kada je spusten i
utvrdjen za sanduk;
-	ima li necistode izmedju rebrastih ispusta
glave zatvaraca i spojnice cevi;
-	ispravnost opruge, potiskivaca metaka, oslon-
ca potiskivaca, poluge za propustanje redenika, potiskivaca i
zadrzaca redenika i utvrujivada metaka u uvodniku;
-	da li ispravno radi utvrdjivad pokretaca kli-
zad a;
-	kako radi utvrdjivad vrataoca, radi cega pri-
tisnuti osigurad i donji deo utvrdjivada povudi i pustiti i
ako se vrati u prvobitni poloiaj i utvrdi vrataoca - utvrdji-
vac je ispravan;
-	da li se zatvarad nortaalno povlaci u zapeti
polozaj pomocu uredjaja za zapinjanje, sigurno zadrzava u za-
petom polozaju i propisno vraca u prednji polodaj i da li po-
tiskivac metaka izbacuje poslednju dauru /proverava se pomocu
skolskog metka/;
-	kako se vraca rucica uredjaja za zapinjanje
posle dovodjenja zatvaraca u zapeti polozaj;
-	da obloga provodnika elektromagneta nije poxi-
dana i da li je pritegnuta spojnica provodnika;
-	radi li pravilno uredjaj za elektricno okida-
nje, i
-	da li propisno rade delovi za okidanje. Hadi
toga: pritisnuti utvrdjivad zapinjace da oslobodi zapinjadu i
snazno pocisnuti polugu za okidanje /kada je zatvarac u pred-
njem poloxaju/, posle dega treba da se cuje udar utvrdjivada
zapinjace; otvoriti poklopac; proveriti da li je zapinjaca po-
dignuta; dovesti zatvarac u zadnji polof.aj, u kom momentu se
zapinjada, nakon potiskivanja ujenog utvrdjivada, treba hitro
da spusti i zahvati zube za zapinjanje na ojacunju tela zat-
varaca, posle dega zatvoriti poklopac sanduka i vratiti zatva-
- 79 -
гас u prednji polozaj.
/с/ PRz»GL»£D .j	j*ZA
lo}.- ?regled rasklopljenog nigraljeza vr^i se
posle ciscenja, radi cega Zu. vrcm* ciscenja treba ustanoviti
kako je izvr&eno ciscenje i da lx se brojevi na delovima mit-
raljeza slazu sa brojem na saj.duku. Ukoliko se neki od broje-
va ne slaze, treba izvestiti pretpostavljenog staresinu radi
provere da nije doelo do zamene delova izmedju mitraljeza na
drugim borbenim vozilima.
Io4.- Prilikom pregl^da rasklopljenog mitraljeza po-
trebno je u^vanoviti:
- na cevi; da na rebrastim ispustima spojnice ce-
vi nema udara* ulubljenja ili ogrebotina, koji bi ometali nor-
malno naleganje glave zatvara? a; kako je utvrdj?n klip na cevi
i da li utvrdjivac klipa ne ispada pod rucnisr. :• .-iskorn pomocu
izbijaca; namestiti cev i oblogu i proveriti -j ii utvri.iva?
cevi zadriava cev pri povladen.ju unazad i okretanju cevi up-
rotno od smera kretanja satne .<azaljke, odnosno da li dozvd/a-
va гибпо okretanje cevi i u nmeru kretanja satne kazaljke; как-
se spaj.i utvr'juje skrivaL plamena sa osnovom pojacnika i
proveriti /porno'-a kontrolnjkh/ ispravnost pojacnika trzanja,
lezi:;ta metka i voditta zrna.
Prilikom pregleda unutrasnjosti cevi moze se golim
okom otkr'ti: naduvenost cevi /po tome sto se uocavaju tamni
pr^tenovi/, is?>rivljenost cevi /гл osnovu nepravilno aspo-
redjene senke u kanalu cevi/ i vece puketine. Navedena ostece-
nja uticu na tehnicke osobine cevi i raii toga je potrebno cev,
kod koje je otkrivena neka od navedenih neispravnosti, preda-
ti u radionicu radi ocene ispravnosti.
U kanalu cevi aoze na hromiranim povrbinama doci do
raznih pojava, kao sto su; tamne tacke, zatamnjenja u vidu ко-
lutova i sive povrsine. Tamne tacb? na sivim povrsinama ne tre-
ba smatrati oksidisanim poVfrSihama, jer unutrasnjost cevi, iako
je ostecena /ali ne i opao Hrbm/ podle2e oksidaciji, a prste-
nasta zatamnjenja ne treba smatrati za naduvenost.
Za vreme gadjanja, nacei о posle 2CC ispaljenih .ue-
taka iz nove cevi, na po*T§ini kanala cevi /obicno od zadnjeg
dela/ pojavljuje se mreza naprslina u vidu isprepletenih pru-
ga, Sa povecanjem broja ispaljenih metaka na prugama se pojav-
Ijuju pukotine i pocinje bojenje hroma, u pocetku u obliku
tadaka, a posle u vidu opadanja hroma kao posledica pojadanih
naprslina na hromiranim povrsinama.
Pojava mreze naprslina je neizbezna i ne treba .je
seatrati kvarom, jer cev i dalje zadriava normalna tehnicka
svojstva. Ipak, na mestima gde je opao hrom teze se disti ga-
rez sagorelog baruta i zbog toga se na tim mestima moie da
pojavi oksidacija, radi dega se, posle gadjanja, discenja mora
vrsiti posebno detaljno.
Kada se pogoci na met! uzduzni ili kosi, to je znak
da se zrna ne uzlebljuju u kanalu cevi i takva cev se izbacuje
iz upotrebe;
- na sanduku; da nema udara i ogrebotina na pro-
rezima i u unutrasnjosti sanduka, kao i na ispustima za spaja-
nje vrataoca i obloge cevi; kako se utvrdjuju delovi koji se
postavljaju na sanduk /utvrdjcnost mora bit! potpuna/, kao i
da na sanduku nema pukotina; da li su u poklopcu sanduka isp-
ravna rebra i oslonac potiskivada metaka, utvrdjivac i ograni-
divac pokretada klizada i ekakavica; da li pravilno radi utvr-
cjivac odvodnika daura i da li je ispravna opruga u odvodniku;
- na zatvaracu: da li su ispra^ni rebrasti ispu-
sti na glavi zatvarada, ispusti za pokretanje pokretada kliza-
da, zubi za zapinjanje i donooad metaka /na njima ne sme bit!
naprslina i osipanj» metala/; da li normalno rade valjcici na
t<>lu zatvarada i da ne ispadaju osovine valjdica; prolaze li
lagano ubrzaf, usmeravajuca osovina i osovina udaraca kroz od-
govarajure otvore; da li su ispravni utvrdjivaci na glavi zat-
varaca; aolika je duiina udarne igle /tac. 66 - 66/ i da li su
udarna igla i njen utvrdjivad stabilni u udaracu; pravilnost
rada opruga poiisxivada metaka i razdvajada, kao 1 da r.ije is-
krivljen potisKivac metaka;
- na uvodniku; da nema ulubijenja 1 Icniova na i»»-
lovima uvodnika; mcgu li slobodno da se pokrecu klizac i pok-
retad i da li su ispravni potiskivac 1 zadrzac redenika; da ni-
зи savi.jeni dor.ji i forn.ji deo osnove uvodnika i poklopac i da
- 81 -
li su ispravni utvrdjivacimetaka;
- na delovima za okidanje; da nema osipanja meta-
la ili opiljaka na zubima zapinjace! poluzi elektromagneta i
razdvajaca; pokrece li se rucno razdvajac i da li je ispravna
’ opruga osiguraca; kako je utvrdjen elektromagnet na svom no-
sacu i da li su priljubljeni i dobro utvrdjeni poklopci na te-
lu elektromagneta, i
- na rezervnim delovima» alatu i priboru: da nema
lomova, naprslina i iskrivljenosti, posebno na sipki, redenici-
ma, kontrolniku, kljucevima,kljestima i izravnjacu metaka, kao
i da li pravilno radi izravnjac metaka»
lo5*- Ukoliko se za vreme pregleda mitraljeza otkri-
je neispravnost nekog dela, koji bi ometao normalan rad mitra-
ljeza ili izazvao lomljenje za vreme gadjanja, treba ga zame-
niti rezervnim delom ili, ako takvog nema u rezervi, mitraljez
predati u radionicu na opravku.
2/ Nedeljni pregled
lo6	.- Nedeljni pregled mitraljeza na upotrebi vrsi
se jednom u sedam dana, bez obzira na to da li je u toku sed-
mice koriscen, Pregled organizuje i njime rukovodi komandir
cete /voda/ u sklopu nedeljnog pregleda borbenih. vozila.
Za nedeljni pregled mitraljez se nepotpuno rasklapa
/tac*58/ i cisti, a pregled se vrsi po odredbama tad.loj - lo5.
- 82 -
Glava V
PRIPSaU MITRALJEZA ZA GADJAKJE
1.- PRIPREMA MITRALJEZA
lo?.- Pripremu mitraljeza za rcadjanje vrsi posada
pod rukovodsrvom komandira borbenog vozila» Priprema mitralje-
za obuhvata: disdenje i pregled, postavljanje mitraljeza u
borbeno vozilo, provera tadnosti gadjanja i punjenje mitralje-
za.
Io8	.- CiSdenje mitraljeza pre gadjanja vrsi se u o-
nim slucajevima kada je mitraljez suvise podmazivan Hi podma-
zan zastitnim podmazom i kada iz bilo kojih razloga nije izvr-
sen redovan nedeljni pregled.
Za ciScenje ее mitraljez nepotpuno rasklopi /po pot-
rebi moze se i potpuno rasklopiti/, ocisti i pregleda u rask-
lopi jenom stanju /tad. Io? - 1о5/. Potom se izvrdi podmaziva-
nje odgovarajuclm podmazom /tad. 91/, pri c«.*mu se krpa namodi
podmazom i utrlja i sa njom premaeu svi delovi /sem kanala ce-
vi/. Na kraju sklopi se mitraljez, pregleda u sklopljenom sta-
nju /tac. 1о2/, postavi na postolje u borbenom vozilu i prove-
ri tacnost gadjanja.
Postavljanje mitraljeza na postolje u borbenom vozi-
lu i provera tacnosti gadjanja vrsi se po odredbama tehnidkog
pravila za to borbeno vozilo.
Io9	.~ Ako se mitraljez ne disti za gadjanje. onda
je potrebno ocistiti kanal cevi i izvrsiti pregled skloplje-
nog mitralje’.a /tac. 1о2/, s tim da se obavezno mora proveri-
ti duzina udarne igle /tac. 66 - 68/. Cisdenje kanala cevi vr-
§i se na taj nacin sto se: zatvarad mitraljeza dovede u zapeti
polozaj, sastavi sipka, provuce krpa kroz oba proreza u Sipki,
uvuce sipka u kanal cevi sa strane skrivada plamena 1 provla-
di po celoj duzini, pri demu se krpa menja dok cev ne ostane
dista.
Punjenje mitraljeza vrsi se po odredbama tac.?o-72
ovog pravila, s tim da se, pre postavljanja redenika na donji
85 -
deo osnove uvodnika, pootavi levi dodatak uvodnika. Postavija~
nje dodatka vrfii se na taj пабin Sto se: otvori poklopac san-
duka, postavi dodatak svojim ispustima u odgovarajuca gnezda
i zatvaranjem poklopca proveri pravilnost postavljanja dodatka.
2.- PRIPREMA MUNICIJE
llo.- Municija se pripreme pre nego sto se unese u
borbeno vozilo. Priprema obuhvata: discenje i pregled metaka,
delova redenika i kutije za redenikej punjenje redenika i sla-
ganje redenika u kutije.
111.- Cisdenje metaka i redenika vrsi se suvim kr-
pama. UkolikD na mecima ima stvrdnutog podmaza ili prljavstine
odstranjuji se krpom ovlad namocenom deterdzentom, a sa rede-
nika - pranjem u deterdzentu, posle dega se meci i redenik mo-
ra ju obrisati tako da budu suvi.
Za vreme pregleda metaka potrebno je odstraniti
sve one metke na kojima je pronadjeno ulubljenje, naprslina
daura, oksidacija na cauri ili zmu, kao i one cije je zrno
labavo ili krivo nameSteno u dauru, jer se sa takvim mecima
ne smeju puniti redenik i mitraljez. «ко na redeniku postoje
deformacije, lomovi ili naprsline, takav se redenik ne sme
upotrebljavati, jer moze izazvati lomove u uvodniku.
112,- Pun.ien.ie redenika vrsi se pomocu izravnjaca
/al. 42/ na taj паеin 5to se: izravnjad pomodu eksera /vija-
ka/ utvrdi za stabilnu podlogu /na sanduk, stalazu, karoseri-
ju vozila i sl/, postave rudno 3-4 metka u deo redenika, u-
vude redenik izmedju stranica izravnjaca i prvi metak postavi
ispod potiskivada, zatim rudica izravnjada desnom rukom snaz-
no pritiskuje i podize do kraja, a levom postavija metak u
sledeci clanak. Kada se na ovaj nadin napuni jedan deo rede-
nika, za poslednji /spojnicki/ clanak se spoji prsvenasti
dlanak slededeg dela redenika, u spojni clanak postavi metak
i produdi punjenje redenila . Za vreme punjenja redenika po-
sebnu paznju obratiti na to da se rucica izravnjaca dovodi do
kraja prilikom potiskivanja i podizanja, kako bi meci pravil-
no i potpuno nalegli u clanke i bill dobro poravnati.
Radi ubrzanja rada prilikom punjenja redenika, pu-
- 64 -
njenje mogu da vr§e dva clana posade, pri сети .jedan pctis«cu-
je rucicu, a drugi postavxja metke и clanke re**onika.
SI, 42.- Funjenje redenika
113.- Napunjeni redenik se slaze и kutiju redenika,
pri Semu se na dno kutije postavi kraj redenika sa spojnickim
clankom i redenik presavija od jedne do druge strane kutije,
pazeci da se ne guzva, a prstenasti dlanak /metalni dodatak
redenika/ postavi na vrh kutije, kako bi se olaksalo uvodjenje
redenika и mitraljez.
114.- Ukoliko je potrebno da se, и cilju obuke и
gadJanju, iz mitraljeza gadja jedinagnom paljbom, tada se и
redenik naizmenidno slazu jedan bojevi i jedan skolski metak.
Za vreme gadjanja, posle ispaljenja metka zatvarac ce ostati
и prednjem poloiaju, a za ispaljenje sledeceg metka potrebno
je zatvarac dovesti и zapeti poloiaj i posle niSanjenja izvrSi”
ti okidanje.